Јован Б. Маркуш: Први споменик ратним војним добровољцима из ослободилачких ратова 1912-1918. подигнут је 1921. у Цетињском манастиру

5. фебруара 2017. - 18:30

У комплексу Цетињског манастира налази се споменик ратним војним добровољцима који су из Сједињених Америчких Држава кренули на црногорско ратиште у ослободилачким ратовима 1912-1918.г. од којих су многи изгубили своје животе желећи да се боре на страни Црне Горе.

Благословом митрополита Гаврила Дожића национално Друштво српска омладина из мјеста Тонавах у савезној држави Невада у Сједињеним Америчким Државама подигло је 1921.г. споменик својим члановима  ратним војним добровољцима.

Овај споменик је скромне форме у облику обелиска и на њему се налази сљедећи натпис:

+

Друштво српска омладина из Стонопах Неваде Америка

Балканског и Свјетског рата отпремила је из своје средине 122 добровољца који су као челик Срби похитали на браник своје отаџбине од којих су положили своје младе и борбене животе за ослобођење и уједињење нашег троименог народа. Друштво српска омладина клањајући се пред сјенкама својих јунака подиже им овај споменик за знак њиховог јунаштва итд.

Имена добровољаца, разна мјеста Црне Горе:

Дамјан Копривица Бањани, Ђоко Бошковић Орахово, Ђорђе Бојовић Никшић Жупа, Ђуро Биговић Рудине, Милан Лаушевић Језера, Васил Јакић Шавник, Јован Раичевић Никшић, Милован Ковачевић Грахово, Мило Думовић Релеза, Васо Пејовић Црна Гора, Аким Стијачић Ластва Клобух – Херцеговина, Јово Марић Требиње -Чичево, Томо Милинић Билећа, Крсто Спајић Зупци, Митар Куљача, Видо Куљача Паштровићи – Бока Которска

1921.г.

Слава им.

Израдио Станко Лепетић

Споменик је израдио познати локални клесар тога времена Станко Лепетић из Боке Которске (Херцег Нови) који је учествовао у градњи бројних цркава и надгробних споменика у Црној Гори

Из доступне литературе за један број ратних војних добровољаца познато је када и на којим локацијама су изгубили  животе,  а за добар број њих су неопходна даља истраживања.

Крајем 1915.г. око 500 ратних војних добровољаца како из Црне Горе тако и Срба из Боке Которске,Босне и Херцеговине, Далмације, Лике и Сједињених Америчких Држава  кренуло је у Италију са жељом да се преко Јадранског мора запути у Црну Гору и учествују на црногорском ратишту у борбама против аустро-угарске армије. У то вријеме положај Црне Горе био је веома критичан, Аустро-угарске трупе су већ окупирале Србију, војска краљевине Србије оступала је преко Косова и Метохије, сјеверне Црне Горе према Подгорици док се један број припадника српске војске повлачио од Призрена па преко сјеверне Албаније према Скадру. Српски војни ратни добровољци који су из Америке кренули према Црној Гори дошли су у Италију на Бадње вече по старом календару 24.децембра 1915.г. по новом 6.јануара 1916.г.  и укрцали се у италијански пароброд Бриндизи. Пароброд из истоимене луке Бриндизи на крајњем југу Италије кренуо је према црногорској обали у току ноћи а пред свитање брод је наишао на мину и потонуо је. Од 500 добровољаца њих 387 изгубило је животе у узбурканим водама Јадранскога мора.

Међу осталима животе су изгубили и поједини борци који се помињу управо на натпису споменика у цетињском манастиру и то:

Дамјан Копривица из Бањана, Ђоко Бошковић из Грахова, Ђорђе Бојовић из Никшићке Жупе, Ђуро Биговић из Рудина, Јакић Васил из Шавника, Аким Стијачић из Ластве Требјеске, Јово Марић из Чичева код  Требиња, Крсто Спајић из Зубаца и Митар Куљача из Паштровића.

О споменику у унутрашњем комплексу Цетињског манастира до сада није писано, изузимајући један чланак проф Предрага Вукића у часописау Светигора који је објављен прије неколико година.

Јован Б. Маркуш

Митрополит Амфилохије у Недјељу о митару и фарисеју одслужио Литургију у Доњем острошком манастиру

5. фебруара 2017. - 18:11

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки Г. Амфилохије, у Недељу о Митару и Фарисеју, 5. фебруара 2017. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог свештеномученика Климента Анкирског, одслужио је Свету архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем острошком манастиру

Саслуживало му је бројно свештенство и свештеномонаштво Митрополије црногорско-приморске, а током Свете службе Божије Митрополит Амфилохије је у чин презвитера рукоположио ђакона Божидара Ћеранића, који ће служити у ријечкој парохији у Ободу на Ријеци Црнојевића.

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је, након читања зачала из Светог Јеванђеља, бесједио бројном монаштву и сабраном вјерном народу. Он је казао да овом недјељом, посвећеној Христовој причи о царинику и фарисеју, почиње припрема за Васкршњи пост.

-Од тада до данас цариник и фарисеј остали су као примјер истинског и правог Хришћанина. Цариник испуњен духа покајања и духа смирења и фарисеј лажни побожник који јесте испуњавао закон, али је рачунао да је довољно да испуњава закон и да собом и својом врлином мјери све остале око њега, несвјестан да то није истински прави пут његовог духовног живљења. Утемељује Црква Божија преко сјећања на ову повијест јеванђељску људски живот на покајању, смирењу, познању себе самога – казао је Митрополит и додао да онај који спозна себе самога постаје свјестан да је сами Господ дародавац живота, Тај кроз кога људска врлина, људски подвиг и људски труд добијају право значење и истински смисао.

Митрополит Амфилохије је казао да свако ко истински вјерује и живи по вјери прихвата свој живот као Крст, по ријечи Господњој ”ко хоће да иде за мном, нека узме крст свој и нека иде за мном”.

-Ношење крста значи сараспињање Ономе који је први понио Часни Крст на себе, који се жртвова, који је подарио себе као живот жртвујући се и страдајући и гоњен будући и разапет будући. Само кроз распеће, кроз страдање, кроз истиниту жртву себе добија се прави и истински пут којим треба да се ходи – казао је Митрополит Амфилохије и додао да Црква на вјери у Бога и жртви за истину Божији и правду Божију гради живот сваког човјека.

Митрополит Амфилохије је призивом Светог Духа у чин презвитера рукоположио ђакона Божидара Ћеранића, а потом су се сабрани присајединили Тијелом и Крвљу Господа Исуса Христа кроз Свету Тајну Причешћа.

Митрополит је потом истакао да је рукоположење новог свештеника велики благослов и велика радост за Цркву Божију и подсјетио на ријечи Светог Козме Етолског о свештеницима.

-Свети Козма је бесједећи питао вјерни народ ако иду путем и срета их Анђео Божији и свештеник, од кога ће прво узети благослов, на шта је вјерни народ одговорио једногласно од Анђела Божијег. Свети Козма им је рекао ”не браћо”, ”од свештеника да узмете благослов, јер достојанства и части које се удостојава свештеник ни анђели Божији се не удостојавају”. Он узима у руке своје Тијело и благосиља и освећује Духом Светим Тијело Господа Исуса Христа – казао је Митрополит Амфилохије и подсјетио да ће новорукоположени о. Божидар Ћеранић служити на Ободу гдје су столовали црногорски митрополити, гдје је била престоница Зете у вријеме Ивана Црнојевића, гдје је обитељ Светог Николаја Мирликијског, гдје је штампана прва српска књига Октоих, гдје је жариште и огњиште живота наше Цркве, народа и државе.

На крају Богослужења о. Божидар је сабранима подијелио нафору.

Заједничарење је настављено у манастирској трпезарији из трпезу хришћанске љубави коју је припремила острошка братија.

Извор: Манастир Острог

Тонски прилог Радија Светигора