Владика Кирило на Марковдан одслужио Литургију у цркви Светог Ђорђа у Подгорици

10. маја 2017. - 16:27

Светом Архијерејском Литургијом коју је молитвено предводио Владика диоклијски Кирило (Бојовић) са великим бројем свештенослужитеља Митрополије црногорско-приморске, у Цркви Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици – 8. маја, молитвено је прослављен заштитник  града, Свети Апостол и Јеванђелист Марко, Марковдан.

У сасвим раним јутарњим часовима  дугогодишњег сабрата цетињског манастира а сада Епископа древне Диоклије, духовног пастира јужноцентално америчке и буенос аиреске Епископије – пред капијом најстарије хришћанске богомоље, дочекало је бројно свештенство МЦП на челу са Старешином цркве, Архијерејским намесником Подгоричко-Колашинским доц.др. Велибором Џомићем.

Ово духовно сабрање  увеличанo je високопречасним протојерејима-ставрофорима Милетом Кљајевићем и Драганом Станишићем, протојерејем Мирчетом Шљиванчанином,  јерејима Бранком Тапушковићем, Далибором Милаковићем, мр. Блажом Божовићем као и протођаконом Владимиром Јарамазом; чтецирао је чтец Храма Христовог Васкрсења, Борис Мусић.

По освећењу Светих Дарова Христових, пред верни народ изнесена су два Света Путира.

Како би се што свечаније прославио заштитник града – постављеног на апостолство самим Светим Петром – овом духовном сабрању поред парохијана цркве Светог Ђорђа, присуствовала је и председница Кола српских сестара, г-ђа Олга Стојановић са својим чланицама, како би се на најбољи  начин след духовних догађања који предстоје у главном граду организовао, пошто је познато да Коло српских сестара  прославља Светог апостола Марка, као своју Крсну славу,  заштитника и покровитеља.

Елза Бибић

Патријарх руски Кирил: „Господ нам пружа Своју спасоносну руку“

10. маја 2017. - 9:54

Дана 7. маја 2017. године у Четврту недељу по Васкрсу, о раслабљеном, Његова Светост патријарх Кирил је служио Литургију у Никољском Шостјенском ставропигијалном манастиру. По завршетку богослужења поглавар Руске Цркве се обратио верницима одржавши проповед

„Многи свети оци болест називају Божанском посетом, – истакао је Његова Светост патријарх Кирил у својој беседи. – Ако је човек увек здрав, ако никад не осећа своју ограниченост, то може потицати и од богоостављености, посебно ако је човек зао, ако не чини ништа добро, већ ужива у свом средишном месту у животу, лакта се и гази друге људе, гради каријеру или се на све начине бори да се обогати. Такав човек нема никакву унутрашњу снагу која би могла да га спаси. Такав човек пропада. И ако Господ жели да га спаси, – можда по молитвама родитеља, живих или упокојених, по молитвама ближњих, који покаткад веома страдају од таквог човека – спасење је обавезно праћено болешћу. Понекад је то духовна болест, крах каријере, свест о томе да је прах све чему је човек служио и да му није на корист, – а понекад је то физичка болест која доводи до промене душе болесног човека.

„Господ је Отац Који воли. Он не жели ничију погибељ. Он не ломи нашу природу и нашу слободу ради нашег спасења, Он нас не претвара у шрафове некакве огромне машине. Свако од нас је слободан, јер је створен по образу Божијем. Али нам због љубави Господ често пружа Своју спасоносну руку, а понекад нас кроз болест води ка осмишљавању живота и ка проналажењу спасоносног пута,“ – истакао је поглавар Руске Цркве.

С руског: Марина Тодић

Извор: Православие.ру

Радомир Дробњак и Радисав Михаиловић из Затона код Бијелог Поља пошли пјешке у манастир Острог

10. маја 2017. - 9:49

Из Затона, испред цркве Светог Јована Крститеља, на пут дуг 178 километара јуче ујутро су кренули Радомир Дробњак (63) и Радисав Михаиловић (60). Уз благослов пароха Синише Јанковића и уз црквена звона, Дробњак и Михаиловић кренули су пут манастира Острог да се 12. маја поклоне Светом Василију Острошком Чудотворцу. Како планирају, њихов пут ће трајати 32 сата. Испред цркве у Затону испратили су их чланови породица, родбина, комшије и мјештани.

Преспаваће у манастиру Морачи

Како су ходочасници казали, читавим путем ће ићи магистралом до манастира Острог и нигдје неће користити пречицу. Преспаваће, окријепити се и одморити једино у манасгиру Морача, а онда преко Подгорице, Даниловграда и преко Богетића настављају до Острога.

– Имамо снаге да издржимо, доброг смо здравља. Остајемо под Острогом два дана. Бићемо на светој литургији 12. маја кад је дан упокојења Светог Василија. Онда се враћамо кући возом каже Дробњак, додајући да планира ускоро да пјешке крене за Београд и поклони се сјенима почившег патријарха Павла, али и да планира пут у Хиландар.

– Ово је осми пут како наш црквењак Радомир Дробњак на овај начин, пјешачећи, иде до манастира Острог на ходочашће Светом Василију Острошком, на поклоњење и молитву. С њим седми пут иде и Радисав Михаиловић. Испратили смо их онако како треба и како доликује овом чину, уз жељу да им Бог да снаге да издрже до краја. И да се поклоне моштима Светог Василија, нашег највећег чудотворца -казао је парох Јанковић, наглашавајући да је ходочашће, с једне стране, велики физички напор, али, с друге стране, и велики благослов.

– Ходе према светињи какав је ћивот Светог Василија Острошког, који је у свом животу док је ходио земљом ишао на кољенима ка Острошкој греди. Част нам је што је учесник ходочашћа наш црквењак. Нека им је срећан пут и нека их Господ награди великим благословом и да их тамо дочека Свети Василије како ваља и требује, казао је парох.

Дробњак каже да он за овај дан живи.

– Срећан сам и презадовољан. Крећем ка великом светилишту да се поклонимо Светом Василију који ми помаже. Желим да сваки вјерник макар једном у животу оде под Острог да му се поклони. Срећан сам, јер могу да издржим и што вјерујем у чудотворца, каже Дробњак, наглашавајући да га је у овом науму учврстила вјера у чудотворца Василија Острошког.

– Неколико пута ми се појављивао у сну и ја имам обавезу, вјерујући у њега, да му се поклоним под Острогом. Без вјере нема ни живота и за човјека нема никаквог смисла постојања. Сматрам да је ово један од наших највећих ако не и највећи светац, односно мученик. Помогао је многима – каже Дробњак, додајући да ће ићи под Острог „док га ноге буду носиле.
Михаиловић каже да су на пут кренули са врло мало хране.
– Не идемо ради другога, да би људи за то знали, већ због свеца. Да будемо ближи Богу. Поручујем свим људима добре воље да слиједе наш примјер. Након овог ходочашћа, човјек се врати као препорођен, каже Михаиловић.

Милован Нововић

Извор: Дан