У Цетињском манастиру Владика Теодосије на Велику сриједу одслужио Јелеосвећење

12. априла 2017. - 22:42

На Велику Сриједу 12. априла 2017. године Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски г. Теодосије, служио је са свештенством и свештеномонаштвом, братијом Цетињског манастира и вјерним народом Свету Тајну Јелеосвећења у катедралној цркви Рођења Пресвете Богородице у Цетињском манастиру. Владици Теодосију саслуживало је седам свештеника и два ђакона. За пјевницом су појали матуранти Богословије Светог Петра Цетињског који по устаљеној пракси за вријеме Страсне седмице и Васкрса остају на Цетињу и молитвено учествују у светим богослужењима.

Епископ Теодосије читао је прво свето Јеванђеље а осталих шест читали су свештеници Митрополије црногорско-приморске и Руске православне цркве.

После читања сваког одјељка апостола и светог јеванђеља вјерници су помазивани освештаним уљем.

На крају Свете Тајне Јелеосвећења и службе Малог Повечерја сви вјерни са монасима Цетињског манастира и ученицима Богословије поклонили су Часној десници Светог Јована Крститеља, моштима Светог Петра Цетињског Чудотворца и дијелу Часног и Животворног Крста Господњег.

Александар Вујовић

Епископ Јоаникије 17. априла освештаће Народну кухињу „Дивна Вековић“ у Манастиру Ђурђевим ступовима у Беранама

12. априла 2017. - 17:41

На Васкршњи Понедељак, 17.априла, у 12. часова, Његово Преосвештенство Епископ Будимљанско-Никшићки Господин Јоаникије ће освештати и отворити Народну Кухињу ,,Дивна Вековић“. Ова кухиња смјештена је у Манастиру Ђурђевим Ступовима у Беранама.

Након Подгорице и Цетиња ово је трећа Народна кухиња о којој ће радити под окриљем Добротворне Фондације Митрополије Црногорско-приморске ,,Човјекољубље“. Ова Фондација ће са Епархијом Будимљанско-Никшићком бринути о раду ове кухиње која ће у почетку дијелити сваког дана 100 оброка социјално потребитима.  Корисници ће највећим дијелом бити расељена лица са Косова и Метохије, која живе у избјегличком кампу. Остали корисници ће бити социјално угрожене породице и појединци, који ће бити укључени на предлог свештенства из Берана.

Они који су вољни помоћи рад ове Народне кухиње могу уплатити средства на жиро-рачун: 525-266-22 НВУ Човјекољубље или директно на жиро-рачун 535-15064-89 Народна Кухиња ,,Дивна Вековић“. Управник ове Народне Кухиње је свештеник Жељан Савић, парох трепачко-шекуларски.

Протојереј Бранко Вујачић

Покушали да обију цркву Светих Макавеја у подгоричком насељу Толошима

12. априла 2017. - 16:52

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

поводом покушаја обијања цркве Светих Макавеја у подгоричком насељу Толоши

у ноћи између 10. и 11. априла 2017. г.

Непознати провалници су у току ноћи између 10. и 11. априла 2017 покушали да оскрнаве и опљачкају Цркву Светих Макавеја у подгоричком насељу Толоши. Покушај провалне крађе и скрнављења је извршен са јужне стране. Провалници су и поред јаког металног оквира који обезбјеђује прозор, исти развалили, поломили стакло на прозору и причинили  материјалну штету на овој Светињи.

Овај немили догађај  је пријављен Центру безбједности Подгорица. Службена лица су брзо и ефикасно извршила увиђај на лицу мјеста и спровели радње да се пронађу починиоци овог немилог догађаја.

Оно што нас као православно свештенство и вјерни народ који у  великом броју присуствује богослужењима и који се у данима Страсне седмице налази у најстрожијем посту и молитви забрињава је чињеница да је ово четврти покушај пљачке у последњих 15 дана и скрнављења светиња Митрополије Црногорско-Приморске у околини Подгорице.

Молећи се Васкрслом Христу да нападачима на светиње поврати памет и побуди их на покајање, остајемо у нади да ће ово бити последњи напад на храмове Божије.

              Старјешина Цркве

              Светих Макавеја у Толошима

                                                     Протојереј Предраг Шћепановић

У Саборном храму у Бару одслужен помен руским добровољцима који су погинули и посљедњим ратовима на Балкану (видео)

12. априла 2017. - 16:08

У Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару 12. априла одслужен је помен руским добровољцима који су погинули и посљедњим ратовима на Балкану

Помен је одслужио протојереј Јован Пламенац. Он је по завршетку службе рекао:

„Када су Господа нашег Исуса Христа питали која је Божија заповијест највећа, Он је рекао:

‘Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свим умом својим, свом снагом својом’, дакле свим бићем својим.

А потом је додао да је и друга заповијест као прва:

‘Љуби ближњега свога као самога себе’.

Дакле, Бог нас позива на чисту љубав, нелицемјерну, безинтересну, не да га волимо да бисмо нешто добили од њега, него да својом љубављу узвратимо Њему љубав, ону љубав којом Он нас воли, којом нас је створио.

Исто тако, када нам каже да љубимо ближње своје као себе саме, не каже нам да сами себе волимо самосвојно, егоистички, него да сами себе љубимо као онога кога је Бог Свољом љубављу створио.

Ето та љубав, која исходи из двије највеће Божије заповијсте, ове људе којима смо данас одслужили помен довела је на Балкан, на ратиште, и они су ту своје животе положили.

Нијесмо ми и Руси географски близу. Али смо ближњи на начин на који нам је указао и Свети Петар Цетињски, када је говорио о нама и Русима као једнокрвној, једновјерној браћи.

Жртву ових људи, наше браће, која је у ствари она ‘свијећа која на гори, на узвишењу гори’, која се ‘не може сакрити’, нијесу препознали они који данас одлучују о нашим судбинама, црногорски властодршци, који су тој жртви, тој љубави, окренули леђа, и приклонили се мржњи оних од којих су нас штитили ово људи којима смо данас одслужили помен.

И колико је пред Богом велико дијело саможртвене љубави ових људи, који су ради нас пострадали, толико је, на другом, супротном Божијем тасу велико недјело, и у овом и у вјечном животу, црногорских господара наших живота.

Нека њихова саможртвена љубав за ближње буде мјера Божије милости на њима. Амин!“

Потом је Жељко Ђуровић, који већ годинама организује помен руским добровољцима 12. априла, у дан који је њима посвећен, у Краљеву, Београду…, ове године у Бару, говорио о Русима који су кроз историју страдали за братски српски народ:

„Браћо и сестре,

12. априла 1993. године на узвишењима Заглавак и Столац у Републици Српској одиграла се неравноправна битка са муслиманским побуњеницима чије снаге су вишекратно надмашивале снаге православне војске. Одбијајући напад, погинула су тројица руских добровољаца међу њима и двадесетогодишњи Константин Богословски.

На десетогодишњицу битке Отаџбински савез добровољаца 12. април проглашљава за дан сећања на руске добровољце који дадоше своје животе за слободу братских народа.

У вези с тим даном ми данас овде желимо да изразимо захвалност свим руским добровољцима који су се током последња два века борили у српским земљама, несебично помажући својој српској браћи, дајући оно најдрагоценије – сопствени живот.

Зато у вези са тим желим да вас подсетим на неке битне чињенице:

Прва војна помоћ је пружена Србима, тј. вожду Карађорђу 1807. године, када су руске јединице под командом генерала Исајева заједно са Србима победиле Турке код Штубика и Малајнице.

Највећу помоћ од руске браће добио је српски краљ Милан 1876. године у српско-турском рату за ослобођење југоисточне Србије, уз огромне жртве руских борaца. У том рату је учествовао руски добровољачки корпус од око две и по хиљаде добровољаца на челу са великим српским пријатељем, генералом Михаилом Григорјевичем Черњајевим, кога је српска команда поставила на место главнокомандујућег Моравске армије. Та армија је извојевала велику победу у бици код Шуматовца. У тој као и у биткама код Алексинца и Ђуниса погинуло је око шесто педесет руских бораца. Тамо је 28. августа 1876. године погинуо и познати пуковник Николај Николајевич Рајевски.

Руски добровољци су били и на Солунском фронту на који су у саставу Српске добровољачке дивизије пуковника Стевана Хаџића доспели крећући се кроз Манџурију, Северним морем, Тихим океаном и Средоземним морем. Међу њима је био и млади кадет Сергеј Дмитријевич који је учествовао у свим ратовима и потом постао српски официр при генералштабу.

Руски добровољци су се борили на страни Срба у свим грађанским ратовима који су вођени током распада Југославије. Руски козаци, студенти, сељаци и остала руска православна браћа борили су се и гинули у Славонији, Книнској Крајини, Босни, Херцеговини и на Косову.

На основу свих ових чињеница, можемо закључити следеће;

Током последња два века нема ниједне битке и ниједног рата Србије против завојевача у којима се раме уз раме нису борили Срби и њихова православна браћа – руски добровољци. Зато у знак сећања на то желимо да изразимо захвалност руском народу, поготово свим руским добровољцима. Нека је вечна слава погинулим међу њима!“

 

В Соборном храме в Баре состоялся заупокойный молебен по русским добровольцам, которые погибли в предшествующих войнах на Балканах

Молебен служил протоиерей Йован Пламенац.

По окончании молебна о. Йован сказал:

„Когда Господа нашего Иисуса Христа спросили, какая из заповедей самая главная, Он ответил:  «Возлюби Господа Бога твоего всем сердцем твоим, и всею душою твоею, и всем разумением твоим, и всею крепостию твоею».

А потом сказал, что вторая обязанность человека «любить ближнего своего как самого себя».

Итак, Бог нас призывает к любви чистой, нелицемерной, бескорыстной, призывает любить Бога не для того, чтобы получить от Него что-то взамен, а для того, чтобы своей любовью возвратить Ему ту любовь, которой Он любит нас и по которой Он сотворил нас.

Точно так же, когда нам говорят, что нужно любить ближнего своего как самого себя, это не значит, что любить себя мы должны эгоистично, наоборот, мы должны любить в себе творение Божие, того, кого Бог создал любовью Своей.

Та любовь, о которой Господь говорит в двух самых важных заповедях, привела на Балканы, на войну, людей, по которым мы сегодня отслужили заупокойный молебен.

Мы и русские не близки географически, но мы близки в том смысле, на который нам указывал святой Петр Цетинский, когда говорил о нас и русских как о единокровных, единоверных братьях.

Жертва тех людей, наших братьев, явилась «светильником, который, когда горит, ставят на высокую подставку, и свет этого светильника невозможно скрыть».

Эту жертву не поняли и не оценили те, кто сегодня решает судьбу наших людей, те, в чьих руках сегодня находится власть в стране, которая повернулась спиной к братской любви, и братской жертве. Сегодня они преклоняются перед теми, кто нас ненавидит, перед теми, от которых нас защищали люди, которых мы здесь сегодня вспоминаем.

И насколько велика перед Богом жертвенная любовь людей, которые ради нас пострадали, настолько велико перед Господом и  злодеяние черногорской власти, и в этой, и в вечной жизни.

Пусть  жертвенная любовь наших братьев к ближним будет мерой Божьей милости к ним. Аминь!»

После молебна Желько Джурович, который уже несколько лет является организатором заупокойных молебнов по русским добровольцам, в Кралево, в Белграде… в этом году – в Баре, говорил о русских, которые через историю страдали за братский сербский народ:

„Братья и сестры,

12 апреля 1993 года на холмах Заглавак и Столац в Республике Сербской состоялось неравное сражение с мусульманскими повстанцами, чьи силы многократно превосходили православное войско. Отражая нападение, погибли трое русских добровольцев, среди которых был двадцатилетний Константин Богословский.

По прошествии десяти лет после памятных боев Отечественный Союз Добровольцев провозгласил 12 апреля Днем  памяти русских добровольцев, которые положили свою жизнь за свободу братского народа.

В память о том дне мы хотим выразить сегодня благодарность всем русским добровольцам, которые в течение двух последних веков сражались на сербской земле, благородно помогая сербским братьям, отдавая самое дорогое – свою жизнь.

Выражая перед ними свою признательность, хотелось бы сегодня вспомнить некоторые исторические данные:

Первая военная помощь была оказана сербам, а именно, руководителю восстания Карагеоргию, в 1807 году, когда русская боевая единица под командованием генерала Исаева вместе с сербами одержала великую победу над турками вблизи Штубика и Малайницы.

Самую большую помощь от русских братьев получил сербский король Милан в 1876 году, в сербско-турецкой войне за освобождение юго-восточной Сербии, с огромными жертвами русских бойцов. В той войне участвовал русский добровольческий корпус, который насчитывал около двух с половиной тысяч добровольцев во главе с  большим другом сербов, генералом Михаилом Григорьевичем Черняевым, которого сербское командование поставило на место главнокомандующего Моравской армии.

Эта армия одержала крупную победу в битве около Шуматоваца. В этой битве, а так же и в битвах вблизи Алексинаца и Джуниса, погибло около шестисот пятидесяти русских бойцов. Там, 28 августа 1876 года погиб и знаменитый полковник  Николай Николаевич Раевский.

Русские добровольцы были и на Солунском фронте, куда в составе Сербской добровольческой дивизии под командованием полковника Стефана Хацича пришли через Манджурию, Северное море, Тихий океан и Средиземное море. Среди них был и молодой кадет Сергей Дмитриевич, который участвовал во всех боях и после стал сербским офицером при генералштабе.

Русские добровольцы воевали на стороне сербов во всех гражданских войнах, которые велись с периода распада Югославии.

Русские казаки, студенты, селяне и все русские православные братья сражались и погибали в Словении, в Книнской Краине, в Боснии и Герцеговине, в Косово.

Из всех этих фактов, мы можем заключить следующее:

На протяжении последних двух веков не было ни одного сражения Сербии против агрессоров, в котором сербы плечом к плечу не шли со своими православными братьями – русскими добровольцами. В знак памяти об этом мы хотим выразить благодарность русскому народу, особенно русским добровольцам.

Вечная слава погибшим бойцам!“

Перевод с сербского: Наталия Джурович)

Фото: Сергеј Забијако

Oбавјештење медијима: Митрополит Амфилохије прочитаће Васкршњу поруку на Велики петак у 12 часова

12. априла 2017. - 9:05

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије прочитаће Васкршњу поруку 2017. у Митрополији на Цетињу на Велики петак, 14. априла у 12 часова.

Позивамо редакције штампаних и електронских медија да испрате овај догађај.

Акредитације новинарских екипа слати на: [email protected] до петка, 14. априла до 11 часова.

Информативна служба Митрополије црногорско-приморске

Архитекта Александар Ашанин: Црква на Конику

12. априла 2017. - 8:15

Не догађа се често ни у Подгорици нити у другим градовима Црне Горе да нека бројно велика група грађана поднесе заједничку иницијативу за изградњу једног објекта. Секретаријати за урбанизам и планери урбанисти већ су навикли на монотонију индивидуалних захтјева, који показују да свијест о општем добру и јавном интересу споро сазријева. Зато је иницијатива грађана Коника и њему сусједних насеља Старог аеродрома и Врела рибничких да се на простору старе пијаце изгради Црква Светог ВасИлија Острошког, сасвим неуобичајена и освјежавајућа. Иницијативу коју је, уз захтјев за уступање земљишта, прије неколико дана Главном граду званично доставила Митрополија црногорско-приморска (Црквена општина Подгорица), потписало је чак 6500 грађана који живе у овом дијелу града, припадника свих вјероисповијести, не само православне. Иницијатива је усклађена са Детаљним урбанистичким планом „Коник – санациони план, којим је у зони Е, на урбанистичкој парцели 265, предвиђена изградња вјерског објекга. Стара пијаца више није у функцији, а у њеној непосредној близини већ неколико мјесеци ради савремена тржница.

Ова иницијатива занимљива је из више разлога, од којих ћемо навести неколико најважнијих.

Прво, број потписника је невјероватно велик и чини више од 20% од укупног броја становника планске једшшце „Коник“ (насеља Коник, Стари аеродром и Врела рибничка). Ако се има у виду да је према попису из 2011. године број домаћинстава у овој планској јединици био 8526 (близу 30.000 становника), произлази да је, у просјеку, на сваких 20 домаћинстава иницијативу потписало њих 15.

Друго, оваквом иницијативом се у пракси потврђује основаност урбанистичке нормативистике која препознаје потребу изградње храмова са обавезним пратећим садржајима у свим градским центрима са већим гравитационим залеђем (30 50 хиљада становника). Ако претпоставимо да број. потписника иницијативе индикује и потенцијални број корисника унутар гравитационог подручја, а имајући у виду плански норматив од 0,3 до 0,5м2 по кориснику, закључујемо да је урбанистичка парцела бр. 256, зона Е, димензионисана оптимално (око 2500м2), што је у данашњим плановима риједак и срећан случај. Исто не бисмо могли да тврдимо и за ДУП-ом предвиђену изграђеност, која би у односу на исказане и нормиране потребе православних цркава у земљама региона (око 0,10м2 по становнику гравитационог подручја парохијске општине), могла бити и знатно већа.

Треће, иницијатива је афирмативног карактера. Грађани се овај пут не противе изградњи или рушењу неког објекта, што су у новијој прошлости града чинили у више наврата. Познате су оштре реакције и негодовања у случајевима рушења биоскопа „Култура, реконструкције Хотела „Црна Гора, покушаја градње вишеспратнице „Максим поред зграде „Симпо, изградње пословног солитера уз Хотел „Подгорица… Није, међутим, забиљежено да су грађани Подгорице икада у оволиком броју били ЗА изградњу једног објекта.

Четврто, иницијатива долази из дијела града који је синоним за сироманггво, сегрегацију и неуређеност; од становника једног радничког насеља које је средином 80их година прошлог вијека, у анкети спроведеној међу грађанима тадашњег Титограда, проглашено за најнепожељније за живот од свих насеља у граду. Парадоксално, испоставља се да су данас управо житељи Коника, Старог аеродрома и Врела рибничких, протагонисти најорганизованијег покушаја јавне партиципације у области планирања и изградње града, а познато је да је партиципација кључна вриједност без које се урбани развој у земљама развијене демократије не може замислити, и коју планска легислатива у Црној Гори посљедњих година стидљиво и неспретно покушава да усвоји.

Пето, јасно је да грађани Коника, Старог аеродрома и Врела рибничких на овај начин не исказују само потребу за духовним садржајима, већ посредно и жељу да остваре више права на град. Одсуство или недовољна концентрација централних функција упадљива је карактеристика већине приградских насеља Подгорице, што резултира мањком урбанитета, ограниченим могућностима за сусрет и комуникацију, и уопште за било какав вид друштвене интеракције.

Шесто, имајући у виду структуру урбаних функција у непосредном окружењу (објекти породичног становања, Дом здравља, Основна школа „Марко Миљанов, Споменик родољубима стријељаним на Врелима рибничким, угоститељски и пословни објекти, трговинске и занатске радње), иницијатива за изградњу храма на мјесту старе пијаце, у програмском смислу дјелује сасвим оправдана. Њоме се отвара прилика за успостављање препознатљиве физиономије центра насеља, не само у садржајном – програмском, већ и у архитектонском обликовном смислу.

Главни град је у више наврата показао разумијевање за очување и његовање вјерских и културних потреба различитих конфесија и вјерских група. У јулу 2013. године, уз сагласност Владе Црне Го-
ре, такође у захвату ДУП-а „Коник санациони план (УП 172, Зона Д), Мешихату Исламске заједнице додијељено је земљиште површине 3563 квадрата за изградњу џамије, без накнаде, са уплаћеном накнадом за комунално опремање грађевинског земљишта. Исте године, такође уз сагласност Владе и без надокнаде, парцелаје, додијељена и Јеврејској заједници Црне Горе, која је недавно затражила издавање урбанистичкотехничких услова за изградњу синагоге и културног центра испод брда Љубовић. Поред наведених, парцеле су повремено дароване и другим вјерским заједницама.

Овакви и слични примјери све су чешћи и у међународној пракси. Тако је 2004. године у Хавани, недалеко од трга Сан Франциска, заслугом Фидела Кастра и донацијом народа Кубе, обновљена и дограђена грчка православна црква посвећена Светом Николи. У сјећање на тај догађај, спољни зид цркве украшен је мозаиком на коме је приказан Кастро који предаје кључеве храма васељенском патријарху Вартоломеју. Занимљив је и примјер града Ријеке, у коме је 2013. године, уз подршку локалних и државних власти, завршена изградња Исламског центра са једном од најљепших савремених џамија у Европи, саграђеној по идејном рјешењу академског вајара Душана Џамоње. Овај догађај, промовисао је град Ријеку у мјесто мултикулуралног, мултирелигијског и мултинационалног склада, препознатљиво у европским оквирима. У случају цркве на Конику, урбанисти су свој став исказали кроз детаљни план. Грађани су га прихватили и оснажили својом масовном иницијативом. Ако је судити према досадашњем искуству, треба очекивати да и Главни град настави са досадашњом добром праксом. Сва је прилика да ће на ред брзо доћи архитекте, пред које се поставља велики изазов. Суштина овог изазова није само у томе како ће изгледати храм и парохијски дом, већ на који ће начин ови објекти допринијети регенерацији центра једног сиромашног радничког предграђа и да ли ће примијењени пројектантски концепт имати довољно потенцијала да генерише (суб-)урбану трансформацију ширих размјера. Независно од тога да ли преферирају порту са вртом или трг, савремен или традиционалистички израз, интроспективно-критичку или монументалну форму, архитекте ће, прије свега, морати да пронађу начин како да цркву, парохијски дом и јавни простор око њих интерполирају у садашње хаотично окружење. Питање дакле није само како изградити храм, већ како створити централно мјесто истинског заједништва.

Извор: Дан

Фото: Вијести

Одржана сједница Управног одбора „Човекољубља“, Добротворне фондације СПЦ

12. априла 2017. - 8:06

Дана 6. aприла 2017. године у Патријаршији српској у Београду одржана је редовна седница Управног одбора Човекољубља, Добротворне фондације Српске Православне Цркве

Седницом је председавао Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а присуствовали су Преосвећена господа Епископи ваљевски Милутин и швајцарско-аустријски Андреј. Посебну радост члановима Управног одбора учинио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј који је, и поред великих обавеза, присуствовао радном делу седнице током које се усвoјио годишњи извештај Фондације Човекољубље за 2016. годину.

Седници су присуствовали и директор Фондације Човекољубље мр Драган М. Макојевић, начелник Општег одељења Патријаршијске управне канцеларије дипл. правник г. Милан Андрић и благајник Фондације г. Радивоје Минић.

Ток седнице обележио је рад на анализи и усвајању годишњег извештаја Фондације за 2016. годину. Радној атмосфери седнице допринели су и представници Епархијских одбора Фондације који су представљали рад својих одбора као и искуства која су стечена у сарадњи са крајњим примаоцима помоћи.

После детаљног излагања извештаја, Управни одбор Фондације је исти одобрио и прихватио у потпуности, а сарадници Фондације су похваљени за делатности које су извршене у наведеном периоду.  Чланови Управног одбора су говорили о потреби да се јавност редовније обавештава о делатностима Фондације, а пре свега како би се и други подстакли на чињење добрих дела.

Извор: СПЦ/Човекољубље

Распоред богослужења у Страсној седмици и за Васкрс у Митрополији црногорско-приморској

12. априла 2017. - 7:45

Распоред богослужења у Страсној седмици, за Васкрс и у Свијетлој седмици на Цетињу

Распоред богослужења у Страсној седмици и за Васкрс у манастиру Стањевићима

Распоред богослужења у Страсној седмици и за Васкрс у Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици

Распоред богослужења у Страсној седмици и за Васкрс у храму Свете Текле у Даниловграду

Распоред богослужења у Страсној седмици и за Васкрс у цркви Светог Ђорђа у Доњој Горици у Подгорици

Распоред богослужења у Страсној седмици и за Васкрс у храму Светог Јована Владимира у Бару

Најава: Прослава Велике суботе и Васкрса у Црквеној општини Бар

Распоред богослужења у Страсној седмици и за Васкрс у цркви Светог Ђорђа у Подгорици

Богослужења током Страсне седмице и за Васкрс у Херцег Новом

Богослужења током страсне седмице и за Васкрс у Котору

Распоред богослужења у Страсној седмици и за Васкрс у манастиру Светог Јована Владимира у Курилу у Зети

Распоред богослужења у Страсној седмици и за Васкрс у парохији Кучко-братоножићкој и љеворечкој

Најава: На Васкршњи понедјељак Митрополит Амфилохије у Кутима ће служити Литургију у предводити Литију

Распоред богослужења за Васкрс у Дољанима

Распоред богослужења за Васкрс у Црмници