„Трг од ћирилице“ – У част пјесника Петра Петровића Његоша

7. августа 2017. - 15:02

Бокељско издање Горског вијенца представљено синоћ на Тргу од ћирилице. Други дио вечери обиљежило предавање др Снежане Адамовић – Петар Други Петровић Његош у српској критичкој мисли 20. вијека.

О књизи „Горски вијенац – Бокељско издање „, приређивача Николе Маловића, књижевника из Херцег Новог, говорио је књижевни критичар Желидраг Никчевић.

„Ми вечерас промовишемо једну мудру, племениту и слободарску књигу“, казао је Никчевић.

Наглашавајући стратешки, национални и конститутивни аспект Горског вијенца, Никчевић сматра да је ово „ново читање” Горског вијенца драгоцјен допринос укупној српској култури и духовности, а да му посебну актуелност дају управо збивања у данашњој Црној Гори.

„ Никола Маловић овим издањем свједочи непрекинуту, животворну стваралачку нит између нас данашњих какви год да смо и наших понајбољих предака“, рекао је Желидраг Никчевић.

Устврдивши да није случајно што је један од најистакнутијих савремених српских приповједача, какав је Никола Маловић, приступио овом подухвату, Никчевић је казао да „Овдје, у Херцег Новом, није тешко установити да се управо на ободу српских земаља по правилу јављају важне фигуре и гласови наше књижевности, као што је некада са сјевера говорио Црњански, са југа Стефан Митров Љубиша, са истока Бора Станковић, са запада Кочић, Десница, Матавуљ и други. Тако се тим феноменом укрштања тзв. периферних снага једне националне књижевности изграђује национална духовна граматика“, рекао је он, додавши да управо у томе види значајан допринос овог Маловићевог подухвата.

Говорећи о Његошу као свевременом и увек актуелном пјеснику и мислиоцу, ствараоцу српског заједништва и уређивачу „српског националног ентеријера“, Никчевић је рекао: „Његош је створио простор у којем и данас потпуно актуелно одзвањају наши снови, наше наде, трауме и трагедије. Тај фантастичан прелаз Његошев, од креативног умјетничког Ја, према народном, саборном Ми, до Његоша на таквој духовној висини, ми Срби нисмо имали“, рекао је Никчевић.

Приређивач Никола Маловић је казао да је ово издање  направљено са намјером да буде другачије од осталих. „Дијелом је и фотомонографија и по први пут нуди збир сентенци из Горског вијенца“, казао је Маловић напоменувши да је издање ове књиге помогло Министарство културе Републике Србије.

„Из ове књиге посредством фотографија сазнајемо гдје је све Његош боравио у Боки, и за која мјеста је био посебно везан“, рекао је Маловић.

Доносећи посјетиоцима дијелове предговора књиге, Маловић каже: „Његош не упире прстом на савјест нације него прст полаже на стихове који на савјест треба да подсјете, да свак може да прочита, да му се не соли памет са стране, него да сам види шта је пјесник хтио да каже. Његош је предвидио и категорију ђака упорних у томе да не прогледају читајући, па он каже: Будале су са очима слијепе, које виде залуду виде“.

Представљајући своју докторску дисертацију „Петар Други Петровић Његош у српској критичкој мисли 20. вијека, др Снежана Адамовић је казала да је веома тешко доћи из Ваљева у Херцег Нови и говорити о Његошу.
„Пишући о Његошу,Исидора Секулић је написала да је сваки Његошев стих заправо кујунџијски рад-накит“, казала је Адамовић и додала да је Исидора Секулић примјетила још једну значајну чињеницу, а то је да је Његош непреводив.
„Његош се не може превести, већ се мора препевати. У Његошевим стиховима су записани откуцаји наших дамара. Ми те стихове осећамо, слушали смо их од својих укућана, комшија, пријатеља и многи од нас су можда мислили да то није Његош већ народна пословица“, казала је она и додала да нам о тој утканости Његоша у наше биће сведочи у својим делима и Андрић који се са Његошевим стихом први пут срео као дечак.
„Оно што је веома важно да кажемо је и то да је Андрић веома храбро о Његошу сведочио као о свом духовном орјентиру и путоказу, и као јунаку косовске мисли“, казала је др Снежана Адамовић и додала да је Андрић вероватно под утицајем Његоша препознао свој идентитет, и у својим тридесетим годинама почео да се изјашњава као Србин.
„Он је више пута и када то није било пријатно, у комунистичкој Југославији говорио да је Његош духовни орјентир не само за њега, него за све нас који о томе треба више да сазнамо и примимо к’знању“, казала је Адамовић.

У музичко-поетском дијелу програма стихове у част Његошеву је говорио пјесник Слободан Вучинић, а духовним појањем се представила солисткиња Наташа Миљевић.

Вечерас ће у порти храма Светог архангела Михаила бити одржана промоција књиге др Јелице Стојановић „Пут Српског језика и писма“. О књизи ће говорити Драган Лакићевић, књижевник и уредник Српске књижевне задруге из Београда, др Драго Перовић са Филозофског факултета у Никшићу, мр Јелена Газдић, асистент на Одсјеку за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Никшићу и мр Милорад Дурутовиић из Матице српске. Програм почиње у 21 час.

Оливера Балабан

ВИДЕО: „Трећа сеоба Срба“: Округли сто поводом „Олује“ у храму у Дољанима

7. августа 2017. - 14:49

Одржавањем округлог стола ,,Трећа сеоба Срба”, обиљежена је годишњица прогона српског народа у операцији хрватске војске ,,Олуја”. На округлом столу, који је одржан у порти храма Светог Архангела Михаила у Дољанима, крај Подгорице, говорили су проф. др Александар Стаматовић, публициста Будо Симоновић, као и протојереј мр Предраг Шћепановић.

Сјећање које смо овдје уприличили јесте сјећање, ако Бог да, у нади на повратак, казао је протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић, који је благословио скуп додајући да је сјећање које је утемељено у христоликој жртви Господа Бога Исуса Христа, „сјећање које нас опомиње и утемељује“.

Проф. др Александар Стаматовић истакао је да тај злочин није почео прије само 22 године, нити деведесет, стотину или ко зна колико година, већ да се његови коријени налазе много дубље у историји.

„Тај злочин према шизматицима, православцима, креће од оног момента када се хришћанство раздвојило на двије основне групације средином 11. вијека, на римокатоличанство и православље“, појаснио је Стаматовић, истичући да је у доктрини римских папа, мање или више, кроз историју била изражена борба против шизматика.

„Историја није тренирање памћења датума и препричавање фабула неких догађаја. То није историја. Ако она, као изучавање прошлости, нема поруку за садашњост и будућност, онда о нема ни смисао. Ми желимо мир, просперитет и будућност када повратимо српску Крајину, Косово. То је војним путем изгубљено и војним путем се једино може вратити. Све остало је шупља демагогија која нема апсолутно никакву националну поруку, нити национални значај. Треба да схватимо да смо ми били војнички тучени. Историчари треба да утврде зашто је дошло до онаквог пораза у Српској Крајини, Славонији и Барању? Зашто је онолико стотина Срба кренуло у егзодус? Ко је издао? Зашто се то десило? Како се то десило? Да означе људе који су издали“, сматра Стаматовић и осврнуо се и на усташку идеологију истичући да су усташе представљале сублимацију хрватских националних интереса.

„Историја нема љубави, нити љубав има историју. Ми се вечерас сјећамо оних који су 4. и 5. августа у стравичној злочиначкој ,,Олуји” морали да напусте своја вјековна огњишта. Та мржња сеже од подјеле Истока и Запада. Још је Анте Старчевић, из Хрватске странке права, говорио о Србима као реметилачком фактору. Када сам размишљао шта вечерас да кажем, тражио сам и оне позитивне примјере у хрватском народу који су у свом срцу и души, из полета јужног словенства. Ту бих поменуо великог писца Антуна Густава Матоша, Тина Ујевића…“, казао је протојереј мр Предраг Шћепановић додајући да свако сјећање на жртве подстиче у човјеку осјећање туге и нелагоде, те истако да је и краљ Александар Карађорђевић направио велику историјску грешку.

„Зачетник усташког покрета је управо Анте Старчевић, а његово извођење радова ће наставити касније Анте Павелић, а то је да Срба више не буде. Ипак, као православни хришћанин вјерујем да послије смрти долази васкрсење, и надам се да ће све оно што је добро васкрснути и да ће Срба у Хрватској опет бити“, казао је Шћепановић.

Новинар и публициста Будо Симоновић истакао је да се ,,Олуја” није десила тих августовских дана прије 22 године, већ да је то био ,,само завршни чин олује која вјековима траје на овим просторима, олује у којој је спреман ражањ за српски род”.

„Поменућу само један застрашујући податак из села Голињева код Ливна. У том селу није остало ока за свједока. Списак страдалих је заокружен на 256 имена, од којих је било 24 некрштене дјеце. Чак ни ти стравични злочини, иако Срби нису глуп народ, нијесу их опаметили. Педесет година касније направили су опет исту грешку коју су направили 1941. године када су као јагањци ишли на клање пред шачицом кољача који су око њих витлали оружјем и камама. И 1992. године на сличан начин су погријешили. Не сви, на сву срећу, па је број жртава био знатно мањи, али су се поновили сви методи убијања“, казао је Симоновић истичући да су Срби ,,наиван народ”.

Он је додао да је знатно лакше долазио до података шта се у Ливну и околини дешавало 1941. године, него шта се догађало од 1992. до 1995. године.

„Не могу рећи да су ти људи заплашени, али једноставно као да још увијек вјерују у некакав повратак тамо, па да се не замјере“, закључио је он.

У програму су учествовали народни гуслар Максим Војводић, а програм је водио Лука Јанковић, док је организатор догађаја Православна парохија 13. подгоричка, гдје службује протојереј-ставрофор Бранко Тапушковић.

Извор: портал in4s.net

Црква Свете великомученице Недјеље у херцегновском селу Мојдеж прославила храмовну славу

7. августа 2017. - 14:23

Светом Литургијом, у недјељу 6. августа, прослављена је слава цркве Свете Недјеље у Мојдежу. Древни мјесни обичај је да иако се Света великомученица Недјеља календарски прославља 20. јула, главна прослава помјери на прву недјељу у мјесецу августу.

Свету Литургију су служили протојереј Владан Пантелић, надлежни парох, и јереј Игор Балабан.
Мјесни парох је овом приликом вјенчао брачни пар из Москве, Игора и Наталију, који су већ дуго година у грађанском браку, али су се тек недавно одлучили и да се црквено вјенчају.

Литургијску бесједу изговорио је свештеник Игор Балабан.
Отац Игор је казао да је Света великомученица Недјеља била веома храбра, и да се суочила са страхом чак и боље него што су то ученици Христови учинили када их је задесила бура на мору.
Тумачећи прочитано Јеванђеље он је казао да „ Ни један дан, ни један трен нашег живота неће остати без буре у којој су апостоли били. Али, ако препознамо у помрчини овога свијета Господа да иде према нама, страх ће од нас да се уплаши, и страх ће од нас побјећи“, рекао је свештеник Балабан.

На крају Свете Литургије учињен је трократни опход око цркве и преломљен је славски колач.

Мјесни обичај је такође да се на овај дан испред цркве послужује домаћи сир, бијело и црно вино, што су парохијани и ове године испоштовали на Трпези љубави припремљеној у част Свете великомученице Недјеље.

Оливера Балабан