У Недјељу православља одслужена Литургија у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару

6. марта 2017. - 15:48

У прву недјељу Васкршњег поста-Недељу Православља,служена је празнична Света Литургија у Саборном храму Св.Јована Владимира у Бару.Началствовао је јереј Младен Томовић,а саслуживали су му протојереј Слободан Зековић,старјешина храма,јереј Љубомир Јовановић и ђакон Марјан Петковски.Након прочитаног Јеванђеља,сабраном народу се пастирском бесједом обратио о.Младен.
Велики број православних Барана,који су се постом и молитвом припремили за Свето причешће,примили  су Свете Тајне Тијела и Крви Господње.Празничну радост је увеличало присусутво великог броја дјеце.На крају Литургије храм је опходила Литија са светим иконама,у спомен на побједу Православне Цркве над јеретицима иконоборцима прије дванаест вјекова,који се увијек врши у прву недјељу Великог поста..Прочитан је и Синодик Православља.
У вечерњим сатима,у крипти храма,одржано је и предавање на тему Икона и антиикона.Предавач је био монах Арсеније Јовановић,сабрат манастира Острога.Ово је било прво у низу предавања,која ће се у току Васкршњег поста одржавати сваке недјеље у крипти Саборног храма са почетком у 19 сати.Следеће недјеље предавање ће одржати архимандрит Данило Павловић,игуман манастира Житомислића код Мостара,на тему Велики пост-обнова човјека.
Протојереј Слободан Зековић

У Котору прослављена Недјеља православља

6. марта 2017. - 11:01

Светом литургијом у храму Светог Николе и литијом око ове и цркве Светог Луке у Старом граду, јуче је у Котору свечано прослављена Недјеља Православља.

Литургију, у којој је учествовао дјечији хор Српског пјевачког друштва Јединство, служио је парох которски протојереј – ставрофор Момчило Кривокапић са свештенством.

О прослављању светих икона говорио је протојереј Намања Кривокапић.

Предраг Николић

Владика Јоаникије у Никшићу одржао предавање „Не живи човјек само о хљебу“ (видео)

6. марта 2017. - 10:33

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије одржао је, на празник Светог великомученика Теодора Тирона, у суботу 4. марта 2017, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, предавање на тему „Не живи човјек само о хљебу“.

Преосвећени Епископ Јоаникије одржао предавање у Никшићу

Овим предавањем Преосвећени Епископ је отворио циклус духовних вечери – предавања, које у оквиру Васкршњег поста, планира да организује Православна црквена општина Никшић.

Излагање Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, на Теодорову суботу, уочи великог празника – Недјеље Православља, изазвало је интересовање великог броја оних који су дошли да чују вишео Великом и Часном посту, те да се укријепе духовним поукама нашег надлежног Епископа.

Његово Преосвештенство је подсјетио да је јеванђељски стих: Не живи човјек само о хљебу, него о свакој ријечи која излази из уста Божјих, старозавјетног поријекла, а посебну снагу добио је када је Господ Исус Христос био кушан у пустињи, па једемонска искушењаодбијао, одговоривши: Не живи човјек само о хљебу.

Преосвећени Епископ Јоаникије одржао предавање у Никшићу

О овој великој теми, која је инспирисала и чувеног писца Достојевског, о томе какво све значење има у животу људи, у чудесној динамици човјекових стремљења између земаљског и небеског, између материјалног и духовног, могло би се много говорити, а Владика Јоаникије се преко ње осврнуо управо на прву недјељу Часног поста и великопосно богослужење.

Присутни су, тако, могли да чују да прву недјељу Часног поста и уопште Велики пост, карактерише Канон Светог Андреја Критског и велико повечерје.

„Цијела та служба је у наглашеном покајном тону. Човјек се каје због својих грјехова, спознаје дубину свог грјеховногпада, последице гријеха, искушења, али кроз покајање долази прочишћење и отвара се нада на спасење, а истовремено се слави име Божје, славослови се Света Тројица, Пресвета Богородица“, рекао је Владика.

Преосвећени Епископ Јоаникије одржао предавање у Никшићу

Он је додао да је Канон Светог Андреја Критског веома садржајан, сложентекст, са библијском тематиком и са јаком поруком. Њиме се подсјећамо на бројне личности Старог и Новог завјета, од Адама, Каина, Авеља, Аврама, Јакова, Јосифа Праведнога, Давида, Соломона, цара Манасије, затим новозавјетних личности СветогЈована Крститеља, апостола, Пресвете Богородице.Сва тематика је библијска,а још више се наглашава тиме што нам преноси атмосферу тог поднебља. Говори се о Светој Гори Синајској, гори на којој је Мојсије примио Десет Божјих заповијести, која је символ Старог завјета, Мојсијевог наслеђа духовног и гори Сиону, која повезује Стари и Нови завјет.

Помиње се и аутор канона Свети Андреј Критски, који је био монах манастира Светог Саве Освећеног, родом из Дамаска, касније Епископ критски, живио крајем 7. и почетком 8. вијека. Велики Свети отац, учесник V Васељенског сабора, велики писац, тумач Откривења Јовановог, творац текстова богослужбених химни. Његови настављачи су, касније, допуњавали овај канон са стихирима које су њему посвећене.

Преосвећени Епископ Јоаникије одржао предавање у Никшићу

Преосвећени Епископ је казао да се у канону пјева и о Светој Марији Египћанки,којаније родом из Свете земље, већ је Египћанка. Привучена милошћу Пресвете Богородице, милошћу Божјом, добила је покајање када је дошла у Јерусалим. Приликом уласка у храм Господњи осјетила је да није достојна да уђе, а истовремено је имала огромну жељу, па је ипак Пресвета Богородица је удостојила, а она, добивши неутаживу жељу да се покаје, отишла је преко Јорданске пустиње, тамо гдје су велики стари манастири.

„Увијек је та зајорданска пустиња привлачила подвижнике, јер је освећена сузама и молитвама Светог Јована Крститеља и подвизима Светог пророка Илије и поштује се као Света земља. Канон Светог Андреја Критског нам преноси библијско и духовно искуство Истока, православне Палестине и великих светиња Јерусалимске патријаршије. Овај Канон је настао на том подручју и сва богослужења прве недјеље Великог поста имају поријекло из Јерусалимске патријаршије и својом тематиком су везани за то поднебље. Читајући сваку пјесму правимо покајничке метаније са стихом: Помилуј ме Боже, помилуј ме. И то спада у духовно искуство Истока, на тај начин се појачава пажња, удубљујемо се у молитву. Уз прослављање имена Божјег, призивамо Божју благодат, непрестано, и тако се успињемо духовним лествицама“, казао је Његово Преосвештенство.

Преосвећени Епископ Јоаникије одржао предавање у Никшићу

Он је поучио сабранедаВаскршњи пост карактерише, прије свега, тјелесноуздржање, али и наглашена молитва. Велики пост је строжији него остали постови, али стално треба да имамо на уму да пост није циљ, него благословено средство које је неопходно, а није само себи довољно. Пост служи за прочишћење душе, за прочишћење тијела, за ослобођење од грјеховних, лоших навика, преједања, препијања. Тиме се ослобађа тијело, а душа припрема за онај духовни пост. Духовни пост има своју садржину – то је молитва, то је покајање. Циљ је да достигнемо Божју благодат, да привучемо Божју благодат, да се она настани у нашем срцу и да примивши Божју благодат творимо Божје заповјести.

Владика је, говорећи о првој седмици Великог поста, указао и на предање о Светом великомученику Теодору Тирону, те нагласио да ова седмица врхуни у празнику Недјеље Православљакада сеподсјећамо велике борбе коју је, више од 150 година,Црква водила са иконоборцима. Коначна побједа иконопоштоватеља била је крајем прве половине 9. вијека, прије појаве равноапостолних словенских просветитеља и учитеља Светих Кирила и Методија. За словенске народе то је од великог значаја, јер су свјежину вјере добили од Светих Кирила и Методија, послије иконоборачке кризе.

Преосвећени Епископ Јоаникије одржао предавање у Никшићу

„Молитвено и духовно искуство прве недјеље Часног поста је искуство православног Истока, искуство свете земље Палестине и великих светиња Истока, манастира Светог Саве Освећеног за који смо ми Срби још од Светог Саве, а можда чак и прије њега, изузетно везани и према коме су српски поклоници и монаси вјечито ишли. Вјечито смо имали тај порив да се упознамо са Светом земљом, а кроз богослужење и без одласка у Свету земљу можемо да се оплеменимо молитвеним искуством наше свете Цркве и свим оним богослужбеним химнама, пјесмама које имају дубоку духовну садржину и духовну тематику“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Увод у предавање дао је ђакон др Никола Маројевић, најављујући да ће,у организацији Црквене општине Никшић, 19. марта предавање на тему „Пролазност и тајна вјечности“ одржати др Миодраг Чизмовић.

Преосвећени Епископ Јоаникије одржао предавање у Никшићу

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Видео: Нови ТВ

Тонски прилог Радија Светигора

У Подгорици одржана свечана академија поводом Недјеље Православља

6. марта 2017. - 9:54

Свечана академија поводом Недјеље Православља, којој је присуствовао Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, одржана је синоћ у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

У име организатора – Богословије Светог Петра Цетињског Митрополита и госте поздравио је ректор ове црквено-школске установе протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Он је саопштио имена ученика Богословије – побједника традиционалног школског конкурса за најбоље светосавске темате.

Празничну бесједу одржао је професор Богословије ђакон Душан Биговић.

Он је, између осталог, рекао да су борбе око икона трајале преко двјеста година, те да због тога данас славимо читаву бројаницу сабора и светих бранитеља икона.

„Иконоборство није била јерес која је дотакла само један од аспеката учења, већ је иконоборство збир јеретичких ставова који одбацују цјелокупну икономију спасења. Иконоборство на својој највишој тачки напада истовремено и иконе, и свете мошти, и култ светитеља, и монаштво и божанствено материнство Богородице“, казао је он.

Према његовим ријечима, Недјеља Православља је празник који треба да нас непрестано подсјећа на три животна задатка.

„Први задатак, захвалност Богу што нас је удостојио неисказане почасти да будемо живе иконе Његове; други задатак, брига свакога од нас о икони Божијој у себи, да вазда буде чиста и православна, молитвама окађена, сузама опрана и сваком врлином украшена; и трећи задатак, поштовање свакога човјека као живе иконе Божије, радовање ако неко држи ту икону у себи свијетлу и чисту – туговање ако је по злу васпитању квари и понижава и, најпослије, да се и сасвим блиједа или зацрњела икона може обновити“, закључио је ђакон Биговић.

У умјетничком дијелу програма наступили су ђаци – чланови хора Богословије Светог Петра Цетињског, Црквени хор „Свети Сава“ из Херцег Новог и полазници школе вјеронауке при Цетињском манастиру.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Тонски прилог Радија Светигора

„Мисли на сваки дан у години“ Светог Теофана Затворника: Друга седмица Васкршњег поста

6. марта 2017. - 9:12

Понедељак

 Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега истиче живот (Прич.4, 22). Стекавши страх Божији, исповедивши се и причестивши се Светим Тајнама, Хришћанин у себи обнавља благодатне изворе који су потекли у нама светим крштењем, а који су потом толико пута били затрпавани нерадом и падовима у грех, да би затим толико пута опет били очишћавани покајањем. Сад су они поново очишћени од последњих падова. Чувајмо их, барем од сада, да се опет не затрпају непажњом, расејаношћу и небригом за оне делатности којима се одржава њихова чистота и њихов исправни ток. Продужимо пост, не дајмо осећањима на вољу, не прекидајмо усрдне молитве и сузе, не заборавимо дела љубави, потрудимо се око слушања речи Божије, а више од свега разговарајмо са Господом који је у нама, и том беседом подржавајмо у себи страх Божији и ревност за богоугађање, у чему се и састоји извор нашег духовног живота.

Уторак

А Каин рече Господу: Кривица је моја толико велика да се не може опростити (Пост.4,13). Да ли је било исправно тако говорити пред лицем Бога који је, додуше, строг у правди, али и увек спреман да помилује онога ко се искрено каје? Но, завист је помрачила здраво расуђивање, преступ са предумишљајем је огорчио срце, и Каин је грубо одговорио самоме Богу: „Зар сам ја чувар брата свога?“ (Пост.4,9). Бог хоће да омекша његово камено срце чекићем свога строгог суда. Међутим, он се не да и, затворивши се у својој огрубелости, иде ка ономе што је заслужио својом завишћу и убиством. И чудно је то, што је и после тога живео као и сви други: имао је децу, основао породицу и остале животне односе, премда је печат одбачености и очајања стално био на њему. Значи, то је било у његовој унутрашњости, у његовој савести, која је у свом односу према Богу била притискивана делима, страстима и греховним навикама. На то треба обратити посебну пажњу! Уједно, међутим, треба и веру своју васкрсавати и њоме знати да нема греха који побеђује милосрђе Божије, премда и јесте неопходно уложити време и труд да би се омекшало срце. Но, треба знати шта се жели – спасење или погибао!

Среда

Када су Мојсије и Арон почели да заступају свој народ пред фараоном, са жељом да буде отпуштен, као одговор је следило отежавање радова угњетених Израиљаца до тог степена да народ узропта на своје заступнике: Омразисте нас фараону (Изл. 5,21). Исто то осећа и душа грешника који се каје. Јер, када страх Божији и савест, тј. унутрашњи Мojcej и Арон, почну да одушевљавају душу да се подигне на ноге и да стресе са себе бреме греховног ропства – радост пролази све њене делове. Но, тада ни непријатељ не спава. Он је притишће помислима о тешкоћама које произилазе из [наводне] несавладивости греха и на њу наводи страхове са свих страна – страх за лично благостање, за спољашње односе, за част, па чак и за живот. И дешава се да човек прекида са покајањем, иако је тек је почео да се каје. Но, охрабри се брате! Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом (Ис.5,16). Бог је јачи од непријатеља. Завапи ка Њему и чућеш исто што је чуо и Мојсије: Сад ћеш видети шта ћу учинити фараону (Изл.6,1). Враг нема власти над душом. Он је само може застрашивати ужасним привидима. Међутим, не дај се, претрпи, иди напред храбро говорећи у себи: „Чак ако и смрт дође, нећу напустити ово дело и поћи ћу смело тамо где ме зове Господ, духом покајања који сада делује у мени“.

Четвртак

Не дај сна очима својима, ни веђама својима дремања. Отми се као срна из руке ловца, и као птица из руке птичара (Прич.6,4 -5). То правило је дужан да узме као кормило свако ко је у своме срцу и пред Богом решио да живи по Његовим заповестима. Ни он не треба да даје сна очима својим – наравно, не спољашњим, него унутрашњим, тј. очима ума, како би оне непрестано гледале на срце и пажљиво посматрале све што се у њему дешава, пружајући могућност ревнитељу да препознаје вражје замке и да избегава њихове опасности. Сада срце постаје поприште борбе са непријатељем. јер, ту он непрестано сеје своје, што се одражава на помислима. Премда нису увек нечисте на очигледан начин, оне су ипак већим делом прикривене привидном добротом и исправношћу. А ланац свих помисли је вешто сплетена замка. Ко им допусти да се развијају без пажње, не може а да не буде њима завезан, нити да избегне опасност пада. Ето због чега, брате, треба да држиш око твога ума строго пажљивим за све оно што се дешава у теби и око тебе. Гледај и испитуј шта ти предлаже твој неодступни саветник са леве стране и расуди због чега ти он то предлаже, чему те то води, те никада нећеш упасти у његове замке. Ипак, не заборави да сама пажња није довољна, већ да треба да се удружи са трезвоумљем, бодрошћу и непрестаном молитвом Господу. Споји све то и бићеш неуловив.

Петак

Неће дух мој до века пребивати са овим људима, јер су плот (Пост.6,3). У човеку постоје две супротности, а свест је само у једном – у личности људској. Карактер те личности се одређује с обзиром на то на коју ће се страну усмерити. Ако је на страни духа, и човек ће бити духован; а ако је на страни тела, и човек ће бити телесан. Дух ни у телесном човеку не нестаје, али бива поробљен и нема свога гласа. Он је ту поробљен и служи телу, као слуга господару, изналазећи за њега сва могућа задовољства. Исто тако ни у духовном (човеку) не ишчезава тело, већ се потчињава духу и служи му, губећи сва природна права – на храну због поста, на сан због бдења, на одмор због непрекидног труда и замарања, на насладу чула због усамљености и ћутања. Бог не пребива тамо где царује тело, зато што дух, као орган Његовог општења са човеком, ту не заузима свој прави положај. По први пут се приближавање Божије осећа кад дух почне да захтева своја права путем буђења страха Божијег и савести. А када и свест са слободом стане на ту страну, Бог општи са човеком и почиње да пребива у њему. Од тога часа почиње продуховљење душе и тела, целог унутрашњег и спољашњег човека, све док Бог не постане све и сва за тог човека. Тиме се човек, одуховивши се, обожује. Каква чудесна могућност, и како се ретко она схвата, поштује и тражи!

Субота

 Изиђе [Исус] и отиде на пусто место и онде се мољаше Богу (Мк.1,35). Господ се моли као човек, или боље, као онај који се очовечио, тј. људском природом. Његова молитва је заступничка за нас, но у исто време просвећујућа за Његову човечанску при-
роду, којој је падало у део да, ходећи уским путем, усваја оно Божанско. У последњем значењу, она је за нас образац и пример. Апостол Павле учи да се Дух моли у онима који су га примили, премда, не сам, него побуђујући молитвена, стремљења у духу човечијем. Ето праве молитве – духовне молитве. Но, таква је она тек на своме врхунцу. Пут до ње јесте молитвени труд људи који траже очишћење и освећење. Усамљеност и ноћ су околности које одговарају томе труду. Сам, пак, напор се састоји из мноштва поклона са срдачним уздисајима. Труди се и одстрани сваку лењост, па ће се и Господ сажалити над тобом и дати ти дух молитве, који ће у теби почети да делује као дисање у телу. Само почни! Ево сад је најпогодније време!

 Друга недеља Васкршњег поста

 Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се (Јн.10,9). Исто Господ говори и на другом месту: Нико не долази Оцу осим кроз мене (Јн.14,6). И још једном то потврђује када каже: Без мене не можете чинити ништа (Јн.15,5). Све вредно што у себи има Хришћанин, који је сав у Христу, добија једино од Христа. Његово оправдање је од Христа, и тело његово – такође је Христово. Онај ко се спасава, спасава се због тога што је обучен у Христа. Само у таквом стању он може да приђе Оцу. Ми смо отпали од Бога и зато смо изазвали гнев према себи. (Суђење по) правди Божијој одступа од нас и милост се Његова пружа ка нама и прима нас, који се приближавамо, само ако се приближавамо Њему у Христу и Христом. Печат Христов се отискује на целој природи Хришћанина. Онај ко га носи поћи ће усред сенке смрти и неће се уплашити зла.
Да бисмо били такви; ми имамо тајне – крштење и Причешће, које у грешницима, по крштењу, делују покајањем. Но, и то је од стране Господа. У наш удео, пак, спада да у своме духу образујемо погодна расположења за њихово примање – веру, која исповеда: „Ја сам пропао, но спасавам се само Господом Исусом Христом“; љубав, која ревнује да све посвети Господу, ништа не штедећи; и наду, која се не нада на себе, него је уверена да неће бити остављена од Господа, очекујући сваку помоћ од Њега, било унутрашњу било спољашњу, током целог свог живота, све док човек не буде узет тамо где је и Он сам.

Свети Теофан Затворник

Извор: Светосавље

Фото: Преузето са Православие.ру

„Анадолија“: Црква Светог Ђорђа у Подгорици најстарија активна богомоља у Црној Гори

6. марта 2017. - 8:37

Црква Светог Ђорђа (Фото: Агенција Анадолија)

У самом центру Подгорице, поред стадиона Будућности, смјештена под Горицом, налази се црква Светог Ђорђа, најстарија активна хришћанска богомоља на простору Црне Горе.

Ова богомоља једна је од најстаријих грађевина у Подгорици, а деценијама је била једини богослужбени објекат, пише агенција Анадолија.


О настанку старије цркве Светог Ђорђа нема сачуваних историјских извора. Ипак, према мишљењу старјешине ове цркве, она је стара преко 900 година. У разговору за АА Велибор Џомић, старјешина ове цркве каже да црква Светог великомученика Георгија под Горицом спада у најстарије активне богослужбене хришћанске богомоље на простору Црне Горе па и шире.

“Негдје је стара преко 900 година. Кроз тих девет вјекова историје, у њој су се непрекидно одвијала богослужења, како тада, тако и данас. По предању, овдје је некада био један велики манастир, који је био повезан подземним тунелом са ријеком Морачом. Као што и знате, увијек су цивилизације настајале поред ријека и језера. Тако се и овдје десило“, прича он.

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић

Управо поменути подземни тунел, баш по предањима, нешто је о чему се много говорило у прошлости.

Подземни пролаз који се налази у олтарском дијелу, кроз који се једва може провући одрасла особа и који прекрива одговарајући камени поклопац са алком. Ипак, никада званично није саопштено да ли пролаз и сада постоји.

Простор око цркве веома је простран. Како каже Џомић, недавна ископавања на простору јужне трибине стадиона Будућности, која је у непосредној близини цркве, открила су бројне гробнице хришћана.


“Читав овај простор чини једну древну хришћанску некрополу. Овдје испод самих зидина цркве налази се неколико масовних гробница страдалих Подгоричана у англо-америчком бомбардовању Подгорице 1944. године. Нажалост, након Другог свјетског рата читав тај простор је девастиран, како изградњом објеката, тако и изградњом саобраћајница“, поручује Џомић.

Црква је подизана и дограђивана више пута о чему говори више историјских извора.


“Црква је веома стара, у њој се и данас одржавају свакодневна богослужења. Она у себи крије веома вриједне средњовјековне фреске. Она својим свједочанством говори о древном хришћанском трајању на овом простору и јесте свједочанство православне вјере на овим просторима. Била је деценијама један једини богослужбени објекат“, прича Џомић.

Због своје историје и традиције, али и због локације, црква Светог Ђорђа посебно је интересантна за православне вјернике у Подгорици. Од стране вјерника, црква је веома посјећена.

Тако је и почетак поста најављен на традиционалан начин, умјесто звона, свештеник ударањем дрвеног предмета о другом дрвеном предмету, кружећи около цркве, најављује богослужење које означава почетак васкршњег поста.

Александра Бошковић

Извор: cdm.me/aa.com.tr/ba

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић у цркви Светог Ђорђа у Доњој Горици у Подгорици одржао предавање „Велики пост“

6. марта 2017. - 8:10

У суботу 04. марта 2017. године, у Саборној Цркви Светог Ђорђа у Доњој Горици, свечано је отпочео други циклус духовних предавања

Њега је отворио ректор Цетињске Богословије, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, који је говорио на тему:“ Велики пост“.

У веома надахнутом и инспиративном предавању, отац Гојко је сабраном вјерном народу говорио о неким заблудама савременог човјека, притом илустративно их описујући, кроз практичне примјере из свакодневног живота;“који неумитно тече.“

Он је посебно истакао чињеницу, да човјек ниједне године не улази у пост исти, као и да је бој са самим собом заправо највећи бој, који један Хришћанин бије на фронту живота.

„Ниједан пост не почињемо као исти они људи, од прошле године. Неумитно живот тече даље. Човјек никад не улази у исту ријеку. Може то бити исто корито, исто мјесто, исти човјек, али нека нова вода туда тече, а човјек се у међувремену мијења. Сваке године ми се ресетујемо. А не треба већег боја, од боја са самим собом.“-рекао је он.

Указујући на недоумице, дилеме и замке на које човјек може наићи, Отац Гојко се посебно осврнуо на заблуду појединих критичара Цркве, у тези да Православље „убија људе у појам“, проповиједајући да човјек не треба себе да ставља у први план.

„Црква нас учи да не стављамо себе у први план, а не да сабијамо дарове које нам је Бог дао“, истакао је он.

У даљем излагању оца Гојка, посјетиоци овог предавања су могли чути, како се ватра која је несагориво горела у срцима наших предака, у последњим временима покривена пепелом, није угасила, већ је наставила да гори истим интезитетом, као прије хиљаду година.

„Од времена посног Богослужења, све почиње.  А ватра која се тиче Свјетлости Христовог гроба, Свјетлости Христовог Васкрсења, па самим тим и поста и припреме за пост гори у нашим срцима хиљадама година. Историја Црне Горе је заправо једна великопосна прича.“

Те коначно нагласивши да свака прилика да се Васкрс дочека, кроз пост, трудове и молитву може бити само на ползу човјека, и његово узрастање ка Богу.

„Свака нова прилика да дочекам Васкрс је за мене корисна, јер ћу имати прилику, да овај Васкрс буде бољи него прошле године“, казао је он.

Милован Марковић

Тонски прилог Радија Светигора

На Цетињу свечано прослављена Недјеља Православља

6. марта 2017. - 0:00

Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру, празничном Литијом и славском трпезом хришћанске љубави данас је на Цетињу прослављена Недјеља Православља.

Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, а саслуживало му је свештенство Митрополије црногорско-приморске уз молитвено учешће вјерног народа.

У току Свете Литургије Владика је у ђаконски чин рукоположио Блажа Петровића.

У литургијској бесједи на тему данашњег празника Митрополит Амфилохије је говорио и о образовању дјеце у данашњим обезбоженим школама.

Он је подсјетио да кад наш народ за некога каже да је безобразан, он под тим подразумијева човјека без морала.

„То је човјек који нема морала, нема части, нема поштења. А то се каже зато што је човјек створен по образу и подобију Божјем. И ако човјек чува тај образ, то је Божји образ. Људски образ, то је Божји образ, а тај човјек је прави и истински човјек“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је објаснио да је по Христу Богочовјеку створен људски образ.

„Данас ми прослављамо тај свети празник образа Божјега, Христовог образа, прослављамо свете иконе. Преко њих ми узносимо свој ум и своје срце оном Прволику, Христу Богу, Мајци Божјој, светим Божјим људима. Гледајући на свете ликове и сами се трудимо, угледајући се на образ Божји, на Христа Господа и на свете Божје људе“, казао је он.

Он је казао да у нашим школама нема тога и таквог образа.

„Какво је то онда образовање. То јесте знање, али није образовање“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Након Литургије Владика Амфилохије је предводио празничну Литију која се од Цетињског манастира кретала до цркве на Ћипуру, преко трга краља Николе, Његошевом улицом, Балшића пазаром до Влашке цркве и назад.

Након Литије, пред Цетињским манастиром је прочитан Синодик Православља.

Светковина на Цетињу је завршена трпезом хришћанске љубави у Богословији Светог Петра Цетињског, а настављена је увече у Подгорици, у Саборном храму Христовог Васкрсења празничном Духовном академијом коју је организовала Цетињска Богословија.

Рајо Војиновић 

Фото: Јован Радовић

Тонски прилог Радија Светигора