Митрополит Амфилохије и Архиепископ катарски Макарије на Духовски понедјељак служили Литургију у манастиру Режевићи

5. јуна 2017. - 16:56

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије и Архиепископ катарски Јерусалимске Патријаршије господин Макарије, који се налази у посјети  Митрополији црногорско-приморској, служили су данас, на Духовски понедјељак са свештенством Свету службу Божију у манастиру Режевићи у Паштровићима.

У литургијској  проповиједи након читања Јеванђеља,Митрополит Амфилохије је подсјетио на ријечи преподобног Серафима Саровског да је циљ људскога живота на земљи стицање Духа Светога.

„Не само усавршавање оних природних дарова које нам је Бог подарио, душевних и тјелесних, него је у исто вријеме све то припрема да би задобили Духа Светога, животворнога“, рекао је Владика.

Он је рекао да је то призив да због својих земаљских трудова и подвига не изгубимо оно што је смисао и неба и земље и људскога рађања и живљења – задобијање Духа Светога.

„Задобијање, дакле, онога што је вјечно, што је непролазно. А то у право јесте Дух Свети, животворни. Та сила Духа Светога у виду огњених језика је сишла на ону прву заједницу Цркве Божије, на Свете апостоле Христове“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након причешћа вјерних, благосиљан је, у славу Свете Тројице којој је посвећен главни манастирски храм, славски колач.

Митрополит Амфилохије је потом поздравио Владику Макарија, свога студента, који је Богословски факултет завршио у Београду.

Он је рекао да је Владика Макарије донио благослов и поздрав Патријарха јерусалимског господина Теофила, који је прошле године началствовао службом освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару.

Владика Макарије је у обраћању вјернима говорио о страдању хришћана у Светој земљи, у Катару и у Египту.

На крају је манастирска братија на челу с игуманом архимандритом Хризостомом за архијереје, свештенство и вјерни народ приредила славску трпезу хришћанске љубави.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

На Духовски Понедељак владика Кирило служио Свету Службу у манастиру Ждребаоник

5. јуна 2017. - 14:22

Његово преосвештенство епископ диоклијски г. Кирило, викар митрополита Амфилохија, служио је Свету архијерејску Литургију другог дана празника Силаска Светог Духа на Апостоле у манастиру Жребаоник.

Саслуживали су му даниловградски свештеници Жељко Ћалић и Предраг Катанић, а монахиње ове свештене породице одговарале су на разним језицима.

Причестили су се бројни вјерници, а на крају Литургије бесједио преосвећени Владика.

Епископ Кирило се у бесједи дотакао многих тема говорећи о празнику Педесетнице, о Светом Арсенију чије су мошти похрањене у овом манастиру, али и на бројне духовне теме које се налазе у центру интересовања савремених Хришћана.
– Господ Исус Христос се оваплотио као човјек, и то је јак аргумент да не постоји живот ван наше планете. Да постоје ванземаљци, како приказују разни холивудски аутори, Господ би, из љубави, узео и њихово обличје – он жели да се спасе сва Његова творевина, рекао је епископ Кирило.

Преосвећени Кирило дотакао се и односа науке и религије, посебно у нашој Цркви недавно реактуелизованог питања теорије о постанку врста, односно Дарвинизма.
– Ништа у свијету није настало случајем, већ промислом и чудом Божијим. О томе сведочи и чувени светитељ архиепископ Лука кримски, који је је био итекако упућен у природне науке, пошто је и сам био љекар, истакао је владика Кирило.

После поучног слова владике Кирила заједничарење је настављено у пријатном амбијенту под манастирским тријемом, гдје су се сви присутни окријепили и тјелесно, љубављу високопреподбне игуманије Јустине.

Павле Божовић

Тројчиндан на Саборном Храму Васкрсења Христовог у Подгорици

5. јуна 2017. - 11:24

Одслуженом Светом Литургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, дана : 4. јуна 2017. године, прослављен је Тројичиндан, празник Педесетнице, празник силаска Светога Духа на Апостоле.

Светом Литургијом  је началствовао протојереј Бранко Вујачић, уз саслужење протојереја – ставрофора и старјешине Саборног храма – Драгана Митровића, као и протојерејâ : Далибора Милаковића, Миладина Кнежевића и протођакона Владимира Јарамаза.

У славу и у част Божију, током Свете Литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.

Непосредно пред Свету Тајну Причешћа, многобројно сабраном вјерном народу обратио се празничним и пастирским словом началствујући протојереј Бранко Вујачић :

„Када је Господ Васкрсао и био четрдесет дана са својим ученицима, онда се вазнио на Небо, тада је Господ и обећао ученицима својим да ће послати Духа Светога – Духа Утјешитеља, који од Оца исходи.

Шта се десило на данашњи дан ?

И шта ми то празнујемо данас ?

Како је Господ и заповједио апостоли су се и сабрали у Јерусалиму, на дан Педесетнице – на дан празника јеврејскога, када су се сабрали и многи народи у Јерусалим, многи народи различитих језика и различите културе
У то вријеме у соби – просторији, дванаест апостола – једнодушно у молитви у једној вјери у Господа и Спаса нашега Исуса Христа, они чекају – ишчекују шта је то Господ спремио за њих.
А како смо и чули у Дјелима Апостолским јер смо их читали на овој служби – чуо се хук са неба као јак вјетар – а то је Дух Свети – силазио на апостоле.

И ако је Дух Свети са Оцем и Сином стварао овај свијет и све видиљиво и невидљиво и био са Адамом у Рају и надахњивао пророке и осјенио Пресвету Богородицу – „јер Дух Свети сићи ће на тебе и сила Свевишњега осјениће те“ – каже Свето Јеванђеље,  ако се и јавио у виду голуба на крштењу Господњем – е сада, на овај празник, пвога дана – долази пуноћа Духа Светога.

Јер Дух Свети силази на апостоле и у виду огњених језика како се то каже у Дјелима Апостолским да им дарује многе језике, да им дарује све језике народа земаљских – простим обичним људима – рибарима.

Јер им је Господ прије Вазнесења рекао : „Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа.“
А како и да науче све народе ако не знају све језике ?
Али оно што не би ни за читав живот могли научити – те језике – Дух Свети у једном тренутку им је даровао.

Да проповједају благу ријеч Христову и да утврде Цркву Христову коју ни паклена врата неће надвладати – чија је глава сам Христос.
Огњени језици – огањ, да спали сваки гријех и да загрије срца наша и да просвијетли умове наше.
Од тога дана – од те Педесетнице настала је Црква Христова, и настао је нови народ – изабрани народ – Божији народ, и ако је до тада само јеврејски народ био изабрани.

Сада је народ изабрани Духа Светога, који Њега признаје и који признаје Сина Божијега – Богочовјека Христа – који Га исповједа правилно и који живи са Њим.
Којега надахњује Дух Свети од тада па све до дана данашњег и до краја свијета и вијека.
Духом Светим се рађамо, Духом Светим живимо, умиремо – одлазимо на онај свијет.
Духом Светим се спашавамо.

Душе Свети Царе Утјешитељу Истинити, Душе правде, загриј срца наша, обасјај ум наш, нахрани душу нашу, сједини нас у једно, да будемо са Тобом једно у Светој Чаши у Христу Господу нашем.“ – закључио је молитвом своје празнично надахнуто слово отац Бранко.

Након празнично надахнутог и надасве поучног слова протојереја Бранка Вујачића, услиједила је Света Тајна Причешћа, којој се у великом броју присајединио вјерни народ у овоме Светоме Храму Божијем.
По одслуженој Свето Литургији, служена је и свечана вечерња на Свету Педесетницу, са традиционалним кољенопреклоним молитвама, док је за то вријеме вјерни народ по древном обичају правио вијенце од траве и цвијећа.

Борис Мусић

Фото : Борис Мусић

Тројичиндан прослављен у Цркви Светог Ђорђа у Подгорици

5. јуна 2017. - 11:05

Како је прошло више од две хиљаде година од Преславног Рођења Спаса нашега и педесет дана од Његовог Преславног Васкрсења те десет дана од Вазнесења на Небеса, када се физички пројавило Треће Лице Његово, – Духом Светим, прослављен је дан који представља рођендан Тела Његовога – празничним Литургијским Сабрањем, под Горицом у Подгорици, у храму посвећеном великомученику Георгију.

На овај дан који представља један од највеличанственијих празника још из апостолских времена – празничним Евхаристијским сабрањем началствовао је старешина Светог храма, Архијерејски намесник подгоричко – колашински доц.др. Велибор Џомић са својом браћом свештеницима, протојерејем Јованом Радовићем, јерејем мр. Блажом Божовићем и ђаконом Иваном Црногорчевићем, уз молитвено учешће протојереја-ставрофора Милуна Фемића.

Шум, који се тога дана излио изобилно у Сионској горници, на све оне који су били спремни да Га приме, и данас је испунио душе  свих оних који су били спремни да Га живљењем  својим посведоче – јединством у различитости, појући му у непрестано…

У том духу, празничном беседом вернима који су испунили храм Његов, обратио се, началствујући свештенослужитељ протојереј – ставрофор Велибор Џомић, рекавши: ,, да је ово један од највећих и најважнијих празника, јер (њиме) прослављамо Бога – Оца, Сина и Духа Светога, Свету Тројицу, Три Личности у Јединици, Бога Који Је из љубави створио човека и који је од стварања свијета до овога часа у коме пребивамо, исказивао Своју Милост и Човекољубље“.

Отац је у својој беседи казао да је ,, Бог дао да својим трудом, радом и живљењем на земљи, прибављамо себи оно што нам је потребно – али често, човек (који је по природи ствари незасито биће) – прибавља и оно што му није потребно – те отима, и од Бога и од људи.“ Но, како је прота нагласио ,, Бог брине и шаље нама – оно што нам је на спасење, и кроз чудесни Богослужбени Живот Цркве, кроз Њену  жилу куцавицу, кроз коју струји лахор Духа Светога “.

,, Све свештене Тајне које ми као свештенослужитељи у Цркви вршимо “ наставио је прота Велибор ,, и све оне молитвене обреде које као свештеници обављамо,  не обављамо у своје име – него благодаћу Духа Светога “, рекавши да ,, ништа друго свештеници не раде, него што призивају молитвом и животом својим, трудом и врлином у Богослужбеном поретку – Духа Светога “.  Отац је нагласио да то ,, није никакво призивање духова и никакав спиритизам, чиме су се многи нажалост бавили а и данас се баве –  призивајући духа злобе, духа сатанскога који их поседне, па после не знају ни шта ће, ни куда ће “, већ да ,, свештеници призивају благодат Духа Светога на Дарове који се предлажу на Светом Жртвенику, на хлеб и вино који се Духом Светим у Светој Литургији освећују – и постају Тело и Крв Христова, Причешће, којим се причешћујемо; Призивајући Духа Светога на свакога, на болеснога, на здравога – како би Господ благодаћу Божијом, Духом Светим, исцијелио сваку муку, сваку немоћ, подарио добро здравље – истинско, право, духовно настројење “.

Потом је началствујући свештенослужитељ посебно истакао да је ,, овај празник – празник саборности Цркве, када се (дакле) саборно прослављају Отац, Син и Дух Свети, три дана – Тројичиндан “. Те да ,, запамтимо да је саборност једно од кључних мерила саборности Њене ”. Поучивши верни народ надаље да ,, Бог у заједници у Три Лица, шаље Другу Личност – Исуса Христа, Богочовека, да прими људско обличје, да постане један од нас, да постане једнак смирењу тела нашега, да проживи са нама овај земаљски живот, да понесе Крст живота Својега а да притом остане истински Бог, Богочовек. Затим Га шаље у људску заједницу коју је створио – као горе на Небу, у Вечној заједници Царства Небескога; А  тако је и  овде, на земљи “.

,, Али у наше време ”, приметио је о. Велибор ,, свако хоће сам, да не трпи онога другога до себе – његове грехове, врлине, слабости, недостатке; али и то је такав наш брат – и немамо другога “ – нагласио је отац,.Приметивши да се  нажалост, људи све више и више – губе из заједнице …  ,, Погледајте на шта и у шта су се претвориле наше породице. Изгубљен је дух заједништва, дух заједничке трпезе, заједничке љубави, заједничке молитве ” закључивши ,, да  онда нема ни заједничког напретка, нити може да га буде, када једно вуче на једно а друго на другу страну ”, нагласивши да је ,, исто тако и у Цркви.“

,, Зато овај велики празник којим се посведочује саборност Божија и саборност црквена – нас учи да љубимо Господа Бога својега, свим срцем својим – то је прва и највећа заповест. А онда следи и тежа – јер, ипак, признаћемо, лако је љубити Бога. Бог је савршен. Бог је онај Који је Милостив, Онај Који нас је довео и држи у овоме свијету. Али је теже љубити ближњега ! Није речено – љуби даљњега свога ” подвукао је отац у својој беседи ,, него ближњега, јер тај ближњи није ни Бог, није ни савршен, није ни безгрешан; често пута није ни широк, није ни пун љубави… ,, Све су то реалности, недостаци сваке заједнице. Али управо тако, трпећи другога, носећи једне друге – остварујемо дух саборности. И у Олтару и за певницом и на послушању… Да уважимо, да је други – другачији од нас, и да нема нас – без онога другога, и свих нас међу собом; јер каже Господ Где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима ! Не где је један.”

Отац је исповедио да је то оно што је на овај празник хтео да подели са верним народом који је пристигао на Богослужење тога јутра, желећи да нас подстакне, да кад год бисмо реаговали на другога – да мало станемо, да нађемо реч оправдања – чак и онда када је нема.

Завршавајући своју беседу отац Велибор је подсетио верне, да се не причешћују по сопственом расуђивању, већ по благослову свог парохијског свештеника /духовника, јер он најбоље зна шта је мера свакога од нас,  да нам Свето Причешће не буде на суд или на осуду.

Потом су пред верни народ изнесена два Света Путира, којим су се верни присајединили са Христом.

У наставку, одслужена је Вечерња служба, током које се читају молитве Светог Василија Великог, када се сво Тело Христово моли за даривање Духа Светога, Благодати Његове ради исцељење телесних и душевних недуга. Током ових молитава које свештеник на коленима произноси, читава Црква Његова, такође коленопреклоно иште, ниспослање Трећега Лица Његовога, у Тројици Нераздељивога.

Симболичо се плод Његовог савршенства и беспочетности  –  представља плетењем венчића од свеже убране траве и цвећа, којом се црква тога јутра испуњава.

Потом је Телу Његовом, Светом Тајном Венчања данас прибројан, сада већ  брачни пар – Силвија и Ранко Митрић.

А полазници школе веронауке данашњим часом и добијањем признања успешно су завршили годину похађања Школе веронауке, код протинице Надице Радовић.

Преиспуњени  Духом Светим, Свето Сабрање Његово, наставило је заједничарење у празничној атмосфери   гостопримнице цркве Светог Ђорђа, топлог јунског дана.

Елза Бибић

Архијерејском Литургијом манастир Стањевићи прославио своју крсну славу – Тројчиндан, Митрополи Амфилохије: Силаском Светога Духа Господ испунио обаћење својим ученицима да их неће оставити

5. јуна 2017. - 7:39

Светом Архијерејском Литургијом, резањем славског колача, саборним крштењем, свечаном Духовном академијом и трпезом хришћанске љубави манастир Стањевићи код Будве прославио је своју храмовну славу у недјељу 4. јуна 2017 године на рођендан Цркве Христове-празник Силаска Светог Духа на апостоле.

Свету Архијерејску Литургију у манастирској цркви служили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Високопреосвештенство Архиепископ Катарски Макарије из Јерусалимске Патријаршије уз саслужење свештенства и уз молитвено учешће многобројних вјерника сабраних у овој Светињи да на овај велики празник прославе Свету Тројицу-Бога љубави.

У току Свете Литургије Митрополит је, говорећи о тајни овог великог празника, истакао да сви они који пију од Воде Живе, од Духа Светога никад неће ожедњети. Обећање Христово да неће оставити своје учеснике остварило се управо на данашњи дан, ниспослањем Духа Светога на Апостоле у виду огњених језика.

У току Свете Литургије обављено је саборно крштење, а на крају Литургије благосиљан је славски колач манастира Стањевићи и установе 1. јун из Подгорице, чији су ученици присуствовали овој великој свечаности.

Након Литургије одржана је Духовна Академија у част годишњице одржавања Светог и Великог Сабора на Криту о коме је говорио Високопреосвештени Архиепископ Катарски Макарије из Јерусалимске Патријаршије. У културно – умјеничком програму учествовали су Хор Светог Апостола и Јеванђелиста Марка из Подгорице и АНИП „Ђурђевданско коло“. За све присутне уприличена је трпеза хришћанске љубави.

Празник силаска Светога Духа на Апостоле прослављен на Цетињу, Протојереј – ставрофор Гојко Перовић: Да није било празника Духова човјек не би имао никакве користи од оваплоћења Христовог

5. јуна 2017. - 7:09

Његово преосвештенство епископ диоклијски г. Кирило, викар митрополита Амфилохија, служио је Свету архијерејску Литургију на празник Силаска Светог Духа на Апостоле у Цетињском манастиру.

Саслуживали су му свештеници и свештеномонаси цетињског протопрезвитеријата, а поред манастирске пјевнице за вријеме причешћа појали су и полазници најмлађе групе школе вјеронауке са Цетиња.

По влагослову преосвећог владике Кирила бесједу после Јевађеља изговорио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић ректор цетињске богословије.

Отац Гојко је у надахнутом слову говорио о данашњем празнику, истакавши да су Духови један од три најзначајника наше Цркве.
– Да није Педесетнице сва дјела Господња, Његово човјекољубиво оваплоћење, славно Васкрсење и Вазнесење, остали би само спомен на велика дјела једног великог човјека у историји. Празник силаска Светог Духа на Апостоле отворио нам је врата учествовања у тијелу Христовом, којим се причешћујемо кроз Свету Литургију.

Он је рекао да је у наше вријеме завладао један неправославни страх од причешћа.
– Причешће Светим Тајнама управо чини суштину нашег идентитета као Хришћана и не може се назвати Православцем онај који се не причешћује свом Господу.

На крају Литургије бесједом се обратио и началствујући архијереј преосвећени владика Кирило. Он је у контексту празника говорио о савременим изазовима са којима се суочавају Хришћани нашег доба.
– Многи у наше вријеме прибјегавају далекоисточним духовним праксама, медитацијама, јоги и осталим, православљу страним обредима. Такво понашање неспојиво је са вјером и истином која је откривена силом Духа апостолима, са вјером коју на исти начим и ми овдје сабрани вјерујемо.

Владика је очински упозорио на разорно дјеловање вођа таквих секти ткз. гуруа.
– Православна духовност приводи људе Богу, приводи их Христу, а гуруи своје следбенике умјесто Богу приводе самом себи, рекао је преосвећени владика Кирило.
По устаљеној богослужбеној традицији на наставку је служена и вечерња духовска служба у току које су вјерници од сламе плели вјенчиће, чему су се посебно обрадовали  најмлађи Цетињани.

Павле Божовић