У Сутомору организовано традиционално фарбање васкршњих јаја

14. априла 2017. - 22:47

Вјероучитељица Младена Церовић и професорица Мирјана Савићевић као и остале маме деце која похађају вјеронауку при цркви Св.Петке у Сутомору организовале су на Велики Петак традиционално фарбање Васкршњих јаја.

Драго Зечевић

У цркви Свете Недјеље у Јошици Велики петак обиљежен богослужбено

14. априла 2017. - 22:36

У цркви Св.Недјеље Велики петак обиљежен је Светим службама. Заједно су служили парох бијељско крушевички о.Предраг Видаковић и надлежни парох о.Небојша Вуловић који по вишегодишњој традицији служе заједно и у цркви у Бијелој и у цркви у Јошици.

       Драгана Вуловић

На Велики четвртак одслужена Литургија у цркви Светог Ђорђа у Подгорици

14. априла 2017. - 21:30

Нешто више од 2000 година од дана у ком су Му Ученици припремили Горњу одају на Сиону у Којој Ће јести пасху – Он нам даје Себе у виду Хлеба и Вина, на Својој Последњој Вечери.

Светом Евхаристијом у Цркви Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици началствовао је његов  старешина, Архијерејски намесник Подгоричко-Колашински доц.др. Велибор Џомић са својом браћом свештеницима: протојерејем-ставрофором Милетом Кљајевићем, протојерејем Јованом Радовићем, јерејем Блажом Божовићем и ђаконом Иваном Црногорчевићем.

Мешовити састав појаца, Школе појања проте Јована (Радовића), увежбано – одговарао је складно у једном духу, на Светој Литургији.

Након освећења Светих Дарова – верни народ који се молитвом, постом и исповешћу припремио, приступио је Светој Тајни, примивши Крв Његову, Крв Новога Завета – која се пролива нас ради.

Примиви нас за причаснике Тајне Вечере Његове – и овог пролећног дана, у овом времену, Црква је око Жртвеног Приноса са свим својим верним члановима, сабрала своје верне у гостопримници Цркве Светог Ђорђа, очекујући време у коме ће се овце разбежати…

…У поподневним сатима, чтец Цркве Његове, Владимир Џомић, ударањем у клепало најавио је почетак Вечерње службе Светих Страдања Господњих (службе Дванаест Јеванђеља), где већ учествујемо у догађајима Великог Петка, слушајући дванаест одломака из Јеванђеља о Страдањима Господњим. Током ових читања, смењују се различите црквене песме док верници клече на коленима држећи упаљене свеће воштанице у рукама.

Овим Великим бденијем началствовао је старешина храма Архијерејски намесник Подгоричко-Колашински протопрезвитер доц.др. Велибор Џомић са служитељима Светог храма: високопречасним протојерејима-ставрофорима Милуном Фемићем, Милетом Кљајевићем, Драганом Станишићем, протојерејем Јованом Радовићем, јерејем Блажом Божовићем и ђаконом Иваном Црногорчевићем.

Посебно надахнуто, за певницом је појао у једном духу мешовити састав појаца Цркве Светог Ђорђа, руковођених протојерејем Јованом Радовићем.

Након прочитаних Страдалних Јеванђеља Христових, Старешина храма са својом браћом свештеницима изнео је Распеће Господње (које се током читаве године налази на Царској Трпези) и поставио Га на средину храма, где ће бити изложено вернима на целивање током читавог дана Великог Петка, дана великих Страдања Христових.

 

Елза Бибић

Из штампе изашао 262. број часописа „Светигора“

14. априла 2017. - 20:45

Христос васкрсе, радости моја!

(Приказ васкршњег, 262. броја Светигоре)

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе Христос! Празнично, васкршње издање Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање митрополије Црногорско-приморске, започиње посланицом Његове светости патријарха Иринија духовној дјеци о Васкрсу 2017. Затим слиједи бесједа „Свједочанство које одјекује кроз вјекове“, коју је Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије произнио у Кутима прошле године, у понедјељак Свијетле седмице на светој архијерејској литургији. О Цвијетима, празнику који је претходио Васкрсу, пише протојереј  Стивен Ц. Саларис „На Цвети проповедамо Христа распетога“.

Како је протекао Велики пост са најважнијим догађајима, свједоче хронике из свијета, Помјесних цркава, Отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске. Прве седмице обиљежена је Недјеља православља. Прославу тог празника у Митрополији црногорско-приморској описује Рајо Војиновић у репортажи „Празник образа Божјега“. Бесједу поводом празника у храму у Подгорици изговорио је ђакон Душан Биговић «Вјера је наша ова побједа која побиједи свијет“. Они који вјером побјеђују свијет постају светитељи, као свети Симеон Мироточиви – „Живи свједок нашег васкрсења», како гласи репортажа о прослави Светог Симеона у Подгорици. Свечано „Слово о Немањи“ на Немањином граду у Подгорици изговорио је Његово преосвештенство епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, које Светигора интегрално преноси.

Овај број је заиста празничан, по шаренилу и разноликости тема које је обухватио. Од богословских – као што су предавање Атанасија Папатанасиуа „Границе евхаристије и удео мученика“, предавање архимандрита Методија, игумана Хиландара „Пракса откривања помисли у манастиру“; историјских – др Александре Пећинар „Црногорска жандармерија на Криту (1897–1899), прилог историји дипломатских односа Црне Горе и Грчке поводом 135 година од званичног успостављања истих; свештеноисторијских – др Смиље Влаовић „Морачки манастир и  мошти светог Харалампија“; философских – есеј др Драгана Раденовића „Модерна и постмодерна – модернизам и постмодернизам“; књижевноумјетничких – путопис Исидоре Секулић „Кратак боравак у Жичи“.

На овај најчудеснији празник објављене су двије приче о чудима: „Чудо Светог Петра Цетињског“ и „Васкрсење наркомана“, о једном чуду преподобног Гаврила (Ургебадзеа). Чудо је и препород и васкрс православља на простору Албаније након тридесет година замрлости. То је „Свијећа која гори већ 25 година“, како о томе каже наслов текста професора Аполона Мишченка, свједока тог васкрсења. Са те васкршње литургије која је у Скадру служена 1992, Светигора из своје архиве објављује бесједу митрополита Амфилохија.

Поезија у овом броју је поезија васкршњих тема хаџи Недељка Кангрге.

На крају је дато једно саопштење за јавност ЕС и ЕУО Митрополије црногорско-приморске. А можете прочитати и како су протекле двије значајне промоције. Једна је промоција књиге „Зов карауле“, другог дијела трилогије „Ми смо бранили Кошаре“. А друга је „Научни капитал у рукама потомака“, представљање капиталног дјела др Јелице Стојановић „Пут српског језика и писма“, књиге коју је издала Српска књижевна задруга у познатом плавом колу.

Два су помена за двије рајске душе. Један је „Мала срна у изгубљеном рају“, поводом уснућа малене Иве Бијелић, а други „Христов војник“, поводом упокојења сверуског старца Кирила Павлова. Али, како је речено – Васкрсења не бива без смрти.

Марија Живковић

Монашење у манастиру Дуга морачка

14. априла 2017. - 14:11

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије је синоћ, на Велики четвртак, у манастиру Дуга морачка замонашио три искушенице ове свете обитељи којима је дао монашка имена Герасима, Стефанида и Прохора.

Након монашења, Митрополит црногорско-приморски је казао да је овим чином монашења Господ прибројао још три душе међу оне мудре дјевојке.

„Које су пришле Њему, ушле у Његову ложницу, пришле на свадбу Јагњетову. Постале су тако мудре, принијевши, не само свој живот, своје тијело и своју душу, него придодавши свему томе уље вјере у Христа као Бога свога и Спаситеља свога“, рекао је Владика.

Он је рекао да су се, на дан Тајне вечере, када се сјећамо Његовога страдања, нове монахиње Герасима, Стефанида и Прохора сараспеле Господу.

„Примивши крст Његов на себе, послушале су ону заповијест Његову: ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, нека узме крст свој и нека ходи за мном“, казао је Митрополит Амфилохије.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Тонски прилог Радија Светигора

У Доњем Острогу на Велики четвртак одслужено Бденије и прочитано 12 страсних јеванђеља

14. априла 2017. - 13:48

На Велики четвртак, 13. априла 2017. љета Господњег у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, предвече је одслужено Бденије и прочитано 12 страсних јеванђеља која говоре о страдању Господа Исуса Христа.

Јеванђеља су читали сабраћа острошке обитељи јеромонаси Сергије и Јеротеј, јеромонах Дамаскин игуман манастира Подврх и јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох, а саслуживао им је јерођакон Зосима.

Богослужењу је присуствовало бројно монаштво и вјерни народ који су клечећи на кољенима слушали приче о Христовом страдању , а током службе на средину цркве постављен је крст са Христовим распећем, који су вјерници цјеливали на крају Бденија.

О. Сергије је најавио да ће сјутра, на Велики петак у 7 часова у цркви Свете Тројице читати Царске часове, а да Вечерња, након које ће услиједити изношење Плаштанице са опелом Господу Исусу Христу почиње у 17 часова.

Извор: Манастир Острог

Васкршња порука Митрополита Амфилохија 2017. године (видео)

14. априла 2017. - 13:37

Христос воскресе!

Славећи васкрслога Христа, прослављамо Његово васкрсење, Празник над празницима и молимо се њему вјечној Мудрости, да нам отвори очи срца нашег; да нама и свима људима просвети свјетлошћу свога Васкрсења ум и разум и дарује живот вјечни. Господ Христос је дошао у свијет ”као свјетлост, да сваки ко вјерује у Њега не остане у тами” (Јн. 12, 46), дошао је ” не да суди свијету, него да спасе свијет” (Јн. 12, 47). ”Сваки који вјерује у Њега, ако и умре живјеће, неће умријети вавијек” (Јн. 11, 26).

Чудесни је то дар и тајна уграђена Божијом руком у прадубине свеукупне творевине: квасац вјечног живота, клица васкрсења, којом узраста све створено и сва бића, свако по својој мјери, од простог постојања ка све савршенијем начину постојања и живоносности, у времену и простору. Пуноћа тога раста и ка бољем напредовања, остварила се кад је дошла пуноћа времена, кад је Бог Отац послао Сина свог Јединородног, жртвованог богочовјечанском љубављу за живот свијета; Њега који је ”Алфа и Омега, Први и Посљедњи, Почетак и Свршетак” (Откр. 22, 13). Тај начин постојања и раста описао је Мојсије Боговидац у виду шестодневног божанског стварања Ријечју Божјом кроз коју ”све постаде”, у којој ”бјеше живот, и живот бјеше свјетлост људима, и свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе” (Јн. 1, 3-5).

Човјек пак као круна божанског стварања, створен по лику и подобију Божјем, добио је благослов да се рађа и множи и напуни земљу, да господари и влада њоме и свим створењима (ср. Пост. 1, 26.28). Чудесан је поредак природе и свега у природи. Бог Отац ”дјела своје дјело” непрестано, и Син Његов ”дјела” божанским ”домостројем” (ср. Јн. 5, 17), па отуда је и сама творевина Његова – дјелатна и дјелотворна. У свему је присутна животна сила – у травци, цвијету, дрвету, живом створењу, сјемену: све се зачиње, развија, расте, увијек изнова обнавља, усавршава. При томе, човјеков призив је да буде и савладар Божји, да буде сарадник Божји, и сам дјелајући на божански начин ”дјело своје до вечера”, тј. до краја свога живота и историје. Призван је да свој свакидашњи живот и живот свијета обликује, организује по угледу на божански домострој, надахњиван божанским Дјелом. Васионска ”механика” и богодани поредак се надограђује човјековим дјелањем, стваралаштвом, ”механиком”. Божанска икономија, домострој се наставља човјековом економијом, домостројем.

У свему пак постојећем уграђена је чежња не само за простим постојањем и животом, него за вјечним постојањем и животом. Све постојеће има свој ”таланат”, свој дар, призвано да га умножи, дарујући се другоме, жртвујући се за друго. На даривању и љубавном жртвовању Бога заснива се узајамно даривање и жртвовање свих створења, од најмањег до највећег једних другима, чиме се постиже њихово јединство и пуноћа постојања. Као што Бог не постоји сам за себе, него се као Светотројична љубав дарује свему и свима, откривајући пуноћу своје љубави у голготском жртвовању Сина Божјег за живот свијета, тако се и истински начин човјековог постојања састоји у жртвовању себе за друге, саможртвеном љубављу.

У свјетлости Христове Голготе и васкрсења два су начина људског личног и свеопштег постојања: жртвовање себе за друге саможртвеном љубављу или жртвовање других себи, својом саможивошћу и егоизмом. Отуда је историја Цркве Христове, а тиме и свеукупне творевине, сва у знаку Христове Голготе, распећа и васкрсења. У свему је уписана Христова Тајна вечера са његовим призивом ”да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби… да буду једно као што смо ми једно” (Јн. 17, 21.22). Христовим страдањем и васкрсењем се догађа та обнова, вјечна новина свега: ”Ево све чиним новим” (Откр. 21, 5). Васкрсење Христово, сапогребење са Њим и саваскрсење човјека и свијета, представља уствари ново стварање, овог пута не из ничега, као прво стварање, већ из преображаја већ једном створенога, његовог очишћења и ослобођења од гријеха, сатане и смрти.

У тој свјетлости ”неба новог и земље нове, светога града Јерусалима новога, који силази са неба од Бога”, чији ”Храм је Господ Бог Сведржитељ и Јагње Божје, његова свјетлост” (Откр. 21, 22), одвија се христолика драма човјека и свијета од искона па до Судњега дана. Та драма долази до усијања нарочито посљедњих вјекова, првјенствено код Хришћана и хришћанских народа, којима је много дато, па се од њих највише и тражи. Нажалост, намјесто да они ходе за Христом и десним покајаним разбојником, у духу служења ближњима и жртвовања за друге и за вјечно Царство небеско, они као да су кренули за лијевим разбојником, човјекоубицом и хулитељем на живога Бога. Намјесто да се одазову на свадбу Јагњета Божјег ”закланог за живот свијета”, да се поклоне једином истинитом Богу, они су у опасности да постану слуге бога Мамона, да постану Јудини сватови, продајући Христа Бога, своју душу и првјенаштво за тридесет сребрника, тј. за земаљско царство, пролазно и ништавно. Шта су друго били крсташки ратови и инквизиције са својим насиљем, убијањима и отимањем од других него продаја и распињање Христа? Шта Француска револуција и њено обоготворење богиње разума, ако не пилатовско ”прање руку” у крви овог божанског Праведника? Такозвана европска просвећеност, на којој се данас заснивају и наше школе и образовање, зар не представља порицање Христа као вјечне ”свјетлости која свијетли у тами” и која ”просвећује све и сва”? Нацифашистичко обоготворење тла и крви и жртвовање милиона људи себи и својим интересима, у име надчовјека и ”мртвога” Бога не представља ли такође смртну пресуду Христу Богу Љубави и човјекољубља? Марксистичко-бољшевичко и титотистичко богоборство, није ли такође заснивало људску срећу на јудинској издаји и продаји Христа, на богоубиству и братоубиству, на убиству Бога у човјеку и тиме лишавању човјека вјечног смисла и живота?

Из тог старог и новијег богоодступништва и христоборства рађа се данас нови глобални поредак свјетски темељен цјелосно ”на похоти тјелесној, похоти очију и надмености живљења” (1 Јн. 2, 16), на свијету и похоти његовој, односно на пролазности и ништавилу, тј. на богоубиству и коначном човјекоубиству. Савремено човјечанство, нарочито оно које себе сматра хришћанским као да коначно подлијеже оном првом демонском искушењу Христа – претварању камења у хљебове, како би цио свијет пошао за њим…

У тим и таквим антихристовским временима, ми који вјерујемо да Исус јесте Христос, знамо да се ”Живот јави и видјели смо и свједочимо и објављујемо” том и таквом свијету – ”Живот вјечни, који бјеше у Оца и јави се нама”; знамо ”да све што је рођено од Бога побјеђује свијет; и ово је побједа која побиједи свијет – вјера наша” (1 Јн. 1, 2; 5, 4).

Зато, Васкрсење Христово видјевши, поклонимо се Њему Побједитељу смрти и ништавила, дародавцу вјечнога живота, опростимо једни другима и загрлимо загрљајем вјечне љубави у Христу, сва Божија створења у свим знаним и незнаним свијетовима, поздрављајући се са сверадосним:

Христос воскресе! Тугу однесе, вјечну радост донесе!

Ваистину васкрсе!

Видео: Нови ТВ

Тонски прилог Радија Светигора

У Саборном храму у Подгорици на Велики четвртак одслужено Велико бденије са читањем дванаест страсних Јеванђеља

14. априла 2017. - 0:18

На Свети Велики Четвртак, 13. априла 2017. године, са почетком у 18 часова, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, свештенство поменутог храма одслужило је велико бденије са читањем дванаест страсних Јеванђеља.
Светом службом Божијом је предстојао протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење настојатеља овога Светога храма – протојереја – ставрофора Драгана Митровића, протојерејâ : Далибора Милаковића, Миладина Кнежевића, Предрага Шћепановића и Бранка Вујачића, као и протођакона Владимира Јарамаза.
У току великог бденија свештенство је у входу изнијело Часни Крст Господњи.
Након прочитаних дванаест страсних – страдалних Јеванђеља, протојереј Мирчета Шљиванчанин је прочитао синаксар – у којем је садржано све оно што су претходно везано за Свети и Велики Четвртак свети оци добро уредили а преузели од Светих апостола, светих и божанских Јеванђеља и предали нама да празнујемо четири догађаја (која су обухваћена читањем из синаксара).
А то су : свето прање ногу ученицима.
Тајна Вечера – тј. предавање страшних тајни нама.
Затим, чудесна молитва, као и само издајство Јудино.
Након прочитаног синаксара, отац Мирчета је најавио да сјутра на Велики Петак са почетком у 8 часова у Саборном храму у Подгорици почиње служење Царских часова.
Даље у наставку, са почетком у 16 часова, служиће се вечерња служба Великог Петка са изношењем Плаштанице, а у 19 часова свештенство Саборног храма ће одслужити јутрење Велике Суботе са читањем Статија у спомен Христовог погребења.
Током ове вечери у Саборном храму је био присутан велики број вјерника.
Текст и фото: Борис Мусић