Барским улицама прошла Светојовановладимирска Литија

3. јуна 2017. - 23:21

Уочи празника Светог Јована Владимира, у вечерњим сатима улицама града Бара прошла је свечана литија.

Литију су предводили Високопреосвећена господа Митрополити црногорско-приморски Амфилохије и катарски Макарије (Јерусалимска патријаршија), са Преосвећеним епископом диоклијским господином Кирилом.

Улице града под Румијом испунило је свештенство, монаштво, вјерни народ Бара и околине, а посебну красоту Литији су дала многобројна дјеца.

По устаљеном обичају Литија је застала на барском триконхосу, на Тополици, гдје је прочитано Свето Јеванђеље.

Бесједећи о Светом Јовану Владимиру, владика Кирило је указао на важност личног односа према светитељима.

-Најзначајније је то да је Свети Јован Владимир близу свакога од нас у свакоме часу. О томе најбоље говори народна пјесма „Дарови Светог Јована Владимира“, гдје се каже да он и старцу даје крепост, и богаташу богатство и младићу радост, и исцељује болести наше. Најважнији је дакле тај наш лични однос према светитељу, наша молитва и обраћање светом, и он нас неће оставити, него ће нас заштитити својим покровом,- казао је епископ диоклијски.

По повратку Литије у Саборни храм Светог Јована Владимира још једном је прочитано Свето Јеванђеље.

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је том приликом подсјетио да се Литија као свечани вход помиње још од времена Христовог живота на земљи.

-Овај свети вход, ова света литија није започела у ово наше вријеме. Прва оваква Литија била је на Цвијети када је Господ на магарету улазио у свети град Јерусалим. Од тада до данас , дакле скоро 2000 година, сваки онај који се крсти у његово име, у име Оца и Сина и Светога Духа је учесник тога светога входа који овдје започиње, а нема краја. То је једина Литија која почиње на земљи а нема краја, она је вјечна и непролазна. Завршава се у вријеме Страшнога суда, у вријеме другога доласка  Христа Бога нашега, којега очекујемо и у које вјерујемо, – казао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

Оливера Балабан

Вече посвећено Славку Живковићу – Поетски албум о Морачи и њеном сазвежђу

3. јуна 2017. - 22:51

У оквиру сјећања на преминуле књижевнике, чланове Удружења књижевника Црне Горе, Трибина „Ријеч“ УКЦГ представила је постхумно објављену збирку поезије Славка Живковића, првог главног и одговорног уредника Радија Светигоре, пјесника и новинара, „дијака морачког“ , под називом „Недовршене морачке приче (пјесме)“ у издању Удружења књижевника Црне Горе 2016. године.  О животу и дјелу Славка Живковића говорили су Његово високопреосвештенство митрополит црогорско-приморски господин Амфилохије, пјесници Ранко Радовић и Тодор Живаљевић Велички. У програму су учествовали и појац и фрескописац Атанасије Радовић и гуслари Јован Лакићевић и млади Јован Живковић (Славков син). Уредник Трибине је била пјесникиња Милица Краљ.

… „А без тебе је тешко и српском језику, српкој књижевности и ћириличном знаку под којим си стварао све своје текстове и све своје песме“, пјесниковим сјенима обратила се поетеса Милица Краљ, рекавши да је Живковић дуго година уређивао једну од најзначајнијих емисија на српском језику „О језику роде да ти појем“. „Та емисија била је  заснована на одбрани језичког, а тиме и културног и националног идентитета и стваралачког интегритета. Славко је пјевао о непрекинутом трагизму рода, о вијенцу мучеништва, сузно-треперавом ореолу који лелуја над главом страдалног стада, али о непорецивим стубовима вјере, љубави и наде, оличеним у Божанској свељубави, свепромисли“.

Пјесник Ранко Радовић прочитао је Славкове стихове Свети Василије, Крстолики Чича и Славкову пјесму-посвету, која најбоље казује о Славковој дубини и и дубини његовог пјевања „Од свега Ранко, што смо снитили, док смо над бијелом картом лутали, остаће само они фитиљи што смо прећутали“.

Тодор Живаљевић Велички казао је да су пјесме заступљене у збирци „Недовршене морачке приче (пјесме)“ заиста недовршене, као што је својевремено у романтизму Бранко Радичевић осјећао да је своју поезију оставио недовршену. „Оно што држи структуру књиге и даје јој посебан смисао и поруку јесте да је књига на неки начин антологија морачких ликова, карактера, људи који су пролазилили или прошли кроз живот Славка Живковића, које је он доживљавао као обичне људе, али и као свеце(…) Није случајно морачко-ровачки крај, као најкомпактније упориште непрестаних прегнућа у борби за голи живот изнад човјечанских моћи, подарило српској култури и књижевности пјеснике из народа и за народ, какав је био и Славко Живковић(…) Он је поетски позив схватао озбиљно као неку врсту свете службе, као обред који треба да подсјети на то да између физичке и спиритуалне сфере постоји тајанствена свеприлика и Божја сагласност“.

Ујак почившег пјесника, народни гуслар Јован Лакићевић са тугом се сјетио да његов сестрић који је у последњим данима живота тешко говорио, ипак писао до посљедњег свога часа „и то довољно говори о Славку као рођеном пјеснику“.

На крају вечери публици се обратио и Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски господин Амфилохије, под чијим благословом су и настале недовршене Славкове пјесме. Владика је говорио о дубоким душевним пјесниковим ранама које су биле и узрок његове преране смрти, поред осталих и косовским ранама, које је Живковић понио још када су заједно били на Косову 1999. године, спасавајући преостали српски живаљ и сахрањујући лешеве. „Код нас свако онај ко хоће да буде записан у будућа покољења, он не може без Косова“, рекао је Владика.

Вече су украсили својим појањем иконописац Анастасије Радовић и гуслањем млађани Јован Живковић.

М. Ж.

Митрополит Амфилохије одликовао орденом Светог Јована Владимира официра Дражена Влаховића

3. јуна 2017. - 17:41

Након Свете Архијерејске Литургије, коју је поводом славе храма Светог Јована Владимира служио, Високопреосвештени Митрополит Амфилохије, уручио је орден Светог Јована Владимира официру Војске Црне Горе Дражену Влаховићу за учињено добро дјело безбједног преношења Цркве Свете Тројице на врху Румије 2005. године.

Слава Храма Светог Јована Владимира у Бару, Митрополит Амфилохије: Храм Бога Љубави на планини Румији је храм љубави а не храм подјела

3. јуна 2017. - 17:21

Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије, уз саслужење свештенства и уз молитвено учешће многобројних вјерника, служио је 3. јуна 2017. године Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару поводом славе ове Светиње-празника Светог Јована Владимира.

Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља Високопреосвећени Мирополит Г. Амфилохије сабраним вјерницима обратио се ријечима Литургијске проповиједи у којој је говорио о крштењу као новом рођењу. Он је говорио и о великим Светитељима, које славимо данас уочи рођендана Цркве Христове- празника Силаска Светог Духа на апостоле, о Светим Цару Константину и царици Јелени и Светом Јовану Владимиру краљу зетском.

,,Вертикала људског бића и вертикала људске историје, историје човјечанства, историје свијета је била, јесте и остаће во вјеки вјеков у ношењу крста свога, по ријечима Господњим: ,,Ко хоће да иде за Мном,  нека се одрекне себе нека узме крст свој на себе и нека иде за Мном“ – рекао је Митрополит Амфилохије.

Он је подсјетио на велику мржњу према црквици Свете Тројице на Румији од 2005. године на овамо и непрекидно настојање да се она сруши.

,,Чујем да се ових дана једна група обезбожених Албанаца, не оних правих, истинских, попела на Румију и поставила, са мржњом, албанску заставу на онај символ љубави. Храм Свете Тројице није подигнут на Румију у име ни овога ни онога народа него у име Бога љубави. Света Тројица грли све земаљске народе Својом љубављу и зрачи са Свете планине Румије призивајући свако људско биће, сваки народ не на мржњу него на љубав, не на лаж него на истину. Зато није добро да се овај символ љубави на Румији претвара у символ било каквог раздора“-каже Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије.

Архиепископ Цетињски Г. Амфилохије позива све који могу да ове Свете ноћи, уочи Тријичиндана, крену за Часним крстом, који чува часна породица Андровића, на планину Румију да се тамо поклоне Оцу и Сину и Духу Светоме, Богу Љубави, и да буду просвијељени љубављу према свима и свакоме, да би Светим знаком Крста часнога закрстили исток и запад, сјевер и југ и научили се братској слози а не мржњи и раздорима.

Поводом Духовских задушница Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије принио је молитве за све који су се упокојили у вјери и нади на живот вјечни и подсјетио да је наш Бог Бог живих а не Бог мртвих.

У току Свете Архијерејске Литургије пререзан је славски колач поводом празника Светих цара Константина и Царице Јелене и празника Светог Јована Владимира који је храмовска слава барског Саборног храма.

Високопреосвећеени Митрополит Амфилохије уручио је, овом приликом, орден Светог Јована Владимира официру Војске Црне Горе Дражену Влаховићу за учињено добро дјело безбједног преношења Цркве Свете Тројице на врху Румије 2005. године.

Митрополит Амфилохије је казао да је постављање цркве на планину Румију један од најзначајнијих догађаја у историји Црне Горе и свеукупног Српског Православног народа.

,,Храм Свете Тројице, подигнут на планини Румији је храм љубави а не храм подјела. Изношење Крста на планину Румију је пењање према небесима, уздизање људских бића према небу, према Богу, према Светој Тројици- Богу љубави“-нагласио је Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије.

Слободанка Грдинић

Светом Архијерејском Литургијом прослављена слава манастира Светог Јована Владимира у зетском селу Курилу

3. јуна 2017. - 17:10

Његово преосвештенство епископ диоклијски г. Кирило началствовао је Светом архијерејском Литургијом у манастиру Светог Јована Владимира који је недавно подигнут у зетском селу Курило.

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво из околних манастира и парохија, а Владика се обратио сабраним вјерницима наком прочитаног Јеванђеља.

Он је истакао основне податке из житија Светог Јована Владимира, а посебно је похвалио ктитора овог манастира Ратка Станковића који је такође  олитвњно учествовао у Литургији.
– Добро је да се враћамо нашим изворним вриједностима као што је задужбинарсрво, рекао је Епископ Кирило

Владика је потсјетио и на тешкоће са којима се суочавала наша Црква и држава у том периоду, са нарочитом освртом ба изазов богумилства који је упоредио са квази-црквеном организацијом „ЦПЦ“
– Најбитније је да чувамо истину наше вјере и да буде одани нашој Светој Саборној и апостолској Цркви закључио је владика Кирило.

Преосвећени епископ Кирило је потом присуствовао културно-умјетничком програму за трпезом братске љубави. Након Литургије преосвећени епископ Кирило дочекао је на подгоричком аеродрому владику катарског Макарија, јерарха Јеруслимске цркве који ће бити гост наше Митрополије.

Павле Божовић

У цркви Светог Јована Крститеља у Бајицама служена заупокојена Литургија поводом Духовских задушница

3. јуна 2017. - 16:46

У суботу 3. јуна 2017. године на празник Светих равноапостолних царева Константина и  Јелене и преподобне Јелене Дечанске и Духовских задушница, служена је заупокојена Литургија и парастос у цркви Светог Јована Крститеља у Бајицама код Цетиња.
Литургију су служили пароси цетињски протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије и протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске и архијерејски намјесник цетињски.
За пјевницом су појали професор Цетињске богословије Александар Вујовић и ученик богословије Илија Павићевић, док је у олтару чтецирао богослов Никола Жунић.
На крају литургије одслужен је и парастос свим добротворима храма Светог Јована Крститеља у Бајицама, међу којима Краљу и господару Црне Горе Николи, Патријарху Арсенију Чарнојевићу, Митрополиту Висариону Бориловићу Бајици, и онима који почивају на бајичком гробљу, као и свима онима који почивају на све четири стране свијета.
После парастоса у цркви свештеници су одслужили мали помен и прелили гробове вином.
Овом приликом на бајичком гробљу о. Гојко и о. Обрен одслужили су и годишњи парастос и помен поводом годишњице од упокојења покојне Илоне Раткове Мартиновић.
Вјечан спомен свим упокојеним са надом на васкрсење и живот вјечни.
Александар Вујовић