Митрополит Амфилохије на празник Светог Јустина служио Литургију у манастиру Ћелије у Ваљеву

14. јуна 2017. - 22:28

  • За земаљског живота, вољом безбожних прогонитеља, постао је затворник, исповедник за веру Христову. Из манастира Ћелије, пуне три деценије, ретко где је одлазио. Ипак, његова мудра и љубављу испуњена реч стизала је до боготражитеља далеко ван светиње са обале Градца. Данас, стиже још даље. Да му молитве принесе, верни народ предвођен својим пастирима, у Ћелије се сабира из целе православне васељене. Лета Господњег 2017., на празник Преподобног Јустина Ћелијског, Свету Архијерејску Литургију служили су: Епископ ваљевски Г. Милутин, Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, Архиепископ михаловско – кошички Г. Георгије, Епископ будимљанско – никшићки Г. Јоаникије, Епископ рашко – призренски Г. Теодосије, Епископ аустралијско – новозеландски Г. Силуан и умировљени Епископ захумско – херцеговачки Г. Атанасије, уз саслуживање архимандрита Методија, проигумана Царске Лавре манастира Хиландара, архимандрита Доротеја, старешине Светотројичног манастира у Бредареду (Шведска), као и бројног свештенства и свештеномонаштва из више епархија. Овогодишњи дан Преподобног Оца Јустина био је, како је рекао Епископ Милутин, „мали сабор“ у ћелијској долини.

Прошавши Албанску голготу са српском војском, краљем Петром и Митрополитом Димитријем, млади богослов Благоје Поповић у Храму Светог Александра Невског у Скадру (данас порушен) прима монашки постриг и постаје монах Јустин, добивши име по ранохришћанском светитељу Јустину Философу. У времену распећа своје Цркве и свог народа, прима на себе Христов крст и од тада па све до земаљске кончине, као Симон Киринејски, носио је Христову голготу, своју голготу и голготу свог народа. Отац Јустин био је живоносни сведок Христа Бога, распетог и васкрслог, беседио је на Светој Архијерејској Литургији Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије, један од ученика новопросијавшег светитеља Српске Цркве, кога поштује васцели православни свет.

  • Отац Јустин знао је да онај ко понесе Часни крст, тај ће добити силу и светлост Васкрсења Христовог. Ево, старац наш Отац Јустин доживео је своје васкрсење. Кроз њега и преко молитава ћелијских сестара уграђених у ову светињу, васкрсавамо и ми, сабирајући се на овом светом месту, у овој светој гори. И ми васкрсавамо, надахњујући се и васпитавајући се силом Божјом и примером светих Божјих људи, који су освештали простор средишне Србије… Овде су засијале мошти Светог Владике Николаја и Оца Јустина, два чудесна светила. То је оно што је овај народ изнедрио! У овим распамећеним и безбожним временима, Бог је послао нама своје нове апостоле, а преко нас и читавој Европи и свету – истакао је Митрополит Амфилохије.

Благодарећи Господу на сунчаном дану и светлости којом Отац Јустин сија у ћелијској долини, Епископ ваљевски Г. Милутин изразио је велику радост што се око његовог кивота архијереји, свештенство и народ сабирају и ове године из свих крајева света: Косова и Метохије, Херцеговине, Аустралије, Словачке, Црне Горе, Свете Горе… творећи тако један „мали сабор“.

Преподобни Отац Јустин боравио је у специјалној мисији у Словачкој. Нуђена му је и епископска служба у тој земљи, али ју је, сматравши се недостојним, одбио. Ипак, те просторе Ава Јустин никако није заборавио. Посећивао их је, са свештеницима разговарао и, попут ондашњих српских епископа (Доситеј Загребачки…), помагао обнову Православља у Чешкој и Словакој, подсетио је Архиепископ михаловско – кошички Г. Георгије, који другу годину заредом на празник Светог Оца Јустина долази у манастир Ћелије –

  • Веома ценим мисију и рад српског епископата и помоћ нашој Цркви. Наши свештеници долазе на територију СПЦ где духовно узрастају. Кад гледам ваша лица, видим да међу нама нема разлике. Један смо народ, не само због сличности језика. На првом месту због једине, свете, саборне и апостолске Цркве, што је наш Свети Ава Јустин лепо опевао. Он није био обичан теолог. Он је био теолог поезије – део је светојустиновског слова Архиепископа михаловско – кошичког Г. Георгија. Преневши благослове Митрополита чешких земаља и Словачке Г. Растислава, Архиепископ Георгије је посебно благодарје у његово име изразио Владики Милутину, на части да у овдашњим светињама служе свештеници Цркве чији је поглавар.

Игуманија манастира Ћелије мати Гликерија евоцирала је успомену на благослов, који је преко ње и блаженопочивше сестре Јустине, Отац Јустин упутио 1971. године „својим чедима Атанасију, Амфилохију и Артемију“, тада младим монасима који су боравили у Атини. Тим благословом, обзнанио је Митрополит Амфилохије, Ава Јустин позива нас да будемо сведоци Богочовека Христа, Који у Себи сабира све знане и незнане светове; да сведочимо Христа, савршеног Бога и човека, заједно са свима светима. Дивни благослов, који данас изговарам са радошћу и са тугом, рекао је Митрополит Амфилохије. Са тугом, имајући у виду одвајање од СПЦ некадашњег Епископа рашко – призренског Артемија. У снажно емотивном излагању, Митрополит Амфилохије позвао је брата Артемија – Марка да се, заједно са групом својих следбеника, покаје и врати на прави Божји пут, кивоту светосавском, и заједно са браћом епископима служи Христу Богу. Да у томе, узмолио је Митрополит Амфилохије, помогне Господ молитвама Светог Аве Јустина…

Ава Јустин никада није походио Свету гору. Био је у својеврсном затвору ради исповедања вере и није могао да оде и поклони се многим светињама. Али, духом је био са светогорским монасима и за време телесног живота, а откако се Господу преселио још више је с њима. Прву службу Оцу Јустину написао је један светогорски химнограф, а његове беседе и одломци из књига свакодневно се читају у Врту Мајке Божје, беседио је по благослову Епископа Милутина, за трпезом љубави проигуман српске Царске Лавре Хиландара архимандрит Методије. Такође, у тексту Сабора светогорских игумана и представника о предсаборским документима Васељенског сабора, који је недавно одржан на Криту, на више места навођени су изводи из дела Оца Јустина. Кад је као студент пожелео да постане монах, архимандрит Методије често се молио управо њему и Светом Владики Николају и долазио у Ћелије на Благовести…

  • Данас, више од двадесет година касније, долазим као монах и свештенослужитељ на ово свето место. И на мени је једно чудо Аве Јустина. Он ме укрепио да начиним тај корак – оставим свет и да се замонашим. Зато, моја молитва Оцу Јустину је да се моли Господу за спасење душа свих нас и наших ближњих, за које смо се овде молили – рекао је архимандрит Методије, преносећи благослов Хиландара, немањићке задужбине на Светој гори, месту које вековима наткриљују молитве Пресвете Богородице. Светој гори, на коју Ава Јустин никада није дошао кораком, али чији је део био и остао у молитвеној љубави црноризаца васцелог Православља.

Ј. Ј.

Дар Хиландару и Словачкој Цркви

Да ће Ава Јустин данас „кренути“ пут Свете горе и Словачке, радосна је вест коју је учесницима сабрања казао Владика Милутин. Честице његових моштију, са благословом ваљевског архијереја, понеће на дар архимандрит Методије и Архиепископ Георгије својој сабраћи и верном народу.

Бесједе Митрополита Амфилохија и фотографије на:

www.eparhijavaljevska.rs/index.php/2017/06/14/dan-prepodobnog-oca-justina-u-manastiru-celije/

 

Виши Суд у Бијелом Пољу Митрополији Црногорско-Приморској признао право својине над црквом Светог Димитрија у Подгорици

14. јуна 2017. - 11:56

 

ИЗЈАВА ЗА ”ДАН” ПОВОДОМ ПРЕСУДЕ ВИШЕГ СУДА У БИЈЕЛОМ ПОЉУ КОЈОМ ЈЕ МИТРОПОЛИЈИ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ ПРИЗНАТО ПРАВО СВОЈИНЕ НАД ЦРКВОМ НА КРУШЕВЦУ

 

Пресуда Вишег суда у Бијелом Пољу коју је донијело трочлано судско вијеће по жалби Митрополије Црногорско-Приморске – Црквене општине Подгоричке само потврђује оно што говоримо деценијама – православне цркве су црквене, а не државне без обзира што се налазе на територији неке државе. Исти је случај и са римокатоличким црквама и исламским џамијама. Од вајкада, а посебно у модерној државности Црне Горе или, прецизније, од доношења Општег имовинског законика 1888. године, па све до данас и данас, вјерски објекти са осталим непокретним и покретним стварима које им припадају – без обзира да ли је ријеч о православним манастирима и црквама, римокатоличким црквама и самостанима или исламским џамијама и вакуфима – представљају својину конкретне цркве или вјерске заједнице која има свој духовни и правни субјективитет. Ово није прва пресуда или прва правоснажно пресуђена ствар такве врсте у Црној Гори којом је Цркви – Православној Митрополији Црногорско-Приморској признато право својине над православним светињама као вјерским објектима. Сваком правнику је то јасно ако хоће да буде правник. Шта би, уосталом, једна секуларна држава радила са вјерским, сакралним објектом?

Овај судски поступак је трајао пет година. Судија Основног суда у Подгорици Данило Јегдић је за пет година донио три пресуде и све три су поништене као незаконите по жалбама Митрополије. Жалосно је, али истинито да један судија попут Данила Јегдића у овом случају пет година незаконито поступа, игнорише доказе, искључује здрав разум из поступка, пренебрегава укидне налоге другостепеног суда, доноси незаконите пресуде и навијачки се понаша, а све са циљем да својим атаком на Цркву остварује или своје амбиције или да служи некоме. Такво поступање нема везе са судом и судницом, законом и законитим поступањем. То је једна, метафорично казано, ”трула даска” у црногорском судству. Ни мало се не чудим што није изабран за судију Вишег суда, јер са незаконитим пресудама не може да напредује. Прошла су стара времена. Све три Јегдићеве пресуде су на Вишем суду пале као гњиле крушке са дрвета. Мислим да се у овом случају треба испитати и његова судијска одговорност. Неодговорни типови – покретачи поступка, али и судија Јегдић са три незаконите пресуде су коштали државни буџет скоро осам хиљада евра.

Наши пуномоћници су, првенствено адвокат Војислав М. Ђуришић и адвокат Југослав Крповић уз помоћ Правног савјета и г. Јована Маркуша, иначе једног од најбољих познавала лика и дјела Краља Николе у Црној Гори, у поступку, на основу аутентичне документације, непобитно доказали, а Виши суд у Бијелом Пољу је утврдио и потврдио пресудом да Црква Светог Димитрија на Крушевцу, поред дворца Краља Николе, у којој се деценијама редовно обављају православна богослужења, никада није била у својини Краља Николе и династије Петровића. Она није била у саставу имовине Краља Николе и његових потомака и као таква није и не може бити у државној својини по важећим прописима. Краљ Никола је ктитор, а не власник цркве и она није представљала његову приватну својину, јер у православној вери и традицији не постоје ”приватне цркве”. Заступник тужбе – Ристо Фемић, замјеник Заштитника имовинскоправних интереса Црне Горе, покушао је да нас увјери да он данас боље зна шта је било у својини Краља Николе него што је то блаженопочивши краљ знао кад је састављао и остављао на извршење свој тестамент!?!

”Ђавољи адвокати” у овом поступку су били рашчињени бивши православни свештеник Мираш Дедеић и неки чланови његове организације који су се више пута оглашавали да је ”црква на Крушевцу у својини државе Црне Горе”!!! Нијесу то радили без разлога: паклени план је био да се ова светиња отме од Митрополије и да се преда на коришћење Дедеићу и лицима која уопште нијесу православни свештеници. Ипак, суд је пресудио друкчије.

Протојереј-ставрофор

доц. др Велибор Џомић

координатор Правног савјета

Митрополије Црногорско-Приморске

СИНОД БУГАРСКЕ ЦРКВЕ УЗНЕМИРЕН ПРЕДЛОЖЕНИМ АНТИЦРКВЕНИМ ЗАКОНИМА У УКРАЈИНИ

14. јуна 2017. - 19:54

Православна Црква и светска јавност настављају да изражавају узнемиреност по поводу могућег изгласавања антицрквених закона № 4511 и № 4128 у Украјини. Синод Бугарске Православне Цркве узнемирен је залагањем одређених политичких актера у Украјини за усвајање антицрквених закона, преноси Информативно-просветитељско одељење УПЦ.

Најсветији патријарх Бугарске Православне Цркве Неофит је у име Свештеног Синода Бугарске Православне Цркве, 9. јуна, упутио званично писмо председнику Украјине Петру Порошенку и председнику Врховне раде Андреју Парубију. У овом званичном обраћању изражена је дубока узнемиреност Бугарске Црве у вези са разматрањем антицрквених предлога закона у украјинском парламенту.

«Сматрамо да су предложене измене закона нескривено дискриминативне. Оне на очигледан начин нарушавају једнакост верских организација у Украјини пред законом и судбину парохија стављају у руке људи који са тим немају везе, и на тај начин стварају правни основ расколницима и екстремистима за отимање храмова канонске Украјинске Православне Цркве», — пише у званичном писму, чију копију је добило Одељење за спољне црквене везе Украјинске Православне Цркве.

Заједно с тим, Најсветији поглавар Бугарске Цркве је истакао да су законодавне иницијативе такве врсте «изузетно опасне по крхки међуверски консензус» у Украјини и подвукао да се предложене измене закона «не могу наћи нигде у савременом цивилизованом свету».

Његова Светост уверава да код верника Бугарске Цркве, међу којима се не налазе само држављани Бугарске, већ и многих држава широм света, поменути предлози закона «изазивају чуђење и револт, јер они противрече начелу немешања државе у послове Цркве и стварају услове за грубо кршење права верника.»

Патријарх Неофит изражава безусловну подршку Бугарске Православне Цркве «братској канонској Украјинској Православној Цркви», и позива председника Украјине и председника украјинског парламента да «покажу политичку мудрост и да искористе свој утицај како би помогли да се предложене дискриминативне измене закона скину са дневног реда Врховне раде Украјине».

С руског Александар Ђокић

http://www.pravoslavie.ru/srpska/104322.htm