У Другу недјеље Великог поста Епископ Кирило одслужио Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице Буенос Аиресу

17. марта 2017. - 23:12

У недељу 12. марта, Друге недеље Великог поста, посвећеној светом Григорију Палами, Преосвећени Епископ диоклијски господин Кирило, викар Високопреосвећеног митрополита Амфилохија у Епархији буеносајреској и јужно-централноамеричкој, служио је Свету Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице. Поред парохијана, присуствовала је група од 10 чланова друштва Његош из Црне Горе из града Росарија (провинција Санта Фе, Аргентина). То је заједница коју су основали потомци Црногораца који живе у овом граду и који посредсвтом Друштва теже да науче више о вери, језику, култури и традицији својих предака.
За време проповеди у току Литургије, владика Кирило је говорио о Св. Григорију Палами, који се слави друге недеље Часног Поста, јер је овај велики светитељ из XIV века својим учењима указао верницима на молитву из срца: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног“. Владика Кирило је поручио да нас је Св. Григорије Палама научио да је Бог „суштина“ и „енергија“. Његова суштина је недостижна, али је Његова енергија итекако достижна. Бог нас благосиља и даје нам Милост посредством Своје енергије. Када се на планини Тавор Господ Исус Христос преобразио, та Светлост и Милост коју су ученици могли да појме у том тренутку јесте управо Божија енергија, која је доступна човеку.
По завршетку Литургије, владика Кирило је сваком члану друштва „Његош из Црне Горе“ подарио примерак књиге „Молитве Православне Цркве“ у издању локалне Епархије.
Потом је у згради црквеног дома служен ручак, који је за ову прилику посебно припремила Сестра Лидија. Након ручка, уследила је презентација књиге „Фрагменти“ Мирјане Ружић.
У својој књизи, Мирјана описује своју животну причу у родном граду Београду (Србија) за време сваког страшног дана Другог светског рата.
Након презентације, отпочела је још једна нова година часова веронауке за децу.

El pasado domingo 12 de marzo, Segundo Domingo de la Gran Cuaresma, dedicado a San Gregorio Palamas, S. E. Obispo Kirilo celebró la Divina Liturgia en la Catedral de la Natividad de la Virgen. Y a la misma asistieron, además de los parroquianos, un grupo de 10 integrantes de la Colectividad “Njegos de Montenegro” de la ciudad de Rosario. Ellos son descendientes de montenegrinos que residen en la mencionada ciudad, y en el ámbito de su Colectividad buscan aprender sobre la fe de sus antepasados, el idioma, la cultura y sus tradiciones.

En el sermón durante la Liturgia, Monseñor Kirilo habló sobre San Gregorio Palamas, a quien se lo commemora el segundo domingo de la Gran Cuaresma, porque este gran Santo del siglo XIV con sus enseñanzas guió a los fieles a la oración del corazón: “Señor Jesucristo hijo de Dios, ten piedad de mí, pecador”. El Obispo Kirilo dijo que “San Gregorio Palamas nos enseñó que Dios es “esencia” y “energía”. Su esencia es inalcanzable, mas sus energías sí son alcanzables. Dios nos bendice y nos da su Gracia por medio de sus energías. En el Monte Tabor Jesucristo se Transfiguró, y esa Luz y esa Gracia que los Apóstoles pudieron contemplar son justamente las energías de Dios, las cuales son accesibles al hombre”.

Al finalizar la Liturgia, el Obispo Kirilo les obsequió a cada uno de los integrantes de la Colectividad “Njegos de Montenegro”, un ejemplar del “Libro de oraciones de la Iglesia Ortodoxa” publicado por nuestra Diócesis.

Luego, en el salón, todos participaron del almuerzo preparado por la Hermana Lidia especialmente para la ocasión.

​​

Finalizado el almuerzo, se procedió a la Presentación del libro “Retazos” de Mirijana Ruzich. En su libro, la escritora cuenta su historia de vida en su ciudad natal de Belgrado (Serbia) durante cada terrible día de la Segunda Guerra Mundial.

Luego, se dio comienzo a un nuevo año de las clases de Catecismo para niños.

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић у Котору одржао предавање „Зашто су хришћани срећни људи“

17. марта 2017. - 22:08

”Пост је сретање са Богом и човјека са самим собом, док је сусрет са Богом оно најважније због чега постоје Црква и наша вјера”, казао је ректор Цетињске богословије, протојереј-ставрофор Гојко Перовић. У оквиру циклуса предавања током Великог поста у организацији Српске православне црквене (СПЦ) општине Котор, Перовић је јуче у црквеној ризници одржао предавање под називом “Зашто су хришћани срећни људи”.

”Постоје они који су без проблема, ведри, расположени, весели, пуни сваких земаљских добара, све им иде, неће их метак, сви их воле, немају непријатности, наилазе на разумијевање… Да ли Господ Исус Христос може да задовољи неки од ових параметара у свом замаљском животу, у свом сусретању са људима? Да ли је био без проблема,  увијек ведар и расположен? Да ли је имао све што му треба. Каже, птице имају своја гнијезда и животиње имају главу да склоне, а син човјечији нема гдје главу да склони. То је говорио за себе. Све му иде и неће ге невоља – видјели смо како се то завршило. Његова трогодишња проповијед међу људима. Да ли су га сви вољели? Чак и они који су ишли за њим послије његових мало тежих ријечи, бивало је да су га напустили. „Нема непријатности” и ово посљедње „наилази на разумијевање”, е тек ту и апостоли су се разбјежали. У једном моменту остао је скроз сам. Онда, апостоли, мученици, пророци… Богослужбена фраза гдје набрајамо најбоље људе међу нама. Ни они не би могли да се уклопе у ниједан од ових примјера. Свети Јован Крститељ, пресвета Богородица… Свети Сава је прво напустио браћу и отачаство и упокојио се у Бугарској. А и овдје гдје је био спалили су му мошти Турци међу нама. Каква му је била судбина овдје на земљи? За св. Василија Остошког, слава му и милост, чули сте сви. У своје вријеме у свом животу, међу својима, не од Турака, није могао да наиђе на разумијевање око неке земље, неких добара тамо у Бјелопавлиће… Св. Петар Цетињски, просто било и Турци, просто било и Руси што су знали да му ставе рампу да не оде у Русију и да поставе питање да ли је он баш достојан своје службе. Он је за Црногорце, колико му је било фино међу њима за које је потпуно предао свој живот, казао „радије бих да идем у Кину и да тамо будем него међу вама да господарим”. О Његошу, чију слику сваки од нас држи, или га имамо на врх гусала, или цитирамо неки његов стих, или када је неко паметан, кажемо „свака му је као Његошева” да и не говорим. Што смо све у стању да кажемо за Његоша, какакв је био, што је радио, чему је био склон”, констатује Перовић.

Зато је , како истиче, пост сретање са Богом и сретање човјека са смим собом.  „Сусрет са Богом је оно најважније због чега постоји Црква и наша вјера. Ако погледате Свето писмо и Свето јеванђеље, Господ је тамо и неким слијепим враћао вид, хроме лијечио, мртве васкрсавао. Али само неке, није све. Што то значи? То значи да здравље, није поента. Господ је ишао по води, чак је и Петар ишао по води. Иду ли од тада људи по води? Не иду. Није због тога Господ ишао по води да установи неки нови поредак, да људи почну да иду по води, него се то само једном десило, да би тога момента показао како он влада над законима природе. Нити је излијечење поента Господњег јављања на Земљи, него да будемо заједно са Богом. У Марковом јеванђељу 9. глава , док Господ стоји са апостолима, долазе фарисеји,  пише: „ зашто  Јованови ученици, зашто фарисеји посте, а твоји апостоли не посте?” Питају Господа. Он одговара: „док је младожења са сватовима, сватови не посте, али доћи ће вријеме кад младожење неће бити па ће постити”. То значи да је то стање у којем су били апостоли, гдје је Господ био међу њима, сврха људскога живота. Да се буде близу Богу да се сједи поред Бога. Зато је наша литургија, литургија часне трпезе, литургија тајне вечере, литургија гостољубља. Да се сви окупљамо на једном мјесту. Једна жена ми је скоро на исповјести рекла: „па добро што ја морам долазити сваке недјеље. Зар није Бог и у мојој кући?” Ма јесте Бог је и у твојој кући. Али, волиш ли ти своју дјецу недјељом на ручку да видиш макар једном седмично? Е па тако воли Бог да види све људе, а они кад се окупе може ли бити шареноликије друштво? Не може. Јесу ли то све истомишљеници, истог социјалног статуса, истога пола, исте памети, истога образовања? Нису. Дакле Бог воли управо да нас види такве шарене какве нас је направио”, казао је Перовић.

Српска православна црквена (СПЦ) општина Котор у оквиру циклуса предавања током Великог поста, најавила је предавање и наредног четвртка. Како је речено, ускоро ће у Котору гостовати и пјесник Матија Бећовић.

Предраг Николић

Најава: У свим храмовима Митрополије 18. марта биће служен парастос жртвама Мартовског погрома на КиМ

17. марта 2017. - 18:35

У свим храмовима Митрополије црногорско-приморске сјутра ће бити служене заупокојене Литургије са парастосом жртвама Мартовског погрома из 2004. године на Косову и Метохији.

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије Литургију са парастосом служиће у манастиру Дуга, са почетком у 8 часова.

Р.В.

Одржан братски састанак свештенства будванског и барског архијерејског протопрезвитеријата

17. марта 2017. - 18:26

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је јутрос Свету литургију пређеосвећених дарова у цркви Свете Петке у Будви, чиме је почело редовно годишње братско сабрање свештенства архијерејских протопрезвитеријата будванског и барског.

Након Литургије Владика је у архипастирској бесједи рекао да савремени човјек, намјесто да свој живот заснива на истинској љубави, богољубљу и човјекољубљу, то чини на себељубљу и на отимању од других.

„Ево, видите ви који овдје у Будви живите, шта се све догађа. Прије свега, убиства која се овдје и другдје по Црној Гори догађају. Кажу: то је мафија. А откуда та мафија? Када млади људи виде како они који воде народ и државу отимају, како пљачкају једни од других и како се богате на рачун других, онда се млади угледају на њих“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је рекао да због тога данас имамо толико невоља и несрећа и сиромаштва.

„Не због тога што Бог није дао да сви имају по мјери потребе људске, него управо зато што једни отимају од других и на тај начин и себе упропашћују, нема никакве сумње у то. А онда упропашћују и друге. Зато је много важно да идемо на службу Божију, да се учимо и схватимо у чему је право и истинско богатство“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Потом је свештенство приступило светој тајни исповијести, а онда је сабрање настављено разговором на актуелне теме црквеног живота.

Рајо Војиновић

    Фото: Јован Радовић

Тонски прилог Радија Светигора

 

Годишњица Мартовског погрома на Косову и Метохији (видео)

17. марта 2017. - 11:11

Изгорела српска црква у Приштини

Навршава се 13 година од мартовског погрома на Косову, у којем је протерано око 4.000 Срба, уништено 800 српских кућа и запаљено 35 верских објеката. Организатори насиља и даље су ван домашаја правде. Тродневно насиље однело је животе 19 особа, од чега 11 Албанаца и осам Срба

Повод за погром било је наопако тумачење несреће у којој су страдала два албанска дечака. Према албанској верзији догађаја, они су 16. марта 2004. године бежећи од деце из суседног етнички српског села Зупче упали у реку Ибар и удавила се.

Догађај је обзнанио челник локалне подружнице косовског Одбора за заштиту људских права и слобода Халит Барани, описујући га као „напад српских бандита“, што је изазвало бес међу косовским Албанцима, које, како се у наредним данима испоставило, скоро 19.000 припадника Кфора није било у стању да заузда.

Тадашњи портпарол полиције Унмика Дерек Чепел демантовао је да су два албанска дечака настрадала бежећи од Срба и оценио да је насиље на Косову било унапред планирано.

Осим 19 жртава насиља, како гласи званична верзија догађаја, шест лешева допремљених у приштинску мртвачницу никада није идентификовано. Око 900 особа, Срба, Албанаца и припадника међународних мисија је повређено. Протерано је више од 4.000 Срба.

Више од 800 објеката, укључујући 35 цркава и манастира, тешко је оштећено или потпуно уништено. Према проценама Унмика, у нередима је, на 33 локације, учествовало око 60.000 Албанаца. Повређено је више од 100 припадника Кфора и полицајаца УН, а запаљена су и 72 возила међународних снага.

Ватрогасац гаси запаљено возило Уједињених нација у Приштини

Ватрогасац гаси запаљено возило Уједињених нација у Приштини

Статистика Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) показује да је, због мартовског насиља, косовско правосуђе покренуло 400 случајева.

Према извештајима полиције Унмика, у међусобним обрачунима међународних полицајаца и њихових косовских колега, неколико полицајаца је рањено, али мотиви тих сукоба, уколико није била реч о производу општег хаоса, нису баш најјасније расветљени.

Истовремено, талас насиља покренуо је серију политичких догађаја, попут извештаја специјалног изасланика шефа Уједињених нација Каја Ејдеа и опсервација западних званичника да је нерешен статус био један од кључних покретача немира, што је четири године касније коришћено као алиби за једнострано проглашење независности Косова и подршке САД за такав потез косовских Албанаца.

Током демонстрација, забележено је и неколико случајева када су Албанци помагали нападнутим Србима, али и они су убрзо постали мета екстремиста.

Хронологија насиља, први дан

Ипак, албански медији, пре свих Радио-телевизија Косова, наставили су да емитују контроверзна тумачења о утапању дечака, па је и број демонстраната у неколико места на Косову са десетак хиљада за неколико часова порастао на пуних 60.000. Насилне демонстрације, истовремено, захватиле су 33 места на Косову.

„Да није било неодговорног и сензационалистичког извештавања о догађајима 17. и 18. марта, ствари на Косову могле су кренути сасвим другим током“, наводи се извештају приштинске канцеларије ОЕБС-а за слободу медија, објављеном два месеца после мартовског насиља.

Већ око подне 17. марта, како се наводи у 44 стране дугом извештају Унмика, демонстранти су се окупили у јужном делу Косовске Митровице и блокирали прилазе граду.

Maртовски погром на КиМ 2004. године

Maртовски погром на КиМ 2004. године

Демонстранти су, после краћег кошкања, прегазили барикаду на мосту код Ибра и засули околне зграде каменицама и Молотовљевим коктелима. Припадници Унмика су затим демонстранте засули сузавцем и шок-бомбама успоставивши какву-такву контролу.

Међутим, учесници протеста су почели да спаљују Унмикова возила, што је одвукло пажњу полиције и омогућило да неколико неидентификованих особа наоружаних „калашњиковима“ пређу на северну страну. Настављено је бомбардовање каменицама.

У Призрену су у рано послеподне затворене све продавнице у центру града, а окупљена маса се прво обрачунала са возилима међународних мисија, да би, затим, попалила све српске објекте у граду, укључујући цркву, Богословију и манастир Светог архангела Михаила, из кога су немачки војници претходно евакуисали свештенике, изазивајући бес медија у својој држави.

Приштина је у време мартовског погрома била готово етнички чиста – у граду је остало свега нешто више од 200 Срба. Тог 17. марта демонстранти су запосели станицу Унмика у насељу Врањевац и запалили више полицијских теренских возила.

Тридесетак Срба било је тада у згради „ЈУ програма“, коју су Албанци запалили. Након више покушаја, снаге Кфора евакуисале су угрожене Србе у своју базу. Запаљена је и Црква Светог Николе, а на Храм Христа Спаса је покушан напад, али је био спречен од стране Кфора.

Истовремено, група од око 5.000 студената кренула је пут српског села Чаглавице, свега неколико километара јужно од Приштине.

Гори српско село Свињаре

Гори српско село Свињаре

Како наводи Унмик, полиција је успела да главнину групе заустави пре уласка у Чаглавицу, али је велики број демонстраната успео да околним путевима стигне до одредишта. Маса је полако потискивала полицију, успевши да се пробије до првих кућа у том селу.

Куће су запаљене, а међународне снаге су се колико-толико консолидовале тек пошто су из америчке базе Бондстил, код Урошевца, стигли оклопни транспортери и значајна појачања.

Албанци који су аутобусима и колима пристизали из Дренице запалили су 17. марта зграду Општине у Косову Пољу, организовали напад на болницу, школу „Свети Сава“ и двадесетак српских кућа. Српске куће су спаљиване до темеља, а поред њих и сви помоћни објекти.

Спаљене су обе православне цркве у Косову Пољу – Црква Светог Николе, из XIX века, и Црква Свете Катарине, у селу Бресје, код Косова Поља. Порушен је велики број споменика на православном гробљу, што је настављено и након погрома.

Други дан

На Косово је другог дана насиља стигао командант јужног крила НАТО-а, амерички адмирал Грегори Џонсон, који је преузео команду над Кфором од Немца Холгера Камерхофа и одобрио размештање појачања, која су, у међувремену, кренула из Босне.

У знак протеста због убиства једног припадника бивше ОВК, кога је 17. марта усмртио полицајац Унмика, албански екстремисти су у Пећи организовали демонстрације на којима се окупило више хиљада људи.

За време тродневних немира, у Пећи су запаљене Црква Светог Претече и Црква Светог Јована Крститеља, Стара митрополија са парохијским домом и Црква ваведења Пресвете Богородице, у Белом Пољу, која је настрадала 1999. године, али је била делимично обновљена и оспособљена за богослужење. Такође, порушени су и сви надгробни споменици на гробљу у Белом Пољу.

Снаге Кфора код манастира Соколица

Снаге Кфора код манастира Соколица

Осамнаестог марта албански екстремисти су извршили напад на село Свињаре и том приликом запалили већи број српских кућа. Уз помоћ припадника Унмика, мештани су, из зоне напада премештени у други крај села.

Током вечерњих часова, 18. марта, албански екстремисти палили су напуштене српске куће у Обилићу, док су на полицијску станицу бацили бомбу. Такође, спаљена је српска црква у центру Обилића, као и зграда амбуланте. Истог дана сви Срби из Обилића су протерани.

Код немачке базе Кфора у Призрену 18. марта дошло је до сукоба између екстремних Албанаца и међународних мировних снага. Албанци су покушали да уђу у базу у којој је било склоњено 58 Срба, али је њихов напад одбијен. Демонстранти су уништили на десетине возила Унмика, службена возила УН, као и неколико приватних аутомобила.

Председник Координационог центра за Косово и Метохију, Небојша Човић, дошао је 18. марта у Косовску Митровицу како би смирио ситуацију код преосталих Срба. Српске снаге безбедности су појачале контролу на административним прелазима са покрајином како не би дошло до преласка екстремиста са обе стране.

Насиље организовано

Немачка обавештајна служба (БНД) од самог почетка је тврдила да су демонстрације планиране, заснивајући такве закључке на транскриптима прислушкиваних телефонских разговора некадашњих команданата Ослободилачке војске Косова.

Тадашњи командант јужног крила НАТО-а, адмирал Џонсон, непосредно по избијању насиља изјавио је да догађаји на Косову „делују окрестрирано и организовано“. „Развој догађаја на Косову последњих дана указује на постојање организованог обрасца у том насиљу“, рекао је тада Џонсон.

Сличне изјаве долазиле су и од тадашњег генералног секретара НАТО-а, Јапа де Хоп Схефера, који је косовске Албанце упозорио да греше ако верују да организованим насиљем могу добити од међународне заједнице оно што желе.

Возила УН код моста на Ибру у Косовској Митровици

Возила УН код моста на Ибру у Косовској Митровици

И командант међународних снага у Босни, генерал Вирџил Пекет, чије су снаге притекле у помоћ колегама на Косову, потврдио је да су нереди „врло добро оркестрирани и организовани“, док је командант италијанских снага на западу Косова Алберто Примисери изјавио да су „Албанци имали спремљен план да опустоше Косово“.

Упркос спектакуларним изјавама међународних званичника како је реч о оркестрираној, добро организованој и припремљеној акцији, позатварано је око 260 мање или више анонимних учесника демонстрација, под оптужбама које се крећу од насилничког понашања, крађе, па све до убиства.

Најзначајнији међу ухапшенима, непосредно после нереда, био је Сами Љуштаку, некадашњи утицајни командант ОВК и други човек званично непостојеће „косовске тајне службе“, који је био осумњичен да је подстрекивао насиље 17. и 18. марта, али оптужница против њега никада није подигнута.

Као главни иницијатори насиља означаване су разне организације ветерана ОВК, Студентска организација Приштине, Албанска национална армија, као и две минорне политичке партије – Национални покрет Косова (ЛПК) и Национални покрет за ослобођење Косова (ЛКЧК), али је, како наводе западне дипломате, „тешко поверовати да су групе које су претходно једва успевале да сакупе две или три хиљаде људи, одједном на насиље наговориле готово 60.000 Албанаца“.

Пропусти и реакције 

За најгоре пропусте Кфора узимају се паљење цркава у јужном делу Митровице, као и уништавање села Свињара и Белог Поља, јер су војници НАТО-а, из својих свега неколико десетина метара удаљених база, у највећој мери пасивно посматрали дивљање демонстраната.

Према извештајима међународних мисија, особље Унмика, али и војници НАТО-а, највише енергије током два критична мартовска дана провели су „заузимајући повољније тактичке положаје“, надајући се како ће рушилачка енергија демонстраната брзо спласнути, и да ће их дивљање демонстраната једноставно заобићи.

Истовремено, службеници Унмика евакуисани су са свих критичних тачака, а у месецима који су уследили били су обавезни да, за сваки случај, непрестано уз себе носе пасоше и извесну количину новца.

Због трапаве реакције на насиље, Уједињене нације су смениле шефа Унмика Харија Холкерија и на његово место, у мају те године, поставиле Серена Јесена Петерсена.

Приштински медијски могул Ветон Сурои тврдио је тада да је политичка елита косовских Албанаца прилично „жалосна група људи“, лажно патетична и према Србима и према Албанцима.

Нешто жешћи био је најзначајнији албански књижевник Исмаил Кадаре, који је своје сународнике на Косову оштро укорио због помисли да ће им паљење српских цркава донети било шта добро. Насиље је осудио и тадашњи премијер Косова Бајрам Реџепи.

Према писању немачког недељника Шпигел, у тексту под називом „Зечеви са Косова“, наводи се да се паљење манастира Светог архангела Михајла могло избећи да су немачки припадници Кфора тенковима благовремено блокирали приступ.

„Око 200 демонстраната послало је делегацију са белом заставом код Немаца уз обећање да им се неће десити ништа лоше. Ми желимо само да запалимо манастир, рекли су. Заштитници из Кфора су шест монаха и двоје посетилаца ставили у оклопна возила и побегли, возећи их кроз плитку воду Бистрице. Манастир је запаљен“, објавио је Шпигел.

Тадашњи српски премијер Војислав Коштуница изјавио је да се Срби и Албанци на Косову морају најпре физички раздвојити, како би се избегао погром косовских Срба. Шеф Координационог центра за Косово и Метохију Небојша Човић изјавио је да се Војска Србије и Црне Горе мора вратити на Косово и учествовати у заштити српског становништва.

Гори џамија у Нишу у знак револта због догађаја на Косову

Гори џамија у Нишу у знак револта због догађаја на Косову

„У случају да се деси да Кфор не испуни своју обавезу из Резолуције 1244 и Војнотехничког споразума из Куманова, ми задржавамо право да преиспитамо своју политику према Косову и Метохији“, изјавио је тадашњи министар одбране Србије и Црне Горе Борис Тадић.

Војска Србије и Црне Горе подигла је борбену готовост на највиши ниво, али је НАТО одбио понуду Београда да се војска ангажује у смиривању насиља на Косову.

Због напада на српске енклаве, у градовима у Србији протестовало је више хиљада људи. Истог дана када је на Косову избило насиље, у вечерњим сатима су, у Београду и Нишу, запаљене џамије, а у Новом Саду демолирано седиште Исламске заједнице.

Више хиљада грађана и највиших државних званичника предвођених црквеним великодостојницима и патријархом Павлом одржали су 18. марта молебан испред Храма Светог Саве у Београду.

Извор: РТС

Годишњица Мартовског погрома на Косову и Метохији

Подсећамо:

Материјали о Мартовском погрому са званичног сајта Владе Републике Србије:

Овде можете преузети и поглавља књиге Мартовски погром на Косову и Метохији коју су 2004. године издали Министарство културе Владе Републике Србије и Музеј у Приштини (са измештеним седиштем).

Навршава се 13 година од када jе са Kосова и Mетохиjе у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас ниjе вратила у своjе домове.

У таласу насиља на Kосову и Mетохиjи тада jе убиjено 19 особа, од коjих осам Срба, док jе 11 Aлбанаца страдало у обрачуну са припадницима међународних снага безбедности. Повређено jе наjмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага коjи су се сукобили с локалним Aлбанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено jе око 800 српских кућа и запаљено 35 верских обjеката, укључуjући 18 споменика културе, међу коjима и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Tаj храм, jедан од наjрепрезентативниjих споменика средњовековне Србиjе, епископско средиште српске цркве у средњем веку, монументални облик добио jе у време Kраља Mилутина (1282-1321), мада jе и раниjе био архиjереjско средиште призренског епископа српске цркве. Црква jе унеколико обновљена, прва литургиjа у њоj служена jе шест година касниjе, али трагови девастациjе и пожара нису отклоњени. Tо здање jе 2006. стављено на листу споменика под заштитом УНEСKO-а.

Екстремисти су се посебно обрушили на српске православне светиње. Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама (као на пример у Подујеву) заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживели османску окупацију и светске ратове. Седамнаести март 2004. године посебно је болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, Косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.

Српска Православна Црква јеванђелски је поднела и овај талас насиља над светињама, као она из Другог светског рата од стране балиста или из времена петовековне османске окупације. У процесу обнове од 2005 године обновљено је или донекле поправљено око 70% објеката оштећених или уништених 2004. године и по међународним захтевима у обнови су учестовале и косовске институције под надзором и организацијом Савета Европе. Посебан успех представља обнова Призренске Богословије која се наставља обновом две највеће зграде које финансира Европска комисија. Такође су обновљене и привремено запустеле парохије у Призрену, Приштини, Пећи, Урошевцу, Вучитрну и Истоку, иако до очекиваног већег повратка прогнаника у ове градове није дошло због општег недостатка безбедности и етничке нетолеранције.

Нажалост, насиље које се спорадично наставља против српских светиња и повратничких домова до данас није заустављено. Ово показује да без обзира на све што је учињено како би се створили бољи услови за живот Срба и даље постоји веома висок степен ризика да се слични напади понове, а све са циљем систематског уништавања баштине српског народа на овом простору које за данашње локалне ултранационалисте и даље представља болан подсетник српске историје која се јефтиним фалсификатима не може избрисати из историјске науке и историје уметности овог дела Балкана.

Према подацима Eпархиjе рашко-призренске из априла 2004. године, укупан броj уништених црквених зграда jе био близу 100. Mеђународни тужиоци и судиjе на Kосову и Mетохиjи процесуирали су седам случаjева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година. Повод или изговор за погром била jе кампања албанских медиjа у коjоj су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Aлбанаца из села Чабар код Зубин Потока од коjих се jедан утопио у реци, што ниjе било тачно. Истрага УНMИK полициjе утврдила jе да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полициjе Нериџ Синг изjавио jе тада да су „преживели дечаци после трагедиjе били под jаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села“.

Mартовске догађаjе на KиM осудили су Савет безбедности УН, као и Eвропска униjа, а Парламентарна скупштина Савета Eвропе jе 29. априла 2004. донела резолуциjу.

У крипти храма Светог Саве на Врачару вечерес, у 19. часова, биће отворена изложба Да се не заборави: Старине Призрена. Изложбом копија фресака и представљањем књиге Старине Призрена Роксанде Тимотијевић храм Светог Саве и Народни музеј обележиће годишњицу Мартовског погрома на Косову и Метохији. Изложбу ће отворити Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

Поводом обележавања Дана сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији, у петак, 17. марта 2017. године са почетком у 20 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду биће одржана академији, у оквиру које ће бити изведена музичко-сценска поема, аутора Иване Жигон, посвећена Косову и Метохији као колевци српске духовности и културе. Церемонији ће присуствовати представници Народне скупштине, Владе Србије, Војске Србије, Српске Православне Цркве, као и представници дипломатског кора, удружења и грађани. Организатор обележавања Дана сећања на погром на Косову и Метохији је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије.

Извор: СПЦ/агенције

Игуман светогорског манстира Дохијара Григорије Зумис: Ускоро ће Грчку претворити у муслиманску државу

17. марта 2017. - 11:00

Игуман Дохијара Григорије (Зумис) оштро је критиковао политику Грчке према муслиманским мигрантима. Агенција Agionoros.ru је објавила основне ставове светогорског старца.

По речима архимандрита Григорија, мигранти који долазе у Грчку су «опремљени најмодернијим мобилним телефонима. Тесне панаталоне, марама и цигарета. Нажалост, у време Мухамеда жене се нису шминкале и због тога он није забранио њиховим женама да тако изгледају…»

Више од шесто година наши преци су се борили против исламизације Грчке. А сада се ближи време, када ће муслимана у нашој отаџбини бити више од православних хришћана.

Одвајкада је Бог поделио народе и сваком од њих дао своју земљу. Ја нећу отићи у њихову отаџбину и ратовати са њима, али не желим да их видим ни у својој земљи. То није шовинизам. Грчка влада забрањује да звоне црквена звона јер су превише бучна, а када хоџа буде викао са минарета три пута на дан, он никоме неће сметати? Исламисти мрзе нашу веру, мрзе Крст, Христа и Богородицу.

И нажалост, наши архијереји, када се приближавају центрима за мигранте, скидају са себе крст да их не би разљутили. Постепено ће се они из шатора преместити у огромне хотеле и куће, које су банке отеле од несрећних Грка. Они који владају над нама довели су овде толико миграната, а не желе ни да погледају на море бескућника и јадних грађана Грчке.

Православна Црква је на свом историјском путу срела два велика непријатеља: исламизам и папизам. И данас су они у срдачном загрљају објединили своје снаге како би уништили Грчку… Наше претке су они спаљивали и секли, а да ли мислите да ће се према нама односити боље? Због тога што смо их примили у своју земљу?

Грци које су Турци прогнали из Мале Азије су дошли у своју отаџбину наги, боси, гладни, обогаљени. А ови данас нису избеглице, него завојевачи.

Грчка је постала двориште ђавола. Сваки безбожник и антихрист налази уточиште у земљи мученика и светаца. Постоји мржња и жеља збрисати са лица земље Православље и Грчу. Ко ће одговарати за то зло? Наши безбожни владари или римски папа, који су постали објекат поклоњења неких православаца. Нажалост, све иде ка томе да ћемо се причећивати бесквасним хлебом, док држимо Куран у рукама.

С руског: Александар Ђокић

Извор: Православие.ру