Румунска православна црква објавила саопштење у којем изражава свој став по питању „грађанских заједница“

1. марта 2017. - 23:47

Румунска православна црква је у сриједу 1. марта 2017. објавила саопштење у којем изражава свој став по питању „грађанских заједница“

Румунска патријаршија са великом забринутошћу прати дешавања везана за могућу формализацију тзв. „грађанске заједнице“, односно нацрт закона који се тренутно налази на разматрању.

Сматрамо да је институционализација алтернативног типа породице у супротности са хришћанском вјером и традицијом румунског народа, и може имати озбиљне последице на морални живот наших породица и друштва.

Са хришћанског, али и уставног становишта, породица се ствара искључиво браком човјека и жене, уз изузетак усвајања и крвног сродства. Грађанска заједница би само охрабрила заједнички живот и смањила одговорност два партнера на рачун мајке и дјетета. Прецизније, само породица представља правни оквир који оптимално обезбјеђује „васпитање, образовање и обуку дјеце“ (члан 48, параграф 1, Устав Румуније).

Иако је природна и традиционална породица, током историје човјечанства,  морално и правно потврђена, покушаји да се она редефинише изгледа да су дио идеолошког плана који дискредитује породичне вриједности и њихов друштвени допринос.

Румунска православна црква ће наставити да брани и промовише темељне вриједности традиционалне породице које доприносе садашњости и будућности румунског друштва.

С енглеског: Свештеник Александар Орландић

Извор: basilica.ro

Патријарх московски и све Русије Кирил осудио је необуздану потрагу за „лајковима“ једног броја корисника друштвених мрежа

1. марта 2017. - 23:27

Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил осудио је необуздану потрагу за „лајковима“ једног броја корисника друштвених мрежа

„На нашим друштвеним мрежама појавила се једна реална болест, када су људи, првенствено млади, спремни на свакакве поступке, чак и оне страшне које угрожавају живот, да би неко казао да му се свиђа фотографија која приказује тај поступак. За изражавање такве подршке користи се енглеска ријеч “лајк“ (like, свидјети се)“, казао је Патријарх у уторак вече, након службе у Богојављенском храму у Москви.

„Тако, неки млади људи, осим сакупљања тих “лајкова“, не виде никакав други циљ у животу, и ако их не добију, то доживљавају као личну трагедију“, казао је он.

Према Патријарховим ријечима, сујета је један од гријехова „који у човјеку изазива невјероватну осјетљивост на то како га други људи оцјењују, а онда једина сврха његовог живота постају дјела, ријечи и поступци, усмјерени на задобијање признања од људи“.

Патријарх је, такође, критиковао савремену културу, испуњену „визуелним приказима који, несумњиво, побуђују грјеховне помисли“.

„Цијела цивилизација је усмјерена на пружање помоћи човјеку да усвоји ове грјеховне слике. За многе је то средство зараде, други, можда, имају и опасније циљево, али чињеница је да нема ниједног савременог филма у којем нема сцена које изазивају грјеховне помисли“, нагласио је предстојатељ Руске православне цркве.

С енглеског: Свештеник Александар Орландић

Извор: interfax-religion.com

Фото: Православие.ру

Митрополит Амфилохије и Епископ Кирило у Аргентини порушено обновили, расуто сакупили

1. марта 2017. - 23:19

„И лист из Србије ми је драг, рекла ми је монахиња Лидија, која је хтела у руку да ме пољуби само зато што сам, ето, дошао из Србије. Нејаке су речи да опишу јачину носталгије и љубави према својој земљи оних који су се, стицајем различитих околности, нашли на другом крају планете“, каже светски путник Виктор Лазић за Програм за дијаспору РТС-а, који се сусрео са бројним сународницима путујући по Јужној Америци

Виктор Лазић каже да када се монахиња Лидија замонашила, пре две године, а само дан касније нашла се у авиону за Јужну Америку.

Монахиња Лидија

Монахиња Лидија

„Тако је сам Бог хтео да прве монашке дане проведем у авиону – сумњам да је неко по замонашењу био и физички ближи Богу од мене“, рекла је монахиња весело. Тако је, из Црне Горе, дошла да служи у епархији Буеносаиреској.

Виктор каже да су два су главна стуба окупљања наше дијаспоре свуда у свету: наше амбасаде и наша црква. Срби су овде почели да се насељавају још средином 19. века, а процењује се да их сада има око 30 хиљада. Први досељеници били су из Далмације и Боке Которске, док је већина дошла касније из Херцеговине и Црне Горе.

Кирило Бојовић и Виктор Лазић

Епископ Кирило Бојовић и Виктор Лазић

Тридесет година је српска црква у Буенос Аиресу била слабашна, запуштена, заборављена. А постоји не једна, већ две наше парохије само у овом граду: црква Светог Саве и црква Рођења пресвете Богородице, која је сада уједно саборна црква Срба Јужне Америке.

Епархија Буеносаиреска је формирана 26. маја 2011. године одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, под руководством Митрополита Амфилохија Радовића.

Владика Амфилохије је  у Аргентину послао свештеника Кирила Бојовића, са тешким задатком: да расуто сакупи, да порушено обнови, да ново осмисли, постојеће на сваки начин унапреди. Да удахне живот зградама, да пружи веру и наду људима.

Виктор Лазић и монах Давид

Виктор Лазић и монах Давид

Наши људи често нису јединствени, тешко их је окупити и приволети да за истом софром ручају, да се за истом иконом моле. А управо то је главни задатак нашег Кирила. Па ипак, упркос свим разликама и чињеници да је асимилација узела маха, наши људи и њихови потомци и даље су везани за цркву, у њој виде своје корене, идентитет и везу са матицом. Зато су њене активности веома важне.

Сваке недеље одржава се јутарња служба, којој током летњих месеци – овде је лето када је код нас зима, присуствује релативно мало света, десетак до петнаестак душа. Али, током великих празника црква буде мала да прими све који овде желе да се помоле. Не долазе само Срби, већ врло често и Руси и остала православна браћа. Веома је пријатно то видети, с обзиром на то да је деценијама било обрнуто – наши људи су се окупљади под кровом руске или грчке православне цркве.

Виктор и Марјано Бурман

Виктор и Марјано Бурман

„Вредне руке монахиње Лидије припремају српску трпезу, каквој је тешко одолети. За више месеци у Јужној Америци, ово је био најбољи оброк који сам окусио. За црквеном софром посебну ми је пажњу привукао Марјано Бурман, младић коме је деда био Рус, а он је одлучио да – постане Србин! Толико је заволео православље, нашу културу, српски језик, који је одлично савладао, да се у потпуности осећа као припадник нашег народа и тако се јавно декларише. Често постају Срби они који се заљубе у наше момке или девојке, али Марјано није један од тих. Мада би волео да се ожени Српкињом, његова љубав је дошла спонтано и случајно, посећивањем наших храмова у Буенос Аиресу, дружењем са нашим људима и учењем о Србији“, каже Виктор.

Монахиња Лидија испред цркве показује благословену винову лозу: њен пелцер узет је из Хиландара, од свете лозе која, по предању, расте из гроба Стефана Немање, која је позната и као најстарија винова лоза на свету – стара чак 800 година! Монахиња показује набрекло грожђе које, преко пола света, повезује српске светиње Свете Горе и Америке.

Извор: РТС

У сриједу 1. марта у цркви Светог Ђорђа у Подгорици одслужена Литургија пређеосвећених дарова

1. марта 2017. - 23:02

У првој недељи Часног поста, када Црква прославља спомен Светих мученика Памфила, Порфирија и 12 са њима пострадалих – одслужена је Литургија пређеосвећених дарова у храму Светог Георгија, под Горицом у Подгорици.

Светим евхаристијским сабрањем началствовао је дугогодишњи старешина овог Светог храма, високопречасни протојереј-ставрофор Милун Фемић са својом браћом свештеницима, високопречасним протојерејима – ставрофорима: доц. др Велибором Џомићем и Милетом Кљајевићем, протојерејем Јованом Радовићем, јерејима: Драгославом Ракићем и мр Блажом Божовићем као и ђаконом Игором Црногорчевићем.

По одласку проте Милуна у заслужену пензију, овај храм обогаћен је доласком новог пароха, јереја мр Блажа Божовића.

Благољепију овог великопосног богослужења допринео је мешовити састав појаца храма Светог Георгија, додатно оснажених сопраном Даницом Црногорчевић, уз искусно руковођење протојереја Јована Радовића.

Након изношења пређеосвећених дарова, одређени број причасника им је приступио, причестивши се; затим су прочитане Заамволне молитве.

Иначе, у храму Светог Георгија током прве седмице Васкршњег поста, важиће следећи распоред богослужења:

Јутарња служба – 8 сати

Вечерња служба са Каноном светог Андрије Критског – 19 сати (понедељак, уторак, среда и четвртак);

Литургија пређеосвећених дарова – 8 сати (среда и петак);

Литургија – 8 сати (субота и недеља);

Елза Бибић

Фото: Владимир Џомић и Елза Бибић

Митрополит Амфилохије у Цетињском манастиру одслужио Литургију пређеосвећених дарова

1. марта 2017. - 20:07

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је јутрос у Цетињском манастиру Свету литургију пређеосвећених дарова.

Владици је саслуживало цетињско свештенство и свештеномонаштво, уз молитвено учешће ђака Богословије Светог Петра Цетињског и вјерног народа са Цетиња.

Р.В.

Трн из Спаситељевог трновог вијенца и дио Његове одежде из катедрале Нотр-Дам у Паризу предати Соликамској епархији у Русији

1. марта 2017. - 15:58

Двије највеће хришћанске светиње из Француске предате су у вјековни посјед Соликамској епархији Руске православне цркве — честица трновог вијенца Исуса Христа и дјелић Његове тунике.

Светиње су вјерницима представљене у Спасо-Преображењском катедралном саборном храму, а доставио их је архиепископ соликамски и чусовски Зосима, саопштава сајт Соликамске епархије.

Такве  светиње имају огроман значај за духовно укрепљење вјерника, зато што то нијесу материјалне ствари. Оне носе велику благодат, или како бисмо ми данас казали да би било разумљиво, напуњене су Божјом силом. Човјек кад им приђе може да ништа не примијети, али те светиње утичу на људску душу — казао је владика Зосима, обраћајући се сабранима у храму.

Честица трновог вијенца Исуса Христа и дјелић Његове тунике достављени су у Соликамску епархију из катедрале Нотр-Дам у Паризу, гдје се оне чувају од XIII вијека.

По благослову владике Зосиме оне ће се сада чувати у Соликамском Свето-Тројицком мушком манастиру, гдје ће бити доступне вјерницима на поклоњење.

С руског: Марија Живковић

Извор: Православие.ру

У Прокупљу прослављена стогодишњица Топличког устанка

1. марта 2017. - 13:57

У сиропусну недељу на празник Светог Симеона Мироточивог, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски г. Теодосије, администратор Епархије нишке, началствовао је евхаристијским сабрањем у Храму Светог великомученика Прокопија у Прокупљу.

Епископу је саслуживало братство овога светога храма као и велики број свештенослужитеља из целе Епархије нишке.

У току свете службе епископ Теодосије протојерејским чином одликовао је сабрата ове светиње јереја Мирољуба Павловића, а у свештени ђаконски чин рукоположио монаха Павла (Пајића), службеника Епархијског управног одбора.

Велики број вернога народа приступио је светим тајнама Христовим.

Након свете литургије, на градском тргу испред споменика Топличким устаницима, а уз молитвено присуство председника Владе Републике Србије г. Александра Вучића, председника Републике Српске г. Милорада Додика, као и министара у Влади Републике Србије и дипломатског кора, епископ Теодосије са свештенством служио је помен свим пострадалим војсковођама и војницима као и свештенству, браћи и сестрама пострадалим од окупаторске руке.

Након свечане церемоније и полагања венаца у Народном музеју Топлица отворена је изложба ,,Топлички устанак-1917. – сто година после“.

Извор: Епархија нишка

Освећена обновљена капела Светог Симеона мироточивог у старом конаку манастира Боговађе

1. марта 2017. - 12:56

Испуњено вишедеценијско молитвено ишчекивање манастирске свете обитељи

У недељу сиропусну, 26/13. фебруара 2017. Лета Господњег, када Света Црква прославља и Светог Симеона Мироточивог, у манастиру Боговађа збило се несвакидашње молитвено сабрање. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин, непосредно пред почетак Свете Архијерејске Литургије, освештао је обновљену капелу у старом манастирском конаку посвећену овом најдивнијем изданку рода српскога.

На Светој Архијерејској Литургији, Владики Милутину саслуживали су архијерејски намесник тамнавски, протојереј – ставрофор Митар Миловановић, и епархијско свештенство, уз присуство високопреподобне мати игуманије Агније са сестринством и многобројним верним народом.

У проповеди, Преосвећени Владика Милутин је на праштални дан уочи почетка Часног Васкршњег поста поучио верне да искористе наступајуће дане, да припреме душе своје за дочек највећег и најсветлијег празника Васкрсења Христовог. Рекао је том приликом архијереј Епархије ваљевске и да се треба чувати језика и онога што изговарамо. Језик је човеку дат да се њиме слави Господ, да васпитава, да спасава. Али, изговореним речима људи створе и пакао, ратове, осуђују, губе душе своје. Зато треба добро размислити пре него што било шта кажемо.

Како је данас и слава новоосвећене обновљене капеле Светог Симеона Мироточивог, Владика Милутин освештао је славско жито и сломио славски колач, након чега је наступила трпеза љубави која је припремљена трудом свете боговађске обитељи и вернога народа.

Ђакон Александар Мандарић, вероучитељ

Извор: СПЦ

У Грбљу представљена књига Жељка Чуровића: „Гусле саборнице и памтише Српске“ (видео)

1. марта 2017. - 11:57

У постојбини Светог Кнеза Лазара, под окриљем више од 65 цркава и древних црквишта и три манастира, у понедељак 27. фебруара, првог дана Светог Васкршњег поста, Парохија Горњогрбаљска организовала је промоцију књиге Жељка Чуровића „Гусле саборнице и памтише Српске“ и гусларско-пјесничко вече у коме су поред аутора књиге учествовали: професор Слободан Чуровић, који је говорио о књизи и гуслари: Жељко Бугарин, Голуб Биговић, Радован Томашевић, Миладин Анђелић.

Госте, међу којима су били предсједници црквених општина Грбаљ и Котор Петар Мазарак и Мишо Секуловић, предсједник мјесне заједнице Горњи Грбаљ, Жељко Ћетковић, представници Матице Боке и љубитељи гусала из цијеле Боке и шире, поздравио је најстарији грбаљки гуслар Иво Крстичевић и парох горњогрбаљски свештеник Миајло Бацковић.

promocija gusle 3 Промоција књиге Жељка Чуровића: Гусле саборнице и памтише Српске (ВИДЕО)

Обраћање аутора књиге „Гусле саборнице и памтише Српске“ преносимо у цјелости:

Кроз народни ЕП, стваран уз цилик струна са Гусала, српски народ је најдаље догледао и најдубље домислио. Слијепе очи српских Гусала, најдубље су јаме српског памћења.

Просвијетљена Европа је знала за народне пјесме и прије Вука Караџића. Историчар Енгел још у 18. Вијеку говори о епским пјесмама, а Хердер 1878. Уноси „Хасанагиницу“ у своју збирку свјетске народне поезије. Наше народне пјесме подсјећале су Мадам де Стел још 1807. На Осијана. Бајрон их помиње 1813. А француски пјесник Шарл Нодје који је боравио у Наполеоновој Илирији, признаје им класичну једнакост. А највећа достигнућа су саздана у једноставности.

Прве Гусле на нашим просторима су пронађене у шестом вијеку код словенских ратника у околини Ниша. (академик Петар Влаховић)

Кроз шестовјековно вријеме мрака, усменим предањем, уз звук Гусала, правили смо народни ЕП и у њему налазили спас.

promocija gusle Промоција књиге Жељка Чуровића: Гусле саборнице и памтише Српске (ВИДЕО)

Као да смо се листом збјежали у пјесму, у њој се скрасили, испред себе држали Гусле као последњи бедем одбране, и у пјесми молили Бога да нас не одрине, спашавали се да опстанемо, не би ли се препознали као народ.

У времену, кад смо ходали гологлави, кад капу нијесмо смјели носити, зидану кућу нијесмо могли имати. Зиданица је била за агу и бега. Кад смо боси крај пута чекали савијене главе да прође ага или бег, стрепећи, да нам се камџија не замота око голога врата. Кад су цркве биле порушене, свештеници побијени или прогнани, тада је српски гуслар, у планинским пећинама, на висовима, сазивао Србе уз цилик струна са Гусала, бодрећи храбре и храбрећи посустале, да истрају на путу ка слободи. Гусле су биле саборнице око којих смо се окупљали.

Вјекови су пролазили, једни су се продавали за дукате и форинте, за доларе и евре, други су аргатовали часно и поштено, за исту валуту или за свој динар, само за мању суму. У туђој земљи, на туђим пољима ратарили, граничарили, фелдвебеловали, радили у својој држави за туђе интересе. Цареви су нам се звали: Мурат, Бајазит, Тереза, Фрањо, или Јосип последњи…. Душана и Лазара гледали смо на манастирским зидовима, на сликама отиснутим са бакрореза и слушали о њима уз гусле у епским пјесмама.

Тридесет и више година, на беспутици, обезјезичене, разбијене, истргане, расуте на све стране, тражио нас је Вук Караџић, а прије њега, много давно, гуслари су нас чували у пјесми, коју је Вук спасао записом.

Почетком фебруара 1815. осам водећих сила на Бечком Конгресу потписало је Декларацију о укидању тргховине црним робљем. Конгрес Европских феудалаца забранио је трговину црним робљем, али не и продају бијелог робља. Турске паше и бегови несметано су и даље на трговима у Триполису, Смирни и Цариградиу продавали ђаурске дјевојке, њихове родитеље и браћу. Робиње и робови, оковани у синџире, гладни, боси, подерани и намучени, довођени су из прегажене Србије у Цариград и Смирну. На цариградском тргу продавани су они што су се на вјеру били предали Турцима у јесен 1813.године.

promocija gusle 4 Промоција књиге Жељка Чуровића: Гусле саборнице и памтише Српске (ВИДЕО)

„Образовани Европљани с дивљењем су читали Вукове пјесме о нежним српским девојкама, које седлају коње јунацима и жању јечам на месечини. У стварности, те исте девојке као робиње увијале су се под јаничарским канџијама и јецале кад би им, по цариградским харемима, помамне паше и бегови на силу узимале девојаштво. И нико није устао у њихову одбрану, нико није на Бечком Конгресу затражио да и њих обухвати Декларација о забрани трговине робљем.“

Само су се поједини културни посленици Европе и даље дивили вјерности српских супруга, љепоти српских дјевојака, подвигу царице Милице, опјеваане у пјесми, ћерке Југ Богдана, супруге члеститог кнеза Лазара, мајке високог Стефана, ктиторке српских цркава, мученице у одлуци да своју ћерку Оливеру преда у харем султану Бајазиту који јој је убио мужа, да би Србију и њеног сина Стефана оставио на миру. Подвижнице за вјеру православну и на крају монахиње. Све свето и господско, како доликује само њој, српској царици Милици.

promocija gusle 5 Промоција књиге Жељка Чуровића: Гусле саборнице и памтише Српске (ВИДЕО)

Зар вам и данашње вријемне не личи на ондашње, када је во вредио десет дуката а српски роб пет гроша?

Неки Вук нам је и данас потребан, да нам сачува писмо, а кроз писмо идентитет, јер се све више обезличујемо у жељи да постанемо оно што никад нијесмо били.
Гусле су нам постале запис и молитвеник, уз које смо сачували духовну вертикалу народа.

Гуслари су чували косовски завјет у свим временима, и кад су страдали и на ватри печени, кад су им руке и ноге ломили и очи вадили, нијесу престали да пјевају о својим завјетима и српској слави, слободи али и издаји. Чували су нешто што је невидљиво, али је дубоко уткано у сваког Србина, као жива твар тињала је вјековима у нашим душама. Српски непријатељи су вјековима гонили гусларе да их ућуткају, јер су знали да гусларски подстрек буди наду у слободу. А пјесму је тешко зауставити. Она пролази најтврђе бедеме, кроз кључаонице и окна затворена. Зауставља се тамо гдје нађе уточиште.

Падом Немањића круне, кад смо остали без елите и радне снаге, без главе и слободе, лутамо безглави до данашњег дана, трагајући за собом и својим именом. Струна са Гусала се тада закачила за Душанову круну, чувајући је од заборава да се не загуби, изазивајући својим циликом и епом нове генерације Срба да је заслуже, трагајући за правом главом којој би била потаман Немањића круна. Гусле су памтило наше прошлости и одржива порука за нашу будућност.

promocija gusle 2 Промоција књиге Жељка Чуровића: Гусле саборнице и памтише Српске (ВИДЕО)

Захваљујући ЕПУ, Гуслама и вјери православној претрајавамо као народ.

Саздане да буду глас којима се обраћа Небу, Гусле су од памтивијека тражиле за гусларе људе посебног кова, људе кадре да увијек пјевају истину, да их краси највећа храброст и људскост. Често су ти изабрани гласници између Неба и Земље, својим физичким очима били слијепи, а заправо свевидећи. Можда и јесте чудно ономе ко не схвата да је духовни вид свевид и да у том духовном свевиду, физички вид подлијеже обмани и илузији, често творећи препреку да види суштину, омета га у гледању, у највеће свијетло – у свијетло непролазне истине.

И данас би духовни слијепци хтјели у Европу без Гусала и гуслара. Кажу им њихове физичке очи, није европски гуслати у миленијуму технике и свакојаких сокоћала која све више човјека отуђују од других људи, али и од себе самога.

Но, није то кључни разлог због кога би нововјеки евроцентрици без Гусала у Европске интеграције. Најопасније својство Гусала са становиошта те мањине, која високо мисли о свом унутрашњем и спољном дизајну, лежи у необичној чињеници, да су Гусле носилац идентитета једног народа кога треба прекостимирати и покрстити у неки од модела из резервата транзиционих сурогата. Док се Гусле чују, европска анестезија овдашњег типа не дјелује, материјал за транзитну трансформацију је свјестан ко је, шта је и одакле је – и то сазнање, та самоспознаја о сопственој аутетичности, историчности и култури му је блиска, лијепа и неопходна као ваздух, што је потпуно природно. Гусле непогрешиво ударају у косовску тугу, уздижу духове неопојаних јама и небројених других наших губилишта, сјећају на јунаке без људских дилема, свијетле мудрошћу наших див предака, пјевају о најфинијој племенитости и љепоти српских жена и дјевојака, кроте златокосе виле и храбре нејаке, исцељују болесне и вид враћају, прије свега духовно слијепима.

Grbalj 9 Промоција књиге Жељка Чуровића: Гусле саборнице и памтише Српске (ВИДЕО)

Модерно српство опасно је обневидјело од лијепо упаковане и неизмјерно привлачне евро-кампање, која сва бљешти од „колективне добробити и високох животних стандарда.“

Но, кад се јаве Гусле, духовне очи Србинове се широм отварају, цилик струна јасно каже – сјети се ко си, сјети се да само с тим ко си, можеш у сопственој личности, свјестан и поносан од спознаје о себи, у Европу, и не само у Европу. Чувајмо Гусле – и не бојте се, свидјећемо се Европи, културна је она, зна та стара фрајла да цијени људе који цијене себе и да прегази оне који би да буду нешто друго, а не оно што им је Бог дао да буду. И Гусле ће јој се свидјети, и црвена чоја и гајтани златни…

Гусле су заслужиле да се у књигу ставе. Да о њима пишу и причају најмудрије главе.
Све што је пронађено и речено о Гуслама, сабрано је у овој књизи, за надахнуће читаоцу.

Књига је посвећена Гуслама, неумрлим српским јунацима и српским гусларима који су их пјесмом славили.

Извор: Ин4С