Неколико стотина ђака и родитеља присуствовало Литургији и молебану за почетак нове благословене школске године у Саборном храму у Подгорици

4. септембра 2017. - 15:26

У недјељу 3. септембра, 13. седмице по Духовима у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија.

Светом Литургијом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Митровића, као и протојерејâ Миладина Кнежевића, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.

Ове недјеље на Светој Литургији се сабрао велики број вјерног народа, међу којима је било и мноштво омладине, студената као и  дјеце школског и предшколског узраста, будући да је данас такође кроз Свету Литургију служен и молебан за успјешну нову школску годину.
Свештенсво Саборног храма се иштући благослов Божији, молило за добро здравље, стицање знања и умножавање љубави како ђака и студената који се спремају за наступајућу школску годину, тако и за сав присутни вјерни народ.

Вјернима се бесједом обратио протојереј Мирчета Шљиванчанин, тумачећи данашње читање из Светог Јеванђеља, поучавајући вјерне, нагласивши притом колико је битно имати за све у животу благодарности, захвалности и колико је битно старати се о винограду који нам је дарован :

„У данашњој јеванђељској причи чули смо о посленицима који су хтјели да дају плод винограда домаћину који је био посадио тај виноград и који је све уредио.
Кад је виноград дао плода и кад су дошли изасланици домаћинови да узму тај род, ове слуге које су обрађивале тај виноград нијесу им дали.
А онда је Он (домаћин) послао Сина свога и Њега су убили.

Ова прича из Светог Јеванђеља говори нам велике истине, јер је Јеванђеље ријеч истине – ријеч живота, Божија ријеч.

Ово данашње Јеванђеље можемо тумачити историјски – да се односи на историју нашег спасења, поготову на онај дио историје спасења Старог Завјета, јер, тај виноград није ништа друго – него свијет, а ти посленици од домаћина нису ништа друго – него Божији људи, које је Бог слао у историју да уче народ о вјери у Бога и да свједоче истине Божије.

Међутим, људи – они који су били виноград Господњи – у Старом Завјету – стари Израиљ, нису послушали потпуно ријеч домаћина – Бога и на крају су убили Сина Његовога.
А то је Господ наш Исус Христос.

Дакле, кроз ову Јеванђељску причу дата нам је историја нашег спасења, али, Јеванђеље није само историја, него је живот, и то живи живот, као и ријеч која се односи на сваки тренутак нашега живота.

Како би се ми могли наћи у овој причи ?

Све оно што нам је Бог дао, а све нам је Бог дао што је добро, прије свега наш живот и све друго што је добро – јесте дар Божији.
Дар је све тога домаћина и ми смо у дому Његовоме.

Али, шта ми често чинимо ?
Ми то заборавимо.
Ми често мислимо да је оно што имамо, да је то дато нашом заслугом и да смо ми то заслужили и заборавимо Онога који нам је све то дао.
Заборавимо чак и да му благодаримо.
Заборавимо да то добро које нам је дао дијелимо са другима.
Умислећи да смо то ми заслужили и да је то наше.

То нас опомиње ово Јеванђеље.
Опомиње нас да ће на крају Господ доћи и испитати наша дјела.

Зато, ако желимо да се спасемо морамо бити способни да благодаримо.
Само онај који зна да благодари, само онај који зна да се захвали има могућност да се спасе.
Јер онај који благодари, он је свјестан да има дар – да је добио дар.
И свјестан је да треба да принесе за тај дар – уздарје.

Јер живимо милошћу Божијом и живимо милошћу оних око нас.

Зато треба да знамо да благодаримо Богу.
Да му благодаримо на крају сваког дана проведеног, на крају сваког трена проведеног у свијету треба Богу да заблагодаримо.
Тако да се наш цијели живот преобрази и у благодарење.

Не зове ли се и овај најважнија служба наше цркве, Света Литургија – Евхаристија ?
А то значи : благодарење !
Литургија је садржана од молитви благодарења Оцу – за све и за свја.
Литургија нас поучава какав треба да буде наш живот.

Ми смо призвали благослов Божији на ђаке, на ученике на студенте, јер наступа нова школска година.

Оно што би требали своју дјецу такође да учимо је да буду благодарни, да знају да захвале Богу, да знају да захвале ближњем, да знају да захвале родитељу, учитељу, другу и другарици.
Јер само прави људи су људи који знају да кажу : хвала и опрости.

Треба да учимо дјецу страху Божијем, да их учимо благодарности, да их доводимо у цркву да се причешћују, да од малена постављају темељ свога бића – да постављају тај темељ на правим основама.
А праву основу смо чули – то је тај крајеоугани камен – Христос Господ.
На Њему треба да градимо свој живот.
Јер онда ћемо га градити на правом темељу.

Дјеца треба да буду добри ученици, добри ђаци, да усвајају корисне науке.
И ако већ усвајају корисне науке и ако су добри ђаци, треба да знају да им је то Бог дао – да им је дао такав ум, да им је дао такав разум, да им је дао могућност да уче и да напредују у знању.

А најважније знање којим треба да се сви обогатимо, јесте то да знамо Бога и да познајемо Бога.
То не смијемо никада да заборавимо.“ – закључио је тиме своје пастирско обраћање вјерном народу протојереј Мирчета Шљиванчанин.

Након Свете Тајне Причешћа којој се велики број вјерног народа присајединио, свештенство је све вјерне покропило водицом за благословен и добар почетак школске године.
Као и за сваки напредак уопштено.

Након тога вјерни су наставили своје заједничарење и своју благодарност кроз трпезу љубави.

Борис Мусић

Фото : Борис Мусић

У Саборном Храму Светог Јована Владимира у Бару служен молебан за почетак школске године

4. септембра 2017. - 15:08

У Саборном храму Св.Јована Владимира у Бару је у недјељу 3.септембра, послије вечерње службе,одслужен и Молебан за благословени почетак нове школске године. Молебан су служили протојереј Слободан Зековић, старјешина храма и јереји Љубомир Јовановић и Александар Орландић. Заједничкој молитви је присуствовао велики број дјеце и омладине школског узраста, као и њихови родитељи и не мали број њихових учитеља и наставника.

Свим основцима, средњошкољцима и студентима срећан и благословен почетак школске године.

Успјешно организована 14. акција УДДК „Света 42 новомученика момишићка“

4. септембра 2017. - 15:42

Удружење добровољних давалаца крви „Света 42 новомученика момишићка“ из Подгорице организовало је у суботу 26. августа четрнаесту акцију давања крви. Овом хуманом и прије свега Богоугодном дјелу одазвало се 70 особа, што га чиним веома значајним, с обзиром на број добровољних давалаца крви у Црној Гори..
Удружење је препознато као озбиљан партнер Завода за трансфузију и својим дјеловањем настоји да подигне свијест грађана о добровољном давалаштву, те стога не чуди што је од ове акције богатије за 15 нових чланова.
Наредна акција планирана је о Божићу следеће године.

 

Данило Радовић

Предсједник Удружења

 

Митрополит Амфилохије на освећењу римокатоличког Храма у Бару: Часни Крст наставља да нас сједињује

4. септембра 2017. - 13:11

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, са пратњом, присуствовао је јуче (у недјељу 3. септембра) освећењу новог римокатоличког Храма Светог Петра у Бару. 

Честитајући Надбискупији барској овај храм Високопреосвећени митрополит  је сабране поздравио испред Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја подсјећајући да је Свети Петар исповједио Исуса Христа као месију и Сина Божијег и да је на том  исповједању вјере утемељена Црква Христова „којој ни врата пакла неће одољети“. Уручујући надбискупу Року Ћонлешају поклон, крст и икону Мајке Божије са Христом, митрополит Амфилохије је казао да је у знаку Христовог Распећа  и ова црква и људско биће.

“ У знаку Распећа је Бог открио Себе као љубав вјечну, жртвовавши себе за живот свијета.Зато је добро да овај Часни Крст који нас је сјединио једном за свагда,  наставља да нас Хришћане сједињује на овим просторима. Његова вертикала нас сједињује са Живим Богом а хоризонтала једне са другима. Нека  Господ благослови ваше дјело и Храм који је украсио овај древни град Бар, као и однедавно Храм Светог Јована Владимира“. 

Високопреосвећени владика је казао да  је живот Светог Владимира, чији се Часни крст налази на Светој планини Румији, био у знаку крста и да је он свједочио Христово Распеће вјером својом, жртвујући себе за ближње своје на начин као што је Христос себе жртвовао за живот свијета. Митрополит је рекао да су Свети Владимир и Апостол Петар свједоци Божанске љубави и жртве Божије за спас свијета и јединство сваког створења и људског бића, истакавши да је овај град процвјетао, наставио да цвијета и наставиће ако Бог да да буде свједок Живог Бога и вјечног људског достојанства које се не завршава овдје на земљи .