Из штампе изашао 263. број часописа „Светигора“

12. јуна 2017. - 23:47

И испунише се сви Духа Светога

Приказ 263. духовског броја «Светигоре»

На празник Цркве, Духове (Тројичин дан или Педесетницу) из штампе је изашао 263. број „Светигоре“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске. Дакле педесет дана је прошло од Васкрса и претходног броја, те су се у овом сабрали најважнији догађаји који су се десили у тих педесет дана. Доста је васкршњих тема, почев од Васкршње поруке Његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског Амфилохија, до репортажā о прослави Васкрса «Хвалите Господа сви народи, славите Га сва племена», «Великдан у Враки и Скадру», «Ми смо браћа Христова». Ту је и репортажа о прослави Благовијести у манастиру Бешка, а празнику  Вазнесења Господњег посвећена је уводна бесједа «Земљом ходимо а небесима живимо», коју је митрополит Амфилохије изговорио на празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, 2016. у Цетињском манастиру.

У Америци су почеком маја обретене (откривене) нетљене мошти Светога Мардарија љешанско-либертвилског и свеамериканског, првог српског епископа у Америци, о чему говори текст «Радуј се, Светитељу Мардарије, добри пастиру стада Христовог». У Цетињском манастиру парастосом пострадалима обиљежена је 18-годишњица НАТО бомбардовања «Бог није у сили него у правди». Мај је био у знаку Светог Василија Острошког Чудотворца, али не само мај, него «Свако је вријеме вријеме Светог Василија», како каже назив репортаже о прослави празника. Те ријечи потврђује и предавање јеромонаха Сергија Рекића, намјесника манастира Острога, предавање одржано на Цвијети, 9. априла «Чуда светог Василија Острошког као свједочанство Васкрсења Христовог». Из архиве Митрополије црногорско-приморске објављена је бесједа свештеника Риста Кривокапића «Звијезда водиља напаћеног народа», коју је упутио вјерном народу на празник Светог Василија 1942. године. У Острогу је промовисана илустрована књига за дјецу „Од пастира до Светитеља“…

На Медуну је додијељена награда «Марко Миљанов» Матији Бећковићу. Примајући награду Бећковић је изговорио бесједу у славу Марка Миљанова. Поред тог Матијиног слова, у «Светигори» је заступљена је и Матијина пјесма, а од остале поезије, мјеста су нашли стихови Слободана Вучинића и Мирослава Максимовића.

Темама из наше прошлости бави се мр Смиља Влаовић. Идући трагом старине она пише о подгоричкој „Јусовачи“ – царству мука. О књизи „Суђење митрополиту Арсенију Брадваревићу“ историчара др Александра Стаматовића приказ даје др Жарко Лековић. У овом броју објављено је излагање др Будимира Алексића «Свети Јован Владимир у српској епској поезији и народној традицији» са међународног скупа „Свети Јован Владимир – историја и предање (1016–2016), одржаног у Бару 2016.

Од осталих текстова објављен је текст из хришћанске педагогије «Сусрет тинејџера са Богом» протојереја Александра Овчаренка, затим текст о монашком животу «Монашки постриг – друго крштење или брак душе са Христом» митрополита гортинског Јеремије, старечник «Христос од нас очекује вјеру» о животу и поукама старице Макрине (Васопулу). Богословска тема овог броја бави се кључним монашким питањем, али не само монашким, «Молитвa Исусова и непрестана молитва срца у учењу преподобног Симеона Новог Богослова» јеромонаха Мардарија (Имамовића).

У рубрици помен др Миодраг Чизмовић се опростио од блаженопочившег архимандрита Стефана Веселиновића (1943– 2017). На крају су хронике окупиле остале значајне догађаје из свијета, помјесних цркава, отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске.

А каква је сила и суштина Педесетнице, сазнаћете из разговора са протoјерејем Алексејем Сорокином «Радост Педесетнице».

Марија Живковић

Годишњи концерт АНИП-а „Ђурђевданско коло“

12. јуна 2017. - 23:37

На Недјељу Свих Светих у крипти Саборног Храма у Подгорици на огромно одушевљење свих чланова, а посебно најмлађих, одржан је Годишњи концерт АНИП-а „Ђурђевданско коло“. Пред многобројном публиком овај ансамбл је показао колико је успио да напредује за ових годину дана а судећи по громогласним аплаузима њихов рад је заиста примијетан.

У име Друштва присутне је поздравио предсједник Стручног савјета Данило Алагић који је напоменуо колико је постигнуто за ових годину дана и који су планови за идућу годину: „ Ове године смо били на неколико фестивала који су се организовали за све узрасте, од свих бих издвојио Први Васкршњи фестивал црквених фолклорних ансамбала у Нишу као и фестивал ветеранских ансамбала `Кад заигра и старо и младо` у Врњачкој Бањи. Сада смо успјели да обновимо чланство у Свјетској организацији фолклора (CIOFF) тако да ћемо већ у септембру, на нашој редовној аудицији, имати план и програм активности за наредну годину.“

За врло разноврстан програм који је услиједио побринули су се умјетнички руководиоци који дјелују при овом друштву и који су по свему судећи вриједно радили минулу годину дана, а то су Владимир Милуновић (извођачки састав), Никола Зељуг (дјечији састав) и Ивана Гајић (рекреативни састав).

Програм је почео извођењем кореографије Игре и пјесме из Црне Горе коју су нам представили чланови извођачког састава а затим су услиједиле кореографије Студеница, Централна Србија, Игре из Лесковца, Чачак, Шопске игре и Ај` поведи весело у извођењу дјечијег и почетничког дјечијег састава. У програму смо могли да чујемо и етно пјесаме у извођењу Марије Нововић, Анђеле Гачевић и мале Сташе Гачевић. Представио се и млади гуслар Матија Влаховић.

Ово вече пуно игре, пјесме и дјечијих осмјеха уједно је било и допринос обиљежавању славе крипте Храма. А овај разноврсни и богати програм модерирао је Павле Божовић.

Владимир Милуновић

Саопштење за јавност Одбора за Јасеновац

12. јуна 2017. - 23:28

У петак, 9. јуна 2017. године, у метоху манастира Пиве у Долима, по позиву Преосвештеног Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија, а поводом прослављења Новомученика пивских, одржана је седница Одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Око хиљаду и три стотине житеља Пиве, од чега је више од половине било жена, деце и стараца, пострадало је јуна 1943. године у нацистичкој одмазди која је била део ”Операције Шварц”, а коју је извршила 7. SS брдска дивизија ”Принц Ојген” (Prinz Eugen), састављена углавном од банатских фолксдојчера. Већина пострадалих је побијена у Долима, недалеко од манастира Пиве, где су и сахрањени.

Године 1977. уређен је простор и подигнуто је скромно али упечатљиво спомен-обележје. Године 2006. подигнут је храм по обличју Ловћенске капеле и посвећен Трећем обретењу главе Светог Јована Крститеља, на који дан се и десило највеће страдање у Пиви 1943. године. Уз цркву подигнут је и конак а комплекс је постао метохом манастира Пиве.

На предлог Епископа будимљанско-никшићког г. Јоаникија Свети Архијерејски Сабор је на свом овогодишњем заседању уврстио пивске страдалнике у календар светих, и тим поводом је сазвана седница Одбора за Јасеновац у Долима. Епископ Јоаникије први пут је преломио славски колач и освештао жито Новомученицима пивским у истом храму на празник Трећег обретења главе Светог Јована 7. јуна 2017. године, који је постао и празник новопросијавших и новоканонизованих новомученика.

Сабрање Одбора за Јасеновац 9. јуна 2017. године је почело светом Литургијом којом је началствовао Митрополит црногорско-приморски Амфилохије а којем су саслуживали умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије и Епископ пакрачко-славонски Јован, а уз присуство домаћина, владике Јоаникија, те бројног свештенства и народа.

Седница Одбора је одржана у конаку метоха уз учешће чланова Одбора, присутних архијереја, др Вељка Ђурића Мишине, в. д. директора Музеја жртава геноцида из Београда, главне наше институције која се бави проучавањем страдања, и др Јована Делића с Филолошког факултета Универзитета у Београду, иначе Пивљанина.

На седници којом је председавао Епископ пакрачко-славонски Јован опширније се разговарало о прослављању Новомученика пивских, о којима су излагали владика Јоаникије и др Јован Делић, кратко је предочен рад Комисије о Алојзију Степинцу, а примљен је к знању и увид у активности Музеја жртава геноцида и проблеме с којима се суочава у раду.

Одбор се посебно позабавио проблемом проналажења, сахране и меморијализације страдалника чија су тела током Другог светског рата допловила до Београда, што је митрополит Амфилохије иницирао код Светог Синода, а Синод поверио Одбору за Јасеновац. Коначно, Одбор за Јасеновац је чуо како тече рад комисије за Старо Сајмиште, саслушао нацрт предлога закона о будућем меморијалу нa Старом Сајмишту те подржао како идеју о градњи будућег меморијала тако и текст нацрта предлога Закона.

Наредна седница Одбора за Јасеновац одржаће се у другој половини године.

Aдминистрација Одбора за Јасеновац

Извор СПЦ

Научни скуп о др Љубомиру Дурковићу Јакшићу

12. јуна 2017. - 17:46

У организацији Института за српску културу, у Никшићу је, у суботу 10. јуна 2017, одржан научни скуп „Др Љубомир Дурковић Јакшић – живот и научно стваралаштво“.

Научни скуп о др Љубомиру Дурковићу Јакшићу

Учеснике скупа, посвећеног животу и научном стваралаштву др Љубомира Дурковића Јакшића, једног од најзначајнијих српских црквених историчара, културних дјелатника 20. вијека, поздравио је, у име организатора, доц. др Будимир Алексић, предсједник Управног одбора Института за српску културу – Никшић.

Научни скуп о др Љубомиру Дурковићу Јакшићу

Алексић је подсјетио на најзначајније податке из живота овог врсног интелектуалца, који јерођен 1907. у жабљачком селу Врелима под Дурмитором, нижу гимназију завршио је у Пљевљима, потом Цетињску богословију 1928, да би, затим, отишао у Београд на студије теологије, а као стипендиста Пољске православне цркве прешао на студије у Варшаву, гдје је завршио три факултета: богословски, правни и историју. Ту је и докторирао на теми „Петар II Петровић Његош“. Радни вијек провео је у Београду, једно вријеме радио у кабинету Патријарха Гаврила Дожића, некоколико година био професор историје СПЦ на Богословском факултету, а пензионисао сеу универзитетској Библиотеци „Светозар Марковић“ у звању научног савјетника.

Научни скуп о др Љубомиру Дурковићу Јакшићу

„Љубо Дурковић је свестрана стваралачка личност која се огледала у више научних дисциплина. Он је један од наших највећих његошолога, аутор је прве библиографије о Његошу, објављене 1951. Има неколико посебних издања посвећених Његошу, неколико десетина текстова и расправа, објављених у периодици широм Југославије.Бавио се историјом СПЦ, страдањем Српске Цркве и српског народа у току Другог свјетског рата. Аутор је монографије о Епископу бањалучком Платону Јовановићу, убијеном од стране усташа 1941, бавио се односима Србије и Ватикана, историјом свог завичаја.Један је од наших највећих библиографа и познавалаца старог српског штампарства и библиотечког рада“.

Научни скуп о др Љубомиру Дурковићу Јакшићу

„Без обзира на све то, његово волуминозно дјело није научно валоризовано, нити му је посвећена адекватна пажња. Институт за српску културу из тог разлога организује овај научни скуп да бисмо његово дјело,кроз излагања стучњака из различитих научних дисциплина којима се бавио Љубо Дурковић,приближили савременој српској науци и култури, коју је много задужио“, казао је Алексић.
Љубомир Дурковић Јакшић је, премаријечима Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, био велики посвећеник науке, специфичан по много чему и као личност и као научник.

Научни скуп о др Љубомиру Дурковићу Јакшићу

„Од изузетног значаја јесте то да се на сваки његов податак можете ослонити, јер је иза тога огромно знање. Имао је ширине да и сам себе поправља, а то могу само ријетки и велики, они којима је Бог дао да поживе дуг вијек. А оно гдје је он сам себе поправио је изузетно важно за нас“, казао је Владика Јоаникије, који је Љубомира Дурковића упознао као крепког старца од 80-ак година.

Научни скуп о др Љубомиру Дурковићу Јакшићу

Владика је говорио о раду који је Љубомир Дурковић Јакшић 70.-их година написао о Митрополији црногорско-приморској, држећи се онога што је до тада писано о Митрополији, а постоји списак научника који су тада тврдили да је Митрополија црногорско-приморска била аутокефална.

Научни скуп о др Љубомиру Дурковићу Јакшићу

„Уз мање допуне и он се држао тог става, међутим, увидио је да то није тако, па је исправио своју грешку и грешку својих претходника и написао обимну студију „Митрополија црногорско-приморска никада није била аутокефална“. Та књига је незаобилазна до дана данашњег за сваког ко се бави историјом и статусом Митрополије црногорско-приморске. Осим тога, увијек морамо поменути и његове огромне заслуге у организовању борбе за Ловћенску капелу. Иако је Капела срушена, мислим, да та његова борба није била узалудна, а све оно што је написао о Ловћенској капели, његов лични допринос, има огроман значајза нас“, истакао је Преосвећени Епископ Јоаникије, подсјетивши и на Дурковићев рад, везан за манастир Свете Тројице у Пљевљима.

Научни скуп о др Љубомиру Дурковићу Јакшићу

„Сазнао сам, касније, да јеу рукопису остала његова књига о овом манастиру за коју се сматра да је Дурковићево животно дјело. Свети Архијерејски Синод наше Цркве је штампао ту монографију, што ми је причинило велику радост, иако он није више био међу нама, него у наручју Божјем и Његошевом. И овај данашњи скуп има огроман значај, нарочито зато што се одржава у 110.годишњици од рођења и 20. годишњици од упокојења Љубомира Дурковића Јакшића. Заслужио је да га се сјећамо, јер све што је написао је поуздано, утемељено и свако ко се буде бавио историјом СПЦ, Митрополије црногорско-приморске, Ловћенске капеле, Његошем, мораће стално да му се враћа“, поручио је Владика Јоаникије.

Научни скуп о др Љубомиру Дурковићу Јакшићу

Овом приликом своја сјећања на личност Љубомира Дурковића изнио је и Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида из Београда.

Научни скуп о др Љубомиру Дурковићу Јакшићу

Научни скуп „Др Љубомир Дурковић Јакшић – живот и научно стваралаштво“ састојао се из два дијела. У првој сесији учествовали су: Томаш Ћоровић („Др Љубомир Дурковић Јакшић (1907-1997), др Жарко Лековић („Црногорско-србијанска сарадња у дјелу Љубомира Дурковића Јакшића), доц. др Будимир Алексић („Дурковићево истраживање канонско-правног статуса Цетињске митрополије“), др Далибор Петровић („Србија и Ватикан у истраживању Љубомира Дурковића“) и проф. др Мирослав Додеровић („Пљеваљски крај у проучавањима Љубомира Дурковића Јакшића). У другом дијелу скупа учествовали су: др Радисав Маројевић („Покушај унијаћења Срба у дјелу Љубомира Дурковића Јакшића“), др Миодраг Чизмовић („Борба за Његошев завјет Љубомира Дурковића Јакшића“), др Васиљ Јововић („Дурковићеви радови у црногорској периодици“), протојереј Слободан Јокић („Љубомир Дурковић Јакшић као истраживач богослужбених књига“) и мр Александар Вујовић („Др Љубомир Дурковић Јакшић као сарадник периодичних публикација СПЦ“).

Научни скуп о др Љубомиру Дурковићу Јакшићу

Институт ће, како је најављено, до краја године објавити Зборник радова са овог скупа и библиографију др Љубомира Дурковића Јакшића, а у питању је неколико десетина посебних издања и неколико стотина научних радова, текстова, расправа, осврта, полемика, објављених у периодици после Другог свјетског рата, па до његове смрти 1997. године.

Научни скуп о др Љубомиру Дурковићу Јакшићу
Извор: Епархија Будимљанско – Никшићка

Изложба дјечијих ликовних радова у галерији „Фреска“ у Херцег Новом

12. јуна 2017. - 12:14

Изложба дјечијег стваралаштва „У дубину вјекова“ отворена је 9. јуна у галерији „Фреска”, у Херцег Новом.

Поставку чине радови дјеце узраста од 4 -12 година, полазника школе цртања и сликања при сликарском атељеу професора ликовне умјетности госпође Људмиле Головко.

-Ово је друга изложба школе цртања и сликања у галерији „Фреска“ коју води професор Људмила Головко. Овога пута изложено је 60 радова, рађених различитим сликарским техникама, – казала је за Радио Светигору уредница галерије госпођа Славица Милошевић.

Она је додала да је изложба дјечијих радова била изузетно посјећена.

– Изложбу су посјетили родитељи дјеце, њихови наставници и пријатељи, а ми се на овај начин трудимо да пратимо њихов константан напредак у погледу развоја сликарског талента,- казала је госпођа Милошевић.

Поред ликовних радова, посјетиоци су имали прилику да уживају и у перформанску који су извела дјеца, обучена у средњевјековне костиме, у духу теме „ У дубину вјекова“.

Изложба ће бити отворена до 22. јуна 2017. године

Оливера Балабан

ПРОСЛАВА 150-о ГОДИШЊИЦЕ ИЗГРАДЊЕ ХРАМА СВЕТОГ СПИРИДОНА У ЂЕНОВИЋУ

12. јуна 2017. - 12:03

Поводом  прославе дана Свих светих и 150 година од изградње Храма „Св.Спиридона“ у Ђеновићу,уочи дана Свих светих који  Црквена општина Ђеновић слави као своју љетну славу, одржана је вечерња служба сa петохлебницом у Храму „Св.Спиридона“. Потом је ношена литија  кроз мјесто све до Дома културе, гдје је приређена духовна академија у присуству великог  броја гостију и мјештана.

Вечерњом службом је началствовао јеромонах Макарије из Манастира Савина, који је на  академији говорио о животу и чудима Светог Спиридона. Сабране је на академији поздравио и мјесни парох Радован Томовић који се захвалио учесницима у програму, Црквеном одбору и Колу српских сестара при Храму „Св.Спиридона“.

У умјетничком дијелу програма су учествовали: Хор „Св.Василије Острошки“ из Кумбора, Мјесна музика Ђеновић, КУД“Слога“Ђеновић, Марко Костић из Будве и Милица Ристичевић из Ђеновића.

Након академије,уприличена је славска вечера и дружење у празничној атмосфери.

На дан Свих светих, свету архијерејску литургију у Храму „Св.Спиридона“ у Ђеновићу служио је Епископ Диоклијски Кирило са свештенством, који је током литургије бесједио о Св.Спиридону.

Сабрани вјерници, који су се постом, молитвом, исповјешћу припремали -примили су свето причешће. Након свете тајне причешћа којој се присајединио велики број вјерног народа, обношена је литија око Храма и пресјечен славски колач.

У црквеној ћелији је Епископ Диоклијски Кирило пресјекао славски колач са чланицама Кола српских сестара, јер су Сви Свети уједно и слава Кола српских сестара при Храму „Св.Спиридона“у Ђеновићу.

Сабрање је настављено славском трпезом љубави и послужењем свих присутних.

 

Предраг Вуковић

На Недељу Свих Светих служена Литургија у Цркви Светог Ђорђа у Подгорици

12. јуна 2017. - 8:46

Прве недеље по Духовима, када Црква  прославља успомену на све оне који окружују Христов Престо – Све Свете, Апостоле и Прародитеље, Подвижнике, Јерархе, Безбрачника сабрања и ликове Пророка, Новомученике те скупину благочестивих жена Мироносица – одслужена је Света Литургија, у Цркви  Светог Ђорђа, под Горицом у Подгорици.

Евхаристијском Сабрању началствовао је протојереј-ставрофор Драган Станишић, уз саслужење протојереја-ставрофора  Велибора Џомића и Милете Кљајевића, јереја Блажа Божовића и ђакона Ивана Црногорчевића и молитвеним учешћем протојереја-ставрофора Милуна Фемића и протојереја Јована Радовића.

Појући  славном живљењу овом Светом Сабрању, које је у разним временима Богу достојно угодило, читава Црква на земљи већ вековима иште њихово молитвено заступништво.

Тако је и началствујући свештенослужитељ  прота Драган Станишић, након прочитаног Јеванђелског зачала, подсетио верне својом празничном беседом на Њихов Свети Живот, у Њему – где сам Апостол Петар пита, шта ће бити са нама, који смо све оставили и пошли за Њим ?

Отац је казао да нам Црква свима говори, да је то –  Живот Вјечни.

Упитавши  – у чему је проблем оних који се одричу Господа Бога, који га не признају пред људима ? Одговоривши да се то догађа ,, када се људи затворе, када се утопе у оно што није од вечне користи – те не бивају достојни онога што је Вечно и Непролазно „.

Началствујући свештенослужитељ је   подсетио да смо се претходних дана сабирали око Свете Тројице, Бога Љубави, доказујући тиме – да је наш Бог, Љубав. Те да ,, уколико немамо Љубави Божије, не можемо љубити ни ближње своје – Јер ако се одрекнемо ближњих својих ради љубави према Богу, ми онда стоструко чинимо добро ближњима својима (јер немајући те Љубави ми не можемо волети ближње своје) а ако хоћемо да волимо ближње своје, првенствено треба да волимо Господа Бога Љубави “ – појаснио је  при крају своје беседе, прота Драган.

Пред верне Његове потом су изнесена два Света Путира којим су они који су се припремили за Свето Причешће примили у себе, Најсветије Тело и Крв Христову.

Заједничарење је затим настављено у гостопримници Цркве Светог Ђорђа, ишчекујући дане Поста, Првоврховних  Апостола Петра и Павла.

Елза Бибић

ПРАЗНИК СВ.ЛУКЕ КРИМСКОГ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН У САБОРНОМ ХРАМУ У БАРУ

12. јуна 2017. - 8:32

У Недељу Свих Светих, 11.јуна 2017.године, свечано је прослављен и спомен Св.Луке Кримског Чудотворца,чија се честица моштију чува у Саборном храму Св.Јована Владимира у Бару. Тим поводом Св.Литургију је служио парох барски јереј Младен Томовић.

Након причешћа вјерних пререзан је славски колач у част великог чудотворца и исцјелитеља Св.Луке.
У поподневним часовима обављена је Св.Тајна Јелеосвећења.Службом је началствовао протојереј Петар Церовић,парох будвански уз саслужење свештенства архијерејског протопрезвитеријата барског и уз молитвено учешће мноштва вјерног народа.

Са вјером,љубављу и надом у молитвено заступништво Св.Луке узнијете су молитве Богу за здравље и исцјељење душа и тијела свих присутних, њихових сродника и свих православних хришћана.

протојереј Слободан Зековић

фото Дејан Вукић