Руси дигитализују српске средњовјековне списе (видео)

10. априла 2017. - 22:19

Што је културна и научна сарадња међу земљама већа, то су мање шансе да се догоди нека експлозија у метроу. Човек који је образован, који разуме своје корене и културу, порекло свог народа, неће се разнети експлозивом, каже у разговору за Спутњик директор Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга Александар Вислиј.

Руска национална библиотека из Санкт Петербурга и Српска академија наука и уметности склопиле су ове седмице споразум о сарадњи, који подразумева дигитализацију српских средњовековних рукописа из фонда петербуршке библиотеке и израду факсимила најдрагоценијих записа. Споразум су потписали Александар Вислиј и председник САНУ Владимир Костић.

У Рукописном фонду Руске националне библиотеке, међу више од 300.000 наслова, налази се 370 српских средњовековних записа. Неки од њих су Вуканово јеванђеље, Радослављево четворојеванђеље, лист Мирослављевог јеванђеља, житија цара Уроша и кнеза Лазара.

Балканско ходочашће

Прича о српским средњовековним рукописима који су се нашли у колекцији Руске националне библиотеке везана је за почетак 19. века, када су руски свештеници, трговци и индустријалци активно путовали по Балкану као ходочасници.

„Тада је на Балкану боравио и архимандрит Порфирије Успенски, коме су књиге поклањали, али их је он и куповао и тако формирао своју личну збирку. То нису били само српски рукописи, биле су тамо и бугарске, француске, немачке књиге. Он је целу своју колекцију поклонио императору (Александру Првом) који ју је пренео у новоосновану императорску библиотеку. Фонд и чувамо управо као оригиналне колекције, српски рукописи нису посебно издвојени“, наводи Вислиј.

Споразумом који су 5. априла потписале Руска национална библиотека и Српска академија наука и уметности предвиђено је да се током наредне две године комплетна грађа дигитализује и учини доступном широј јавности.

„Имамо одличну сарадњу са српском страном. Пројекат ће трајати две године, а вероватно и дуже. Огромну заслугу за овај пројекат има амбасадор Србије Славенко Терзић, без њега се то не би догодило. Добро је што су се за пројекат заинтересовали веома богати људи, односно Добротворни фонд Јелене и Генадија Тимченка, као и бројне друштвене организације. Србија и Русија имају веома блиску сарадњу у области друштвених наука, а та сарадња је добра и с другим земљама, од Европске уније до Јужне Америке. Што је та сарадња ближа, то ће бити мање експлозија по метроима. Човек који је образован, који разуме корене, културу, порекло свог народа, неће се разнети експлозивом“, наглашава Вислиј.

Почетком и средином 19. века, прича наш саговорник, било је уобичајено да људи који се баве науком једни другима дарују листове књига.

„Сада то изгледа као дивљи обичај, а тада је то била норма понашања. Тако се догодило и да 166. лист Мирослављевог јеванђеља доспе у руке архимандрита Порфирија током његове посете Балкану. Слична је и прича о Вукановом јеванђељу. Оно се нашло у колекцији Руске царске библиотеке, али је један његов лист такође дат једном научнику да би га изучавао. Потом се нашао у Библиотеци Руске академије наука, тако да чувамо оригинал Вукановог јеванђеља без једног листа који се никада неће вратити код нас, јер свака библиотека то сматра непроцењивом вредношћу“, објашњава Вислиј.

mir.jevandjelje 409x340 Капитални пројекат: Руси дигитализују српске средњовјековне списе (ВИДЕО)

Према његовим речима, лист Мирослављевог јеванђеља може да буде предат Србији како би се употпунио оригинал који се чува у Народном музеју у Београду. То је, међутим, дуготрајан и сложен процес, који подразумева усвајање посебног закона у Руској државној думи.

Руска национална библиотека намерава да изради факсимил овог листа и да га поклони Србији. Израда ове копије представља посебан изазов, јер технологија израде пергамента налик оном који је израђиван пре готово хиљаду година није нимало једноставна.

w 3 700x379 409x221 Капитални пројекат: Руси дигитализују српске средњовјековне списе (ВИДЕО)

„Технологија обраде коже и израде пергамента изгубљена је и данас је веома тешко замислити како је неко пре хиљаду година скидао кожу с јарета или јагњета и од ње израђивао лист. Не знамо како је прављено мастило које и дан-данас чува записе из тог времена. Савремене технологије могу само да имитирају ове процесе, можемо добити нешто веома слично, али нипошто исто“, каже Вислиј.

Највећи понос — Волтерова библиотека

Међу бројним вредним издањима које чува Руска национална библиотека, посебан понос представља лична библиотека чувеног француског просветитеља, научника, филозофа и писца Волтера.

„Догађаји су се сложили тако да се слободоумни Волтер дописивао с Катарином Великом, за чије се име везују самодржавље, властољубље. Када је Волтер умро, оставио је за собом библиотеку од око 4.500 књига. Руска царица је купила целу ову библиотеку, и то за прилично велику суму новца за оно време. Тако се данас комплетна Волтерова библиотека налази у Руској националној библиотеци и на томе нам завиде сви“, прича Александар Вислиј.

Рукописи не горе!

Стари, драгоцени рукописи, исписани на пергаменту, пером и мастилом, наводе на помисао да се у њима крију тајне старе вековима. Мистерија се, међутим, не крије у самим рукописима, него у нечем другом, објашњава Вислиј.

„Рукописи који садрже сећање народа имају обичај да буду пронађени, да неочекивано искрсну. Не знамо у којем ће се тренутку неочекивано појавити нови рукопис. То је, по правилу, потпуно непредвидив процес. Мирослављево јеванђеље, на пример, према верзији наших научника, пронашао је архимандрит Порфирије Успенски приликом посете Светој гори. Како се рукопис појавио баш када је Порфирије био тамо — нико не зна“, наводи Вислиј.

Осећај човека који неочекивано открије књигу за коју се веровало да је заувек нестала је неописив. Ипак, у новије време најчешће се случајно откривају текстови написани у ери штампане књиге.

„Апсолутно неочекивано може да искрсне све и свашта. Код нас је у совјетско време владала строга цензура, тиражи појединих књига су уништавани у потпуности, спаљивани су. И, одједном, искрсне један примерак, сачуван ко зна како. То се веома често дешава, а у Русији се најчешће тиче књига које је штампала јеврејска дијаспора. Што се тиче рукописа, њих смо све одавно ишчитали. Ипак, могуће је да ће неко некада на неком тавану нешто пронаћи“, каже наш саговорник уз осмех.

Извор: Ин4С/Спутњик

Видео: ТВ Храм

 

Нова провокација Православној цркви: Предсједник Турске Ердоган обавиће муслиманску молитву намаз на Велики петак у цркви Светој Софији у Цариграду

10. априла 2017. - 22:05

Нови изазов православним Грцима бацио је предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган, који је изјавио да ће се молити као муслиман у Константинопољском храму Свете Софије у петак, 14. априла 2017, саопштава АгионОрос.

Такође је Ердоган устврдио да је указ «о претварању џамије Аја-Софија у музеј», који је потписао Кемал Ататурк — лажан.

Ердоган није оригиналан у својим покушајима да оспори указ Ататурка: раније је турски историчар и писац Мустафа Армаган такође тврдио, у својој књизи, да је потпис Кемала  Ататурка на документу о признању храма Свете Софије за музеј — лажан. Армаган је такође објавио да је Софијски сабор претворен у музеј «сплеткарењем Американаца» и да су амерички дипломати у том циљу наводно учинили притисак на власти Турске.

Ердоган је солидаран с тврдњама Армагана и намјерава да то потврди тако што ће обавити намаз у Светој Софији на Велики петак, 14. априла, што ће, безусловно, бити негативно примљено у православном свијету.

«Предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган обавиће муслиманску молитву у петак, уочи, 16. априла, у Светој Софији, заједно са читавом владом и чиновницима» — кажу турски медији, позивајући се на изворе у турској влади, који су већ прецизирали да ће то бити „потез против крсташа“ и символичан акт трансформације музеја у активну џамију.

Коментаришући Ердоганову изјаву, митрополит солунски Антим у недјељној бесједи је казао: «Данас имамо тешку међународну ситуацију. Пријетње, страх, несигурност. Наши сусједи комшије из Турске пријете Аји Софији, пријете да ће заузети грчке територије све до града Кавала. У овој ситуацији не можемо остати равнодушни. Ми смо уједињени како бисмо заштитили своју земљу».

С руског: Марија Живковић

Извор: Православие.ру

Лазарева субота и Цвијети прослављени у Саборном храму у Бару

10. априла 2017. - 21:42

На Лазареву суботу-Врбицу у Саборном храму Св.Јована Владимира у Бару служена је Света Литургија.Служио је парох барски јереј Љубомир Јовановић,уз саслужење ђакона Марјана Петковског,који је након прочитаног Јеванђеља одржао и празничну бесједу.

Истога дана у послијеподневним часовима,у навечерје празника Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим-Цвијети, мноштво вјерног народа,посебно дјеце,сабрало се у храм Св.Јована Владимира на вечерњу службу са петохљебницом,коју је служило свештенство Саборног храма.На крају службе освештане су врбове и маслинове гранчице,као и звончићи,који су потом подијељени свој дјеци.Након помазивања светим јелејем формирана је литија која је опходила храм.Дјечица су,по угледу на јерусалимску дјецу која су изашла Христу у сретање, радосно пјевала у славу Божију,а своју искрену празничну радост преносила су свима.Услиједио је пригодни програм који су припремила дјеца полазници Школе вјеронауке при Саборном храму,заједно са својом вјероучитељицом Младенком Зековић и професором музике Сашом Басарабом.Цвијети су и крсна слава Школе вјеронауке при Саборном храму,као и оне која дјелује при храму Св.Николе у Старом Бару.

На сами празник Цвијети служено је празнично Јутрење и Света Литургија.Светим богослужењем началствовао је старјешина храма протојереј Слободан Зековић,уз саслужење јереја Љубомира Јовановића и ђакона Марјана Петковског.Празничну радост увеличало је и предивно појање хора Саборног храма,под диригенстком палицом професорице Маје Басараб,мјешовите пјевнице и дјечијег хора.Након прочитаног Јеванђеља бесједио је о.Слободан,који је свима честитао празник,а посебно ученицима Школе вјеронауке који прослављају своју крсну славу.Сабрани вјерни народ се са вјером и љубављу причестио пречистим и животворним Тајнама Тијела и Крви Господње,а свето причешће је обављано из три путира.Поводом поменуте славе Школе вјеронауке пререзан је славски колач,а празнично сабрање је настављено за братском трпезом љубави у крипти храма.Свима је подијељен седми број поучног листића Саборник,који је овога пута био посвећен Страсној седмици.

Свештеници су још једном позвали оне који су некрштени да ову Свету Тајну приме на Велику Суботу,када ће се,по древној пракси Цркве,обавити саборно крштење на Св.архијерејској Литургији,коју ће у Саборном храму Св.Јована Владимира у Бару служити Митрополит Црногорско-приморски Г.Амфилохије,са почетком у 8 сати.

У поподневним часовима одржано је шесто и последње предавање у оквиру великопосног циклуса духовних вечери.На тему „Пост и Крштење“ говорио је професор литургике на Богословском факултету у Фочи протојереј-ставрофор др Ненад Тупеша.Отац Ненад је на Велики понедељак,са барским свештеницима,служио и Свету Литургију пређеосвећених дарова.

Текст и фото: Јелена Зековић

Тонски прилог Радија Светигора

Празник Цвијети прослављен у манастиру Стањевићима

10. априла 2017. - 19:38

На празник Христовог уласка у Јерусалим – Цвијети, у манастиру Стањевићи била је велика радост! Послије само Бог зна колико година, два вијека најмање, од кад је манастир запустио, дјеца су звонцима објавила Христове стопе и пјесмом Га дочекали у храму. Свештеници су кадили и читали молитве а народ, предвођен хором Светог апостола Марка из Подгорице, пјевао радосне пјесме и клицао „Осана! Осана! Осана, сину Давидову!“Радовале су се душе свих калуђера и владика који су вјековима обитавали у Стањевићима гледајући литију дјеце и народа која проходи манастирску порту и улази у цркву на богослужење Христу Богу.
У бесједи, игуман Јефрем је споменуо радост генерација дјеце, од прастарих, пророчких времена до наших дана. Оне дјеце у изобиљу и сваком угођају живота и оне дјеце која кличу Исусу мада и сам била без крова над главом, гладна и жедна хљеба и мира, ратом разорених домова! Заиста, чули су анђели на небесима радосне гласе те дјеце а и ми смо их спомињали у молитвама. Овим богослужењем и братским сабрањем, на најљепши начин ушли смо у Велику Недјељу исчекивања Празника над празницима – Васкрса Христовог!

Митрополит Амфилохије обишао локацију на Конику у Подгорици на којој би требало да буде изграђен храм Светог Василија Острошког

10. априла 2017. - 18:39

На празник Уласка Христовог у Јерусалим – Цвијети, након великог сабора на темељима древнохришћанске светиње на Златици, Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије, у пратњи надлежног пароха протојереја Мирчете Шљиванчанина и великог броја мјештана, обишао је локацију на Конику на којој је планирана изградња храма Светог Василија Острошког. У љетопису новога храма остаће уписано да је Митрополит са вјерним народом отпјевао тропар празнику Цвијети и Светом Василију, чиме је већ ово мјесто постало – мјесто молитве, мјесто слављења Имена Божијег и мјесто присуства благослова Светог Василија Острошког.

Митрополит Амфилохије је изразио велику радост што је потреба за овим храмом исказана, не само од стране православних, већ и других народа који живе на Конику, чиме је још једном посвједочена истина да Свети Василије подједнако својом љубављу грли све људе који му са вјером притичу.

Овом приликом Митрополит је рекао да ће Св. Василије благословити и помоћи градњу храма и истакао да се нада да ће можда већ идуће године на празник Светог Василија бити освећење златних крстова.

Подсјећамо да је још прошле недеље иницијативни одбор за изградњу цркве Светог Василија Острошког, на локацији на којој је била пијаца у близини Дома здравља на Конику, градоначелнику Подгорице г. Славољубу Стијеповићу предао петицију коју је потписало  шест и по хиљада грађана Коника и околних насеља за свега неколико дана. Иницијатива, са потписима грађана, предата је Градоначелнику као допуну захтјевима Митрополије Црногорско-Приморске која више година тражи, због духовних потреба вјерника, локацију за изградњу храма Св. Василија, на мјесту гдје је већ ДУП-ом предвиђена изградња вјерског објекта – храма.

Протојереј Никола Пејовић

Најава: Помен руским добровољцима погинулим у ратовима на Балкану крајем ХХ века биће одслужен 12. априла у Саборном храму Бару (видео)

10. априла 2017. - 15:06

Поводом дана сећања на руске добровољце 12. априла 2017. године у Саборном храму Светог Јована Владимира  у Бару биће служен помен са почетком у  12 часова

У Отаџбинским ратовима српског народа с краја ХХ века погинуло је преко 50 добровољаца из Русије, Бугарске, Румуније и Пољске. Ти људи су у најтежа времена тријумфа потрошачке равнодушности својом добровољном жртвом посведочили искрену љубав међу православним народима.

Управо је о таквим људима светитељ Филарет Московски рекао следеће: “Охрабрено гледамо на вас који устајете у заштиту Отаџбине. Ви извршавате свету дужност, и тим је боље извршавате што вас је на тај подвиг слободно позвала ваша добра воља и љубав… Тим ће вас више благословити Бог који љуби добровољне жртве; тим ће вам захвалнија бити Отаџбина ако подвиг тако ревносно започет исто тако ревносно наставите и извршите”.

Вечна слава и хвала нека је свим руским добровољцима који дадоше највеће своје благо – свој живот ради слободе своје српске браће,и који свету српску земљу још посветише својом јуначком мученичком крвљу и телом.

Њихово дело нека буде пример свима нама како се треба борити за веру, народ и отаџбину. Њих не смемо заборавити већ се на њих радо сећати и причати о њима и њиховим несебичним делима.

Панихида по русским добровольцам в Черногории

 В день памяти русских добровольцев, 12 апреля 2017 года , в Соборном храме Святого Йована-Владимира в Баре состоится панихида.

Начало в 12.00 часов

В Отечественных войнах сербского народа конца XX века погибло более 50 добровольцев из России, Болгарии, Румынии, Польши. Эти люди в тяжелейшее время торжества потребительского равнодушия засвидетельствовали своей добровольной жертвой искреннюю любовь между православными народами.

Именно о таких людях святитель Филарет Московский сказал следующие слова: „С утешением видим вас, идущих на защиту Отечества. Исполняете священный долг, и тем лучше исполняете, что на сей подвиг вас вызвала свободно ваша добрая воля и любовь … Тем паче благословит вас Бог, любящий добровольные жертвы; тем более признательно будет вам Отечество, если подвиг так ревностно начатый, столь же ревностно продолжите и совершите“.

Вечная слава и хвала всем русским добровольцам, которые отдали самое ценное, что у них было – свои жизни за свободу своих сербских братьев, и которые святую сербскую землю еще больше освятили своей героической кровью и телом мучеников.

Их действия пусть будут примером всем нам, как надо сражаться за веру, народ и Отечество. Их нам не забыть. Их с гордостью будем вспоминать и рассказывать о них и о их щедрости.

Извор: srpska.ru

Oдржан Први острошки полумаратон

10. априла 2017. - 8:40

На празник уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети 9. априла, одржан је први Острошки полумаратон од Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу до Доњег острошког манастира у организацији Атлетског клуба Никшић са благословом Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија и Преосвећеног Епископа Јоаникија.

Дионицу дугу 20 километара и 400 метара улицама Никшића којима пролази традиционална Световасилијевска литија, преко Царевог моста и Пандурице од око 300 маратонаца најбрже је за 1:16:42 истрчао Баранин Драгољуб Копривица, који је уједно тријумфовао у мушкој и конкуренцији ветерана, док је најбоља црногорска атлетичарка Слађана Перуновић побиједила у женској конкуренцији, а можда и најзахтјевнију стазу на свијету кад су у питању полумаратони завршила је за 1:26:36.

Копривица је казао да је побједа на првом острошком полумаратону за њега више од тријумфа.

– Спремао сам се за трку, али мој први маратон је почео прије скоро 20 година од Острога до манастира Мораче. Тада сам се опредијелио да ћу трчати маратоне, а данас ово за мене има посебну симболику и значи много више од самог тријумфа. Сјајно сам се осјећао док сам трчао иако је стаза захтјевна због висинске разлике. Ја сам се на узбрдицама осјећао као да сам трчао по равници и чак сам ту и направио главну разлику која је на крају била пресудна – казао је Копривица.

Најбоља црногорска атлетичарка и олимпијка Слађана Перуновић након трке казала је да је остварила циљ и побиједила.

– Циљ ми је био да побиједим као што сма то и урадила. Тешко ми је било, задња два километра молила сам Бога да стигнем жива јер је било претешко. Драго ми је да се Никшићани све више баве трчањем и драго ми је што је велики број дошао да учествује у Острошком полумаратону – казала је Перуновић.

Другопласирани међу мушкарцима био је Србијанац Слободан Маринков, а треће мјесто заузео је Македонац Игор Јакимовски.

Мариков који је на острошки полумаратон дошао из Панчева очекивао је тежу стазу.

-Није тешка стаза била, задовољан сам пролазним временом 1:18, то је близу личног рекорда на равном, тако да је ово супер тренинг за неке будуће трке. Идеја за острошки маратон је одлична, сваке године да организујете доћи ћемо врло радо – казао је Маринков.

У женској категорији другопласирана је била Данијела Бараћ из Србије, а трећа Александра Маринков.

За Данијелу Бараћ, која трчи за Атлетски клуб Партизан, острошки полумаратон је прави изазов.

-Било је лијепо, тешка је стаза, али вриједјело је. Идеја је сјајна, штета што се раније неко није досјетио да се овдје организује трка, али никад није касно. Долазим и следеће године – казала је Бараћ.

Награде су додијељене и за најбоље такмичаре и такмичарке из Црне Горе, најбоље такмичаре и такмичарке у категорији полиција и војска, као и за категорије ветерана.

Међу маратонцима био је и шездесетпетогодишњи Радован Радуловић који је од Никшића до Острога трчао два сата и три минута и тријумфовао у категорији ветерана 65 година и више.

-Трчао сам бројне маратоне, а раније и од Острога до Ждребаоника. Овдје кад сам дошао није било умора. Ово је одлична идеја, и има неку своју драж и посебну улогу због Светог Василија Острошког – казао је Радуловић.

Технички директор Острошког полумаратона Драго Мусић казао је да ће манифестација постати традиција, те да наредне године очекују и до хиљаду учесника.

Циљ првог Острошког полумаратона пратио је велики број поклоника који су из разних крајева свијета дошли у острошку светињу, а побједницима је честитао и сабрат острошке обитељи јеромонах Јеротеј.

Након додјеле признања за учеснике је у Доњем острошком манастиру обезбијеђен ручак, који је прирпемила острошка братија.

Први Острошки полумаратон је претходница Дана Светог Василија Острошког – културно-духовне манифестације која се посљедњих двадесет година одржава у Никшићу уочи празника Острошког Чудотворца који се преославља 12. маја.

Такмичаре благословио о. Остоја Кнежевић

Такмичаре је нешто прије 9:55 на никшићком Тргу Шака Петровића благословио јереј Остоја Кнежевић, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког у Никшићу, који је прочитао и молитву Светом Василију Острошком пред сами почетак трке, који није крио одушевљење због организовања манифестације каква је Први острошки полумаратон.

-Ја сам одушевљен прво бројем учесника, јер ће око 300 такмичара кренути према острошкој светињи. Овај догађај има једну посебну дубину, димензију и значај. Иако као сваки спортски догађај има надметачки карактер, овај догађај има првенствено духовну димензију јер они иду ка Светом Василију Острошком да се њему поклоне и да његов благослов добију, а такође дубоко и симболично што се ово догађа на празник уласка Господњег у Јерусалим, на празник Цвијети, можемо слободно рећи да они подобно оној јерусалимској дјечици која су трчала поред Господа свога и клицала „Осана на висини, Осана Сину Давидову“, тако и они данас вјерују да ће са њима својим невидљивим присуством бити и наш Спаситељ и да ће они доживјети силу и благодат данашњег празника и сви из овог догађаја исцрпити духовну корист за себе и своје ближње и своје породице, а вјерујем и за наш град и нашу земљу – казао је свештеник Кнежевић.

Такмичаре су поздравили и предсједник Организационог одбора Првог острошког полумаратона Боро Одаловић који је подсјетио да се трчи по благослову Светог Василија, те да ће сви који истрче полумаратон бити побједници.

– Трчите путем куда годишње прође скоро два милиона људи. Трчите уз благослов Светог Василија и куд ће већа признања и медаље. Сви који истрчите маратон за нас сте побједници. Добро дошли и нека вам Свети Василије да вјетар у леђа – казао је Одаловић. Такмичарима је срећу пожелио и промотер Полумаратона Милета Божовић, прослављени црногорски и југословенски маратонац.

Жељко Вуксановић

Извор: Манастир Острог

Тонски прилог Радија Светигора

Српска православна парохија у Рожају планира да ове године реконструише кров на цркви Ружици

10. априла 2017. - 8:08

Упркос томе томе што су суочени са недостатком финансија, Српска православна парохија у Рожајама планира да ове године реконструише кров на цркви Ружици, посвећеној Светом Јовану Крститељу. Према ријечима пароха Слободана Радојевића, кров на овој светињи је дотрајао до те мјере да пријети уништењем унутрашњости објекта, посебно фрескописа.

С обзиром на то да је црква прилично пропала и да је кровна конструкција оштећна на доста мјеста, тренутно радимо на прикупљању новца за санацију крова. Услед прокишњавања, зидови цркве су препуни влаге, што захтијева да се овај објекат што прије обнови јер ће у супротном доћи до још већих оштећења. Ако успијемо да прикупимо средства, планирамо да што прије кренемо са радовима, казао је Радојевић.

За реконструкцију крова потребно је укупно 30.300 еура, а до сада је прикупљено око 6.000 еура.

Потребно је урадити изолацију, како вода не би улазила у унутрашњост цркве и поставити нови бакар. С обзиром да црква има укупно 202 квадрата, за санацију су нам потребна огромна средства, што не можемо сами да финансирамо. Да бисмо кренули у прву фазу радова, треба да обезбиједимо око 70 одсто укупне вриједности пројекта – појаснио је Радојевић.

Делегацију Српске православне парохије на челу са Радојевићем у петак је примио предсједник општине Ејуп Нурковић, који је обећао да ће локална управа помоћи да се изврши реконструкција крова цркве.

– Из буџета смо за ову годину планирали око 6.000 еура за рад парохије и настојаћемо да та средства што прије пребацимо на рачун Црквене општине. Иако смо суочени са финансијским проблемима, потрудићемо се да обезбиједимо додатна средства како бисмо помогли обнову крова на цркви Ружици казао је Нурковић, који је позвао све привреднике и грађане Рожаја да се укључе у акцију и својим прилозима помогну реконструкцију црквеног објекта.

Радојевић је казао да су у току радови на уређењу дворишта Парохијског дома и црквене порте.

Као прилог цркви, фирма Рамиза Османовића из Петњице бесплатно је одрадила земљане радове, на чему смо им захвални. Почетком маја кренућемо са радовима на обнови фасаде на Парохијском дому, а донатор за тај пројекат је Манастир Острог, уз благослов митрополита Амфилохија.

У цркви смо поставили и лустер који је поклонила фирма Свитло Сервис из Украјине, а у току је и формирање парохијске библиотеке, за коју смо већ сакупили око 600 наслова, истакао је Радојевић.

Све који желе да дају прилог за реконструкцију цркве Ружице средства могу уплатити на жиро-рачун 510-9256556 отворен код ЦКБ на име Епархија ЦО Рожаје.

Вера Ратковић

Извор: Дан

 

Епископ Атанасије Јевтић у Саборном храму у Подгорици одржао предавање „Теологија – Икономија–Литургија“

10. априла 2017. - 7:58

Умировљени Епископ захумско- херцеговачки и емеритус Православног богословског факултета Универзитета у Београду др Атанасије Јевтић, одржао је у недјељу 9. априла, 2017. године предавање на тему „Теологија – Икономија – Литургија“ са почетком у 19 часова

Ово предавање је последње у оквиру циклуса предавaњâ у току Васкршњег поста, која организује братство Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, па је Преосвећени Владика Атанасије овим предавањем затворио поменути циклус предавања у току Васкршњег поста.

Преосвећени Епископ г. Атанасије је изузетно занимљиво предавање у трајању од 45 минута, изложио пред више стотина присутних у крипти Саборног храма.
Стога је без сумње ово предавање – сама тема, баш као и посјета уваженог госта –  Владике Атанасија изазвало велико интересовање хришћанске заједнице у Подгорици.

Текст и фото: Борис Мусић

Тонски прилог Радија Светигора

У Сантјагу де Чиле одслужена молитва за мир у Сирији

10. априла 2017. - 7:46

Недавни трагични догађаји у Сирији дубоко су потресли сиријску дијаспору у Сантјагу де Чиле и православну парохију Рођења Пресвете Богородице Антиохијског патријархата. У петак, 07. априла, старешина цркве, јереј Франциско Салвадор, позвао је све чланове своје заједнице да се помоле за мир у Сирији. Позив је добио и јереј Душан Михајловић, старешина парохије Св.Николаја Српског, као и чланови његове заједнице.

После молитве о.Франциско је изговорио проповед, током које је обратио пажњу на вишегодишња страдања сиријског народа, као и на огроман број жртава, принесених у име борбе за очување државе и слободе њених грађана. Он је такође искористио ову прилику да захвали оцу Душану и његовим парохијанима за то што су молитвено подржали своју православну браћу из Антиохијског патријархата.

Фото: Едуардо Медел