Митрополит Амфилохије за „Спутњик“: „Надамо се да ће основни радови на храму Светог Саве на Врачару у Београду бити завршени до 2019. године“

10. марта 2017. - 22:59

Делови мозаика које смо ексклузивно фотографисали у Москви, стижу у Београд у априлу, а њихово постављање у Храму биће завршено до краја године.

Надамо се да ће основни радови на Храму Светог Саве на Врачару бити завршени до 2019. године, када би требало да буде свеправославно освећење Храма поводом 800. годишњице добијања аутокефалности Српске цркве, каже за Спутњик архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Митрополит истиче да још од времена градње Храма Свете Софије у Цариграду, у време цара Јустинијана, оваквог подухвата није било на православном Истоку какав је подухват градње Храма Светога Саве.

Постављање мозаика у куполу Храма почеће половином априла, а посао ће бити завршен до краја године. Делови мозаика за куполу — панели, треба да буду транспортовани у Београд и монтирани.

Подсетимо, делове мозаика склапају руски уметници у атељеу у Москви, под руководством руског академика Николаја Мухина.

У Москви је тим поводом одржан и састанак мешовите Руско-српске комисије за пријем радова на уметничким делима, а српска страна је по први пут имала прилику да види мозаике урађене у материјалу.

Руски гигант „Гаспромњефт“ донирао је 4 милиона евра за израду унутрашње декорације куполе београдског Храма
 Руски гигант „Гаспромњефт“ донирао је 4 милиона евра за израду унутрашње декорације куполе београдског Храма

Копредседници Руско-српске комисије су митрополит Иларион са руске и митрополит Амфилохије са српске стране, док је председник представник Министарства спољних послова Руске Федерације Александар Васиљевич Радков.

„Овај пројекат о извођењу мозаика у Храму Светог Саве у сарадњи са Руском црквом и Русијом припрема се већ дуже времена, нарочито од 2008. и овде, у Русији, 2014. године на основу расписаног конкурса је био пријем тих радова. У децембру су почели да раде мозаик за куполу који представља Христоса са апостолима, са анђелима. У априлу ће оно што је урађено бити донето у Београд и постављано до краја децембра. А онда ће бити настављена друга фаза. Договор је да тај дар руског народа, Руска црква продужи од куполе до олтара, дакле читав тај простор. То је у куполи око 1.600 квадратних метара и доле око 2.800 квадрата. Огроман подухват“, каже митрополит Амфилохије.

Он је изразио наду да ће „читав тај простор до олтара“ бити завршен до 2019. године, када би требало да буде свеправославно освећење Храма, поводом 800. годишњице добијања аутокефалности Српске цркве.

Делове мозаика склапају руски уметници у атељеу у Москви
Делове мозаика склапају руски уметници у атељеу у Москви (© SPUTNIK/Оливера Икодиновић)

„Ово је заиста историјски подухват. Видевши све ово што је урађено и димензије свега тога просто сам задивљен. Наша Црква, као и наш народ, имају изузетну благодарност за ову помоћ наше браће из Русије и Руске цркве. Рекао бих да је ово историјски догађај не само за нашу Цркву, за Храм Светог Саве, него и за Руску цркву и те наше вековне везе које и трају од времена Светог Саве и монаха који га је одвео на гору Атонску. Те везе се одужују кроз векове и то је догађај који се првенствено тиче наставка нашег јединства у вери, језику, култури. У исто време, то је догађај за свеукупно православље. Лично мислим да од времена градње Храма Свете Софије у Цариграду, у време цара Јустинијана, таквог подухвата није било на православном Истоку.“

Митрополит Амфилохије истиче да у овом тренутку нигде у Европи, нигде у свету, не постоји радионица која би могла да изради такав и толики мозаик који се ради за Храм Светога Саве.

На мозаицима ради 60 људи, а у изради учествује 150 уметника са свих руских уметничких академија
На мозаицима ради 60 људи, а у изради учествује 150 уметника са свих руских уметничких академија
(© SPUTNIK/Оливера Икодиновић)

Митрополит такође наводи да је на данашњем састанку мешовите Руско-српске комисије у Москви договорено да се сви мозаици који су урађени у априлу пренесу у Београд, а да се онда настави следећа фаза радова у мозаику.

„То су пандантифи у Храму Светог Саве и онај простор олтарски — апсиде, све до светог престола, иконостаса и читав иконостас. Све скупа око 3.500 квадратних метара. То је огромно. Је л‘ можете да замислите колико се на сваком овом мозаику камичака угради и колико ће их тек бити када се све то обједини.“

Митрополит наводи да тренутно на мозаицима ради 60 људи, а да иначе у изради учествује 150 уметника са свих руских уметничких академија.

Постављање мозаика у куполу Храма почеће половином априла, а посао ће бити завршен до краја године.
Постављање мозаика у куполу Храма почеће половином априла, а посао ће бити завршен до краја године
(© SPUTNIK/Оливера Икодиновић)

„Лично мислим да је то неко чудо Божије за наше време, које је по много чему ружно, испуњено, оптерећено деструктивним силама, мржњом међу народима, што се највише видело у нашој земљи, бившој Југославији, и оно што се десило нашем српском народу, сви злочини на Космету, бомбардовање наше државе и нашег народа и пре 1999. године, а мислим на бомбардовање Републике Српске. А онда наставак те мржње се продужава са ратом у Украјини, из истог демонског крила излази братоубилачка мржња. За све се на крају крајева оптужују Русија и руски народ. Сад се види да оно што се догађало са нама, да је то у ствари била припрема за Русију, а преко Украјине. Добро је што је руска управа, на челу са Путином, схватила озбиљност историјског догађаја и да је на висини тог догађаја. У исто време, благодарни смо Богу што је наш народ јединствен, а на страну политичке незналице којих данас има, нарочито у Црној Гори, а који се на ропски начин односе према свему томе и који би хтели да се укључе у неку западну колесницу НАТО-а, проглашавајући за своју будућност и будућност народа западне вредности, ни сами не знајући шта су те вредности. Јер Запад је сложен и слојевит, има велику вековну хришћанску културу, али оно што је данас Запад у дубинама је антихришћанско…“

Митрополит Амфилохије каже да се вера враћа у српски народ, а да је Храм Светога Саве „сведочанство у најтежим временима“.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије и амбасадор Србије у Русији Славенко Терзић (© SPUTNIK/Оливера Икодиновић)

„Враћа се вера. Мени је већ осамдесета година и памтим рат и читаво послератно време. То је било ’убијање Бога у људима‘. То је радио читав тај систем, та идеологија бољшевичко-титоистичка… Зато је сад народ ’огладнео‘ за вером. То сам осетио већ осамдесетих година, као професор у Београду, на нашем факултету, видео сам код људи ту чежњу за собом, за том Божијом лепотом, за дубљим смислом живота. И Храм Светог Саве је једно сведочанство у најтежим временима. Ми градимо највеличанственији Храм, у њему се сабира све што је саграђено кроз векове. У Подгорици смо саградили Храм Христовог Васкрсења, нешто мањи од Храма у Београду, али је у истом духу и сведок је те духовне, моралне обнове која се догађа и који једино Црква чува и носи. Обнавља се Црква, обнављају се храмови, враћа се народ, хиљаде и хиљаде су се крстили и даље се крштавају…“

Митрополит сматра да је ово искуство добро и за Русију.

„Овде су обнављани многи храмови, као Храм Христа Спаса, али ипак мозаик није био толико заступљен у Русији у овом времену, па чак ни раније, пре Револуције. Ово је на неки начини подстицај и Русији и руским уметницима за усавршавање мозаика. Чак и више од тога. На неки начин Русија сведочи Истоку и Западу да има своје централно место, не само унутар православља, него централно место унутар хришћанства. Ово је један веома значајан догађај. Ово је историјски догађај.“

Руски гигант „Гаспромњефт“ донирао је 4 милиона евра за израду унутрашње декорације куполе београдског Храма, у оквиру програма подршке хуманитарним пројектима у области културе и очувања историјског наслеђа Србије.

„Надамо се да ће све бити завршено у року. Кратак је временски период — сада је март 2017, а јануар 2019. године је веома близу. Сви се максимално ангажују, велики посао имају и ови наши који раде на унутрашњем уређењу Храма Светог Саве, јер то треба технички припремити. То је огромна висина, преко 60 метара, није лако подићи конструкције. Тешко је урадити техничку припрему те подлоге, нарочито у куполи, јер је она састављена од различитих делова и сама по себи је оригинална, јединствена у сакралној архитектури и уопште у Европи. Све скупа, мислим да без Светог Саве, а ја бих рекао и без Преподобног Сергија Радоњешког, ништа ми ту не бисмо могли да урадимо. Наравно, и без Христа и Мајке Божије“, закључио је митрополит Амфилохије.

Оливера Икодиновић

Извор: Спутњик

Свештеник Максим Маљута: Пост није терет, него ослобођење

10. марта 2017. - 19:26

Почео је Велики пост. Код многих период Великог поста изазива разне мисли и осећања, али у целини све те реакције се могу поделити на две врсте

Једни се односе према Великом посту са поштовањем и чак у одређеној мери и са усхићењем, али сами не посте, оправдавајући се неспремношћу, немоћношћу и спољним околностима. Кажу неће их разумети и подржати породица, колеге на послу. А и навикао је да свако јутро доручкује сендвич с кобасицом и тешко му је да себи представи алтернативу.

Други, не схватајући смисао поста, мисле да је то тежак терет, који у најбољем случају треба просто преживети, а хвала Богу данас имамо и посни мајонез и шкампе са дагњама у самопослузи, или у најгорем случају, просто и не узимају пост у обзир, сматрајући да је то чисто назадњаштво за верске фанатике. Ако Бог постоји, шта Њега брига шта ја једем: шницлу или кувани кромпир? А за потпуно смирење савести можете се покрити и речима Преподобног старца Амвросија Оптинског: «Због хране нико неће завршити у аду».

Међутим, све се то дешава због неразумевања смисла Великог поста.

Прво, сам Господ Исус Христос је постио четрдесет дана у пустињи, пре него што се кроз проповед обратио народу Израиља. Тако да већ са увереношћу можемо рећи да пост нису измислили попови и црквењаци, већ сам Спаситељ, који је Својим личним примером показао важност и корист уздржања.

Друго, пост није циљ духовног живота, него помоћно средство за ослобођење душе од страсти. Циљ поста није у томе да хришћанин научи како да живи без меса и млека, већ да нам укаже на исконско место тих производа у нашем животу. Грех није у томе што човек не пости, него у томе што њиме управљају његов желудац и гркљан, који не могу једнако да цене овсену кашу и димљену пилетину. Грех је што човек служи свом трбуху, а не Христу.

Треће, чак и они који се одлуче да посте не разумеју увек правилно пост. У свести човека који пости често преовладава представа о посту као о дугу или жртви Богу, а не као о средству ослобођења и зближења са Христом. Без обзира на то што у учењима православних светих отаца постоји поређење Великог поста са десетком, који сваки човек даје Богу у оквиру једне године, ипак основна функција поста је ослобођење човека.

Ступајући у Велики пост хришћанин треба да се радује томе што ће мање мислити о храни. О томе како да је спреми, јер посна јела треба да буду максимално једноставна, о прању судова, којих треба да буде знатно мање, о томе где наћи паре за куповину меса и млечних производа, који стално поскупљују. Човек који пости уопште треба двапут мање да посећује самопослуге и бакалнице. Ако ви постите и сваки дан с погледом пуним бриге посматрате рафове у самопослузи и мислите: «Шта ћу данас да скувам?», значи да је ваш пост бесмислен или крајње неефикасан. То је као када бисте отишли на одмор и уместо да се купате и сунчате, наставили да радите и седите у хотелској соби.

Четврто, да пост не би био просто дијета, човек који пости мора обавезно више времена да посвети молитви. Богослужења за време Великог поста нас просто позивају на то. Она су прожета призивима и размишљањима о покајању, борби са грешним страстима и милосрђу Бога према човеку. Прве недеље Великог поста чита се предивни и дубокомисаони канон Преподобног Андреја Критског, који подстиче онога ко се моли на посебно покајничко расположење. Литургија Преосвећених Дарова пружа хришћанину могућност да срцем осети човекољубље и велико милосрђе Христа према човеку – измученом, изнуреном од греха и сујете. Све то је неизоставни део поста, без којег би период Великог поста био бесмислен и неиздржив терет.

Ипак, многи могу праведно да истакну да им увелико недостаје слободног времена. Стално су заузети на послу, а оно времена што преостане посвећују породици и одмору пред новим радним даном.

Поменути проблем може бити решен уз помоћ информационог поста. Судећи по статистици, просечни становник наше државе сваки дан на интернету проводи око три сата- А ако томе придодамо и гледање ТВ емисија и читање штампе, испада да трећину свог дана троши на разне информације. То се сматра одмором, што је веома спорна тврдња. У ствари, човек додатно себе оптерећује емоционално, психички и духовно, пунећи своју главу информацијама, које га се често уопште лично и не тичу.

Ако за време Великог поста човек који пости барем на половину смањи време које одваја на информације, приметиће да ће му остати доста слободног времена за молитву. И после завршетка радног дана неће журити да се смести испред телевизора, како би одгледао још једну епизоду популарне серије или саслушао бесконачне и бесмислене спорове и гатање политичких аналитичара о светлој будућности, већ ће са трепетом поћи у храм и разговарати са Богом о својим проблемима и о својој души.

На тај начин Велики пост неће бити тешки терет, који је могуће или преживети, стегнувши срце и стиснувши зубе, или просто одбацити као глупост верских фанатика. Велики пост ће постати заветни кључ, којим ћемо отворити ковчег сујете и привржености греху у којем су заточени савремени људи. Да бисмо се радовали Васкрслом Христу, морамо и сами васкрснути.

Свештеник Максим Маљута
С руског: Александар Ђокић
Извор: Православие.ру

Обијено пет православних храмова у Далмацији

10. марта 2017. - 19:19

Полицијска постаја у Дрнишу установила је 8. марта ове године да је између недјеље, 06.03. и сриједе 08.03.2017. године, обијено пет православних храмова у дрнишком крају: Црква Св. Јована Крститеља у Баљцима, Црква Св. Апостола и јеванђелисте Луке у Штикову, Црква Св. Великомученика Георгија у Кричкама, Црква Св. Јована Крститеља у Миочићу и Црква Св. Петке у Кањанима. Имајући у виду да је Црква Св. Великомученика Георгија у Кричкама обијена и прије петнаест дана, истовремено кад и Црква Св. Великомученика Георгија у Велушићу, наглашавамо са осудом и забринутошћу да је ово досад невиђени вандалски чин. На мети напада су правосалавне светиње на дрнишком подручју, па оштећења богомоља, духовног и културног насљеђа овог дијела Далмације, макар и незнатна, напаснички је чин вређања части и достојанства православних вјерника. Ваља се, одистински, понадати да ће полиција пронаћи починитеље и предузети одговарајуће законске мјере. Посебни чин напасника, засад неоткривених и непознатих мотива, свакако погађа вјерска и људска осјећања сваког хришћанина, потомка предака који су споменуте храмове побожно и неимарски изградили.
Полиција је приликом увиђаја устврдила да, осим нестанка мање количине новца, није на нападнутим вјерским објектима причињена већа материјална штета. Иначе, познато је да улажемо велики напор и труд да обновимо и сачувамо наше православне светиње, што треба да чинимо и истрајавамо и убудуће. Овом приликом молимо вјерни народ да обрати пажњу и обавијести свог парохијског свештеника уколико на храму примјете нешто сумњиво, видљив изглед уништавања наше светиње.

Извор: Епархија далматинска

У петак 10. марта одслужена Литургија пређеосвећених дарова у цркви Светог Ђорђа у Подгорици

10. марта 2017. - 19:00

На дан Светог Тарасија Цариградског и Преподобног Пафнутија Кеваласа одслужена је Литургија пређеосвећених дарова у храму  Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици.

Светим евхаристијским собрањем началствовао је протојереј Јован Радовић, уз молитвено учешће протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, јереја: Драгослава Ракића и Блажа Божовића, а уз саслужење ђакона Ивана Црногорчевића.

На Литургији је одговарао  мешовити састав појаца храма Светог Ђорђа.

Након изношења пређеосвећених дарова Христових, началствујући свештенослужитељ прота Јован обратио се укратко окупљенима говорећи о Светој тајни исповести, као једном од услова који је неопходан да би се неко причестио.

Потом је одређени број причасника приступио Светој тајни причешћа.

Прочитавши затим Заамвоне молитве, верни народ је заблагодарио Господу на сједињењу са Њим.

Елза Бибић

Удружење добровољних давалаца крви „42 новомученика момишићка“ из Подгорице организује 12. марта акцију давања крви

10. марта 2017. - 14:31

Удружење добровољних давалаца крви „42 Новомученика момишићка“ из Подгорице организује у недељу 12. марта нову акцију давања крви у Заводу за трансфузију крви КЦЦГ. Добровољни давалац може бити свака здрава пунољетна особа до навршених 65 година живота. Само давање крви је безболно и траје свега пар минута. Пријаве су обавезне ради одређивања термина на број телефона 067/444-603.

Тонски прилог Радија Светигора