У Недјељу пету по Васкрсу одслужена Литургија у Саборном храму у Подгорици

15. маја 2017. - 23:55

У Недјељу пету по Васкрсу, у Недјељу жене Самарјанке, као и на празник Светог пророка Јеремије, 14. маја 2017. године, са почетком у 8 часова, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Светом Службом Божијом началствовао је прoтосинђел Захарија сабрат Манастира Буково из Епархије тимочке, а овом приликом саслуживали су му : старјешина Саборног храма протојереј – ставрофор Драган Митровић, протојереји : Далибор Милаковић, Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић као и протођакон Владимир Јарамаз.
Началствујући протосинђел Захарија се ових дана налази у посјети Црној Гори, односно Митрополији црногорско – приморској, а самим тим и Саборном храму у Подгорици.
У славу и у част Божију током Свете Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења, као и хор истоименог храма – „Свети Апостол и Јеванђелиста Марко“.
Сабраном вјерном народу обратио се началствујући протосинђел Захарија.
Отац Захарија је у свом пастирском слову говорио о свјетлости Христовог Васкрсења, као и о величини и битности и суштини тог празника над празницима.
Будући да је по ријечима оца Захарије, управо дјело спасења, дјело домостроја Спасења значило и прелазак човјека из буквалне и реалне смрти у буквални и реални живот.

Конкретно то се десило жртвом Спаса нашега Господа Исуса Христа и Његовом побједом над смрћу и његовом љубављу којом је благоизволио да поцијепа обвезницу људског дуговања и робовања гријеху.
Те је управо сав људски род добио тим догађајем, том најрадноснијом вијешћу (да је Бог постао човјек, да је страдао и Васкрсао) – Његовим Васкрсењем добио је искупљење.
Христос је Господ и Спаситељ наш који је дошао у овај свијет да нас спасе од највећих непријатеља рода људског : гријеха, смрти и ђавола.
И као што знамо, распет је на крсту, принио је Себе за живот свијета и васкрсао за живот свијета.

Након надахнутог пастирског обраћања протосинђела Захарије, Светом Причешћу је приступио и присајединио се вјерни народ у великом броју.
Борис Мусић
​Фото: Павле Божовић

Свети архијерејски сабор српске православне цркве отпочео с радом (видео)

15. маја 2017. - 21:59

Прва седница највишег јерархијског представништва Српске Православне Цркве почела је 15. маја 2017. године у сали за одржавање седница Светог Архијерејског Сабора у Патријаршијском двору у Београду под председавањем Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.

Извор: СПЦ

Видео: ТВ Храм

Храмови на Светом Стефану у рукама хотелијера

15. маја 2017. - 13:52

Четири цркве јединственог града-хотела Свети Стефан, наћи ће се у судници. Митрополија црногорско-приморска, којој су вековима припадали храмови на познатом полуострву, одлучила је да поднесе тужбу Управном суду, како би у своје окриље вратила цркве и тако делимично оспорила решење о национализацији популарног „свеца“

Брига свештеника

Титулар цркава на Светом Стефану је оближњи манастир Прасквица, најстарији храм на овом подручју, који је столећима духовни центар Паштровића. Митрополија црногорско-приморска никада није прекидала бригу о црквама на Светом Стефану. Њени свештеници свакодневно обилазе поменуте објекте, обављају службу Божију којој присуствују и верници, нарочито за велике празнике.

Цркве светостефанске су заједно са кућама мештана, после национализације која је спроведена пред претварање полуострва у хотелски градић, уписане на тадашње хотелско предузеће, чији је правни наследник Хотелска група „Будванска ривијера“.

Митрополија се жалила на решење будванског катастра о укњижби цркава, али је Министарство финансија донело коначно решење којим се жалба одбија. Необичан случај се сада сели у судницу Управног суда. Хотелско предузеће, које је у већинском државном власништву, постало је власник цркава, што је јединствен случај, не само на овим просторима.

Хоће ли цркве остати хотелско власништво, што је јединствен случај на целом Јадрану, или ће припасти коначно ономе чије су вековима биле, знаће се после одлуке Управног суда. У ХГ „Будванска ривијера“ наглашавају да ће поштовати судску одлуку макар каква она била, а у Митрополији се надају да и даље неће важити комунистички закони којима су некадашњи народни одбори општина и срезова национализовали све, па и цркве.

Одлука о претварању престоног градића Паштровића, којега су ратници из овог племена после победе над Турцима, помажући Которанима, саградили у 15. веку на великој хриди, донета је средином шездесетих година. Исељени су мештани, све куће су адаптиране у модерне апартмане, тако да је спољашњост незнатно мењана. И град-хотел је свечано отворен 1960. године. Деценијама је био стециште филмског, али и осталог културног света. Долазили су славни глумци, политичари, крунисане главе, спортисти, богати шеици. Идеју за град-хотел су, како је записано, дали истакнути сликари Петар Лубарда и Мило Милуновић.

Извор: Ин4С/Новости

Протомајстор Момчило Станојевић о првом храму посвећеном Светом Петру Ловћенском Тајновидцу, изграђеном у Бару, који ће бити освештан 21. маја

15. маја 2017. - 11:44

Ето, нешто се Бару баш хоће. Прво је добио највећи храм у Црној Гори, храм Светог Јована Владимира, а сада добија први храм посвеђен Светом Петру Ловћенском Тајновидцу

Поводом освештавања првог храма посвеђеног Светом Петру Ловћенском Тајновидцу, изграђеном у Бару, који ће бити освештан 21. маја 2017. године, разговарали смо са Протомајстором Момчилом Станојевићем:

Као што имају и други Саборни храмови, храм Светог Саве у Београду, храм Христовог Васкрсења у Подгорици, ево даде Бог да и храм Светог Јована Владимира у Бару испред себе има још једну цркву. Мене то асоцира на мајку која води своје чедо за руку.

Дошло се на идеју да се баш овде, са југозападне стране, између Саборног храма и парохиског дома, по узору на Ловћенску капелу, подигне први храм посвећен Светом Петру Ловћенском Тајновидцу.

Управо је са ове локације полетела и црква Свете Тројице на врх Румије, па се уздамо у Бога да ће одавде полетети црква и на Ловћен. А све ми нешто говори да ћемо видети брзо и манастир на Ловћену, јер манастир је у ствари ту, само треба уселити монахе.

Ова црква је рађена по узору на Ловћенску капелу, са малим изменама, јер технологија је напредовала. Опет, све то чини своје. Потрудили смо се да задржимо димензије колико је то било могуће.

Грађена је од камена који је 15 сантиметра дебео, затим иде 25 сантиметара бетона а метална конструкција је подигнута од опеке дебљине 25 сантиметара. За разлику од Ловћенске капеле, овај храм је изнутра комплетно урађен фреско малтером, најбољом подлогом за живопис у свежем малтеру. Ловћенска капела је изнутра била обложена каменом, односно грађена је од камена.

Извођачи радова су Мојковчани и Барани, који су се и те како презнојили и уградили сву своју љубав у храм Светог Јована Владимира, група Милоша Бата Вукадиновића .

Камен је радио Бећко, који живи у Бару, иначе Пљевљак, са своја три помоћника, Младен Гајовић, Божијим чудом. Нешто ми је говорило да могу имати велико поверење у њега. Он никада није радио камен, ово је први пут да је узео камен у руке, а врсни је керамичар. Али, Господ је удесио да он обави изузетно зидање у камену као и покривање цркве каменим плочама које су дошле из Билеће. Томе су предходили радови на изолацији итд.

На капели су бронзана врата са мотивом Ловћена, на чијем врху стоји Ловћенска капела. На њима су изливене и потоње речи владике Рада. Модел и изливање је урадио проф. др Зоран Кузмановић из Смедерева, који је излио и врата за Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици и Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару.

Камену пластику на рељефу који горе видите радио је Драгиша Кркељић из Подгорице, као и надвратну греду коју је исписао, такође и крстове са леве и десне стране надвратника, као и крст на куполи.

Фрескопис је урадила група Анастасија Радовића Морачког, са Вуком, Вељком, Илијом. Фреско малтер урадио је Ћиро.

Под је рађен од коцкица 4х4 и 8х8 сантиметара цепаног никшићког камена, крем боје и сивог, односно црног камена, који смо допремили из Дољана. Обрађен је у радионици „Тајкаман“. Сав камен за фасаду и кров урадила је  радионица Малише Ковачевића „Прогрес“ из Никшића.

На свеопшту радост, ово је десета црква по узору на Ловћенску капелу, која је срушена са врха Ловћена. Да она није срушена, нико не би зидао нову. Ево, рађа се десета, шест их је у Црној Гори, две су у Србији и две у Републици Српској.

Свеопшта је радост и да је она посвећена Светом Петру Ловћенском Тајновицу. И овом приликом приликом позивамо све  православне хришћане, као и грађане других вероиспвеости да присуствују овом величанственом догађају, којем се Свети Петар Ловћенски Тајновидац радује на Небесима, којем се анђели радују.

На свечаној архијерејској Литургији, у недељу 21. маја, са почетком у 8 часова, биће освештан овај храм. Освећењу цркве претходиће свечана академија, која ће бити одржана на платоу испед Саборног храма Светог Јована Владимира у суботу 20. маја, са почетком у 20 часова.

Морам да наведем да је комплетан фрескопис доброчинство господина Риста Дрекаловића, да су врата доброчинство Милисава Миша Остојића.

Полијелеј  је изливен је у Љвову, у Украјини, у фирми „Светлосервис“ Игора Ћубе, који је такође излио полијелеје за Саборни  храм Христовог Васкрсења у Подгорици. Изливен је према фотографијама Ловћенске капеле које смо имали.

Прозоре, један олтарски, и јужно и северно још по два, даривао је Срећко Кнежевић из Бара, централни крст је даривао Небојша Стругар.

Има укупно осам мозаика, четири су у олтарском делу и још четири испред  олтарског дела. Значи, то су мозаици по уобичајном распореду, какав је некада био у капели на Ловћену. С лева на десно, први је мозаик Светог Јована Владимира, затим Светог Василија Острошког, Светог Петара Цетињског и Светог Стефана Пиперског. Испред олтара су с леве и с десне стране мозаици Пресвете Богородице и Господа нашег Исуса Христа. Лево, поред Богородице, је мозаик Светог Петра Ловћенског Тајновидца, а десно се налази мозаик  Светог Јована Крститеља. Дакле, укупно осам мозаика димензија 55 х 80 сантиметара.

Мозаике је урадио Александар Мијаиловић из Београда, који је радио мозаике и у храму Светог Јована Владимира, Ваздвижење Часног Крста и мозаик Свих Светих.

Овом приликом, још једном позивам  на свеопшту радост и окупљање, да нам не буде жао труда, јер то су непоновљиви тренуци у историји, и добро је да се и ми нађемо као сведоци  и учесници  историје, тј.  на освећењу храма 21. маја, а уједно позивам и потенционалне добротворе и дародавце да се својим прилогом уграде у овај храм, како би смо време и труд ових радника и мајстора исплатили, да никоме не останемо дужни.

Текст и фото: Жељко Ђуровић