Митрополит Амфилохије: Његош се суочавао са истим егзистенцијалним реалностима са којима се и ми суочавамо!

4. августа 2017. - 14:58

Синоћ је у порти Цркве Вазнесењске у Топлој у Херцег Новом свечано отворен „Трг од ћирилице“.

У име домаћина присутнима је пожелио добродошлицу протојереј стафрофор Радомир Никчевић старешина Цркве у којој је одржано ово сабрање. Отац Радомир је позвао да у окриље Цркве која се бори за људску свијест и памћење, и овим Сабором покажемо да је свако од нас позван да буде сарадник Божији на безброј начина и поља ради душевног укрјепљења овог народа.

„Људско биће има посебно мјесто међу Божијим створењима. Удахнуо сам Свој Дух у тебе, каже Господ човјеку, тражећи од њега да све што ствара, ствара славесно, разумно у љубави и истини. То су четири стуба на којима се грађевина Трга од ћирилице, као духовни град у великим мукама и искушењима, темељи, гради и непоколебљиво утврђује у Херцег Новом као живој институцији српског народа и свих добронамјерних људи“, истакао је отац Радомир.

Овогодишњи „Трг од ћирилице“ свечано је отворио Високопреосвећени архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије бесједом о Светом Петру Другом Петровићу Његошу, Ловћенском Тајновидцу и јубилеју 170 година „Горског вијенца”.

Високопреосвећени Митрополит је подсјетио да Горски вијенац почиње посвјетом Праху оца Србије, те је везивање Његоша за Карађорђа од изузетног значаја па и овај јубилеј треба повезати са 200 годишњицом мученичке смрти Вожда у Радовањском Лугу.

„Свеукупна историјософија Петра Другог Петровића Његоша, његово богословље, поимање и схватање сопственог српског народа је оно што је важно не само за Његоша и његово вријеме  већ и за наше вријеме, што се нарочито види и огледа у Горском вијенцу. Косовски завјет како га ми називамо и Косово је са Милошем Обилићем и Лазаром Хребљановићем основна потка Његошеве мисли “ Нада више нема ни у кога до у Бога и у своје руке. Надање се моје закопало на Косову у једну гробницу“. Његош има пророчко осјећање Косова, као и за свеукупна збивања свога времена“, истакао је Митрополит.

Високопреосвећени је казао да се Његош сучавао са истим егзистенцијалним реалностима са којима се и ми данас суочавамо и да је то најбоље описао је 1850. у једној реченици „Ја сам мученик послије два урагана, европејског и азијатског“ коју је написао послије посјете Италији.

„Тешко је разабрат који је ураган данас снажнији,моћнији. Азијатски ураган траје код нас на Балкану од Косовског боја 1389. године и прожима сва европска збивања. То потврђује и оно што се догодило послије распада бивше Југославије у Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, када је Косово проглашено независним и по први пут у историји је постао већински исламски простор. Његош је већ знао шта ће се догодити, предосјетио је значај реченице у Горском вијенцу „надање је наше закопано на Косову“. Он је судбину свог народа и саме Црне Горе доживјео као Косовски збјег“, рекао је митрополит Амфилохије.

Митрополит је истакао да је оно што је битно за Горски вијенац да је Његош хришћански мислилац и писац, који је основне истине вјере хришћанске дубински доживио. С једне стране он брани праву вјеру а са друге себе и свој народ од онога што назива лажном вјером против које се бори.

“Дакле  Горски вијенац је заиста дубински доживљена тајна сопственог народа и опште човјечанства. Данас многи Његоша или превиђају посебно у Црној Гори и проглашавају за геноцидног писца не схватајући сву ширину његовог схватања не само хришћанства него и ислама.Нико није тако дубоко доживио ислам и у исто вријеме сву трагику сукоба крста и полумјесеца“, казао је високопреосвећени и истакао да Његош схватио трагику која се прелама преко Европе и Азије, преко бића његовог народа који је сачувао оно што је примио од својих предака или промјенио вјеру  .

„Нико није тако доживио трагику људског бића и постојања на земљи као Његош а са друге стране нико није тако изразио дубоку вјеру у побједу истине над лажју, правде над неправдом, Бога над сатаном, љубави над мржњом и све то записао у Лучи микрокозме и усто вријеме у Горском вијенцу“, казао је завршавајући своју бесједу митрополит Амфилохије.

Овај четврти Сабор ћирилићне славесности, православне културе и српске историје у знаку је црквено народних годишњица:  170 година од штампања Горског вијенца, 1190 година од рођења Светог Кирила Солунског, 590 година од упокојења деспота Стефана Лазаревића и 330 година од ослобођења Херцег Новог од Турака. „Трг од ћирилице“ се одржава у организацији: Митрополије црногорско-приморске, ИИУ „Светигора“, Црквене општине Топаљске, Удружења књижевника Црне Горе и Удружења издавача и књижара Црне Горе, а уз подршку добротвора: Министарства спољних послова Републике Србије и његове Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Општине града Херцег Новог.

Ово је највећа и најсадржајнија манифестација посвећена очувању Српског језика и ћирилице у региону трајеће  до 28. августа.

Икона на слоновачи из 10. века пронађена у Бугарској

4. августа 2017. - 15:16

Археолози су у бугарској тврђави Русокрасто у југоисточној Бугарској откопали ретку икону на слоновачи из 10. века, за коју се верује да је припадала неком члану из византијске царске породице.

Тврђава Русокрасто је била поприште последње веће војне победе средњовековног Бугарског царства пре него што је то место пало у турске руке касније током истог тог века. У тој борби цар Александар Другог бугарског царства поразио је византијског цара Андроника III Палеолога.

Икона на слоновачи, на чијој су предњој страни изображени Арханђел Гаврило и Свети Василије Велики са урезана два крста на реверсу, „представља крајње редак и племенит проналазак“, речено је у покрајинском Историјском музеју у Бургасу. Верује се да је лик Арханђел Гаврило био саставни део композиције Благовести и да је икона била једна у саставу триптиха.

Византијска царска породица је била „једна од ретких која је могла набавити слоновачу која је иначе била веома скупа у средњем веку – скупља од злата“, речено је у овом саопштењу, где је такође истакнуто да таквих икона на слоновачи у свету нема више од 15. Само је једна таква позната у Бугарској – икона Успења Пресвете Богородице у Великом Трнову.

Извор: Православие.ру (превод – Информативна служба СПЦ)