Света Литургија на црквишту у Толошима посвећеном Часном Крсту

30. септембра 2017. - 17:36

У суботу након Крстовдана, 30. септембра 2017. године, служена је Света Литургија на црквишту посвећеном празнику Воздвижења Часног Крста у подгорочком насељу Толоши поводом славе овог Светог мјеста. Свету Литургију је служио протојереј Предраг Шћепановић.

– Данас смо се сабрали да прославимо празник Воздвижења Часног Крста, да се научимо да волимо Бога и да волимо људе. Овај Крст који се налази на овом мјесту нека чува и штити све оне који живе овдје. Нека би Бог дао да благодлов Божији, мир здравље и радост уће у све Ваше домове, рекао је у Литургијској проповиједи отац Предраг.

Пресједник Одбора за обнову храма Данило Брновић честитајући празник свима је пожелио  добродошлицу и добро здравље.

Ново сабрање заказано је за Бадњи дан када ће бити ложење бадњака на овом светом мјесту.

Н.П.

Фото: Миливоје Радоњић

Саопштење за јавност Правног савјета Митрополије црногорско-приморске

29. септембра 2017. - 15:32

Нетачан је навод Ненада Зечевића, уредника политичке редакције Побједе, да је на сједници Правног савјета Митрополије црногорско-приморске 26. септембра 2017. године, било ријечи о некаквој ”платформи и начину како је процурила у јавност” (Побједа, 28.9.2017.). Та груба неистина је Побједином уреднику послужила као ”још једна потврда поузданости Побједине информације”.

Са пуном одговорношћу, уз сазнање да је на сједници Правног савјета Митрополије било присутно двадесетак чланова и сарданика Правног савјета, тврдим да о теми којом се Побједа и Ненад Зечевић баве ових дана није проговорена ни једна једина ријеч. Правни савјет искључиво разматра правна питања, а не политичка, како је, очевидно у недостатку аргумената у полемици, покушао да подметне Ненад Зечевић. Груба је злоупотреба новинарске професије објављивање подметачине у полемици са политичким субјектима, а са којом Митрополија и Правни савјет немају никакве везе. Још је грубља злоупотреба позивање на ”анонимне изворе из Српске Православне Цркве”, јер такав вид информисања заправо представља тенденциозно дезинформисање јавности и њено свјесно довођење у заблуду.

Имајући у виду и текстове које је Побједа објавила истог дана, као и у претходном периоду, а у којима се грубо атакује на Митрополију и посебно на Митрополита господина Амфилохија, апелујем да се коначно у Црној Гори престане са злоупотребом медија и то све на бази анонимних извора.

Изражавам своје жаљење што Правни савјет није контактиран прије објављивања неистинитог податка.

протојереј-ставрофор др Велибор Џомић

Координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске

Најава: Прослава преношења три свехришћанске светиње на Цетиње

29. септембра 2017. - 13:08

Обавјештавамо свештенство, монаштво и све вјерне да ће Митрополија црногорско-приморска прославити 220-годишњицу преношења три свехришћанске светиње (Деснице Светог Јована Крститеља, честице Часног Крста и иконе Богородице Филеримске) са Малте у Петроград, чиме је започело њихово дугачко путешествије, које се коначно завршило на Цетињу.

Тим поводом, у суботу, 30. септембра ће бити служено велико бденије у цркви Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру са почетком у 18 часова, а у недјељу, 1. октобра биће у Цетињском манастиру служена Света архијерејска Литургија са почетком у 8 часова, након које ће новоизрађена копија иконе Богородице Филеримске из Цетињског манастира бити свечано пренешена у цркву на Ћипуру, гдје ће се читати акатист посвећен Богородици Филеримској.

Из Митрополије црногорско-приморске

Светигора 265. број: Крст – оружје мира и знамен побједе

29. септембра 2017. - 11:55

Приказ крстовданског, 265. броја „Светигоре“

Послије скоро више од два мјесеца из штампе је изашла нова „Светигора“, 265. број  образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, који је уприличен за празник Крстовдан. О том празнику говори текст „Православна прослава Часног крста“. Нови број информише о најважнијим догађајима Православне цркве који су се десили између Петровдана и Крстовдана, а такође пружа и низ интересантних текстова из области теологије, културе, историје, медицине и тд.

Најважнији догађај у Српској православној цркви, у поменутом периоду, био је свеправославна прослава Светог Мардарија љешанско-либертвилског и свеамериканског. На централној прослави која је одржана у Америци бесједио је Његова светост патријарх српски господин Иринеј „Да ходимо путем светог Мардарија“. Бесједа је интегрално заступљена у новој „Светигори“, као и бесједа „О чудесном исцјељењу Светог Мардарија“, коју је Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије изговорио на литургији у манастиру Светог Саве у Либертвилу.

Ове године манастир Ком на Скадарском језику прославио је шест вјекова постојања. О тој прослави пише Рајо Војиновић у репортажи „Мјесто кроз вјекове животвори и препорађа“. Поводом тог јубилеја дат је приказ монографске публикације др Васиља Јововића „Манастир Успења Пресвете Богородице на Кому (1417–2017)“. Крајем августа освештана је црква Светог Ђорђа на Ђурђевцу код Стањевића. Тај догађај такође је описан у „Светигориној“ репортажи  „Гора као синајска“.

За рубрику богословље преузет је текст архиепископа петергофског Амвросија „Символика Евхаристије код Отаца Ране цркве“. О химнографији Богородичиних празника пише ђакон Павле Љешковић. А протојереј-ставрофор Гојко Перовић потписује осврт „Календар универзалних истина“, подсјећајући нас да се годишњи црквени круг завршава у септембру, кад и почиње нова година. Ту су и два житија из новог српског мученикослова  – „Вјенценосци Христови – Григорије и Василије Пећки“.

У вези с петицијом за ревизију изучавања еволуције у србијанским школама огласио се др Здравко Пено, у чланцима под називом „Апел на апел“ и „Против теолога – аргументима  Светог Максима Исповедника“.

На Цетињу је почетком септембра одржан XVIII православни дјечји сабор Црне Горе „Од Господа се учимо правом знању“, догађај који најпотпуније и најљепше преносе фотографије. У овом броју „Светигора“ је у рубрици поезија објавила стихове владике Амфилохија из његове нове књиге пјесама „Трептаји неизрецивог“. Изашла је и четврта књига едиције „У спомен и славу Светог Јована Владимира“, чији приказ даје Васиљ Јововић, који је и приређивач зборника.

О звонима Цркве Светог Димитрија на Угњима, која су послужила као сировина за муницију пише Ђорђије Н. Зубер. Милутин Вековић описује чудесно исцјељење обољелог младића које се десило у Острогу. Са љековитошћу ловора упознаје нас др сц Драгица Бојовић.

Након хронике овогодишњег „Трга од ћирилице“ слиједе хронике из свијета, помјесних цркава, отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске о значајним догађајима од Петровдана до Крстовдана.

М.Ж.

Митрополит Амфилохије служио Литургију у острошком скиту Јован до

28. септембра 2017. - 16:43

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је 28. септембра, на празник Светог великомученика Никите и Светог Јосифа Темишварског, са свештенством Свету службу Божију у цркви Светих мученика у острошком скиту Јован до код Никшића.

У литургијској проповиједи он је рекао да није случајно што је храм у коме је служена данашња Литургија посвећен мученицима.

„Нарочито новомученицима српским, али и древним мученицима. Овдје је насликана и икона њихова, Светог великомученика косовског Лазара и Светог свештеномученика Јоаникија црногорског и приморског и са њиме пострадалих свештеномученика и мученика овога краја. А онда, ту је и Платон Бањалуки и Петар Сарајевски, Сава Горњокарловачки, а ту је и Свети Теодор Вршачки, који је жив одеран у она времена када су спаљиване мошти Светога оца нашега Саве на Врачару“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је рекао да су сви они помијешали своју крв са крвљу Голготског мученика.

„Том светом крвљу и ми смо се данас причестили у овоме светоме храму њима посвећеноме“, рекао је Митрополит Амфилохије

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Митрополит Амфилохије: Часни Крст је уписан и у Божију и у људску природу

28. септембра 2017. - 14:15

ЧОВЈЕК ЈЕ У ЗНАКУ ЧАСНОГ КРСТА.

ЧАСНИ КРСТ ЈЕ УПИСАН И У БОЖЈУ И У ЉУДСКУ ПРИРОДУ

 

… Наш свети старац Јустин Ћелијски је говорио: „Да се Христос није разапео и на распећу открио себе као вјечну Љубав, као Бога љубави, таквога Бога који тражи од нас љуваб, а који се сам није показао као истинска љубав, таквога Бога човјек не треба да призна.
Једини Бог који је Бог наш, Бог овога свијета, Бог неба и земље, Бог који се открива и јавља јесте управо Христос који се јавио на Голготи…

 

Све је у знаку, и у овој планини Божјој, у овој стијени Божјој, и у животу Светога оца Василија, и у животу Исаије који се овде подвизавао прије њега, и у животу свих оних који су овдје долазили, ево и долазе кроз вјекове, све је њихово у знаку Христа и Христовог распећа. Уосталом, не само што је ова острошка светиња у знаку Христа и Његовог распећа, него је Часни Крст уписан у људску природу.

 

Сјећам се из дјетињста, дошао је неки сељак прости, негдје тамо од Пожаревца, од Србије, нешто је продавао и ишао је од села до села и дошао је код мог покојног оца. Па су онда разговарали они, сјећам се тога као дијете, па га пита мој отац: „Је ли ти поштујеш Часни Крст?“ А он ће рећи „како да не поштујем Часни Крст кад је Часни Крст уписан у моје биће!“ И онда је тај човјек раширио руке, сјећам се тога као данас и опет рекао: „Зар не видиш да је у знаку Часнога Крста човјек створен, усправан, а руке његове лијева и десна, ево их уписане у људску природу то је Часни Крст!“

Не само што је уписан Часни Крст у људску природу, и човјек призван да живи у духу Часнога Крста, него је Часни Крст, a то нам свједочи и овај свети празник и данашње Свето Јеванђеље, него је Часни Крст уписан и у самога Бога.
Вертикала Часнога Крста, шта је друго него је свједочанство да је Бог са небеса из неизрециве тајне сишао на земљу, преко вертикале.

 

Један римокатолички Кардинал Каспер, кад смо били у једној званичној посјети у Риму, негдје око двијехиљадите године, заједно са братом, епископом бачким, онда ће он рећи, веома уман Њемац: „Ми римокатолици имамо потребу за вама православнима“. Ја му онда кажем, какву ви имате потребу, ви сте моћна организација, широм свијета раширени, имате свуда у свијету своје центре, своје цркве? Каже он, јесте, у праву си, али ви православни хришћани, хришћани Истока, ви чувате и свједочите вертикалу живота, својим свједочењем Христа распетога, Његовог Јеванђеља, својим свједочењем да је Бог сишао на земљу. То је вертикала Божјег силаска на земљу. А ми смо, каже он, и тиме говори о хришћанима Запада, ми смо у опасности да изчезнемо у хоризонтали, да се истопимо, да се поистоветимо са овим свијетом. Мудра ријеч овог прелата римског.

И ако би гледали сад мало дубље и посматрали шта се догађа са хришћанством Запада, управо видјели би да је све мање у свијести западних хришћана и западног човјечанства евроамеричког, све је мање и мање живога Бога…

 

У знаку Крста је људски живот, не само у природи људској, него и у дјелању људском овдје на земљи. У знаку Часнога Крста је живот Бога овдје на овој земљи. То значи у знаку жртве, жртвовања, у знаку љубави према живоме Богу и у знаку љубави према ближњима својим.
Да би та љубав била истинска и права, она мора да буде крстоносна, мора да буде богоносна љубав. Једино та љубав је истинска и права љубав…

И овај дан је у знаку Часног Крста, и живот Божји је у знаку Часног Крста, и наш живот који смо се попели овдје да цјеливамо мошти крстоносца и богоносца Светога Василија, и ђакона његовог светога, све је у знаку Часнога Крста. Зато и пјевамо и Богу се молимо „Крсту Твојему се поклањамо Христе, и свето васкрсење Твоје прослављамо“. Нека би живот наш, живот не само ове светиње и оних који се овдје пењу на ову светињу, него и живот нашега народа, живот свих земаљских народа, живот Европе и Азије и Африке, и свих континената, и свих који се рађају на Земљи, нека би био у знаку Часнога Крста. Он јесте, само треба понијети часно и честито Часни Крст који је уписан у нашу природу.

„Ко хоће да иде за Мном, нека се одрекне себе, нека узме крст свој, нека ходи замном“, то је позив и нама и свима људима на земљи, свима онима који крену истинским, правим путем и који вјерују једино у Бога који дарује живот вјечни, који вјерују у бесмртност људскога бића. Они који се клањају земаљским идолима, од њих вајде никада није било. Ни данас од савремених идолопоклоника и Запада и Истока вајде нема.

Ми се клањамо Крсту Часноме и Христа Бога прослављамо, од Дјеве рођенога, распетога и васкрслога, сада увијек и у вјекове вјекова. Амин.“

(Извод из бесједе Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Др Амфилохија Радовића, изговорене на Крстовдан 27. септембра 2017. године, у Горњем манастиру Острог, послије прочитаног Светог Јеванђеља, за потребе сајта приредио мр Александар Вујовић, професор Цетињске богословије и уредник Катихетско-образовног програма Радио Светигоре)

(Видео и Фото): Митрополит Амфилохије на Крстовдан служио у Горњем Острогу

27. септембра 2017. - 23:36

Светом архијерејском Литургијом, резањем славског колача, свенародним сабором и славском трпезом хришћанске љубави прослављен је празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, славе цркве у острошком манастиру коју је, по предању подигао Свети Василије Острошки.

Свету архијерејску Литургију са свештенством у сриједу 27. септембра служио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије.

Током Литургије, надахнут великим празником и благословом острошке светиње, бесједећи је поучавао сабране, а подсјетио је да је Свети Василије Острошки један од оних који вјековима свједоче Христово Распеће.

– Доље гдје почива његов ћивот, тамо је црквица посвећена Светом Ваведењу Пресвете Богородице, а Ваведење је почетак  откривења Божијег и Божије тајне и јављања Христовог. Ваведењем почиње домострј спасења рода људског. Дубок и мудар је био Свети отац Василије. Зато је и посветио храм Ваведењу, као што је и овај храм посветио Воздвижењу Часног Крста. Часном Крсту је посветио ову пећину и ову планину, тако да је све у овој светињи и у овој планини Божијој, стијени Божијој и у животу Светог Василија, у животу Исаије који се овдје подвизавао прије њега и у животу свих оних који су овдје долазили и долазе кроз вјекове, у знаку Христовог Распећа и Часног Крста – казао је Митрополит Амфилохије.

Он је објаснио да је човјек створен у знаку Часног Крста, јер када рашири руке његово тијело представља крст. Човјек је, рекао је, призван да живи у знаку Крста, а то је уписано у биће самог Бога.

Говорећи о хришћанству Запада Митрополит Амфилохије је рекао да је данас све мање и мање живога Бога у свијести западних хришћана.

– Шта ради данас западни свијет коме смо и ми почели да се клањамо? Шта друго ради него прогони Христа из људског живота? А прогони га управо тиме што све више и више заборавља да је Он Бог, да је сишао са неба на земљу и све више заборавља да је људски живот овјде и да је човјек призван да се сараспне Христу. Она ријеч јеванђељска ”ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, нека зме крст свој и нека иде за мном”. У знаку крста је људски живот, не само у природи људској, него и у дјелању људском овдје на земљи. У знаку Часног Крста је живот Бога овјде на земљи, то значи у знаку жртвовања, у знаку љубави према живом Богу и у знаку љубави према ближњима својим – казао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

Бесједећи говорио је и о породици која је данас разорена и казао да је Црквени суд Митрополије црногорско-приморске само ове године развео 42 брака, због чега је он као духовни пастир веома тужан.

– Био сам тужан заједно са свештеницима. Међу онима који су се разводили био је и један брачни пар који је само прије годину склопио брак, а остали негдје послије 2000. године. Разговарајући са тим људима и гледајући разлоге за те разводе, очевидно да ти људи нијесу схватили светињу живота, светињу брака, светињу породице. Нема осјећања да је брак светиња над светињама. Брак јесте љубав, али она распета љубав – казао је Митрополит и истакао да је светиња брака данас угрожена више него икад.

Митрополит Амфилохије је истакао да права и истинска љубав, Божија љубав у знаку које је људско биће и људски живот данас се претвара у неморал.

– Да не скрнавимо ову светињу, са оним у шта се та љубав претвара данас и у Србији и у Црној Гори, а почело је то у Еворпи. Догађају се параде срама, смрада…љуте се да говорим језиком мржње, али то је парада неморала,  обесвећење људског тијела и људске душе, обесвећење тајне љубави Богом дане и уграђене у људску природу. И то нам данас долази са обесвећеног и раскрштеног запада – казао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит је подсјетио да је наш народ увијек гледао према истоку, гдје сунце излази, гдје су Јерусалим, Витлејем и све хришћанске светиње које сијају и зраче.

– Колико је данас лажних богова, идеала, идеологија којима се људи клањају данас широм свијета. Нажалост, то најдубље богоодступништво, а кроз њега и братоодступништво креће са некада светог запада, хришћанског запада, гдје су своје мошти оставили апостоли Петар и Павле, онога запада који је родио велике и свете Божије људе – казао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

Поводом манастирске славе у остошкој пештери сабрало се бројно свештенство, монаштво и вјерни народ из разних крајева свијета, који су се причестили Светим Тајнама Христовим, а потом је Митрополит Амфилохије са свештенством благосиљао и пререзао славски колач.

На крају богослужења он је сабранима казао да је Свето Причешће најјача молитва за здравље тјелесно и духовно чиме се Бог усељава у људе.

Подсјетио је да је прошле године у ове дане код нас долазио Патријарх јерусалимски Теофило, као и да је Јерусалимска црква која такође свечано и молитвено прославља данашњи елики празник мајка свих цркава, а коментарисао је и дјеловање тзв. црногорске цркве, која није призната ни од једне канонске и аутокефалне православне цркве у свијету.

– Ово што видите код нас, ова некакава црногорска црква, безбожна црква, која у Бога Христа не вјерује, нема приступа Светом Гробу Христовом у Јерусалиму, каква је то црква? То су браћо и сестре не само они него мало шире Јудини сватови, они који продају вјру за вечеру. Данас се у том правцу креће сва Европа и Америка, а за њима хоће да иду Црна Гора и Србија, однсно они којима је Бог допустио да у овом тренутку буду на челу Црне Горе и Србије . закључио је Митрополит Амфилохије.

Заједничарење у острошкој светињи настављено је за трпезом хришћанске љубави коју је припремила острошка братија, а која је традиционално на Крстовдан увијек посна.

Жељко Вуксановић

Крстовдан – слава Крстионице Саборног Храма у Бару

27. септембра 2017. - 21:09

У Саборном храму Св.Јована Владимира у Бару свечано је прослављен празник Воздвижења Часног Крста. Света Литургија је служена у јужном парасклису са крстионицом,који је посвећен овом великом празнику.

Претходно је у великом храму одслужено празнчно јутрење, током којега је на поклоњење и цјеливање из олтара изнијет Часни Крст, који ће на средини храма остати до оданија празника. Богослужењем је началстовао старјешина храма протојереј-ставрофор Слободан Зековић,уз саслужење протојереја Љубомира Јовановића и јереја Младена Томовића.Након Св.Причешћа пререзан је славски колач.Празнично сабрање је настављено славским послужењем у крипти храма.

Текст и фотографије: Дејан Вукић

Прослава Крстовдана у Косићу

27. септембра 2017. - 23:22

На данашњи дан Крстовдан служена је света литургија у селу Косић у цркви посвећеној Часном Крсту. Службом је началствовао протојереј Станислав Татић, парох спушки, а саслуживао је протојереј Жељко Ћалић, парох даниловградски, уз присуство вјерног народа.

Домаћин славе био је Црквени одбор Косић.

Отац Жељко је у бесједи нагласио значај празника објаснивши да је Крст – истина, љубав и жртва Христова. Крстовданом се прославља побједа цара Константина над злочестим Максенцијем који бјеше љути гонитељ хришћана. Његова војска предвођена Крстом побиједи а у знак захвалности Богу цар Константин постави на високом каменом стубу Крст у Риму. Исто се десило и у борби за град Византион. И коначно данашњим празником се прославља проналажење Часног крста у Јерусалиму од стране Јелене-мајке цара Константина. А како буду пронађена сва три крста са Голготе, тако тадашњи патријарх Макарије помоливши се нареди да се положе крстови на мртвака који тог дана бјеше умро. Након полагања Часног Крста над њим – оживје што је било свједочанство истинитог Часног Крста, Символа наше вјере.
На крају Свете Литургије храм је опходила празнична литија и освећен је славски колач, а након завршетка службе домаћини су присутне вјернике угостили за трпезом љубави.

Александар Вујовић