Митрополит Амфилохије на празник Светог Атанасија Великог одслужио Литургију на Ободу Црнојевића

31. јануара 2017. - 22:04

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је данас, на празник Светог Атанасија Великог, са свештенством Свету архијерејску литургију у манастиру Светог Николаја Мирликијског на Ободу Црнојевића.

У току Литургије Владика је у ђаконски чин рукоположио Божидара Ћеранића.

Након причешћа вјерних Митрополит Амфилохије је у архипастирској проповиједи казао да све што је саграђено у овом свијету, а што је истинско и право, што је вјечно и непролазно, саграђено је на истини о Исусу Христу као вјечноме и истоме, савршеноме Богу и човјеку.

„Који је собом јавио и открио Оца небескога и који је ниспослао Духа Светога животворнога, треће лице Свете Тројице да уведе род људски и свако створење у сваку истину“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је подсјетио да данас прослављамо двојицу великих свједока Христових – Светог Атанасија Великог и Светог Максима, сина слијепог деспота српскога Стефана Бранковића.

„Њих двојицу прослављамо, који су, сваки у своје вријеме, посвједочили Христа Господа као Сина Божијега јединороднога, од Оца рођенога прије свих вјекова. Нарочито прослављамо Светога Атанасија Великога, који је већ као ђакон александријскога Архиепископа Александра на Првом васељенском сабору био један од главних свједока истине о Христу“, казао је Владика.

Он је додао да је и ободска светиња свједок истине о Христу Господу истоме.

„Свједок те истине је и чињеница да је овдје штампан Октоих осмогласник, света књига из које пјевамо и у којој је записано прослављање Свете Тројице, Христа Бога, истога и данас и јуче и ва вијек вијека“, казао је он.

Митрополит Амфилохије је рекао да ће нови ђакон Божидар Ћеранић ускоро примити презвитерски чин и бити парох у Ријечкој нахији.

Потом је Владика са свештенством и вјерним народом прешао у оближњу црквицу Светог Атанасија Великог, гдје је благосиљао славски колач и одслужио помен упокојеним оснивачима, ктиторима, приложницима, добротворима и свима који почивају на гробљима покрај ободских светиња.

Након Свете службе у манастирском конаку је монашко сестринство на челу са настојатељицом монахињом Атанасијом приредило славску трпезу хришћанске љубави.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Тонски прилог Радија Светигора

У парохијском дому у­ Даниловграду представљена монографија др Алексан­дра Дикића „Хрестомат­ија српског страдања“

31. јануара 2017. - 21:23

У понедјељак 30. јану­ара 2017. године у са­ли парохијског дома у­ Даниловграду промови­сана је монографска п­убликација др Алексан­дра Дикића „Хрестомат­ија српског страдања“­. О књизи су говорили­ др Васиљ Јововић са Философског факултета­ у Никшићу и др Жарко­ Лековић са Историјск­ог института Црне Гор­е. На крају промоције­ присутнима се обрати­о и аутор.

У свом излагању др Ва­сиљ Јововић је на поч­етку присутне упознао­ са ауторовом биограф­ијом, након чега је и­стакао да промовисана­ монографија престављ­а један дио замишљене­, свеобухватне истиро­играфске синтезе која­ се односи на историј­у Срба у новом вијеку­ и која би требало да­ омогући цјеловитије ­сагледавање националн­е прошлости у друштве­ном, социјалном и пол­итичком аспекту, те д­а монографија има пуб­лицистички карактер, ­и да је намијењена св­има који су заинтерес­овани за историју срп­ског народа. У свом з­акључку, др Јововић ј­е навео да књига „Хре­стоматија српског стр­адања“ плијени ерудиц­ијом, минуциозним ана­лизама огромне грађе ­и чињеница, обиљем од­абраних примјера, ошт­роумним запажањима, љ­еоптом стила и језика­, уз препоруку за чит­ање и коришћење ове д­рагоцјене монографије­.

Говорећи о представља­ној књизи, др Жарко Л­ековић ју је окаракте­рисао као трагичан оп­ис тровјековног страд­ања српског народа, к­оји говори о континуи­тету борбе српског на­рода за очувањње иден­титета. Истакао је да­ се на бројним страни­цама ове садржајем бо­гате и озбиљно писане­ књиге открива аутор ­који располаже широки­м знањем, пасијом за ­предмет истраживања, ­критичком мисли и зав­идном научном методол­огијом. „Хрестоматија­ српског страдања“, к­роз богату фактографи­ју, доказује како су ­се током три вијека, ­три различита центра ­моћи поиграла судбино­м српског народа и кр­оз разне сукобе у кој­има су учествовали ср­пски патриоти који су­ вјеровали у ослобође­ње, немилице гинули п­од туђом заставом и у­мјесто мира и слободе­ добили неизвјесност ­и збјегове, а аутор к­њигу завршава савреме­ним дешавањима и закљ­учује да је мало евро­пских народа као што ­је српски, чија је ис­торија непрекинути сл­ед трагичних догађаја­, и чије различите ис­торијске периоде пове­зује страдање народа ­из ког не проналази и­злаз до данашњих дана­.

Александар Дикић је п­одвукао да је ово дру­га промоција његове к­њиге у Црној Гори и д­а је приликом њеног п­исања имао на уму одн­ос према страдању кро­з призму појединца, п­ошто као љекар има ув­ид у природу људског ­страдања. У интересан­тној дискусији која ј­е услиједила након из­лагања, аутор се дота­као свих битних тачак­а историје српског на­рода у последња три в­ијека, уз преиспитива­ње путева развоја ист­орије српског народа ­до наших дана.

У Русији у посљедње четири године извршено дупло мање абортуса

31. јануара 2017. - 20:59

«Министарство здравља Русије ће наставити борбу за смањење броја абортуса» – изјавила је министарка Вероника Скворцова после састанка министарства под називом: «Креирање услова за повећање наталитета у Русији», јавља Интерфакс.

«Наставићемо да радимо на томе. За последње четири године број абортуса у нашој држави је двоструко смањен, али има још тога што може да се уради по том питању и ми ћемо наставити да делујемо» – изјавила је министарка.

Скворцова је истакла да је 2016. година «врло значајна», јер се број абортуса у том периоду смањио за 96,300 (13%).

«У претходним годинама број абортуса се смањивао за 8% годишње, по средњој процени. У 2015. години успели смо да смањимо број абортуса за 67,000. Јако смо задовољни што је у 2016. години чак 72,000 жена (из укупно 96,300) по сопственој жељи, а не из медицинских разлога, одлучило да одустане од абортуса» – изјавила је министарка здравља.

Поред тога, министарство здравља ће наставити да ствара услове, који ће погодовати смањењу смртности код деце. «Надамо се да ће перинатални центри, који ће почети са радом 2017. године, помоћи да снизе стопу смртности у оним регионима где су те стопе највише» – завршила је излагање министарка.

С руског: Александар Ђокић

Извор: Православље.ру

У Никшићу одржана Светосавска академија (видео)

31. јануара 2017. - 20:11

У препуној сали Никшићког позоришта, у понедјељак 30. јануара 2017, у организацији Епархије будимљанско-никшићке, Црквене општине Никшић и Голијског сабора културе, одржана je Светосавска академија.

У Никшићу одржана Светосавска академија

Свечано и достојанствено сабрање у славу и част Светог Саве, првог Архиепископа и просветитеља Српског, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, поздрављајући присутни вјерни народ, свештенство, монаштво и уважене госте: изасланике амбасаде Руске Федерације у Црној Гори г.-дина Сергеја Бублика и Едуарда Серика, Радомира Вучковића, предсједника СКПД „Просвјета“ из Гацка, Зорана Булајића, директора Никшићког позоришта, Слободана Бабића, предсједника ГСК, а ријечима срдачне добродишлице Преосвећени Епсикоп је поздравио нарочито професоре и ученике васкрсле Призренске богословије.

У Никшићу одржана Светосавска академија

„Богата биографија светитеља Божјих увијек има ону незаобилазну, важну земаљску димензију, али и ону претежну небеску. Светитељи Божји којисуи од крви и меса као и ми они, носећи крст свој у овом животу, пређу животни пут овдје на земљи, носећи небо у својој души. Важно је да имамо што више свједочанстава из њиховог земаљског живота, али обично њихова дјела и њихов живот не можемо ни издалека ни схватити, ни протумачити ако између редова не можемо наслутити оно небеско што их покреће, Божанско што их краси и што им даје снаге да чине дјела од непролазне вриједности“.

У Никшићу одржана Светосавска академија

„Када оду из овог земаљског живота њихова биографија се не прекраћује, него се наставља и даље се пише. Ипак, овдје, али у једном новом смислу и виду, има и небеску и земаљску димензију.“

„Нама је увијек ближа ова земаљска, па то можемо видјети како се његују култови светих у овом свијету, подижу се храмови, свечано се прослављају дани њиховог спомена, организују се различите манифестације које треба да поткријепе значај њихових завештања, актуелност и присуство њиховог духа у нашем свакодневном животу, у животу народа који их прослављају“.

У Никшићу одржана Светосавска академија

„Тако Свети отац наш Сава први Архиепископ Српски, оснивач, утемељивач, организатор и првопрестолник Српске Цркве, просветитељ, књижевник, дипломата, прије свега, светитељ Божји, он је вјечито присутан у нашој историји, он је вјечити покретач свих наших стремљења ка Богу, ка Небу, покретач духовних дарова, надахнитељ стваралаца, па у том смислу и ми вечерас овдје сабрани у име Божје и у част и спомен Светог Саве прослављамо светитеља који је својим животом, својим завјештањима и својим молитвеним заступништвом међу нама“.

У Никшићу одржана Светосавска академија

„Нека буде на здравље и на спасење ово Светосавско вечеу граду Никшићу. Видите, у Црној Гори која нема вјеронауку, у којој је забрањена вјеронаука, протјерано име Божјеи име Светог Саве из наших школа, али из народне душе нити је протјерано име Божје, нити име Светог Саве, па имамо један невјероватан феномен да се Свети Сава прославља и дуже и свечаније у Црној Гори, него игдје у цијелом српству. Ријеч Божја и спомен Светих не да се ни свезати, ни протјерати. Нека је слава Богу и Светом Сави и свима вама на здравље и на спасење“.

У Никшићу одржана Светосавска академија

Светосавску бесједу одржао је књижевник Зоран Костић, који је сабранима честитао „најсрпскију славу, славу свих слава – Савиндан“.

У Никшићу одржана Светосавска академија

„Срби су једини народ у Европи чија је свеколика историјска судбина утемељена на двије светитељске личности: на свецу владару и државотворцу и на свецу оснивачу Цркве и кроз њу уобличитељу првог духовног културног бића. Без те историјске чињенице просто је немогуће схватити прошлост Српске Цркве и државе, као ни токове српске просвјете и културе. На сродности по тијелу оца и сина и духовној једнодушности Симеона и Саве саграђени су не само Хиландар, Студеница и светородна лоза Немањића, него и српска држава и Црква, као и унутарње сагласје и цјеловитост културног, просвјетног и народног бића до најновијих времена“.

У Никшићу одржана Светосавска академија

„Градњом Хиландара, Дечана, Ђурђевих Ступова, Студенице и других значајних манастира Симеон и Сава постају и остају извориште и образник саборности и сабраности српског свеукупног историјског постојања. Тако су светост и вјечна богочовјечна свјетлост и преображење постали, једном за свагда, призив и мјера цјелосног раста друштвеног, црквеног и културног бића нашег народа. Тај, једном за свагда, постављени заједнички образац био је и остао извор свих историјских прегнућа и остварења српског рода“, казао је, између осталог, Костић.

У Никшићу одржана Светосавска академија

У умјетничком дијелу програма наступили су никшићки хорови: „Светог новомученика Станка“ и „Преподобне мати Ангелине“, гуслар Горан Перовић, етно група „Џанум“. Срцесваког светосавца, присутног на синоћњој академији, нарочито је дотакло појање ученика обновљене и васкрсле Призренске богословије.

У Никшићу одржана Светосавска академија
Извор: Епархија будимљанско-никшићка
Видео: Нови ТВ

Тонски прилог Радија Светигора

Радомир Батуран: Свети Сава je печат, а Савино писмо кôд српског народа

30. јануара 2017. - 22:57

Радомир Батуран

Свети Сава je печат а Савино писмо кôд српског народа

(Светосавска беседа у Цркви Светог Саве у Торонту 2017)

Сваки народ има свој печат. То је језик којим тај народ говори од постања. Налазећи се у зијеву између трију континената, трију раса, трију светских религија – у расцепу Истока и Запада – некада велики српски народ (и по бројности и по значајности) немилице је гажен, распарчаван, уништаван док није постао мали народ (мало значајан данас) коме прети потпун нестанак. Има у томе и наше кривице, али се, свакако, нисмо могли сами толико самопоништити без помоћи актера у чељустима овог проклетничког зијева међу Истоком и Западом, у којем се и планетарно и геополитички налазимо. У прилог тачности ове тезе навешћемо само један пример: у средњем веку, у ери процвата српске краљевине па царевине, бројност Турака, Немаца, Енглеза и Срба била је приближна, а данас је бројност ова прва три народа, само у њиховим матичним земљама, око 80 милиона, а Срба, распарчаних у три земље, само 8 милиона.

Тачна је и она кондезована стрепња наших непријатеља: ”Не дај Боже, да се Срби сложе”, али ништа мање истинитија није и она њихова и данас актуелна наказна крилатица: ”Србе на врбе”. И распарчавали су нас, и убијали, у чему смо им и сами често помагали. Тачно је да су нас вешали и по врбама, и по стубовима по улицама и на трговима, нашим главама зидали ћеле-куле, на нашим лешевима играли национална кола и певали своје омиљене песме, одводили нас у конц-логоре, које су правили и за нашу децу, и срца и бубреге нам вадили и препродавали их на светском тржишту људских органа. Али је тачно и да смо се јуначки, часно и храбро, борили против свих непријатеља и као такви познати смо у свету. И ниједна нас империја зла, до ових последњих, није могла довести до нестајања. Сједињене Америчке Државе и Европска Унија – значи комплетан Запад – остварују то економским санкцијама, и бомбама, ”пуњеним осиромашеним уранијумом”, али највише науком у служби зла да ”мењају свест народа”, па и српским мајкама да не рађају децу. У томе им здушно помажу читаве српске партије и бројне невладине организације, али, ево, четврт века и сви постављени председници држава и влада Србије и Црне Горе који полицијом штите од народа наказне параде срама бездетних хомосексуалаца. У српском народу делатворно се проводи орвеловско пророчанство: ”Најбољи начин да уништите један народ је да поричете и уништите његово разумевање сопствене историје”.

У том непрекидном опирању да нас сасвим не униште, чували смо се својим језиком као првим печатом народа. Чувале су нас наше јуначке песме које је надареднији човек из српског народа спевао о значајним подвизима српских јунака и читавог народа. И те песме су наставиле да живи у народу и да уче његов подмладак о значају слободе и жртава за њу, o лучоношју идола на које ће се угледати они који долазе. Те епопеје су први печат српског народа – српски језик. Он је био толико препознатљив европским народима и њиховим великанима, чак и надирућим дивљим хордана Турака Селџука и Османлија да су узели српски језик (тај блистави печат српског народа!) да се њиме на својој Великој Порти споразумевају са европским силницима Запада који никада није престајао да кује заверу са нашим непријатељима. На нашу несрећу, са злогласним уништитељима Срба – Турцима-  Немци, Млечани, Енглези и Французи су се договарали на српском језику како да ”коначно реше српско питање”. Тако су и тада, као и данас, жртвовали Србе и српске земње за поткусуривање својих подлих интереса.

Да би опстао, јуначки и стваралачки српски народ створио је себи и други печат. А могао је то јер је у својој пребогатој културној и држаној прошлости имао такве великане духа који су својим делом зрачили и обасјавали читав српски народ и иза гроба. Духовно најачи међу њима био је принц Растко Немањић који се одрекао свих привилегија двора и жртвовао за свој народ да га духовно и умно брани и води у вековима успона, али још снажније у дугим вековима његовог ропства, чак и иза гроба. Успео је да добије дозволу од византијског цара да гради српски пречасни манастир Хиландар на византијској земљи; да утиче на оца Немању да се и он одрекне круне и дође на Свету Гору да заврши живот у калуђерском покајању, а уступи богоугоднијем сину Стефану да води Србију, а не превери и насиљу склоном најстаријем сину Вукану; да подигне српски манастир Хиландар на Светој Гори, која је била пијадестал великих хришћанских народа Истока; да окупи све светигорске монахе и манастире на сабору који ће његовог оца прогласити за свеца Симеуна Мироточивог; да измири завађену браћ у отачаству; да измоли од византијског патријарха благослов и осамостали српску православну цркву од византијске; да поставља српске епископе и архимандрите и свештенике по свим српским земљема, манастирима и црквама; да преговара са бројним насртљивцима на Србију и одврати их да је не нападају; да отвара школе и библиотеке у свим српским манастирима; да отвара прве болнице; да пише прве српске књиге, међу којима је и ”Законоправило” или ”Номоканон Светог Саве”, како су га прозвали његова браћа монаси и свештеници у православним земљама које су ово дело Светог Саве узеле за статут по коме су организовали своје самосталне цркве, међу којима и велика Руска православна црква.

Све су ово толико велика и значајна дела Светог Саве која су унинила да је он постао други печат српског народа. Јер, дело не да да мајстор остане тајан. Његова огромна дела и делатности претворили су се у светлост сетости Светог Саве да је православна вера Срба названа по њему Светосавље. Јесте то православна вера хришћанска, али са специфичностима живота, дела и веровања овог највећег српског духовног човека. Зато је Свети Сава, поред српског језика, печат српског народа. Нема српске покрајине, земље, села, града, планине која није обележена називом овог светитеља, а све српске црке и манастири су храмови Светог Саве и његовог народа. Зато онај ореол око главе Светог Саве није боја, ни, сликарска маштарија, него претворена стваралачка енергија његовог дела у духовну светлост његове светости. Сви верници светосавске вере носе је у сојим грудима као метафизичку осећајност која је далеко јача и моћнија од свих наших љубави и мржњи.

Поред два печата којим је оверена свест српског човека, оног са интегритетом своје личности – Србина у нацији и вери – стари српски, државотворни народ, као и сви други велики народи, има свој кôд. Кôд српског народа је српско писмо. То је Савино писмо којим је писао и ”Законоправило”. Зову га још и ”српско ћирилично писмо”, што сматрамо погрешним јер овај дескриптивни израз сугерише да Срби имају, поред свог ”ћириличног писма”, и неко друго, тобоже ”своје латинично писмо”. То је подвала, управо на трагу Орвеловког предвиђања да је ”најбољи начин да уништите један народ да му поричете и уништите његово разумевање сопствене историје”. Ватиканска курија и Бечки двор уценама су покатоличили и полатиничили Србе у српским земљама: Босни, Херцеговини, Далмацији, Лици, Кордуну, Банији, Срему, Славонији и Барањи. Чини ли су то посредством фрањевачког и католичког свештенства и насиљем злобраће Хрвата који, кроз читаву хришћанску историју Срба, нису били ништа друго до ’маљ у рукама Ватикана којим бије по главама суседне словенске и хришћанске браће Срба’, како је писао мој велики пријатељ Предраг Драгић Кијук. Да им деца не би умрла од глади, или да их клеро-фашисти Хрватски не би дотукли маљем и бацили у јаму, и њих и децу њихову ”у лијепој њиховој”, Срби су под уценом прихватали и католичку веру и латинично писмо. А Србима у Србији и Црногј Гори латиничко писмо су подвалили, и још увек подваљују, титоисти, опет по диктату империја зла Запада, ”Великих зидара”, Ватикана  и лондонских, бечких , берлинских и вашинтонских ”великих порти”, уз квинслишку сервилност српских вођа.

У време робовања под Турцима, велики део Срба је исламизован. То су данашњи тзв. Бошњаци. Највећи део њих је изневерио народ, веру и обичаје за добар комад беговске земље у долинама српских река, како је тестаментарно писао велики Меша Селимовић.

На крају 20. и у првој четвртини 21. века велики злочин српском народу, раван оним геноцидима у логорском 20. веку, починио је неолиберални, тзв. ”Нови светски поредак” Сједињених Америчких Држава и Европске Уније, са свим њиховим мантрама, лажима, санкцијама, савезима и бомбама. Раме уз раме са њима биле су све владајуће партије у Србији и Црној Гори, њихове владе и председници, са свим петоколонашким невладиним организацијама и фондовима. Једино им се јуначки одупрла Република Српска која и данас мора да се брани.

Нови освајачи српских земаља и њихови вазали разбили су онај први српски печат – језик – и јединствени кôд српског народа – српско писмо. Јединствени српски језик расчеречили су на 4 политичака језика, а српском народу изменили кôд (писмо). Шта је народ без свог печата и кôда,? ”Пучина једна грдна”, рекао би Његош; ”Коекуде?”, питао би Вожд Карађорђе; ”Народе, стоко моја!”, узвикнуо би Велики Господар Милош; ”Руљо!”, презрео би је Велики Српски Народ.

Свети Сава је отварао српске школе где је год његов штап српску земљу дотакао. Отварају ли их данас српски родитељи, српски учитељи, српски калућери и свештеници, српски игумани, владике и патијарси, српске владе и државе. Не! Сведоци су нам још живи српски монархисти које су Брозови комунисти прогнали. Они, сваки пут после литургије, уз кафу, у овој црквеној сали, с уздахом и сузама у очима, причају нам да су лично водили школу српског језика у овој црви која је бројала око 100 ђака. Колико их броји данас? Ни једног! И ову школу смо угасили. Угасили смо и печат и кôд српског народа у овој и већини црквава у Канади и Америци. Богу хвала, онај други печат – печат Светог Саве – Светосавље – нисмо могли угасити јер је он дубоко у душама Срба. И то је највећи гарант величине овог неуништивог српског печата. И када су Турци спалили мошти Светог Саве мислећи да ће светлост светости његовог ореола угасити, десило се супротно. Светлост светости Светог Саве још јаче је засијала и мироточила српском роду.

Ако се суштински покајемо – и родитељи, и учитељи, и калуђери, и свештеници, и наше вође – духовне и световне – засијаће поново светлост светости Светог Саве и поново ће се поотварати школе српског језика у нашим црквама и манастирима. Једино тако нећемо угасити и овај последњи печат српског народа у расејању.

Извор: ljudigovore.com

Фото: iskra.co

Митрополит Амфилохије одслужио Литургију у Враки, парастос у Медови и благословио Светосавску академију у Скадру (видео)

30. јануара 2017. - 19:53

С благословом Архиепископа албанског господина Анастасија, Архипепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је Литургију у цркви Свете Тројице у Враки у недељу 29. јануара 2017. годин,е поводом прославе Светог Саве у Скадру.

Митрополиту Амфилохију саслуживало је бројно свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-никшићке и клирик из Албанске цркве из Скадра презвитер Никола Петани.

Литургији је присуствовао велики број вјерника из Албаније и православног народа са простора Црне Горе.
Владика Амфилохије се сабраном вјерном народу обратио после прочитаног Јеванђеља и после резања славског колача.

На скадарском гробљу Владика Амфилохије одслужио је помен поводом петогодишњице упокојења Алексеја и Ане Мишченко.
Поводом обиљежавања 101. годишњице страдања српских добровољаца у луци Медова, Митрополит Амфилохије је са свештенством и вјерним народом одслужио парастос и положио вијенац у море.
После парастоса и полагања вијенаца у море говорили су амбасадор Србије у Албанији Мирољуб Зарић, књижевник Слободан Чуровић, а на крају и Митрополит Амфилохије. 
Прочитано је и писмо амбасадора САД  у Албанији Доналда Луа Митрополиту Амфилохију.
Увече је одржана светосавска академија у скадарском театру „Миђени“, коју је водила Гордана Ајковић из Скадра.
У име домаћина присутне је поздравио предсједник Удружења Срба и Црногораца „Морача-Розафа“ Павле –Јакоја Брајовић, и скадарски парох Албанске православне цркве, свештеник Никола Петани у име архиепископа албанског Анастасија.
Светосавску бесједу говорио је историчар др Вукић Илинчић.
У светосавском програму учестовали су: полазници српског језика у Скадру са својим професором Светозаром Ћираковићем, полазници вјеронауке из Херцег Новог предвођени вјероучитељицом Миланком Тешовић, црквени хор Светог Козме Етолског из Подгорице предвођени диригентом Аном Ненадић, гуслари Стеван Вујачић и Жељко Бугарин, музички састав из Умјетничке школе у Скадру „Пренге Јакова“, чланови Културно-умјетничког друштва „Ђурђевданко коло“ из Подгорице.
На крају програма академије све сабране поздравио је Митрополит црногорско-приморски господин  Амфилохије, који се подсјетио свог доласка у Скадар 1992.године,  када је служио и Литургију у тадашњем Дому официра на мјесту порушене цркве Светог Александра Невског.
У оквиру Светосавске свечаности књижевник Будимир Дубак, уредник Књижевне задруге Српског националног савјета, уручио је полазницима вјеронауке из Скадра поклон – 220 књига о Светом Сави и дјечјих књига из издавачке продукције Књижевне задруге СНС.
Александар Вујовић
Фото: Јован Радовић
Видео: Нови ТВ

Тонски прилог Радија Светигора

У бугарском храму пронађен уникатни примјер Јеванђеља из 17. вијека

30. јануара 2017. - 19:34

У једној бугарској цркви пронађен је риједак примјерак Јеванђеља, стар 400 година. Књига која је вјековима држана у тајности садржи записе о најважнијим догађајима из историје Бугарске, саопштава Nova.bg.

Књигу, штампану 1644. године ћирилицом, пронашли су послије смрти настојатеља храма Светог пророка Илије у граду Војнежа. Претпоставља се да се књига преносила са свештеника на свештеника више генерација.

Сада се књига налази у Софијском националном музеју историје. Према саопштењу музеја,  књига је богато украшена декоративним елементима. Својевремено она је активно коришћена у богослужењима, на шта указују трагови од воска свијећа  и  похабани доњи крајеви страница.

На празном листу књиге налазе се записи разних аутора у којима се помињу догађаји из бугарске историје. Године 1644. Бугарска се налазила под Отоманским игом. Међу записима је и спомињање устанка Бугара против Турака 1835. године.

Осим Јеванђеља нађен је и примјерак књиге под називом  Ирмологиј (зборник ирмоса – специјалних пјесмама које се могу чути за вријеме јутрења), штампан у Москви 1838. године.

С руског: Марија Живковић

Извор: Православие.ру

Најава: Свечано светосавско вече у Подгорици

30. јануара 2017. - 19:27

И ове године, стара и добра традиција града Подгорице и њених житеља се наставља, а та традиција је управо оличена а и обновљена у Свечаној светосавском вечери

Наиме, још са почетка двадесетог вијека, сав се вјерни народ тога времена у Подгорици, заједно са својим народним првацима, пастирима и архипастирима окупљао након претходно одржаног низа светосавских свечаности, организујући тим поводом Свечано светосавско вече , који је на један најљепши начин – баш као и сада, напослијетку заокруживао прослављање и поштовање Светога Саве, кроз заједницу, кроз саборност, кроз пјесму и весеље.

​Овога пута, Свечано светосавско вече, у свом трећем обновљеном издању у 21. вијеку,  по организацији и садржају надмашује сам себе, па се културни и забавни програм Светосавског бала чини заиста изванредним и авангардним.

​Овогодишњи програм Свечане светосавске вечери чине :

– гудачки квартет под вођством концерт мајстора г. Вилија Фердинандија

​- проф соло пјевања Тијана Блечић и проф клавира Анђела Ђуровић

​- плесни клуб “Сонриса“

​Док ће се за сјајну атмосферу побринути реномирани пјевачи: Бане Недовић, Игор Ђуровић као и ексклузивни гост вечери, један од највећих извођача на овим просторима: Мирослав Илић.

Свечано светосавско вече ће се одржати у свечаној сали “Имања Књаз“, у недјељу, 5. фебурара са почетком у 20 часова.

​Улазнице за Свечано светосавско вече (по цијени од 25 €) можете купити у Сувенирници Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

​(У цијену улазнице су укључени вечера и неограничена конзумација пића)

КОНТАКТ:067/213-950

Тонски прилог Радија Светигора

Најава: Митрополит Амфилохије служиће 31. јануара Литургију у манастиру Светог Николе на Ободу Црнојевића

30. јануара 2017. - 18:01

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служиће сјутра, на празник Светог Атанасија Великог, са свештенством Свету службу Божију у манастиру Светог Николе на Ободу Црнојевића, са почетком у 9 часова.

Р.В.

У Недјељу 32. по Духовима одслужена Литургија у цркви Светог Ђорђа у Подгорици

30. јануара 2017. - 14:32

У Недјељу 32. по Духовима, 29. јануара 2017, када Црква прославља Спомен чудесног ослобођења Светог апостола Петра из тамнице, као и Преподобног Ромила Раваничког, одслужена је Света Литургија у Храму Победоносца Георгија, под Горицом у Подгорици.

Светом Литургијом началствовао је протојереј Јован Радовић, уз молитвено учешће протојереја-ставрофора Милуна Фемића и протојереја-ставрофора доц. др Велибора Џомића.

Ово литургијско славословље пропропраћено је појањем мешовитог састава хора храма Светог Георгија, који похађају школу појања, коју већ дужи низ година води протојереј Јован Радовић.

Након прочитаног јеванђелског зачала, празничном беседом сабранима обратио се протојереј Јован Радовић, рекавши да смо „данас имали прилику да чујемо причу о маленом Закхеју“.

„Mјесец дана прије почетка Васкршњег поста“, казао је Отац, „Црква нас подсјећа и опомиње да га и ми осмислимо на прави начин.

А у данашњем Јеванђељу, чујемо како Господ после исцељења десет губаваца и слепог Вартимеја – долази у Јерихон. Палестина је мала земља тако да су се све вести брзо међу људима шириле. Тако да је сав народ у Јерихону изашао, да види тога Праведника и Чудотворца.

А Закхеј је био службеник у томе граду; цариник, старешина цариника. И као и сваки други човек, грешан. Његова професија је била часна али се он бавио нечасним добитком у часној професији – што Црква и дан данас сматра, грехом, нагласио је отац. Закхеј је скупљао новац од свога народа, јеврејскога, за Римљане, као порез. Но, он је много више отимао од свога народа; у Јеванђељу се каже да је био богат, што упућује на то да је његов гријех био среброљубље.

Међутим, и он је чуо за Тога Чудотворца. Али, био је мали растом.

Огромна маса народа изашла је како би видела Тога Чудотворца, а Закхеј – знајући да неће моћи да га види лицем у лице – се попео на једну дивљу смокву, да би га што боље видео.

Управо се та жеља Закхејева и нама предлаже, отац је нагласио – да пожелимо покајање и спасење души својој.

Јер, сваки човек има у себи савест. А савест је глас Божији у човеку. Онда када нешто добро направимо, онда нас та савест награђује – и ми смо радосни и весели. А када себи или некоме зло урадимо – ми се осећамо много ружно и осећамо грижу, односно суд на својој савести.

Тако је и овај мали Закхеј, сигурно, као и сваки други човек, покушавао да затоми своју савест. И ми данас, грешећи, слушајући своју савест која нас обличава – најчешће, не желимо да је чујемо. Гледамо да је нечим затомимо, да не би била превише бучна. Међутим, немогуће је да оно што је Божије уништимо у нама; јер се савест од првог до последњег издисаја налази у нама.

Тако и овом Закхеју, савест није била чиста. Знао је како је новац зарадио, али осетио је -Светитеља над Светитељима, Господа да долази у Јерихон. А Господ, срцезналац, видећи све – видео је душу његову. Покајање Закхејево.

Значи, отац је појаснио, Закхеј је прво осетио стид од свога живота,покајао се а затим је пожелео спасење. Господ му је моментално изашао у сусрет и први га је опазио. Из те силне масе народа, осетио је жељу Закхејеву. И казао му: ,,Сиђи брзо, јер Ми данас ваља бити у дому твоме“. Кажу да је Закхеј брзо сишао и примио га, радујући се.

Господ је осетио његово покајање и одмах му је опростио грех; И Рекао Му, данас улазим у дом твој. Данас улазим у срце и душу твоју.

Ми овде видимо, како је отац казао, покајање једнога грешнога човека.Најбитнија порука данас је, да никада никога не осуђујемо. Овај Закхеј је у моменту постао праведник. Господ му је опростио. А народ је осуђивао Господа што је улазио код грешнога човека. Грех који ми хришћани често чинимо –  јесте, осуђивање другога.

Отац је затим поменуо причу која служи као добар пример за поређење онога што чинимо. То је прича из књиге ,,Отачник“; када је један монах направио грех у манастиру, па питају Игумана – какав грех је направио онај монах. А Игуман каже, страшан грех. И те ноћи, онај монах умре. Исте ноћи Игуману у сну јави се Сам Господ и упита га: ,,Реци где да ставим душу овога калуђера“? А Игуман му рече: ,,Како бих ја то могао знати“. А Господ му одговара: ,,Па ти си данас узео мој суд у своје руке“.

При крају беседе началствујући свештенослужитељ понавља као и сва Црква Христова која громогласно говори – да бисмо се спасили, потребно је – да не осуђујемо и да опраштамо једни другима. Јер, сво Јеванђеље управо о томе говори. Не судите и нећете бити осуђени. Опростите и опростиће вам се. То је програм целокупнога нашега живота. Свети Оци кажу, никада не суди некоме човеку, јер никада не знаш, какав ће му крај бити.

Ми видимо некога да греши моментално, ал не видимо његово покајање. Јер треба да знамо да је у животу неминован следећи духовни закон – оно зашта другога осуђујемо,најчешће сами у тај грех падамо.

Затим, по примању Светих Дарова Христових, верни народ је заблагодарио Господу што га је удостојио ове  Свете Тајне.

Сваке недеље, у просторијама Храма Св. Георгија, одржава се час веронауке који води попадија Надица Радовић. Тако је било и овог недељног јутра.

Призивом Духа Светога, полазници школе

веронауке ,,Св. Ђорђе“, формирали су слагалице са ликовима наших највећих Светитеља, Св. Симеона и Саве, стицали основна знања о њиховим животима те цртали ликове Оца и Сина, твораца државног и црквеног устројства, које се како видимо 9 векова као такво одржало.

Елза Бибић