Од 21. маја до 28. јула 2017. у Русију ће из Барија бити пренијет дио моштију светог Николе

28. априла 2017. - 23:38

 

Од  21. маја до 28. јула 2017. у Руској православној цркви биће пренос дијела моштију светог чудотворца Николе, које се чувају у папској базилици града Барија (Италија). То је јединствен догађај за читавих 930 година боравка часних мошти у Барију, у току којих оне никада нијесу напуштале град. Договор о том догађају без преседана, постигнут је приликом историјског сусрета Патријарха московског и све Русије Кирила с Папом римским Франциском 12. фебруара 2016. года.

Свети Никола је један од најпоштованијих светитеља не само у Римокатоличкој и Православној цркви, него и на читавом хришћанском свијету. Сваке године стотине вјерника Московске патријаршије борави у Барију да се поклоне часним моштима великог угодника Божјег. Међутим, за већину православних Руса таква поклоничка путовања су тешко остварива. Папа римски Франциско и Патријарх московски и све Русије Кирил надају се да ће молитве пред чудотворним моштима светитеља ојачати вјеру у срцима људи.

Акредитацију новинара у вези с преносом моштију светог Николе из Барија у Русију организоваће Пресс-служба Патријарха московског и све Русије.

С руског: Марија Живковић

Извор: Православие.ру

 

50 година „Православља“ – новина Српске Патријаршије

28. априла 2017. - 14:34

Први број часописа Православље изашао је, са благословом блажене успомене Патријарха српског Германа, 15. априла 1967. године.

Православље – верске новине Архиепископије београдско-карловачке, какав је био првобитни назив овог часописа, угледало је светлост дана као двонедељник штампан на новинском папиру. Већ од 8. броја, односно од 3. августа 1967. године, назив часописа је промењен у садашњи: Православљеновине Српске Патријаршије.

Уредници Православља, током његове полувековне историје, били су епископи др Сава (Вуковић), Лаврентије, Иринеј (садашњи првојерарх Српске Цркве), протојереј Милисав Протић, протођакон др Чедомир Драшковић, професор Богословског факултета, затим протођакон Радомир Ракић, професор Душан Кашић, прота Мића Јанковић, Слободан Милеуснић, прота Драган Терзић, Епископ Атанасије (Ракита, тада протосинђел), прота проф. др Љубивоје Стојановић, протојереј-ставрофор Миодраг М. Поповић…

Како у временима када су се вести о црквеном животу тешко шириле и налазиле пут до јавности, тако и у новије време, Православље је обављало службу информативних црквених новина, преносећи информације о актуелним црквеним дешавањима, пратећи културне догађаје, издавачку делатност, промовишући верске вредности… Због критичких осврта на актуелне друштвене догађаје, Православље је два пута забрањивано – једном због непотписаног текста Св. Владике Николаја (текста познатог под насловом „Чији си ти, мали народе“), а други пут због текста проте Душана Иванчевића. Упркос томе, Православље је, на себи својствен начин, успевало да прати све актуелне догађаје који су били повезани са Српском Православном Црквом и верским животом.

Поред црквених вести – наравно и вести из целог хришћанског света – Православље је током свог постојања велику пажњу и велики простор посветило ауторским текстовима, приказима, освртима и расправама из богословских и других области људског духа – из пера наших највећих богословских прегалаца и научних радника. Још увек није израђена комплетна библиографија Православља, која би бројала на хиљаде научних и популарно-научних радова, богословских и историјских прилога, чланака из области културе, поезије, музике, архитектуре, етике, лингвистике… У Православљу су, током његове историје, обрађиване многе библијске теме, многа питања из црквене и националне историје, многи проблеми нашег културног наслеђа.

Новина се током пола века излажења залагала за хришћанске и општељудске вредности – дајући своју подршку дијалогу, подсећајући читаоце на њихову друштвену одговорност, на љубав према ближњима и на служење као метод сведочења… Православље је имало велики значај и за наше људе у иностранству, проносећи актуелне вести и верску поруку не само у домовини, успевајући да се пробије и у друге државе – упркос бројним тешкоћама које су отежавале дистрибуцију овог листа, који је већи део свог века провео у некаквом полулегалном стању, бивајући ограничен углавном на приступ храмовима и домовима верних.

Православље је 2003. године са новинске прешло на квалитетнију хартију: тада је промењен формат часописа, и од тада се лист штампа у пуном колору.

Јубилеји синодских издања: 50 година излажења Православља, Теолошких погледа и Светосавског звонца. Ка 60. годишњици излажења Православног мисионара, и 120. годишњици покретања Гласника СПЦ

Православље су једине званичне новине Српске Православне Цркве, чији је издавач Свети Архијерејски Синод. Током 50 година излажења (први број часописа изашао је, са благословом блажене успомене Патријарха српског Германа, 1967), новине Српске Патријаршије су постале део српске црквене културне и националне баштине, и као такве представљају незаменљив начин комуницирања Цркве са верницима и широм друштвеном јавношћу. Излазе два пута месечно у тиражу од 9.000 примерака по броју и дистрибуирају се у земљи и иностранству.

Православни мисионар, мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, има значајну едукативну улогу: на једноставан, разумљив и аналитичан начин кроз многе богословске, друштвене, етичке, историјске, уметничке, културолошке и социолошке теме, обраћајући се првенствено младима, афирмише српску православну културу, историју и наслеђе. Први број Православног мисионара штампан је 1958, и од тада излази редовно, шест пута годишње у тиражу од 4.500 примерака по броју и дистрибуира се у земљи и иностранству.

Часопис Теолошки погледи, са поднасловом „Версконаучни часопис“, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве покренуо је 1968. г. Као један од најстаријих и најутицајнијих теолошких часописа на овим просторима, представља културну и научну вредност за себе. Након више деценија редовног излажења, упркос настојањима уређивачког одбора, часопис из техничких разлога није излазио од 2003. до 2008. године, када је, одлуком САСинода СПЦ, на дужност гл. и одговорног уредника постављен презвитер др Александар Ђаковац и када је покренута нова серија часописа који од тада излази три пута годишње, објављујући оригиналне теолошке, као и научне радове из других области који су повезани са теологијом. Током свог педесетогодишњег постојања Теолошки погледи су донели српским читаоцима обиље ауторских чланака из пера најеминентнијих домаћих теолога, философа, историчара и научних радника, вредне преводе светоотачких текстова, преводе расправа најугледнијих светских богослова, не само православних већ и оних из римокатоличког и протестантског окружења.

Православни дечији часопис Светосавско звонце свој пут ка деци почело је давне 1967/68, као подлистак новина Српске Патријаршије Православље, да би 1972. Звонце постало самостално и добило назив Православни дечји часопис. Одлуком САСинода и мишљењем Министарства просвјете и културе РС и Министарства просвете и спорта Републике Србије, Звонце је препоручено као помоћно средство у настави веронауке. Светосавско звонце у последњих неколико година по сваком броју бележи тираж од 30.000 примерака. Поред основаца у Србији, са Звонцетом се друже и њихови вршњаци из Републике Српске као и сва српска деца у расејању која похађају веронауку при нашим православним црквама. Светосавско звонце има и своје двојезично српско-енглеско издање за децу која живе на енглеском говорном подручју. Излази десет пута годишње.

Гласник Православне Цркве у Краљевини Србији је штампан као орган Архијерејског Сабора од 1900. до 1914. г. Решење о његовом покретању Сабор је донео још 1898, са задатком „да се богословска наука у Краљевини Србији разрађује од стручних лица и да се свештенству српском да могућност да и питања из дневне, свештеничке праксе буду објашњена како треба и да се народу српском пружи духовна храна, која би га о вери, хришћанском моралу, друштвеним врлинама и грађанским дужностима обавештавала“. Угашен је када је почео Први светски рат.

Поново је почео да се штампа 1920, да би 1939. добио садашње име – Гласник службени лист Српске Православне Цркве и од тада до данас излази у тиражу од 1.500 примерака једном месечно.

Гласник је црквени часопис који је најдуже излазио, па и током окупације у Другом светском рату, само тада у мањем броју примерака. Поред службеног дела објављује чланке, расправе, посланице, беседе и разно.

Снежана Крупниковић

Извор: СПЦ/Православље

Одржана Пленумска сједница Патријаршијског управног одбора СПЦ (видео)

28. априла 2017. - 14:30

На пленумској седници сагледано целокупно економско, финансијско и правно пословање Српске Православне Цркве

Пленумска седница Патријаршијског управног одбора почела је 27. априла 2017. године призивом Светог Духа којим је, у капели Светог Симеона Мироточивог, началствовао Преосвећени Епископ жички г. Jустин, у присуству Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Преосвећене господе Епископа рашко-призренског Тедосија и топличког Арсенија и чланова Патријаршијског управног одбора.

Седница Патријаршијског управног одбора у пуном саставу одржава се једном годишње и то две недеље пре заседања Светог Архијерејског Сабора. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј на почетку седнице поздравио је чланове Патријаршијског управног одбора и захвалио им на жељи и расположењу да сви заједно помогну Цркву и њену мисију у нашем народу и нашем времену.

-Црква јесте Божанска установа, али она је у исто време и људска организација која је свесна и свога постојања и своје мисије. Управо ово тело посвећено је баш том делу – да Цркви обезбеди материјалну помоћ и њен матријални успех у времену у коме делује. Нека нам Господ благослови данашњи рад, да све буде у славу Божју, на добро нашег народа и наше Цркве, рекао је патријарх Иринеј.

На данашњој пленумској седници сагледано је целокупно економско, финансијско и правно пословање Српске Православне Цркве, које подразумева функционисање саме Патријаршије и свих епархија Српске Православне Цркве. Извештај са данашње пленумске седнице биће преко Светог Архијерејског Синода достављен Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве.

Никола Станковић

Извор: СПЦ/ТВ Храм