Митрополит Амфилохије служио Литургију у манастиру Добрска ћелија

6. августа 2017. - 18:36

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је 6. августа, на празник Свете великомученице Христине и Мученика пребиловачких, са свештенством Свету службу Божију у манастиру Добрска ћелија код Цетиња.

У току Литургије крштен је мали Богдан Лекић.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Митрополит црногорско-приморски је казао да је Господ својим доласком међу нас, као савршени Бог и савршени човјек, уселивши се у нас нашу љуску природу испунио призвањем на то савршенство.

„Људска природа је ионако пуна љепоте и доброте док је чиста и док није оскрнављена, али тек онда кад се сам Бог у њу усели она постаје права и истинска, као што се сад ево уселио у нашега Богдана силом Духа Светога“, казао је он.

Он је подсјетио на ријечи Светог Јустина Ћелијског који је говорио да не би Христа признавао као Бога да није разапет ради нас људи и ради нашега спасења.

„Само Бога који нам се јавио, који нам се подарио, који нам је открио своју љубав, који се жртвовао за нас, само таквога Бога признајем, говорио је он. И он је у праву у том погледу. Христовим рођењем, распећем, васкрсењем, открива се заиста Бог као вјечна и непролазна љубав“, рекао је Владика Амфилохије.

По завршетку Литургије благосиљан је колач у славу и част Свете великомученице Христине, небеске покровитељке добрске монахиње Христине.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

25 година архипастирске службе Архиепископа албанског Анастасија

6. августа 2017. - 14:59

Тирана, 4. августа 2017

25-годишњица устоличења Његовог Блаженства Анастасија за Архиепископа Тиране, Драча и све Албаније свечано је прослављена у недељу 30. јуна 2017. у Тирани. Васпостављање Аутокефалне Албанске Православне Цркве, која је у великој мери страдала у другој половини 20. века, обележава два важна датума ​​везана за тај догађај: 24. јун 1992. године, када је Архиепископа Анастасија изабрала Цариградска Патријаршија, и 2. август 1992. године, када је Његово Блаженство устоличен, извештава сајте Албанске Православне Цркве.

Божанску Литургију је служио Архиепископ Анастасије, а саслуживали су чланови Светог Синода Албанске Цркве: Митрополита бератски Игњатије, Митрополита корчански Јован, Митрополита ђирокастроски Димитрије, Митрополит аполонијски и фијерски Никола, Митрополит елбасански Андоније, Митрополит амантијски Натанаил и Епископ вилиски Астије. Служби је присуствовало и прво свештенство које је Архиепископ руколожио након дипломирања на  новоотвореној Академији у Драчу, као и велики број верника из целе земље.

После одслужене Литургије, Архиепсикоп  Анатасије је захвалио свима који су присуствовали и учествовали у богослужењу и подсетило их на  своју делатност и настојања током 25 година архипастирске службе. Предстојатељ Цркве је истакао да је протекла четвртина века тек почетак великог рада на обнови и ширењу поља делатности Албанске Православне Цркве, а споменуо је и конкретне црквене активности предвиђене у блиској будућности.

Свечаност је настављена свечаном концертом песама и игара младих група из појединих епархија Албанске Цркве, а затим је приказан филм који је документовао ране године делатности Архиепископа Анастасија, од 1992. до 1995. године.

Доносимо извод из Архиеписковог говора одржаног на устоличењу 2. августа 1992. године:

Православна црква: Благослов за земљу

Албанска Православна Црква је, пре свега, благослов за ову земљу у развоју. Процват и општи напредак Цркве у читавом спектру њених активности одлучно ће утицати на развој целе земље.

Прво: Црква доноси људима, непрестано, нове мисли, нове идеале, вечну наду и снагу како би наставили борбу у овако тешком стању, када су обесхрабреност и безнађе за њих велика опасност, проповедајући одушевљено Тројичног  Бога, и ослањајући се на Његову благодат, милост и безграничну љубав. Најважнији допринос Цркве на друштвеном пољу је тај што охрабрује људе да буду зрели, одговорни, искрени и да се савесно боре, чак и када их нико и ништа споља не присиљава да живе у љубави и стваралаштву, тако да се постепено изграђују цело друштво.

Друго: Православна Црква је увек била и надаље ће бити чинилац јединства, мира и помирења у Албанији својим непрестаним проповедањем праштања и разумевања, као и пружањем унутарњих подстицаја, а и неопходном снагом да се та питања решавају. Држећи се  старе традиције верске толеранције у Албанији, Црква искрено подржава мирни саживот и узајамно поштовање различитих верских заједница. Истовремено, негује осећање поштовања и љубави према онима који су и даље индиферентни или чак негативни према религији. Поштовање слободе сваке личности, без обзира на то да ли верује или не, карактерише православни морални етос да је „сваки човек божанског порекла, јер се сваки човек створен по лику Божјем“.

Треће: Надамо се да ће наша Црква допронети заједничким напорима у развоју Албаније, како би она заузела своје право место у Европи у што краћем времену. И, као и увек, чланови Цркве ће доследно бранити права земље.

Извор: Албанска Архиепископија са енглеског Р.Ракић)

http://orthochristian.com/105579.html

Трг од ћирилице обиљежио Спомен-дан српских народних страдања крајем XX вијека

6. августа 2017. - 14:44

Генерални конзулат Републике Србије био је синоћ домаћин вечери посвећеној сјећању на страдање српског народа у последњој деценији XX вијека, одржаној у оквиру Трга од ћирилице. Током вечери поручено да се жртве не смију заборавити.

Говорили су генерални конзул Републике Србије у Херцег Новом г. Слободан Бајић, архијерејски намјесник бококоторски, протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, предсједница Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Херцег Новог госпођа Оливера Доклестић и предсједник Друштва за архиве и повјесницу херцегновску, г. др Горан Комар.

Вече је започело рециталом „Личке јаме“ који је говорио дјечак Милош Богдановић из Кумбора, чији су преци у „Олуји“ прогнани из Хрватске.

У музичком дијелу програма наступио је хор Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора, под диригентском палицом Михаила Лазаревића.

Своје стихове о избјегличким распећима свога рода казивао је пјесник Ђорђе Брујић.

Господин Бајић је подсјетио да је одлука о обиљежавању 5. августа као Дана сјећања на прогнане и страдале Србе током 90-тих година прошлог вијека, донијета у Београду прије двије године, заједничком сједницом двију влада – Владе Републике Србије и Републике Српске.
„Имајући у виду патње кроз које су прошли прогнани и страдали Срби, можемо поручити, да дугачке колоне протераних Срба, пуста српска огњишта никада нису и неће, никоме донети срећу, а да Република Србија чини и чиниће све како се оваква, више него тешка догађања која су обележила крај двадесетог века никада не понове“, поручио је генерални конзул Републике Србије.

Архијерејски намјесник бококоторски протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић је казао да се у Хрватској „Бљесак“ и „Олуја“ славе као национални празник, уз Томпсонове усташке пјесме и гласни благослов Цркве у Хрвата, а „Хрватска је „Бљеском“ и „Олујом“ довршила оно што Павелић и Степинац нису“, рекао је он и запитао се шта је то што храни мржњу према српском народу.
„Основни проблем је што смо ми Срби православни и немамо намјеру да се мијењамо и прилагођавамо некаквим екуменским марифетлуцима. Покушаји уније у Хрватској сежу у најдаљу старину. Чак је једна и успјела и тако је настала тзв. Гркокатоличка црква у Хрвата, а ми је зовемо Марчанска унија“, рекао је протонамјесник бококоторски и додао да „Данас готово нема ни једног Србина католика, којих је Дубровник био пун а и Бока. Зато нека се нико не чуди што ми са неповјерењем улазимо и у тзв. екуменске разговоре“, закључио је свештеник Момчило Кривокапић.

Госпођа Оливера Доклестић је изразила саосјећање са како је казала „дубоком тугом 220 000 прогнаних Срба са својих вјековних огњишта, некадашње Републике Српске Крајине, Крајине вјековне бранитељке, штита Аустријске царевине“, рекла је предсједница Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ из Херцег Новог.
„Од тада, па до данас, након 22 године, они су странци, гдје год да су отишли, избјеглице од којих су се саблажњавали, и непожељни, од којих су се клонили. 40 000 Срба из Крајине и даље је без ријешеног стамбеног питања, 67, 5 хиљада је избрисано из бирачких спискова у Хрватској. Не могу да се врате у своје куће, станове, на своја имања. Не постоје!“, закључила је Доклестић.

Др Горан Комар сматра да подстицај уништења и прогона српског народа треба тражити у другој половини XX вијека, управо у вријеме када су Балкан запљуснули национални еманципаторски покрети.
„План прогона и уништења није се ни могао јавити прије националних еманципаторских покрета у српских сусједа у централном Балкану прије завршнице XIX вијека и касније, из простог разлога што тог националног елемента тамо до тада није ни било. Он се јавља као израз помјерања у склопу државног досега црно-жуте монархије“,казао је Комар.
Он је рекао да су далеки вјекови заправо тежили урушавању ћириличне писмености и да је српски народ на Балкану уништаван и у својству даваоца Писма.
„Далеки вјекови тежили су урушавању ћириличне писмености у зонама дотација, знака Слова, знака Цркве, а план велелепне византијске држав оличен у дјелу Свете браће Солуњана: писменост свим народима, донио је потврду универзалног и демократског политичко-црквеног концепта Цариграда какав није виђен у историји. У временима када се народно име назначавало потпуно спонтано, без намјере националног еманциповања, тада српско народно име доминира Балканом. То казују све старе повеље и није их могуће уништити“, закључује Комар.

Остатак вечери обиљежио је концерт Београдског камерног хора под диригентском палицом Владимира Марковића и отварање изложбе слика Три сореле Анкице Бјелице, историчарке умјетности и сликарке из Никшића.

У недељу, 6. августа, у оквиру манифестације „Трг од ћирилице“ на Белависти биће приређено вече „У част пјесника Петра Другог Петровића Његоша“. У програму ће учествовати протојереј-ставрофор Гојко Перовић, др Снежана Адамовић, књижевник Никола Маловић и књижевни критичар Желидраг Никчевић.

 

Оливера Балабан