Најава: Распоред богослужења Митрополита Амфилохија од 2 – 6. јуна

31. маја 2017. - 10:02

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служиће са свештенством у петак, 2. јуна, на празник преподобног Сстефана Пиперског Свету службу Божију у манастиру Ћелија пиперска, са почетком у 9 часова.

У суботу , 3. јуна, на празник Светог цара Константина и царице Јелене служиће Свету архијерејску литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару са почетком у 9 часова, а свечану Литују у част и славу Светог Јована Владимира улицама града под Румијом предводиће са почетком у 19 часова.

У недјељу, 4. јуна, на Духове, Митрополит црногорско-приморски служиће Свету службу Божију у манастиру Стањевићи, са почетком у 9 часова, а празничну литију предводиће улицама Будве са почетком у 19 часова.

На Духовски понедјељак, 5. јуна Владика Амфилохије ће Свету службу Божију служити у манастиру Режевићи, са почетком у 9 часова.

На Духовски уторак, 6. јуна Митрополит Амфилохије служиће Свету архијерејску литургију у Острогу, са почетком у 8 часова.

Р.В.

Владика Кирило 28. маја одслужио Литургију у цркви Светог Николе у Улцињу

29. маја 2017. - 23:08

Поводом одласка у пензију пароха улцињског протојереја -ставрофора Радојице Божовића, који је 45 година активно вршио свештеничку дужност, Епископ диоклијски господин Кирило одслужио је у недјељу, 28. маја, на празних Светих отаца Првог васељенског сабора, Свету службу Божију у цркви Светог Николе у Улцињу.

Владици је саслуживало свештенство барског, цетињског и подгоричког архијерејског протопрезвитеријата.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика Кирило је рекао да Јевреји нијесу сумњали у човјечанску природу Господа, али да јесу у Његову Божанску природу.

„У том невјерју остала је већина јеврејског народа. Само један мали дио Његових ученика и апостола прихватио је ту вјеру и распростро је до краја земље. Остаци те јудејске сумње видљиви су и у вјековима који ће доћи. Један од тих вјекова је и онај у којем је одржан Никејски сабор из 325. године, који је сазвао цар Константин због смутње у Цркви коју је изазвао алексанријски презвитер Арије“, подсјетио је Владика диоклијски.

Владика је по завршетку Литургије оцу Радојици честитао одлазак у пензију након навршених 45 година парохијске службе при овоме храму.

И секретар Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Обрен Јовановић је честитао одлазак у пензију оцу Радојици, рекавши између осталог да је он био један од оних десетак свештеника који су у тешким временима у Црној Гори сачували оно врело које је својим благословеним входом закрстио Свети Сава.

Он је по благослову Митрополита Амфилохија проти Радојици уручио јубиларни крст Светог Јована Владимира, а протиници Јевросими икону Пресвете Богородице са Свете горе атонске.

Проти Радојици обратили су се и погорички протојереј-ставрофор Милун Фемић и у име барског архијерејског протопрезвитеријата протојереј Слободан Зековић, који му је уручио поклон – икону Светог Николаја Мирликијског.

У слову благодарења присутнима, отац Радојица је казао да је Господ свему одредио мјесто под сунцем и мјесто и вријеме када се рађа, живи и умире, када се сије и када се жање посијано.

„За три дана ће бити пуних 45 година од када сам први пут служио у овом светом храму“, казао је отац Радојица.

Сабране је позравио и нови улцињски парох отац Синиша Смиљић.

Потом је у црквеној порти приређена трпеза хришћанске љубави.

Рајо Војиновић

У Саборном Храму у Подгорици 28. маја представљенa књигa „Свети и Велики Сабор“

29. маја 2017. - 22:23

У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици је 28. маја представљено треће издање књиге „Свети и Велики Сабор – учешће и сведочење СПЦ на Критском сабору“, о којој су говорили: Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, протојереј-ставрофор Гајо Гајић, приређивач, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске Богословије, те протојереј-ставрофор Арсеније Радовић, професор Цетињске Богословије.

Представљању књиге је предходила свечаност на којој је кошаркашком асу Николи Миротићу Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије уручио орден Светог Саве првог степена „за дјелатну љубав према Светој мајци Цркви, нарочито показаној његовим давањем несебичне помоћи Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици и другим храмовима и манастирима Епархије црногорско-приморске, као и за његову хуманитарну и харитативну дјелатност у отаџбини и расијању“.

Тонски прилог Радија „Светигора“ на: http://svetigora.com/node/20931

Рајо Војиновић

Фото: Борис Мусић

 

 

 

Митрополит Амфилохије кошаркашу Николи Миротићу уручио орден Светог Саве

29. маја 2017. - 18:15

Кошаркашком асу Николи Миротићу синоћ је на свечаности у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије уручио орден Светог Саве првог степена.

Миротићу је одликовање додијељено „за дјелатну љубав према Светој мајци Цркви, нарочито показаној његовим давањем несебичне помоћи Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици и другим храмовима и манастирима Епархије црногорско-приморске, као и за његову хуманитарну и каритативну дјелатност у отаџбини и расијању“.

Одлуку да се Миротићу додијели највеће одликовање Српске православне цркве донио је Свети архијерејски синод СПЦ, на челу са патријархом Иринејом, на предлог Митрополита Амфилохија.

На уручењу одликовања Митрополит Амфилохије је рекао да Миротић посједује ријетку јеванђелску особину да помаже ближње по принципу да не зна љевица шта чини десница и пожелио му да ту особину своје личности сачува у све дане свога живота.

„Ово је дан који ћу чувати у свом срцу док сам жив“, изјавио је Миротић након уручења ордена.

„Веома сам срећан и ово је посебан дан за мене и моју породицу. Орден Светог Саве је нешто посебно и Богу хвала на свему . Хвала Митрополиту Амфилохију на овом дивном програму и свим људима који су овдје“, казао је Миротић.

Рајо Војиновић

Фото: Борис Мусић

Митрополит Амфилохије одслужио Литургију у манастиру Светог Николе на Пелевом бријегу

29. маја 2017. - 1:11

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је у недјељу, 28. маја, на празник Светих отаца Првог васељенског сабора, уз саслужење свештенства Свету службу Божију у манастиру Светог Николе на Пелевом бријегу у Братоножићима.

Владика је Литургију служио у спомен преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, празника који се слави 22. маја, али је због Митрополитовог учешћа у раду Светог архијерејског сабора СПЦ, прослава манастирске славе помјерена за 28. мај.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да је од светих апостола до наших времена мало светих отаца који нијесу мученички пострадали.

„Бог наш је Бог отаца, најбољих свједока. А није свеједно ко свједочи на суду. Има и лажних свједока“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је рекао да су и Маркс и Енгелс били лажни оци којима су пјевали „не вјерујем у небеса, но у Маркса и Енгелса“.

„Славили су и Лењина крволочнога, и Стаљина, и Мао Цетунга и Броза. Сви су они једно вријеме били оци. Сјећате се штафете, кад су је носили милиони. Броз је у то вријеме био бог и господ“, казао је Владика Амфилохије.

Владика је подсјетио да су 1946. године из наших школа протјерани Бог и Свети Сава и да се  још нијесу у њих вратили.

„А лажни оци, лажни научници и лажне науке су дошли на њихово мјесто“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након причешћа вјерних, манастирски храм је три пута опходила Литија.

Потом је Владика Амфилохије одслужио помен на гробу братоножићког војводе Пеја Станојева и благосиљао славски колач.

Он је рекао да је Свети Николај био једна од најзначајнијих личности на Првом васељенском сабору.

„Свети Николај, како је био огњен, није могао да трпи Аријеве лажи, па му је опалио шамарчину. Свети оци га замало нијесу казнили и лишили чина због тога. Јер, вјера се не брани батинама, она се брани само истинском вјерношћу Христу Богу. И истинском љубављу се брани вјера. Међутим, једном од отаца јавио се Господ и саопштио му да Свети Николај то није урадио из мржње према Арију већ из ревности за име Божје“, казао је Владика Амфилохије.

На крају сабора на Пелевом бријегу је приређена славска трпеза хришћанске љубави са пригодним културно-умјетничким програмом.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Празник Светих Отаца Првог Васељенског Сабора Литургијски Прослављен у цркви Светог Ђорђа у Подгорици

28. маја 2017. - 21:16

 

У седмој недељи по Пасхи, а у попразништву  Вазнесења Господњега, молитвено је прослављен спомен на 318 Светих Отаца првог Васељенског Сабора одржаног у Никеји – Светим Евхаристијским сабрањем у Цркви Светог Ђорђа, под Горицом у Подгорици, којим је началствовао протојереј-ставрофор Милета Кљајевић уз саслужење протојереја-ставрофора Велибора Џомића  и ђакона Ивана Црногорчевића.

Прочитавши Јеванђелско зачало о Спаситељевој првосвештеничкој молитви, празничном беседом верном народу обратио се прота Милета Кљајевић, рекавши да је ,, Својом Божанском науком и примјером свога живота, Господ наш, показао да је Он заиста, наш главни Пут, Истина и Живот “. Додавши како ,, у овом свијету има доста наука и путева али “ да ,, је наука Божија, најбоља и најљепша – тако да је њено учење најкорисније и најспасоносније за све нас „.

,, Тим Божијим путем ишли су и по Божијој науци живјели Богоносни Оци које данас славимо. Они су нас упућивали и упућују нас на спасоносни пут који сви треба да следимо – који води у Живот Вечни.

Елза Бибић

ПОЛОЖИ НАДУ НА ГОСПОДА, треће издање књиге о оцу Лазару

28. маја 2017. - 16:00

На празник Светог Стефана Пиперског, у петак 2. јуна излази из штампе ново, треће допуњено и измијењено издање књиге о оцу Лазару – „Положи наду на Господа“.

Цијена књиге 5 евра.

Митрополит Амфилохије 27. маја одслужио Литургију у Барама Радовића

27. маја 2017. - 19:45

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је данас, поводом 40 дана од упокојења Ђурађа Мијајловог Радовића са свештенством заупокојену архијерејску Литургију са парастосом у цркви Светог Пантелејмона и Светог Климента Охридског у Барама Радовића у Доњој Морачи.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, Митрополит Амфилохије је казао да тамо гдје је једном пало сјеме Божије, макар било гажено, гоњено и прогоњено, оно увијек васкрсава.

„Зато је много важно да ко не остане некрштен у Морачи, нарочито од потомака војводе Богића. Ово је храм потомства војводе Богића Морачанина“, рекао је он.

Он је рекао да је Ђурађ Радовић, један од најбољих нових изданака братства Радовића и Богићеваца, пред упокојење завјештао своју кућу, коју је саградио на темељима куће његовога оца.

„То је његова задужбина. У њој ће бити завичајни музеј, као духовно огњиште за будућност потомства војводе Богића Морачанина“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Потом је на гробу Ђурађа Радовића Митрополит Амфилохије са свештенством служио парастос.

Након парастоса о Ђурађевом лику и његовом земном животу говорио је Анастасије Радовић.

Након богослужења Владика Амфилохије је отворио Завичајни музеј потомства војводе Богића Морачанина, задужбину Ђурађа Мијајловог Радовића.

Након трпезе хришћанске љубави Митрополит Амфилохије је на гробљу Пачетина освештао споменик кнезу морачком Рашку Ђуровом Радовићу.

Владика је рекао да су кнез Рашко, војвода Мина Радулов Радовић и Мијат Дуловић 1820. године Морачу и Ровца присајединили Црној Гори Светог Петра Цетињскога.

Митрополит црногорско-приморски данас је посјетио и манастир Морача.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора

27. маја 2017. - 1:32

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Пећкој Патријаршији и Београду од 14. до 24. маја 2017. године

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је у манастиру Пећкој Патријаршији саборним служењем свете архијерејске Литургије и призивом Светога Духа, а настављено у Патријаршији српској у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. На заседању су учествовали сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим Епископа осечкопољског и барањског г. Лукијана, одсутног из здравствених разлога.

На почетку прве саборске седнице Патријарх је као председник Сабора, у уводном обраћању сабраним архијерејима, указао на витална питања црквеног живота данас, у времену великих духовних и егзистенцијалних изазова, с једне стране, и великих могућности за мисију Цркве и духовну обнову народа, са друге стране.

Најважнија саборска одлука јесте одлука о установљавању нових празника у календару Српске Православне Цркве, односно Православне Цркве уопште. Сабор је, наиме, једногласно одлучио да вечном Сабору светих приброји или канонизује:

  1. Патријарха пећког Пајсија Јањевца, чији ће се спомен славити 2/15. октобра;
    архимандрита Стефана Јовановића, чији ће се лик, под називом преподобни Стефан Троношки, славити 4/17. септембра;
  2. митрополита скопског Викентија (Крџића) и игумана Владимира (Протића) као свештеномученике и пострадале од бугарских окупатора у Сурдулици као мученике, који ће се празновати 16/25. маја;
  3. зверски побијене страдалнике пивске као мученике, чији ће годишњи спомен бити сваког 25. маја/7. јуна, и страдалнике величке и горњеполимске, такође као мученике, чији ће се празник славити 15/28. јула, и
  4. монаха Јакова (световно име: др Радоје Арсовић), под називом преподобни Јаков Нови Тумански, који ће се празновати 8/21. августа.

Сабор је прихватио извештај о раду Критског сабора, односно Светог и Великог Сабора, одржаног у јуну прошле године.

Сабор је, такође, упутио писмо подршке и молитвене солидарности Патријарху московском и све Русије г. Кирилу поводом дискриминације и обесправљености којој су изложени епископи, свештенство, монаштво и верници највеће и једине канонске Цркве у Украјини, аутономне Украјинске Православне Цркве у саставу Руске Православне Цркве.

Као и сваке године, Сабор је посветио дужну пажњу црквеној просвети и школству. Донете су одлуке које имају за циљ побољшање духовних и материјалних услова живота и рада у Богословијама, а посебно на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Либертивилу код Чикага.

Анализиране су и опште прилике у епархијама Српске Православне Цркве у Западној Европи, Америци и Аустралији. У том контексту донета је и одлука о премештању седишта Епархије источноамеричке из Ворена (Њу Џерси) у Парк Хилс (Јонкерс, Њујорк).

Донета је одлука да се при Светом Синоду оснују Одељење за бригу о светињи брака и породице, Одељење за биоетику и Одељење за праћење разбијачке делатности јеретичких организација, секти и неканонских групација.

Сабор подржава изградњу Меморијалног центра на Старом Сајмишту као трајног спомен-обележја српским жртвама у 20. веку, као и жртвама Јевреја, Рома и свих осталих народа који су са српским народом поделили његову горку судбину у томе трагичном столећу.

Сабор се позабавио и питањем црквеноправног (канонског) статуса православних војних свештеника у Војсци Србије.

Одобрено је Епархији рашко-призренској да, поред свог историјског седишта у Призрену, може установити, из практичних разлога, и административно седиште у древноме Расу (Новом Пазару).

Сабор сматра, као што је и раније сматрао, да земним остацима српског и светског великана Николе Тесле никако није место међу музејским експонатима – ова чињеница представља јединствен преседан и васељенску срамоту – него у гробници, и то у Храму Светог Саве на Врачару или, алтернативно, на платоу испред њега.

Саслушан је, са благодарношћу Богу и са молитвеним страхопоштовањем, извештај о недавном обретењу (проналажењу, откривању) моштију светога владике Мардарија (Ускоковића) Либертивилског у стању потпуне очуваности и нетрулежности, што је знак да га је Господ прославио на изузетан начин. С тим у вези, прихваћен је предлог да 14. и 15. јула ове године у Либертивилу буде свечано обележена стота годишњица његовог доласка у Америку.

Са задовољством је прихваћен и извештај о току обнове Храма Светога Саве у Њујорку.

Сабор је констатовао да су свештеници и верници Српске Православне Цркве у току овог извештајног периода уложили велики труд на сакупљању средстава у добротворне сврхе и за ублажавање тегоба пострадалог народа.

Сабор је пажљиво саслушао више важних извештаја, у првом реду извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду, са посебним нагласком на успешном раду Музеја и Архива Српске Православне Цркве, као и патријаршијске Библиотеке. Следили су извештаји Комисије за ревизију Устава Српске Православне Цркве, Патријаршијског управног одбора, добротворне Фондације Човекољубље, поклоничке агенције Доброчинство и других црквених тела и установа.

Сабор је, такође, размотрио питање антиканонског и цркворушилачког деловања расколничке групе познате под именом артемијевци, по некадашњем имену г. Марка Радосављевића, формалног вође групе. Тим поводом је Сабор упутио и посебно обраћање верном народу у којем позива вернике на духовну будност, трезвеност, расуђивање и истинску, јеванђелску верност и ревност, насупрот расколничкој, секташкој ,,ревности не по разуму”, а расколнике на покајање, једино спасоносно, и на повратак у крило Мајке Цркве. Притом је одлучио да Горана Мирковића, такозваног хорепископа хвостанског и барајевског, уствари свргнутог јеромонаха Наума, трајно искључи из црквене заједнице, с тим да ово изопштење или екскомуникација престаје да важи једино у случају искреног и делатног покајања.

Сабор је са великом жалошћу констатовао да Румунска Православна Црква не само што наставља са својим антиканонским упадима у јурисдикцију Српске Православне Цркве него их још и интезивира и проширује на читаву српску канонску територију. Уколико она са том крајње небратољубивом и етнофилетистичком праксом не престане у најскоријој будућности, Свети Синод ће, по овлашћењу са овог заседања Сабора, бити приморан да начини мучан, али једини могући корак – да прекине литургијско и канонско општење са овом Црквом све до њеног повратка ,,к познанију права”.

Сабор је размотрио и један излишан и у суштини бесмислен проблем. Реч је о уплитању групе наставникâ и асистената Православног богословског факултета у Београду у јавну расправу о Дарвиновој теорији еволуције, у међувремену ,,догматизованој” у мање-више атеистичком смислу, што је у медијима хорски проглашено за подршку дарвинизму у његовом најгорем издању и за посредно оспоравање богооткривене истине о Богу као Творцу света и библијске повести о стварању. Потписници тога текста су се обратили Сабору са исповедањем аутентичне хришћанске вере у Бога Творца (здрави и прави креационизам). Сабор је то прихватио, али са напоменом да нам читава та распра, без обзира на њихове намере и замисли, уопште није била потребна.

Сабор је одликовао Патријарха српског г. Иринеја орденом Светог Јована Владимира, а Епископа шабачког г. Лаврентија, поводом 50-годишњице његове архијерејске службе, орденом Светог Саве првога степена.

Попуњене су скоро све упражњене епархије Српске Православне Цркве. За митрополита дабробосанског изабран је досадашњи епископ зворничко-тузлански г. Хризостом, за епископа зворничко-тузланског досадашњи епископ далматински г. Фотије, за епископа далматинског архимандрит г. Никодим (Косовић), досадашњи настојатељ манастира Крке, за епископа милешевског досадашњи епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, за епископа бихаћко-петровачког досадашњи епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије и за епископа нишког досадашњи викарни епископ топлички г. Арсеније, док је за администратора епархије франкфуртске и све Немачке изабран епископ аустријско-швајцарски г. Андреј.

У Светом Синоду престао је мандат епископима бачком г. Иринеју и рашко-призренском г. Теодосију, који остају чланови заменици, а за нове чланове Светог Синода изабрани су, на предлог Патријарха српског г. Иринеја, митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и епископ ваљевски г. Милутин.

Доставља: епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве

Извор: СПЦ