На Фанару одржан симпосион о савременом ропству

9. фебруара 2017. - 22:29

„Господе… сужње ослободи, болеснике исцјељуј. Помени, Боже, оне под судским ислеђењем, и оне по рудницима, и све оне што су у било каквој невољи, и тескоби, и опасности… Јер си Ти, Господе, помоћ беспомоћнима, нада безнадежнима, Спаситељ витланима буром“ (Из Литургије Светог Василија Великог)

Под покровитељством Његове Светости Патријарха васељенског Вартоломеја, 6-7. фебруара 2017. у Истанбулу је, у организацији Васељенске патријаршије и Цркве Енглеске (Англиканске цркве), одржан Симпосион о савременом ропству. Симпосион се изродио из разговора Његове Светости и Архиепископа кентерберијског Џастина током Патријархове званичне посјете Ламбет палати (сједишту Архиепископа кентерберијског у Лондону, нап. прев) 2-4. новембра 2015, која је услиједила као одговор на прву посјету Архиепископа Џастина Фанару 13-14. јануара 2014.

Циљ овог сабрања је да се окупе истакнути научници, стручњаци и политичари из свих крајева свијета који ће разматрати савремено ропство и нагласити заштиту људског достојанства и слободе и њихов витални значај за Цркву, као и за све вјерске заједнице и оне које се боре за људска права. Овај приоритет је јасно артикулисан на Светом и великом сабору Православне цркве на Криту (јун 2016), гдје су православни предстојатељи и архијереји објавили у својој коначној Енсиклики: „Црква не живи само за себе. Она се даје цијелом човјечанству да би свијет подигла и обновила у ново небо и нову земљу“.

У свом уводном слову, Његова Светост је казао: „Православну цркву често оптужују да занемарује свијет ради богослужења и духовног живота, окрећући се, првенствено, Царству небеском које ће доћи, а не примјећујући изазове садашњости. У ствари, све што Црква говори, све што Црква ради, све је у име Божије и зарад људског достојанства и вјечног живота људског бића. Црква не може да жмури пред злом, да буде равнодушна на вапаје потребитих, угњетених и експлоатисаних. Истинска вјера је извор непрестане борбе против сила нечовјечности“.

Патријарх и Архиепископ Џастин су потписали заједничку Декларацију, „осуђујући све облике људског поробљавања као најгнуснији од свих гријехова, јер крши слободну вољу и интегритет људског бића створеног по лику Божијем“. Они су, такође, „охрабрили вође држава да изнађу одговарајуће и дјелотворне начине судског гоњења оних који се баве трговином људима, превенције свих облика савременог ропства и заштите жртава у нашим заједницама, и да подстичу наду гдје год су људи експлоатисани“.

Коначно, Патријарх васељенски и Архиепископ кентерберијски су основали мјешовиту радну групу која ће се бавити савременим ропством.

У Васељенској патријаршији, 7. фебруара 2017.

С енглеског: Свештеник Александар Орландић

Извор: patriarchate.org

Фото: Преузето са nyxthimeron.com

На Светосавском балу у Подгорици прикупљено 700 евра за помоћ у лијечењу обољелом Срђану Роћеновићу

9. фебруара 2017. - 22:06

На Светосавском балу одржаном у недјељу 5. фебруара 2017. године, на „Имању Књаз“ у Подгорици, прикупљено је у свега пар сати знатна сума новчане помоћи намјењене за лијечење младића Срђана Роћеновића.

Наиме, подсјећања ради, под­го­ри­ча­ни­ну Ср­ђа­ну Ро­ће­но­ви­ћу (31), ко­ји је дви­је го­ди­не не­по­кре­тан, по­треб­на је новчана по­моћ ка­ко би ли­је­че­ње на­ста­вио у Хр­ват­ској.

Стога су организатори бала дошли на идеју да управо једно овакво вече, гдје је присутан велики број гостију, искористе као добар повод за прикупљање материјалних средстава неопходних за даље лијечење Срђана Роћеновића.

На опште одушевљење, сви гости бала су се у рекордном року одазвали позиву организатора и дали свој прилог, па је осим саборног, културног и забавног карактера ово издање Светосавског бала добило и хуманитарни карактер.

Овом приликом сакупљено је 700 евра.

Ср­ђан ко­ји већ дви­је го­ди­не тр­пи ја­ке бо­ло­ве и ле­жи не­по­кре­тан, тре­нут­но се налази у ја­ко те­шком здрав­стве­ном ста­њу.
Њега очекује ли­је­че­ње у За­гре­бу и сле­де­ће сед­ми­це би тре­ба­ло да стиг­не од­го­вор од Фон­да здрав­ства око по­кри­ва­ња тро­шко­ва ли­је­че­ња.

Та­ко­ђе, ње­му је при­ли­ком од­ла­ска у За­греб нео­п­ход­на кон­стант­на прат­ња мај­ке, ко­ја не­ма нов­ца за смје­штај и хра­ну.
Стога, узимајући у обзир цје­ло­куп­ну си­ту­а­ци­ју из ко­је Ср­ђа­но­ва мај­ка не ви­ди из­лаз, овом приликом пуштамо њен апе­л упућен људима до­бре во­ље – односно онима ко­ји су у мо­гућ­но­сти да по­мог­ну, јер како је претходно наведено, Срђану пред­сто­ји ли­је­че­ње ван Цр­не Го­ре.

„Мо­мак у ова­квом ста­њу про­во­ди дви­је го­ди­не с бо­ло­ви­ма, у по­сте­љи у пот­кро­вљу ту­ђе ку­ће.
Жи­ви­мо као под­ста­на­ри у 26 ква­дра­та попло­ча­них бе­то­ном.
Мај­ка сам, пре­пу­ште­на са­ма се­би и немогуће је да од ин­ва­лид­ске пен­зи­је од 290 еура, са те­шким здрав­стве­ним про­бле­ми­ма, на ко­је сам при овој му­ци и за­бо­ра­ви­ла, без ичи­је по­мо­ћи на­ста­вим да­ље Ср­ђа­но­во ли­је­че­ње“ – из­ја­ви­ла је Ср­ђа­но­ва мај­ка, ко­ју мо­же­те кон­так­ти­ра­ти пре­ко Бан­ке хра­не.

Након недавно успјеле акције за тро­го­ди­шњу Се­ле­ну Ман­дић у којој је за не­пу­них 48 са­ти са­ку­пље­но неопходних 200.000 евра за ли­је­че­ње, са­да је на гра­ђа­ни­ма да у скла­ду са својим мо­гућ­но­сти­ма поново покажу своје јединство и велико срце и по­мог­ну ста­ри­јем су­гра­ђа­ни­ну, ко­ји је дви­је го­ди­не практично у по­сте­љи на­кон неуспјелог лијечења у Црној Гори, а треба напоменути и то да Фонд здрав­ства још ни­је од­лу­чио да ли ће му пла­ти­ти ли­је­че­ње у Хр­ват­ској.

Но, уко­ли­ко ипак тро­шко­ви не бу­ду по­кри­ве­ни, како сазнајемо, хуманитарна Фон­да­ци­ја „Бу­ди ху­ман” ће бити у прилици да отво­ри до­на­тор­ску ли­ни­ју.
До та­да, Ср­ђа­ну су при­је­ко по­треб­на новчана средства.

Новац за помоћ Срђану, можете уплатити на жиро рачун Хипотекарне банке 520031000000130251 на име његове мајке Мире Ћирковић.

Борис Мусић

Мишо Вујовић: Његош је преживио и гора времена

9. фебруара 2017. - 7:59

Ова земља је рај за наглуве и ментално успорене. Мала, али у сопственим очима огромна. Савремена и прагматична, неоптерећена прошлошћу коју интезивно обдуцира и препакује више од пола века. У њој свака приучена, а камоли научена будала открива нове аспекте етногенезе духа и језика. У њој свака шуша може слободно пљувати по онима који су је створили, а чије лично стваралаштво је прошло све испите и судове времена и науке.

Најновији испад народног посланика и коалиционог партнера демократизованог и клептоманизованог капејота познатијег као ДПС, Аднана Муховића, да је Његош геноцидан, а Црногорци минорни, или боље рећи статистичка грешка, најбоље осликава цену опстанка на власти господара глади и његове интересне дружине. Маргини или појави каква је Муховић не треба  дизати цену претераним реакцијама на његове фрустративне изливе бошњакољубља (за нову нацију нова реч). Додуше он је део власти чија је партија као језичак на ваги, са мало снаге добила много моћи. Бошњачка партија се не ограђује од увредљиве реторике једног од својих челника, а ДПС ћути, што говори да је Муховић својим „истинољубљем“ бацио још једну  коску коју треба да оглође гладни народ да би колико толико ублажио желудачне сокове и сметнуо са ума виталне проблеме који трају од када су џемпераши улетели у маркирана одела, одлепивши се светлосним миљима од осиромашене и обогаљене масе. Чувари континуитета већ одавно су усавршили стратегију високих тензија, фабриковања конфликта, сејања страха, а као финални производ колективне психозе направљено је хронично ванредно стање духа изазвано разним ударима од фискалних, економских, менталних до државних и то, ако затреба у изборној ноћи. Стање духа дотичног Муховића најбоље је осликао велики српски писац Меша Селимовић кроз дервиша Нуредина:

„Ми смо рукавац ријеке који је невријеме одвојило од матице, превелик да би га земља упила, премали да би постао језеро. Спрдају се с нама браћа и душмани, а ми се бранимо мржњом и инатом“.

Ова дијагноза не односи се само на „конвертованог“ Муховића, чији су преци били Перошевићи, већ и на све оне који покушавају да нађу душу изван сопственог тела. Пчела одвојена од матице постаје дезорјентисана и веома брзо нестане. Сви ови апсурди и неприродна стања потичу из  феномена власти која има невероватну способност мутације и преживљавања.

Власт се у Црној Гори није мењала пуних седамдесет и три године. Безмало, толико је владао последњи крунисани господар пре него што је „јуначки“ капитулирао и отишао у изгнанство. Добровољно се повукао, али му је забрањено да се врати. Његов актуелни наследник добровољно изгони народ, а ни добровољци му не мањкају. Некада су стизали из Америке да бране отаџбину; данас пристижу да бране господара. С арсеналом  лажних личних карата и правим потерницама. И господар је, додуше, добровољац са Дубровника, Мостара, Требиња, Баније… У рату за мир слао је и вољне и невољне. И сви су били добровољци. Само је већина преумила да се ратовало. Руку на срце мало се и пленило у духу хајдучке традиције и предака „што се не шћеху у ланце везати“.

Потомци су нераскидиво и добровољно везали себе и потомство за господара. Судбина господарева је равномерно распоређена на народ. Његово и богатство ближњих му јуначки на својим плећима носе одани поданици.

Јутутунска јухаха, химна је ове, по Муховићу, мајушне, некада поносне државице угњеждене у брдима изнад мора, настале мачем слободе и суровим законима спартанске етике. У тешким временима транзиције, у борби за развој и аутономност модификованих традиционалних вредности, на које су накалемљени савремени „хајдучки“ изазови међународних размера, прешао се нимало лак пут од два ока у глави с петокракама, кокардама, крстовима, орловима  на глави, хаубицама по Дубровнику, до признавања Косова и ножа у леђа брату који крвари.

У борби за идентитет, еволуција се развијала муњевито и страсно. Судбина отаџбине је у и даље у рукама човека који је по угледу на непоновљивог идола маршала ЈБ успео да направи рај на земљи. Данас тај рај спашавају по ко зна који пут, судбоносније и узвишеније од оних са Граховца, Вучјег дола, Тарабоша или Мојковца… Добровољно су из памћења потисли истражитеље потурица, а гусле су се одрекле епа, у славу славе господара и његових прегнућа. Господар је уз штафетну палицу носиоца Брозовог континуитета,  добио екслузивно право последњег берберина за неговање Стаљинових бркова.

Његош ће, вероватно, пасти на поправном ако неко од дукљанских академика не препева Горски вијенац и очисти га од политичке некоректноси и подсећања на преверу и погане изроде, који су мултиетнички оплеменили Црну Гору, бранећи је од потомака оних који су је створили. Или, боље рећи, створили су легенду. А митови су, обично, далеко од стварности, рећи ће новокомпоновани надри историчари.

Његош је преживео и гора времена и апсурдно је да ми овако мали и нејаки бранимо таквог горостаса као што је гротексно да га нападају слепи патуљци демократије.

Мишо Вујовић

Фото: Преузето са MegaSrbija

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић: Држава финансира активности „Црногорске православне цркве“

9. фебруара 2017. - 0:20

Црногорској православној цркви (ЦПЦ), као и ранијих година, из државног је буџета прошле године опредијељено 55.500 еура, и та вјерска организација је уједно добила и највише новца пореских обвезника.

То је 4.000 еура више, у односу на Митрополију црногорско-приморску и Епархију будимљанско-никшићку, које су збирно добиле 51.491 еуро. Гледано појединачно, Митрополији је из буџета опредијељено 25.342 еура, а Епархији 26.149 еура, пишу Дневне новине.

Истовремено, најмање новца опредијељено је Јеврејској заједници, којој је припало 17.500 еура.

Више од СПЦ-а добила је и Исламска заједница у Црној Гори, којој је из државне касе припало 53,3 хиљаде еура. Барској надбискупији је додијељено 13.176 еура, а Которској бискупији 9.000 еура, што за Католичку цркву у нашој земљи збирно износи око 22.000 еура.

Коментаришући расподјелу новца вјерским заједницама, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске, протојереј ставрофор др Велибор Џомић, рекао је да се наставља пракса ресора на чијем је челу сада Мехмет Зенка да, како је рекао, у потпуности финансира активности “такозване ЦПЦ”.

“Којој се годинама опредјељују средства за плате њихових службеника“, рекао је Џомић Дневним новинама, наводећи да за то има доказе.

Поновио је да је ЦПЦ финансирана од Министарства за људска и мањинска права.

“Слободно се може рећи да је ЦПЦ заправо савремена вјерска организација, која је финансирана у потпуности од Министарства. С друге стране, остале вјерске заједнице су дискриминисане у сваком погледу, па и у погледу додјељивања средстава. Дискриминација је обиљежила министровање Суада Нумановића” оцијенио је Џомић. Подсјећа да све примједбе на рачун расподјеле средстава вјерским заједницама које је износио за претходне, важе и за 2016. годину.

“Расподјеле су извршене на основу незаконитог акта Критеријум. А у том фамозном Нумановићевом Критеријуму не постоји ниједан критеријум на основу кога би се могло знати за шта се опредј ељују средства за цркве и вјерске заједнице“, навео је он, уз напомену да од Зенке очекује доношење новог Правилника, који ће бити у складу са законом, и у којем ће бити нормирани критеријуми за расподјелу средстава из буџета.

Извор: Dnevne novine