Митрополит Амфилохије у манастиру Дуљево служио Литургију са парастосом жртвама „Олује“

5. августа 2017. - 18:29

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је у суботу, 5. августа у манастиру Дуљево у Паштровићима са свештенством Свету архијерејску литургију са парастосом жртвама хрватске оружане акције „Олуја“.

На почетку Литургије Владика је у првине монашког образа обукао послушницу ове обитељи Бранку, а у току Литурије у Свету тајну брака увео младенце Миленка Пилића и Јелену Радованић.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да без трпљења нема истинског спасења.

„Ни ономе који креће монашким путем, а ни ономе који креће путем благословенога брака нема спасења без трпљења. Нажалост, данас је све мање тога и таквога трпљења јер је све мање те христолике љубави у људима“, казао је он.

Он је рекао да се христолика љубав жртвује за друге а не жртвује друге себи.

„Ова друга љубав није љубав, него је самољубље, егоизам, саможивост“, нагласио је Митрополит Амфилохије.

Владика Амфилохије је поводом предстојећег празника преподобне мајке Ангелине Српске, небеске покровитељке игуманије манастира Дуљево монахиње Ангелине благосиљао славски колач.

Након парастоса жртвама „Олује“ Митрополит црногорско-приморски је архипастирском слову подсјетио на народну изреку: „Ко ти ископа око? – Брат. – Зато је рана тако дубока.“

„Од Каина и Авеља, ево кроз сву историју човјечанства, браћа копају очи браћи. Јер, од једне крви су сви земаљски људи и народи, од Адама и Еве. Ово наше вријеме је вријеме страшнога братоубилаштва. Можда у свој историји није било толико братоубилаштва колико у двадесетом вијеку“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је рекао да оно прво, каиновско братоубиство нема никаквог оправдања, ако она каснија чак и имају некаква оправдања.

„Јер сва земља је била Каина и Авеља, није било трећега. И брат је убио брата“, рекао је он.

Он је нагласио да се свако братоубиство заснива на мржњи.

„Заснива се на ономе што је Ловћенски Тајновидац записао: Злоба, завист, адско насљедије, оно чојка ниже скота ставља. То уствари значи да је саможивост и самољубље основа сваког убиства и свакога братоубиства. То је основа и овога братоубиства кога данас наша браћа Хрвати прослављају као свој велики историјски подвиг, као основу стварања своје државе и своје власти“, казао је Владика Амфилохије.

Владика Амфилохије је рекао да наш народ, побијен и прогнан са својих вјековних огњишта не може, наравно, прихватити такво обиљежавање тога злочина.

„Ми смо народи који говоримо истим језиком, коријење нам је исто. Судбина нам је историјска иста, од иза Карпата, па ево до овдје на Балкану. А у исто вријеме вјерујемо у истога Бога. Отимати од других – то је само сатанска идеологија. То сатанско сјеме трује људе и народе да се међусобно убијају и кољу. А отето је проклето, давно је рекао народ“, поручио је Владика.

Владика је рекао да се то већ види и у Хрватској.

„Ево, тамо више нема оних који су им наводно реметили државу. Довршили су оно што је започео Анте Павелић. Браћа Хрвати сад славе своју “Олују“ мржње и братоубиства. А истовремено по двадесет хиљада браће Хрвата годишње напуштају Славонију, а пуста остаде и Лика и Далмација. Србе православне, своје комшије су прогнали, оно што нијесу прогнали то су побили, али зашто сад они бјеже са тих крвљу заливених огњишта. Не може ту да буде среће – отето је проклето. Не може се на томе градити будућност ни живинчета, а камо ли једнога народа“, поручио је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је казао да је добро да ово сјећање буде и нама подсјетник да и ми размислимо чиме смо допринијели томе страдању.

„Да размислимо откуд толика мржња браће Хрвата против нас. Њихово је да траже оправдање пред Богом, а наше је да размислимо чиме смо ми допринијели томе. Оваква страшна збивања треба да буду и нама подстицај на покајање. И нека Бог и нама подари духа покајања, и с друге стране духа праштања, оно што је говорио наш Патријарх Герман 1984. у Јасеновцу: Праштамо, али не заборављамо. Зло се не смије заборавити да се не би поновило, али праштати, то је Божје. То је и истински људско праштање и опраштање“, закључио је Митрополит Амфилохије.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

 

Вече посвећено Светом Кирилу Солунском на Тргу од ћирилице

5. августа 2017. - 12:52

Ријечи Светог Јустина Ћелијског да „Просветитеља нема без светитеља“, поновљене су синоћ на вечери посвећеној Светима Ћирилу и Методију у оквиру манифестације „Трг од ћирилице“, и основна су порука овог духовно-књижевног сабрања.

О словенским просветитељима су говорили протојереј-ставрофор Сергеј Гутков, професор и васпитач у Кузбанској богословији у Новокузњецку(Сибир, РПЦ) и др Зорица Никитовић, професор Универзитета у Бања Луци а на почетку вечери приказан је руски филм о Светим Кирилу и Методију.

Свештеник Гутков је подсјетио на то да се Литургија на словенском језику у старој Русији, почела служити захваљујући Светом Ћирилу Солунском.

„Свети Ћирило је из Крима понио дио светих моштију Светог Климента и поклонио их Папи Римском Антонију, који је у знак захвалности благословио да Словени служе литургију на свом језику, иако је у то вријеме била на снази тројезична доктрина, која је гласила да богослужење може да се врши само на јеврејском, грчком и латинском језику“, рекао је руски свештеник. Он је додао да поштовање Светих Кирила и Методија у Русији има веома дугу историју, о чему свједочи и фреска из XII вијека у храму Свете Софије у Кијеву, као и књиге из XII вијека које се чувају у библиотеци Успењског сабора у Кремљу. У прилог томе иде и једна од најстаријих црквених служби написаних у Русији, а посвећених управо у част Свете браће Кирила и Методија.

„Иако се Свети Кирило и Методије у Русији поштују као светитељи од давнина, посебно су почели да се прослављају у Русији тек у XIX вијеку“, казао је Гутков и додао да је томе веома допринјело велико учешће Русије у ослобађању балканских земаља. Он је подсјетио да је у то вријеме, у Русији на дан спомена Св. равноапостолних Кирила и Методија,  1863. године установљен и Дан словенске писмености и културе који је прослављан на државном нивоу  што се задржало до данас.

Др Зорица Никитовић, професор Универзитета у Бања Луци је поред Свете браће Кирила и Методија, говорила и о Светом Сави, српском просветитељу, и изразила забринутост по питању очувања српског културног наслијеђа.

„Олаким одрицањем властитог културног наслијеђа, олаким порицањем правих културних вриједности, чији кључеви леже у Средњем вијеку, бојим се да смо изгубили искуство читања сакралне тематике, као и спремност за суочавање са кобним посљедицама наших крупних историјских неспоразума са властитом прошлошћу“, рекла је Никитовић.

Тражећи разлоге настанка погубног порицања сопственог идентитета по српски језик и културу, професорка из Бања Луке се осврнула на дешавања „вијекова политике“, како назива XIX и XX вијек.

„И XIX и XX вијек се одликују неразумијевањем читаве једне епохе. У овим вјековима изгубљен је кључ за разумијевање те прошлости, кључ који се не мање него у друштвено-економској и политичкој историји народа, налазио у његовом духовном остварењу и симболичком језику књижевности“, казала је Нукитовић и додала да „Фрагментарно представљање значаја мисије словенских првоучитеља у филолошкој науци за посљедицу има потискивање и потирање суштине њиховог апостолског подвига“.

Никитовић је рекла да су данашњи ђаци и студенти ускраћени у погледу пружања сазнања о првоучитељима Ћирилу и Методију, и да подаци на које се данас своди њихова биографија, углавном кратак приказ њиховог живота и таксативни приказ њихових дијела те наше светитеље и просветитеље сводимо често на музејске антиквитете.

Професорка је устврдила да би за подухват који су понијели Кирило и Методије, данас било потребно неколико академија наука.

„Словени су посредством њих из културе утемељене на усменом предању ушли у културу утемељену на писмености“, казала је она.

Осврћући се на живот и просветитељски рад Светог Саве, она је казала да се Свети Сава у науци још увијек сврстава у „реформаторско окружење просветитеља XIX вијека, уз Вука и Доситеја, гдје он не припада“, устврдила је професорка Никитовић.

„Сава ту не припада, јер напросто Свети Сава је Свети, а тајну његове светости најбоље су нам објаснили они који су и сами Свети – Преподобни Јустин Ћелијски и Свети Владика Николај“, рекла је она.

„Без Исуса Христа, Свети Сава би заувијек остао Растко Немањић и никада не би постао света и бесмртна савјест српског рода“, наставила је своје излагање др Зорица Никитовић цитирајући аву Јустина који је у својој књизи „Светосавље као философија живота“ објаснио да „Српска историја даје мртву шему Савине личности, величајући га као учитеља и просветитеља, књижевника и архиепископа, али прећуткује које су то стваралачке силе преобразиле Растка Немањића у Светог Саву, а то је Исус Христос“, казала је Никитовић и додала да отуда долазе и ријечи аве Јустина да „Просветитеља нема без светитеља“.

Подсјетивши на Савино дјело од капиталног значаја за српску цркву и државу „Законоправило Светог Саве“, она је казала да је управо то дјело постало кормило за све словенске источне цркве.

„Према изворима, почевши од 1219. године па све до XIX стољећа она је служила као главни правни извор за све словенске цркве“, закључила је др Зорица Никитовић.

Стихове у част солунске браће током ове вечери говорио је пјесник Милан Михајловић из Косовске Митровице.

Од вечерас се „Трг од ћирилице“ са Топле, гдје је у порти храма Светог Спаса и одржано ово вече, преноси на Трг Херцега Стјепана, гдје ће се програм одржавати до завршне вечери 28. августа. Домаћин вечерашњег програма биће Генерални конзулат Републике Србије, а вече ће бити посвећено спомену на српска народна страдања у последњој деценији XX вијека.

 

                                                             Оливера Балабан