Посјета Митрополита Амфилохија Православној Цркви Чешких и Словачких земаља – Стазама Оца Јустина

16. августа 2017. - 12:20

 

Вишедневна посјета (12-15. августа) Архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског господина Амфилохије Цркви у Словачкој  протекла је у знаку братске љубави, благослова и жеље да се на простору ове најстарије Словенске православне цркве оствари пуноћа јединства Једне Свете Саборне Апостолске Цркве Христове Православне.

Православна црква чешких земаља и Словачке  је основана у Великој Моравској (863) мисионарењем Светих Ћирила и Методија. Међутим, након њихове смрти наметнут им је латински обред од стране папских изасланика. Ова Црква је опстала иако су је  кроз историју пратила велика страдања.

Митрополит је Словачку посјетио на позив митрополита михаловско – кошицког Православне цркве чешких земаља и Словачке, господина Георгија који га је за заслуге учињене за духовно добро Епархије михаловско-кошицке одликовао орденом  Св. Алексеја Тохта, највишим одликовањем ове Епархије. На дар је добио и дјелић моштију Светог Јова Ухољског. Дарови, али прије свега љубав и вјера обрадовали су нашег Митрополита који је од срца констатовао да је добио богатство не само у даровима већ у заједничком служењу и овом народу Божјем.

Митрополит Амфилохије се састао и са првојерархом аутокефалне Православне цркве чешких и словачких земаља Његовим Блаженством архиепископом  и митрополитом пресовским г. Растиславом у Митрополитској резиденцији у Пресову.

Владика Амфилохије је са Блажењејшим Растиславом разговарао о изузетном значају прошлогодишњег Великог и Светог сабора Православне цркве на Криту у чијем раду су обојица активно учествовали, као и осталим темама важним за савремени живот Православне цркве.

Посјету Православној цркви у Словачкој гдје је свуда дочекан у љубави и радости, завршио је служењем  Свете архијерејске Литургије са својим домаћином у храму Успења Пресвете Богородице у Кошицу, другом по величини граду у Словачкој. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља митрополит Амфилохије је сабранима честитао празник Успења Пресвете Богородице који ова Црква прославља 15. августа и пренио благослов светиња из Црне Горе. Владика је рекао да је прослављање Пресвете Богородице уграђено у биће свих хришћана и свих православних народа:

„Пресвета Богородица је родила Господа нашег Исуса Христа, спаситеља рода људскога. Зато јој и пјевамо да је Она шира од небеса и савршенија од херувима и серафима. Зато што је смјестила у своју утробу Онога који је створио сву васиону и сву творевину Божју.“

Митрополит је казао да је Богородица мајка Бога нашега због тога и наша заједничка мајка.

„Кроз Христа и преко Њега Она рађа свако људско биће у тајни Крштења. И као таква, Она је призив свима нама да ходимо путем Сина њеног, Господа и спаса нашег Исуса Христа“, поручио је вјернима митрополит Амфилохије и подсјетио да су управо на овим просторима Христос и Богородица први пут прослављени на словенском језику.

Посјета Словачкој православној цркви је била препуна искрених обостраних емоција. Домаћини су у великом броју дочекали свог дугогодишњег пријатеља и молитвеника. Приврженост и љубав ове пастве најбоље потрђују ријечи самог владике Георгија који је митрополиту Амфилохију заблагодарио у име Православне цркве у Словачкој и Чешкој:

„Многи су нас пријатељи оставили, заборавили, а само је митрополит Амфилохије говорио да је наша Црква кирилометодијевска и да јој треба помоћи. Хвала вам на томе, никада вам то нећемо заборавити“.

Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски Амфилохије је са посебним пијететом говорио о овој Цркви која је одољела свим невољама које су је кроз историју погађале :

„Ријеч је Господња да Цркви Христовој ни врата пакла неће одољети. Живи свједок те истине непобједивости Једне Свете Саборне Апостолске Цркве јесте управо  Кирилометодијевска православна црква која се данас назива Православна црква чешких и словачких земаља. Данас сам и ја доживио ту велику истину да је ова Кирилометодијевска црква. Мајка црква свих словенских православних цркава.“

Митрополит Амфилохије је обраћајући се вјерном народу који је све вријеме службе појао у цркви Успења Пресвете Богородице у селу Низна код Рибњице, што је на њега оставило посебан утисак,  казао:

„Св.Кирило и Методије су створили Панонску митрополију а њихови ученици Климент и Нум, Горазд Сава и Ангеларије, Петочисленици су утемељили Охридску архиепископију, из које се родила и Трновска патријаршија, Бугарска, из ње се родила Пећка патријаршија, Кијевска митрополија, Московска патријаршија…Цариградска патријаршија је дакле пославши Кирила и Методија у Моравију започела историју словенских православних цркава. Из Моравије креће словенско православље које у себи обједињује и први Рим и онај други Рим. Мошти Светог Климента Римског света браћа Кирило и Методије су с Црнога мора пренијели у Рим, и тамо се упокојио и Свети Кирило. Тамо су његове свете мошти. А онда је тиме у то вријеме, када је први Рим био православни, и такав остао све до 11. вијека, јединство Цркве васељенске пројавило и овдје. И дај Боже, да се управо овдје, гдје се то јединство Истока и Запада пројавило, да се поново пројави у једној, Светој Саборној Апостолској Цркви Христовој Православној“.

Митрополит црногорско-приморски је поручио да је, да би се то заиста и догодило, неопходно  да се римокатолици и грко-католици поново врате тој пуноћи Цркве Истока и Запада.

„Та пуноћа Православне цркве је посвједочена и на Светом Великом сабору на Криту за Тројичиндан прошле године. На њему је као Васељенски потврђен онај Сабор Светога Фотија равноапостолнога, који је и послао Кирила и Методија у Моравију“, поручио је митрополит Амфилохије и додао:

„У исто вријеме када је и римски епископ прихватио словенски језик као језик Јеванђеља и проповједи, јер је онда била тројезична јерес на Западу да Јеванђеље може да се проповједа на јеврејском, латинском и  грчком, Свети Патријарх Фотија равноапостолни је потврдио да се Јеванђеље проповједа свим народима на свим земаљским језицима. Онда је то прихватио епископ Рима Никола Први и зато су Кирило и Методије могли да проповједају Јеванђеље у Моравији јер то је била јурисдикција Римског епископа . Зато сте ви, мало стадо Господње органски наставак те и такве  Цркве Кирилометодијевске, Панонске која се зове данас Православна црква чешких и словачких земаља.“

„Ово сјеме се сачувало иако се чинило да га нема, међутим дао је Бог Карловачку митрополију Пећке патријаршије која је помогла онима који су се вратили изворној вјери православној. Она је утемељила ову цркву не на власти и моћи него на мученицима јер је крв мученика сјеме за нове хришћане“, казао је митрополит Амфилохије у свом обраћању вјерном народу Словачке.

Током посјете Православној цркви у Словачкој Владика је у својим бесједама подсјетио на стазе којима је ходио Св. Јустин Ћелијски који је у овој Цркви проповједао Јеванђаље. Наиме, духовни отац митрополита Амфилохија, Св. Јустин Ћелијски је по одлуци Светог Синода, донетој половином децембра 1930.  године, упућен у православну мисију у Поткарпатску Русију у Чешкој, као пратилац и помоћник епископу битољском Јосифу (Цвијовићу). У Чешкој, гдје је остао годину дана, изузетно успјешно је обављао повраћај у отачку вјеру насилно поунијаћених православаца. Тада му је, за обновљену Лукачевску епархију, понуђен архијерејски чин, али је смирени о. Јустин одбио то достојанство.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља у недјељи, 13. августа у цркви Успења Пресвете Богородице у Низну архиепископ цетињски Амфилохије је подсјетио на ријечи апостола Павла да је гријех све што није од вјере :

„Све што није утемељено у вјери Живога Бога Истинитог иде погрешним путем, и човјеков језик, ум, помисао, дјела. Зато Господ непрекидно призива све људе и народе на истинску праву вјеру. И сваки исцељење у Јеванђељу засновано је на вјери…Вјера је она која нас спасава, вјера не било каква већ истинска, права … Таква је вјера она која сабира људе кроз вјекове у Цркви Божијој Христовој“.

Митрополит је истакао да су ту вјеру посвједочили свети апостоли и сви свети Божији људи а да је један од таквих у наше вријеме био отац Јустин Ћелијски, живи свједок Живога Бога и Његов благовјесеник чији је дио моштију унијет у Храм Успења Пресвете Богородице гдје је он проповједао Јеванђеље и служио.

Говорећи о Св. Јустину, митрополит је подсјетио да је он 1938. изабран за  епископа Ужгородског, али да је након разговора са Старцем Симеоном Дајбабским схватио да то није његово призвање већ да је Господ њега изабрао да буде богослов и да кад дође вријема гоњења Цркве буде живи свједок Живога Бога.

Отац наш Јустин  се послије многих недаћа, прогона, утамничења смјестио у манастир Ћелије код Ваљева гдје је остао до упокојења, 1979. године и гдје је написао нека од  најзначајнијих и најбољих дјела  у Цркви  нашега времена. У исто вријеме отац Јустин је проповједао Јеванђеље, а неколико младих људи (међу којима умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије, бачки Иринеј, митрополит Амфилохије..), имало је благослов да се сретну са човјеком истинске вјере у Христа Господа.

„Могло би се рећи сам Господ га је послао у та најтежа времена за Цркву да буде живи свједок, апостол Цркве Божије у српском народу и уопште православљу“, казао је митрополит и истакао:

„И ево дошао је данас овдје гдје је прије Другог свјетског рата  долазио да проповједа Јеванђеље, радовао се обнови  Кирилометодијевске цркве у земљама Чешке и Словачке. Није дошао као епископ већ као светац. Он је свим својим бићем исповједао једну Свету Саборну и Апостолску Цркву“.

Владика је подсјетио на чланак „Човјек и Богочовјек“ који је отац Јустин написао 70-тих година о Другом ватиканском концилу :

„Написао је да је то велики догађај за Римокатоличку цркву и Запад, али је у исто вријеме схватио шта је Западно хришћанство одвојило од Цркве православне, Истока. Основни разлог је то што је Западна црква почела да темељи себе више на човјека него ли на Христа богочовјека.“

Отац Јустин је тада написао да у историји човјечанства постоје  три гријеха: Пад Адама и Еве, Јудин пад и пад Римског Папе. Који је обоготворио себе човјека и тиме створио оно што називамо обезбоженим хуманизмом, темељењем људске историје само на човјеку, људском знању, памети…

„Остаје вјечна истина не живи човјек само о хљебу и људском знању, храни  земаљској него о свакој ријечи која долази из уста Божијих а та Ријеч је управо јединородни Син Божији, вјечни Логос Божији кроз кога је све постало, који се родио од Дјеве  ради нас и нашега спасења“, казао је митрополит и додао: “Када је дошла пуноћа времена Бог је послао Сина Свога јединородног да свако ко вјерује у Њега не погине него да има живот вјечни. Који је рекао за себе „Ја сам Хљеб живота и који једе од овог Хљеба неће умријети него ће вјечно жив бити.“

Отац Јустин и сви други свети Божији људи били су свједоци тог Хљеба живота Христа Бога Нашега и на том Хљебу, на Христу Богу и вјери у Њега заснивали свој живот и живот Цркве Божије, казао је митрополит Амфилохије :

„Свето причешће је суштина вјере оца Јустина и наше Цркве православне и зато ми сабрани у име Господње благосиљамо Оца Сина и Духа Светога и исповједамо Симбол вјере који смо научили од светих отаца, не додајући ништа јер су на Западу придодали филиокве, чиме је погажена љубав у Цркви. На литургији кажемо „Волимо једни друге да би једнодушно исповједали Оца, Сина и Светога Духа“,истакао је владика и казао да се на љубави, на саборној вјери темељи наше исповједање а не на памети било ког човјека па макар се он звао Римски папа.

У току четвородневне посјете митрополит црногорско – приморски Амфилохије је служио, поклонио се и обишао многе светиње у Словачкој. Благословио је у близини села Даргов градњу манастира који ће бити посвећен Св. Василију Острошком, а чија ће црква имати изглед ловћенске цркве Св. Петра Цетињског. Одслужио је на манастирском гробљу помен монасима, оснивачима и приложницима некадашње манастирске обитељи Св. Јована Почајевског у Ладомиру. У Михаловицу је испред Унијатске цркве, у којој је чудотворна икона Пресвете Богородице којој је и посвјећена, благословио обновљену литију кроз село Клоцоков. Храму Успења Пресвете Богородице у Низну даривао је мали дио моштију Св. Петра Цетињског и новојављеног Мардарија Љешанско-либертвилског.

Ова посјета Митрополита Амфилохија потврдила је да је благословено сјеме Светих Кирила и Методија, Светих Божијих људи који су вјековима свједочили Име Божије, све до новопросијавшег светитеља наших времена оца Јустина Поповића,  уродило и урађа дивним и благословеним плодовима, потврђујући да је Жив Господ Бог наш.

 

Православна црква чешких земаља и Словачке помјесна је аутокефална црква и налази се на 14. мјесту у диптиху православних цркава, као наследник Великоморавске цркве и има ранг митрополије.

Православна црква чешких земаља и Словачке има укупно четири епархије:

Прашка епархија;Оломоуцко-брњенска епархија;Прешовска епархија; Михаловско-кошицка епархија.