У издању ИИУ Светигора ускоро ће из штампе изаћи 11 нових наслова за дјецу

25. априла 2017. - 23:10

У издању ИИУ Светигора ускоро ће из штампе изаћи 11 нових наслова за најмлађе чланове цркве. Међу богато илустрованим књигама наћи ће се: Јеванђеље за најмлађе, Молитвеник, Приче за дјецу о Светом Василију Острошком, Поучне приче Старца Пајсија и неколико бојанки.

Едицију је приредила Весна Тодоровић.

Извор: Радио Светигора

Саопштење Светог Синода Цркве у Грчкој о Светом и Великом Сабору Православних Цркава одржаном на Криту

25. априла 2017. - 23:00

Јануар 2017

СВЕТИ СИНОД ЦРКВЕ ГРЧКЕ

НАРОДУ О СВЕТОМ И ВЕЛИКОМ САБОРУ НА КРИТУ

ЦРКВА СЕ ОБРАЋА СВОЈОЈ ДЈЕЦИ

ЈЕЗИКОМ ОДГОВОРНОСТИ, ИСТИНЕ И ЉУБАВИ

Свети Синод Цркве у Грчкој обраћа се свим вјерним да би их информисао о Светом и Великом Сабору Православних Цркава, који jе одржан у јуну 2016. године на Криту. Главни циљ Светог и Великог Сабора био је јачање и свједочење јединства свих Православних Цркава, као и суочавање са различитим савременим пастирским изазовима.

На основу закључака Светог и Великог Сабора:

  • Православна Црква изражава своје јединство и саборност кроз Свете Тајне. Саборност служи јединству и надахњује организам Цркве која на тај начин доноси своје одлуке и уређује правац свог дјеловања. Вриједи истаћи да се Сабор није позивао само на ауторитет Васељенских Сабора, већ су на њему по први пут признати као Сабори од „општег значаја“, дакле као Васељенски, Велики Сабор Фотија Патријарха Константинопољског (879-880), Велики Сабори за вријеме св. Григорија Паламе (1341, 1351, 1368), као и Велики и Свети Сабори који су одржани у Константинопољу ради одбацивања унијатског Сабора у Флорентини (1438-1439), протестанских исповиједања (1638, 1642, 1672, 1691) и етнофилетизма као еклисиолошке (црквене) јереси (1872).
  • Помјесне Православне Цркве не чине конфедерацију Цркава, већ Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. У вези са православном дијаспором у разним државама свијета одлучено је да се настави са радом Епископских Конференција уз представнике Помјесних Цркава како би се сачувао принцип саборности, док не буде била могућа примјена канонских начела (тачност – ακρίβεια).
  • За Православну Цркву породица чини плод „у Христу и у Цркви“ светотајинског јединства мужа и жене и оно је једина гаранција рађања и васпитавања дјеце.
  • Црква непрестано наглашава значај умјерености и хришћанске аскезе (подвига). Хришћанска аскеза не прекида однос човјека са животом и са ближњим, већ га повезује са светотајинским животом Цркве. Не тиче се само монаха. Аскетско живљење је карактеристика хришћанског живота.
  • Православна Црква осуђује прогон, гоњења и убијања припадника различитих вјерских заједница, приморавање на промјену вјерских увјерења, манипулисање избјеглицама, отмице, мучења, нечовјечне егзекуције и материјална разарања. Сабор посебно изражава забринутост за стање Хришћана и свих прогоњених мањина на Блиском Истоку и у осталим дјеловима свијета.
  • Главно дјело Цркве је Мисија, дакле борба за непрестано исповиједање вјере и проповиједање Јевађеља како вјерујућима који живе унутар савременог посвјетовњаченог друштва, тако и свима онима који још увијек нису упознали Христа.
  • Дијалог са неправославним хришћанима (других хришћанских исповиједања – јереси) врши се на основу дужности Цркве да свима свједочи истину и апостолску вјеру. На тај начин, они се упознају са аутентичним Православним Предањем, вриједностима отачког учења, богослужбеним искуством и вјером Православних. Дијалози не значе, нити ће икада значити, било какав компромис по питањима вјере.

Православна Црква је Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква као што се исповиједа у Символу Вјере. Светост човјека се не може поимати ван Тијела Христовог, дакле ван Цркве (Еф. 1, 23). Светост је учешће у тајни Цркве и у њеним светим тајнама које за свој центар имају Свету Евхаристију.        Светитељи иконизују Царство Божије.

Црква је једна, Православна. По Светом Василију Великом „Сви који се надају Христу чине један народ и сви они који су Христови сада су једна Црква, иако га призивају са разних мјеста“ (PG 32, 629). Црква увијек чека повратак у Њу свих људи, неправославних и инославних.

Текстови Светог и Великог Сабора Православне Цркве представљају предмет дубљег и даљег истраживања. Ово важи за све остале Саборе Цркве. Богословски дијалог се не прекида. Наравно, неопходна претпоставка у том смислу јесте очување неизмијењене богословске истине, као и остваривање дијалога без фанатизама и подјела, без парасинагога и шизми које рањавају јединство Цркве. Шизме су тешко изљечиве духовне болести. Сагласно Светом Јовану Златоустом „дијељење Цркве је злочин, и то неопростив и достојан сваке осуде, и који узрокује велике казне, изазива свађе, сије раздор уз непрекидно лишавање себе од сабрања вјерујућих“ (PG 48, 872). Са тог разлога, вјерни се охрабрују да не придају важност онима који их, позивајући се на неистините разлоге догматске тачности, наговарају да се удаље од Ње, и тако себе смјесте ван пуноће Цркве.

Завршавајући ову поруку, желимо да вас увjеримо да ми Епископи Цркве Грчке бдијемо и остајемо непоколебиви у Православној вјери и посвећени Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви.

„Браћо, радујте се, усавршавајте се, утјешавајте се, исто мислите, мир имајте, и Бог љубави и мира биће с вама“ (2 Кор. 13, 11).

Превео са јелинског: п. Никола Гачевић

Саопштење Црквене општине подгоричке поводом скрнављења крста и иконе Светог Василија Острошког на Конику у Подгорици

25. априла 2017. - 17:54

САОПШТЕЊЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ ПОДГОРИЧКЕ

ПОВОДОМ СКРНАВЉЕЊА КРСТА И ИКОНЕ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ НА КОНИКУ

У ноћи између 24. и 25. априла 2017.године непознати починиоци су вандалски оскрнавили и отуђили Острошки крст и икону Светог Василија Острошког Чудотворца који су били молитвено постављени 23. априла, када је служена свечана Васкршња служба на мјесту гдје је планирана градња цркве Светог Василија Острошког на Конику у Подгорици, иначе и ДУП-ом предвиђеној локацији за вјерски објекат. Постављањем Крста и Иконе такође је било обиљеженo мјесто страдања невиних људи, побијених бомбардовањем 5. маја 1944. године. По свјeдочењу старих становника Коника, на мјесту бивше пијаце осамдесетих година прошлог вијека пронађени су земни остаци страдалника, највјероватније ту сахрањених у једној од бројних јама, насталих у Подгорици од кратера авионског бомбардовања. О свему овоме тада је писала и титоградска Трибина и јављао радио Титоград. Зато је постављање Крста на овом мјесту значило и обиљежавање светиње људских гробова чије кости вапију да се изваде из земље, окаде и сахране достојанствено уз молитву.

Будући да је велики број наше браће исламске и римокатоличке вјероисповијести потписао петицију и дао свој прилог за градњу Цркве Светог Василија Острошког, сигурни смо да ово недјело није инспирисано вјерским разликама, већ да иза свега стоје лични интереси појединаца.

Зато оне који атакују на ово мјесто вођени трговачким духом и личним интересима треба да знају да скрнављењем Крста и иконе вријеђају светињу вјере и светињу људских гробова, а свима је добро познато како пролазе они који се огријеше о светињу крста, гроба и Светог Василија Острошког Чудотворца.

Црквена Општина подгоричка

Фото: Архива

Митрополит охридски Јован: Ни још 15 година тамнице не би ме одвојило од СПЦ

25. априла 2017. - 14:10

Архиепископ охридски први пут – о детаљима судског прогона власти у Скопљу, боравку у затвору „Идризово“…У новој пресуди осуђен сам на затворску казну колико сам провео иза решетака

Последњих 15 година није било дана или да нисам био у затвору или да није вођен судски процес против мене. То је свакако тешко издржљиво, ако човек нема благодат Божју и ако није убеђен да жртва коју чини носи добро Цркви. Говори овако, у ексклузивном интервјуу за „Новости“, архиепископ охридски и митрополит скопски Јован Шести (Вранишковски), први пут о детаљима судског прогона и затворској голготи у Идризову код Скопља, из ког је изашао у фебруару 2015.

 Поглавар Православне охридске архиепископије (ПОА), једине признате православне цркве у Македонији, која представља хронични проблем властима у Скопљу јер је у канонском јединству са СПЦ, наглашава да ПОА и у 21. веку делује по кућама и становима и указује да је власт у Скопљу, мислећи да ће се ако удари на пастира, и словесно стадо распршити.

– Но, постигла је супротан ефект. Колико су веће биле тортуре и притисци, толико су бројнији, али и зрелији постајали верници. Истина је да раскол оптерећује односе између Скопља и Београда, али за то кривицу сноси само једна политичка врхушка и то она у Скопљу.

* Да ли сте имали помоћ других православних цркава?

– Било је и до сада и верујем да ће је бити и даље. Црква је једна, а јединство се најупечатљивије показује управо када страда неки члан Цркве. Није тајна да сам у готово свим навратима колико сам био у затвору, превремено ослобађан. То се свакако догађало због залагања других православних цркава, али и многих владиних и невладиних организација, европских и америчких. Што се тиче помоћи других православних цркава, она је увек добродошла. Није непознато и да је мој последњи превремени излазак из затвора био по залагању Московске патријаршије.

ИЗМИШЉЕНИ НЕПРИЈАТЕЉ* Зашто загарантовано право на слободу вероисповести у Македонији не важи само за чланове ПОА?
– Зато што је доскора ПОА третирана као државни непријатељ Македоније. Не знам да ли су последњи догађаји везани за политичку кризу нешто променили у том погледу, али сигурно је да је дуго времена уназад владина политика у Скопљу тражила и измишљала непријатеље тамо где их нема.

* Власти у Македонији покушавале су да судске процесе против вас прикажу као кривичне?

– Свако ко је пратио црквене догађаје, па чак и онај који их је мање пратио, зна да нисам имао никакве кривичне кривице, већ је једина моја кривица била успостављање јединства са СПЦ. Заиста је апсурдно у 21. веку некога гонити судски и осудити на затворску казну, само због његових верских убеђења.

* Има ли наде за наставак прекинутих разговора за исцељење вишедеценијског црквеног раскола у Македонији?

– Пре неколико дана завршен је поновни судски процес вођен против мене, двојице епископа, двојице свештеника, четири монахиње и 10 верника ПОА, међу којима су и моја мајка и моја сестра. Због тог предмета сам већ био у затвору, а други су осуђени условно на пет година. Крајем марта суд је донео нову пресуду којом сам осуђен на затворску казну колико сам времена провео у затвору. Условно су осуђена још двојица лаика, а сви остали оптужени у претходном поступку били су ослобођени. Свакако да оваква пресуда има неку позадину и то нам не дозвољава да се безрезервно отворимо за обновљене разговоре са МПЦ која је још у расколу.

* Искушења вашег вишегодишњег робијања добар део јеваности препознаје као печат учвршћења у сведочењу вере?

– Дуговековно искуство Цркве нам је показало да се истина брани бираним и правим речима, истиновањем у љубави, отвореношћу за дијалог и ширином за праштање. Но, у одређеним случајевима, када се истина не напада само вербално, већ се праве покушаји физички да се истребе носиоци истине, тада се брани само спремношћу за сведочење, или како се другачије назива – мучеништвом.

О РИГИСТРАЦИЈИ НИ СЛОВО

* У Македонији су данас регистроване две цркве и 31 верска организација и група, али не и ПОА.

– Захтев за регистрацију ПОА је државним органима поднела још 2004. године. Према тадашњем закону, надлежна за регистрацију била је Комисија за односе са верским заједницима. Та Комисија је одбила регистрацију ПОА. Од 2009. надлежан за регистрацију верских заједница је Други основни суд у Скопљу. Ми смо исте године поднели захтев, али смо били одбијени. Поднели смо тужбу Европском суду за људска права у Стразбуру. Будући да смо претходно истом суду поднели тужбу и због одбијања регистрације, обавештени смо од суда да су обе спојене у једну. До данас нисмо добили никакву пресуду.

Извор: Новости

 

Награда „Марко Миљанов“ Удружења књижевника Црне Горе за 2016. годину припала Матији Бећковићу

25. априла 2017. - 14:09

ОДЛУКА ЖИРИЈА ЗА ДОДЈЕЛУ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ

„МАРКО МИЉАНОВ“

Удружења књижевника Црне Горе

Пјесничка књига ПРАХУ ОЦА ПОЕЗИЈЕ – МАТИЈЕБЕЋКОВИЋА добитник је књижевне награде „Марко Миљанов“ Удружења књижевника Црне Горе за 2016. годину. Награђену књигу објавила је Српска књижевна задруга из Београда, 2016. године.

          Жири у саставу: Рајко Петров Ного (предсједник), Новица Ђурић (члан) и Владимир Поповић (члан), једногласно је донио одлуку да се књижевна награда Удружења књижевника Црне Горе ,,Марко Миљанов“  за 2016. годину додијели аутору књиге ПРАХУ ОЦА ПОЕЗИЈЕ, писцу МАТИЈИ БЕЋКОВИЋУ из Београда.

          О награђеној књизи жири је у образложењу, измеђуосталог, навео:

          “У језичко каменовање, клесање у вријеменепролазности, Бећковић ставља тачку у горски вијенац, тамо гдје се језик „не шће у ланце везати“, већ се „окатуниу каменом скиту“, тамо гдје је и Његошева искра пронашламуњу у камену…“

Жири је разматрао двадесет дјела приспјелих наконкурс.

Награда ,,Марко Миљанов” академику Матији Бећковићу биће уручена у недељу, 8. маја 2017. године у 11 часова испред Музеја Марка Миљанова, на Медуну.

Фото: Информер

У Саборном храму у Бару одржан васкршњи концерт дјечјих хорова из Котора и Бара

25. априла 2017. - 13:22

На Томину недјељу,након вечерње службе,у Саборном храму Св.Јована Владимира у Бару одржан је Васкршњи концерт.Пред бројним народом наступио је дјечији хор Српског пјевачког друштва Јединство из Котора,под диригентском палицом попадије Иване Кривокапић.Са њима је у славу Христовог Васкрсења појао и дјечији хор Саборног храма Св.Јована Владимира из Бара,под вођством проф.Саше Басараба.

У име СПД Јединство сабране је поздравио протојереј Немања Кривокапић,подсјетивши на дугу традицију овог хора који је основан далеке 1839.године.Услиједио је богат програм,у којем су дјеца из оба хора својим предивним ангелским појањем,претворила храм у истински рајски врт.

На крају концерта старјешина храма о.Слободан Зековић захвалио се свој дјечици на великој радости коју су приредили и пренијели свима који су их гледали и слушали.Ово је иначе био први концерт духовне музике који је одржан у Саборном храму након његовог освећења.

Јелена Зековић

Фото: Крсто Пламенац

Тонски прилог Радија Светигора

На Томину недјељу одслужена Литургија у Саборном храму у Бару

25. априла 2017. - 13:02

У другу недјељу по Васкрсењу-Томину недјељу у Саборном храму Св.Јована Владимира у Бару служена је Света Литургија.Светим богослужењем началствовао је умировљени свештеник,дугогодишњи парох и архијерејски протопрезвитер барски протојереј-ставрофор Радоман Мијајловић.Саслуживали су му барски свештеници Слободан Зековић,Љубомир Јовановић,Младен Томовић и Марјан Петковски.У славу Божију појао је хор Саборног храма,дјечији хор,као и мјешовита пјевница.Након прочитаног Јеванђеља сабраном вјерном народу ријечима поуке обратио се о.Марјан Петковски.

На крају Св.Литургије старјешина храма о.Слободан Зековић захвалио се проти Радоману на топлим молитвама које преко четири деценије с љубављу узноси,ревносно служећи олтару Господњем.Такође се захвалио и новорукоположеном свештенику о.Марјану Петковском,који је двије године служио као ђакон у Саборном храму.Ускоро ће о.Марјан,по благослову Митрополита Црногорско-приморског Г.Амфилохија,преузети дужност новог пароха спичанско-мишићког,умјесто досадашњег пароха протојереја Петра Церовића,који ће бити нови парох у Будви.У име свештеничког братства и вјерног народа Саборног храма,о.Слободан се захвалио о.Марјану на ревносном служењу и љубави коју је показао минулих година,и уручио му,као знак искрене братске љубави,ново свештеничко одјејање,са жељом да ново послушање на које га шаље Црква буде и њему и народу који ће му бити повјерен на духовно старање на духовну радост и спасење.Потом се бираним и дирљивим ријечима,пуним искрене љубави,свима обратио и о.Марјан.

Сабрање је настављено за братском трпезом љубави у крипти храма.

Текст и фотографије: Јелена Зековић

Обиљежено 207 година од оснивања Богословије „Светог Саве“ у Београду

25. априла 2017. - 12:27

Свечаном академијом у крипти храма Светог Саве на Врачару 23. априла 2017. године обележен је Дан Богословије Светог Саве

Настојатељ храма Светог Саве, Преосвећени Епископ топлички и викар Патријарха српског г. Арсеније, благословио је присутне на свечаној академији. Поздравно слово одржао је ректор Богословије проф. др Драган Протић који је подсетио на славну историју Богословије Светог Саве, најстарије београдске школе основане давне 1810. године. После кратког филма о Богословији, светосавску беседу је надахнуто изговорио проф. Горан Раденковић.

Хор Богословије под диригентском палицом мр Бранка Тадића отпевао је композиције: Ој Србијо мила мати, Заступнице Усерднаја, Ниње Отпушчајеши и заједно са свима присутнима Химну Светом Сави.

Фасцинантан драмски приказ спаљивања моштију Светог Саве на Врачару приказали су ученици Богословије, док су ученици Мирослав Сретеновић и Никола Вуковић рецитовали приче о Светом Сави. Певачка група Видовдан при храму Светих цара Константина и царице Јелене на Вождовцу отпевала је Расти расти мој зелени боре и Људи ликујте.

Програм су водили студент Факултета драмских и филмских уметности Тамара Радовановић и ученик IV разреда Богословије Стефан Глигић.

Извор: СПЦ/Храм Светог Саве

Видео: ТВ Храм

Молитвено сјећање на Новомученике јасеновачке

25. априла 2017. - 11:40

Дан сећања на пробој јасеновачких логораша 22. априла 1945. године молитвено је обележен у Млаки, у Епископији пакрачко-славонској

Светом Литургијом началствовали су митрополити црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије заједно са Епископом пакрачко-славонским Јованом. Након Литургије и освећења конака сестринства манастира Јасеновац од стране митрополита Порфирија, владика Јован је показао архијерејима, високим званицама из Републике Хрватске, Републике Србије и Републике Српске, клиру и верном народу недавно откривену усташку болницу у селу Јасеновац, која се налази на имању породица Тривунчић и Клинцов, а састоји се од уџерице у којој су обитавили лекари-логораши, Јевреји, и штагља чије су просторије коришћење за лечење усташких чувара логора.

Извор: СПЦ/Епархија славонска

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић: Тврдња управе Главног града Црне Горе о недавном догађају на Конику је безобразна и безочна

25. априла 2017. - 8:52

Свештеници који су у недјељу вече служили вечерњу службу са митрополитом Амфилохијем на Конику, на мјесту гдје је планирана градња православног храма, нијесу Н.Н. лица, већ људи са именом и презименом, који ништа нијесу обијали, поручио је подгорички парох Велибор Џомић. Коментаришући саопштење Бироа за односе с јавношћу Главног града, у којем су навели да су поднијели кривичне пријаве против „непознатих починилаца, одјевених у свештеничке одоре због наводног обијања ограђеног простора некадашње пијаце на Конику, Џомић је поручио да би било коректније да су затражили да се „ухапси митрополит Амфилохије и свештеници.

Из Главног града Подгорица, на чијем се челу налази Славољуб Миго Стијеповић, казали су да су поднијели кривичне пријаве против Н.Н. лица.

Нијесу Н.Н. лица

Велибор Џомић је поручио да би требало да затраже хапшење митрополита и свих свештеника, након чега ће доказивати шта је било.

А не да нам се подмеће да смо Н.Н. лица. Ми нијесмо Н.Н. лица. Ми смо лица са именом и презименом. У УП постоје имена лица која су одговорна за тај скуп, а не да Главни град наступа као полиција и да они утврђују ко је Н.Н., а ко није Н.Н. и ко је обијао и шта је обијао. Нека се не мијешају у посао УП. Ако мисле да тако успостављају односе са једном институцијом, онда то само говори да ми још нијесмо одмакли од неких старих времена, закључио је Џомић.

– Непознати починиоци, одјевени у свештеничке одоре, обили су синоћ ограђени простор некадашње пијаце на Конику (ДУП Коник-Санациони план) који се налази у власништву Главног града Подгорице. Полиција је обавила увиђај и интензивно ради на расвјетљавању овог догађаја, а Главни град је поднио кривичну пријаву против Н.Н. лица за овај вандалски чин, саопштено је из подгоричког Бироа за односе с јавношћу.

Џомић је на то казао да су Митрополија црногорскоприморска и Црквена општина много пута показале да су за поштовање онога што јесте црквена, државна и градска имовина.

– О томе постоје и писани докази Митрополије и Главног града из претходног периода. У вези конкретног догађаја, знам да је био у питању јавни скуп, Васкршње вечерње богослужење, на мјесту на којем је предвиђена градња православног храма. Током мандата претходне управе отворени су били разговори на ту тему, са образложењем да ће се та парцела опредијелити за изградњу храма Светог Василија Острошког чим се измјести пијаца са те локације. Познато је да је пијаца измјештена. Главном граду је познато да је скоро 7.000 грађана са Коника упутило иницијативу за изградњу вјерског православног објекта. Тај захтјев су потписали, не само православци са Коника, већ и браћа муслимани, римокатолици и Роми и њихове организације. Митрополит Амфилохије је са свештенством служио вечерњу службу, казао је Џомић за „Дан.

Он је поручио да није тачно да су тамо била непозната лица у вјерским одорама, како је то саопштено из службе Главног града.

– Жао ми је да онај ко је писао то саопштење не зна да православни свештеници не носе одоре, већ носе свештеничке и архијерејске одежде. Није тамо био нико у никаквим одорама, већ је митрополит био у архијерејским одеждама, и свештеници у свештеничким одеждама. Нема потребе да говоре о Н.Н. лицима, боље би било да су написали „ухапсите митрополита Амфилохија и свештенике. Ту је било око 20 свештеника. Ми можемо да помогнемо у том дијелу, да дамо имена свих свештеника који су тамо били и то је већ јавно објављено. Јако је безобразно и безочно да стоји да су свештена лица обијала некакве капије пијаце. Нико од свештеника, а то се види и на снимцима а доказаће се и у поступку, у рукама није имао ништа друго осим крста, јеванђеља и богослужбених књига. Ако је циљ да нас прикажу као некакве обијаче, то је онда безобразно и безочно, сматра он.

Џомић је истакао да се ради о подметању, те да би разумио да су затражили хапшење митрополита и свештеника. Додаје да је чудо да је та капија била отворена.

Сасвим је могуће да су они то намјерно направили јер познат је став актуелног директора Пијаце који је могао да врата пијаце отвара за све и свашта, само на тај простор не може крст и молитва. Нека надлежни органи утврде шта је било, али је некоректно, безочно и безобразно да неко оптужује свештена лица на такав начин, да су обијала некакве капије. То би било исто као да је неко рекао да је градоначелник обио цркву Светог Ђорђа прије неколико дана. И то се десило на територији Главног града. Ником није пало на памет да је за то крив градоначелник Подгорице нити би нормалном човјеку то пало на памет поручио је подгорички парох.

Ана Остојић

Извор: Дан