Трг од ћирилице: Ћирилица – печат српског језика и народа

8. августа 2017. - 21:03

У Херцег Новом представљена књига „Пут српског језика и писма“. Своје стихове промовисао пјесник Бранислав Зубовић.

Друга програмска седмица Трга од ћирилице започела је синоћ промоцијом књиге др Јелице Стојановић „Пут српског језика и писма“, у издању Српске књижевне задруге.
О књизи су говорили Драган Лакићевић, књижевник и уредник Српске књижевне задруге из Београда, доц.др Драго Перовић са Философског факултета у Никшићу, мр Јелена Газдић, асистент на Одсјеку за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Никшићу и филолог Мира Чановић, која је и водила промоцију.

Изједначавајући историју писма и језика са историјом народа, Драган Лакићевић је казао да почевши од Ћирила и Методија и средњовјековних писаца, па до Његоша, Љубише и Кочића – „ћирилица представља једини печат српског језика и народа“.
„Историја српске ћирилице прати историју српског народа: кад се уздиже народ – светли његово писмо; кад народ посрће и писмо му потања“, казао је Лакићевић наводећи да су у том смислу студије Јелице Стојановић пуне драгоцјених обавјештења, датума, извора и података.

Осврћући се на два последња поглавља у књизи „Пут српског језика и писма“ која су посвећена српском језику у Црној Гори, он је рекао да је др Јелица Стојановић овом питању приступила „научно и на висини задатка – без страсти и узбуђења, мада има места узбуђењу пред нечим што је на делу – беспризорно и невиђено“, казао је књижевник Драган Лакићевић закључивши да је „госпођа професор схватила да је то с именом језика у Црној Гори у историји и одисеји српског језика једна епизода, нипошто епоха – јер је у малом броју примерака велика срамота и злоупотреба“.

Мр Јелена Газдић се дотакла дијела књиге у којој др Јелица Стојановић анализира државно-националне пројекте спровођене у 19. и 20. вијеку на просторима Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе, у циљу затирања, крађе и преименовања српског језика и српског ћириличног наслијеђа.
„Ауторка хронолошки прати и са лингвистичког и социолингвистичког аспекта анализира утицај политике на науку и стављање науке у службу политике и политиканства“.
Наводећи примјер још једног научника филолога који се одупирао утицају тренутних интереса политике – Милана Решетара, Србина католика из Дубровника, чијим научним анализама професорка Стојановић даје значајно мјесто у својој књизи, Газдић је уједно навела и примјер фалсификата на дјелу – академска бесједа Милана Решетара, у којој аутор језик споменика у Дубровнику и ближој околини, писаних словенским, именовао прије свега као српски.
„Професорица Стојановић истиче како је очигледно из политичких и политикантских разлога изостављена кључна завршна реченица у штампаној верзији ове бесједе објављене 1952. године у Гласу Српске академије наука у којој Решетар каже: Коме су Срби и Хрвати два народа, тај ће морати признати да је Дубровник по језику увијек био српски“, рекла је мр Јелена Газдић.

Са озбиљне анализе фалсификовања српског језика на просторима данашње Хрватске и Босне и Берцеговине, Газдић је прешла на Црну Гору.
„Ипак, како каже и проф. Стојановић, политика према језику у Црној Гори по апсурдним одлукама заиста премашује све остале“, рекла је Газдић и додала да су у Црној Гори „под паролом да црногорски језик мора да постоји, као „методолошке основе” тог тзв. језика коришћени различити закони, прописи и наредбе“.
„У земљи Страдији све је могуће па и поистоветити језик са државом, ћирилицу прогнати из јавног живота, изоставити име Херцеговине и назив источнохерцеговачки дијалекат замијенити којекаквим смишљеним и лингвистички непрецизним и неадекватним називима типа „општејезички слој који припада аутохтоним црногорским грађанима“ и пренебрегнути чињеницу да је Вук за основицу језика узео управо источнохерцеговачки дијалекат“, закључила је Газдић.

Др Драго Перовић са Философског факултета у Никшићу је нагласио да се на нашим просторима дугорочним политичким пројектима „једном за увијек жели затрти све што је ћирилично“, и додао да то затирање „Посматрано из перспективе оних по чијим се плановима оно и догађа, може бити успјешно и потпуно, не уколико нам се као некад забрани ћирилица, него само уколико се препусти нама самима да је се одрекнемо и да је затремо и затрпамо у нама самима. И то није само случај у овој и оваквој Црној Гори, већ и у самој Србији, а богами и Републици Српској“, закључује Перовић.

Мира Чановић је казала да „иако су студенти и постдипломци са Одсјека за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Никшићу, у данашњој Црној Гори дискриминисани на свим пољима, имају срећу да уче од оних који се залажу само за истину у језику и о језику, а таква је моја уважена менторка професор др Јелица Стојановић“, казала је она и додала да је у времену „када се о фалсификатима олако и понизно ћути, веома битно ко вам је ментор“, рекла је Чоновић.

 

Др Јелица Стојановић се захвалила Српској књижевној задрузи као издавачу и покровитељима књиге: Манастиру Острог и Српском културном друштву „Слово љубве“ из Бара, Милошу Ковачевићу који је написао предговор овом издању, као и организаторима промоције на Тргу од ћирилице.

Ауторка је казала да је ова књига писана на беспућима и провалијама по српски језик, ћирилицу, истину, науку, наслијеђе и човјека у Црној Гори.
„Писана је као покушај свједочења у овом времену, јер се морало записати и забиљежити. А, под патронатом политике званичне власти, нажалост, Црна Гора је исписала свједочанство незапамћеним фалсификатима, лажима, обманама.“, казала је она.
Цитирајући Милорада Екмечића, ауторка је рекла да је црногорски језик „цивилизацијска срамота“.
„Нигдје се у познатој цивилизацијској пракси није вршило такво насиље над језичком, књижевном и, шире, културном збиљом, као данас у Црној Гори. Односно, ово што је данас на дјелу, нема ни научне, ни историјске, ни друштвене заснованости. Није у складу са историјом, са човјеком који живи у Црној Гори, са његовим бићем. Дошло се до апсурдне ситуације да већ ништа(на формалном плану) у Црној Гори не препознајемо као своје. Постајемо идући овим путем, ни своји, ни ничији“, казала је професорка Стојановић.

Она је уз претпоставку да „ако нас и најмање ране свога рода боле“ закључила да је за препород Црне Горе потребно љубави, трпљења и истрајавања.
„Српски језик је (уз то, прије свега – ћирилицом) створио и стварао Црну Гору, једино је он може оживјети и препородити – а до препорода свакако мора доћи. Или ће Црна Гора поништити себе“, рекла је др Јелица Стојановић.

Књига „Пут српског језика и писма“ је објављена у издању „Плаво коло“ Српске књижевне задруге и добитник је Вукове награде за науку у 2016. години.

Други дио вечери протекао је у знаку стихова Бранислава Зубовића, пјесника из Врбаса.

У музичком дијелу програма наступиле су сестре Милић из Никшића.

Вечерас ће на Тргу од ћирилице бити представљена најновија издања Светигориних књига за најмлађе.

 

Оливера Балабан

Владика славонски Јован у Русији

8. августа 2017. - 22:42

Дана 2. августа 2017. године, када Света Црква прославља празник Светог пророка Илије, већ традиционално спроведене су свечаности посвећене празновању Илиндана на улици Илинка – дан који обједињује Дан Ваздушно-десантне војске и славу храма Светог пророка Илије, који је централни храм Ваздушно-десантне војске.

Идеја водиља прославе је препород историјских вредности: миротворства, духовног и моралног јединства народа, Војске и Руске Православне Цркве. Празновање је започело служењем Божанствене архијерејске Литургије у храму Светог пророка Илије, којом су началствовали Његово Високопреосвештенство Митрополит истрински г. Арсеније, који је први викар патријарха Кирила и управља пословима Епархије московске, и Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски Јован уз саслужење многобројног свештенства.

Након Литургије, од храма на Црвени трг пошла је литија у којој су учествовао отац Михаил Васиљев, главни свештеник Ваздушно-десантне војске, свештеници, команданти, виши официри и ветерани Ваздушно-десантне војске, а на Лобном месту одслужен је молебан Светом пророку Илији, након чега су прочитане честитке председника Путина и патријарха Кирила. Поздравним речима народу и војницима обратили су се и митрополит Арсеније и владика Јован, који је подвукао блискост два народа и две Цркве, њихово духовно и историјско јединство. Учешће у прослави узели су главни команданти, бивши и садашњи припадници Ваздушно-десантне војске, познати друштвени и државни делатници, представници културе, уметности и науке, као и грађани и гости Москве.

Његово Преосвештенство Епископ пакрачко-славонски г. Јован посетио је 3. августа 2017. године Епархију новокузњецку. Заједно са Епископом новокузњецким и таштагољским г. Владимиром, владика Јован је посетио је најстарији храм епархије, катедрални Спасо-Преображенски Саборни xрам. Настојатељ храма јеромонаx Марко (Червов) приредио је обилазак за госте. После тога епископи Владимир и Јован одслужили су молебан за умножење љубави и мира међу народима. Архијерејима је саслуживало свештенство Епархије новокузњецке. Владика Јован такође је посетио и књижевно-меморијални музеј Ф. М. Достојевског.

У недељу девету по Педестници, 6. августа 2017. године, у катедралном Знаменском храму свету архијерејску Литургију служили су Митрополит кемеровски и прокопјевски г. Аристарх и Владика пакрачко-славонски г. Јован. После сугубе јектеније митрополит Аристарх прочитао је молитву за мир у Украјини. Након богослужења митрополит Аристарх обратио се клирицима и верном народу беседом посвећен  ом, на Литургији прочитаној, јеванђелској причи. Митрополит је, такође, топло поздравио Преосвештеног владику Јована. У знак захвалности Митрополит је госту архијереју уручио знак сећања на петогодишњи јубилеј Митрополије кузбашке и на дар му предао престони крст са молбом да се моли за његову епархију и најборојније трудбенике овога краја – рударе. Владика Јован је захвалио Митрополиту на гостопримству, нагласивши да су Кузбас и Славонија посебно блиски по духу, јер их обједињује историја протеклог стољећа када је огроман број хришћана из тих крајева примио своју мученичку кончину.

Извор: Епархија славонска

„Одигитрија“-Поклоничка путовања за Хиландар у септембру и Богородици Чајничкој у октобру

8. августа 2017. - 21:25

Манастир Хиландар

Четвртак – 28. 09 2017.г.
– полазак испред храма Свете Петке у Будви у 11:00 часова. Укрцавање остатка групе у Подгорици испред Храма Христовог Васкрсења у 13:00 часова. Молебан пред пут. Вожња до Јерисоса са краћим задржавањима ради одмора.

Петак – 29. 09 2017.г.
Долазак у Јерисос у раним јутарњим часовима.Подизање виза за Свету Гору и укрцавање на брод за хиландарску луку Хрусија, (08:35). Долазак у Свету српску лавру Хиландар. Дочек у гостопримници, смјештај у спаваонице. Кратак одмор. Манастирски комплекс: главни храм Ваведења Пресвете Богородице (Милутинов храм), ризница, бунар Светог Саве, лоза Светог Симеона, манастирско гробље са костурницом, књижара-сувенирница… 15:00 – Вечерња служба, вечера у трпезарији Св.краља Милутина. Повечерје са акатистом Пресветој Богородици, изношење светих моштију, поклоњење. Ноћење.

Субота 30. 09 2017.г
Литургија у раним јутарњим сатима, објед, обилазак пирга Св. краља Милутина, Душановог крста…Полазак за арсану Хрусија, обилазак скита Светог Василија Солунског (Хрусија), брод за Јерисос. Кратак одмор у Јерисосу и полазак за Подгорицу у раним поподневним часовима, истим путем. Кратка задржавања ради одмора и освежења. Долазак у Подградец (Албанија) у касним вечерњим сатима. Ноћење.

Недјеља 01. 10 2017.год.
Полазак за Црну Гору. Успутни одмори и краће задржавање у Тирани; обилазак храма Христовог Васкрсења.
Долазак у Подгорицу и Будву у касним вечерњим сатима.

У цијену путовања од 115Е, урачунат је превоз луксузним аутобусом „Неоплан трендлајнер“ (видео, клима…) до Јерисоса и назад, ланч вечера у поласку, доручак у Јерисосу; вечера, ноћење и ручак у Хиландару, ноћење и доручак у Албанији.
Нијесу урачунати: виза за Свету Гору, бродска карта, здравствено осигурање, успутни индивидуални трошкови, лични прилог манастиру.

 

ТВРДОШ, ЧАЈНИЧЕ, ДОБРУН, МИЛЕШЕВА, СВЕТА ТРОЈИЦА

Информације на:
033-40 20 20; 068 262 603
[email protected]
фб- Одигитрија- Ходочашће

Петак -06. октобар
Полазак из Будве у 07:00, Подгорица – Храм Христоог Васкрсења; Никшић – Храм Св. Василија;
Требиње – Саборни храм, ман. Тврдош, Херцеговачка Грачаница; Чајниче – вечера , ноћење .

Субота – 07. окобар
Чајниче – Литургија, послужење, полазак за Вишеград -мост на Дрини, Андрићград; ман. Добрун, ман. Св Николаја – Бања Прибојска, Пријепоље- вечера, ноћење;

Недјеља – 08. окотбар
Ман. Милешева – Литургија, послужење, Пљевља-ман. Свете Тројице, Ђурђевића Тара, Жабљак (уколико дозвољавају временске – прилике посјета Црном језеру), повратак.

Цијена путовања. 95е