Порука празника Рођења Пресвете Богородице

21. септембра 2017. - 19:49

Прослављајући Рођење Пресвете Богородице у престоном граду Цетињу, чујемо пјесму о њој и објављујемо свједочанство о њој Матери Живота и њену поруку свијету кроз дјевствена уста Светог Петра Цетињског.

Свети Петар из ћивота заједно са нама и свим створењима пјева јој пјесму: ”Рођење Твоје Богородице Дјево, радост објави свој васељени, јер из Тебе засија Сунце Правде, Христос Бог наш, Који разрушивши проклетсво, даде благослов, и уништивши смрт дарова нам живот вјечни.” Он свједочи о њој да је она заиста Матер Живота. Својим рођењем и Рождеством Христовим, пророчки благовијести о њој Цетињски дјевственик и Чудотворац, она потврђује светињу живота и сваког рођења, сагласно заповијести Божјој: ”Рађајте се и множите и напуните земљу…” Рађање је воља Божја, дар благослова Божјег и закон љубави мушког и женског уткан у природу човјекову. Они који газе тај богодани закон убијају Бога у себи, а онда тиме уништавају себе и вјечни смисао људског рађања и живљења. Заборављају, изгледа, каже он, људи и тзв. секуларна идеологија 21. вијека свету истину да ”свијет пролази и похота његова, а онај који твори вољу Божју, остаје вавијек”! Намјесто испуњења воље Божје и закона Божјег утканог у људску природу, они доносе своје законе, као онај о абортусу тј. чедоморству – озакоњеном масовном покољу нерођене дјеце. Заборављају да тим својим законима убијају, тугује Пресвета Дјева, и поново разапињу мога Сина, Дијете младо, предвјечног Бога, а онда и сваку материнску утробу од радионице живота претварају у радионицу смрти. Јер утроба сваке мајке утроба је Богомајке. Да се моја мајка и мајка Владике Рада управљала по том правилу, одјекује глас из ћивота Светог Петра Цетињског, не би било ни мене ни њега, а тиме ни часне Црне Горе. Ваше чедоморство односи много више жртава у свијету неголи сви древни и савремени ратови и пошасти. Тако, Пресвета Дјева својим Рођењем од Јоакима и Ане позива на поштовање светиње брака, у духу ријечи Апостола Павла: ”Брак нека буде у свему частан, а постеља брачна чиста, а блудницима и прељубницима судиће Бог.”

Оно над чим тугују Мајка Божја и Свети Петар Цетињски у ове дане јесте нарочито злоупотреба тог дара љубави у име ”слободе и људских права”. Заборавља се да нам је ”све дозвољено и слободно, али нас све не изграђује”. Све што човјека чини робом смрти и што га лишава вјечног живота и достојанства, нечовјечно је, смртоносно и човјекоубилачко. То важи такође и за тзв. ”параде поноса” и код нас најављиване ових дана. Уствари, поручује Богородица преко свога Рођења, из ћивота Светога Петра, ради се о парадама срама и моралног смрада, загађујећег васељену, које, као и поменуто чедоморство, а уз то и постављање у Србији за углед антироткиње намјесто царице Милице и мати Ангелине Крушедолке – обоготворују смртно тијело и крв, похот плоти, похот очију и надменост живота, што уствари значи – кроз одрицање од светиње рађања, претварање смртности и ништавила у божанство и идол човјеков. ”Не варајте се”, поручује свима људима Мајка Божија преко Апостола Павла, ”ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни мужеложници, ни неправедници, ни отимачи, неће наслиједити Царство Божије”, што значи – вјечни живот. Зато се, за празник Рођења Пресвете Богородице, тресе, од туге и јада, ћивот Светог Петра Цетињског гледајући како његово потомство брцима моралног чојства и витештва, за које се жртвовао са својим витезовима, украшава своје развратне задњице! О кукавна Црна Горо, а и Србијо на шта сте спале! Не знате ли, не знали вас јади, да пожари овога љета у Црној Гори и шире од ње, као и урагани који пустоше Америку представљају протест природе и Божју опомену против моралног смрада, зла, богомржње, братомржње и гријеха којима је земља затрована?!

Остаје нам, зато, за овај свети празник, једино да се помолимо Пречистој Богородици и Светоме Петру да нам опросте гријехе наше и да нас све поврате покајању, путу истине и правде и моралне чистоте, путу Њеног сина Дародавца Божанске Љубави и живота вјечнога.

Порука, преко Митрополита Амфилохија, празника Рођења Пресвете Богородице из ћивота Светога Петра Цетињског, 21. септембра 2017. године

У Цетињском манастиру прослављена Мала Госпојина – храмовна слава манастира, служили Митрополити Амфилохије и михаловско-кошицки Георгије

21. септембра 2017. - 17:55

Светом архијерејском литургијом, резањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави у Цетињском манастиру је у четвртак, 21. септембра прослављен празник Рождество Пресвете Богородице – Мала Госпојина, храмовска слава ове светиње.

Служили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Митрополит михаловско-кошицки Православне цркве Словачке и чешких земаља г. Георгије, који са шездесетак поклоника из своје Епархије борави у посјети светињама Митрополије црногорско-приморске.

Саслуживало им је многобројно свештенство Српске, Руске, Грчке и Православне цркве Словачке и чеших земаља.

У току Литургије Митрополит Амфилохије је миропомазао новокрштену слушкињу Божију Дарију.

Након причешћа вјерних, Архијереји су са свештенством благосиљали славски колач, а онда је Митрополит Амфилохије у архипастирском слову поздравио Митрополита Георгија и његово свештенство и остале поклонике из Чешке и Словачке, као и госте из Русије и Грчке.

Он је казао да je Цетиње град Пресвете Богородице.

„Она је његова покровитељка откада је утемељен, јер је већина храмова у њему њој посвећена. Она је, сада заједно са руком Светог Јована Крститеља, са својом чудотворниом иконом коју је сликала рука апостола Луке, заиста покровитељ овога града“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да је благодаран Пресветој Дјеви за данашње сабрање на Цетињу и позвао све присутне да се помоле Мајци Божијој да не дозволи утамничење иконе Богородице Филеримос у пећину на Цетињу, што је намјера овдашњих властодржаца.

„Они су присвојили икону Пресвете Дјеве која припада Богу, Пресветој Дјеви и свима хришћанима на свијету. Она је као њихова, па они хоће да на њој паре зарађују, да је стрпају у пећину. Помолимо се Богу да ове године она буде враћена у ову светињу и да овај краљевски град испуни завјет краља и господара Николе и цара страстотерпца Николаја Романова о градњи цетињског саборног храма Свете Тројице“, казао је он.

Рекао је да је данашње богослужење почетак градње храма Свете Тројице на платоу изнад Цетињског манастира, у којој треба да буду чуване рука Светог Јована Крститеља, икона Богородице Филеримске и честица Часног Крста.

Митрополит Амфилохије се посебно осврнуо на реаговање дијела овдашње јавности на своју недавну бесједу у овом манастиру која се односила на значај светог крштења.

Он је рекао да је тада говорио о томе да су сви они који су стварали Црну Гору били крштени и миропомазани.

„Свједоци тога су и мошти Светога Петра Цетињскога, Светога Василија Острошкога и ове друге светиње. И онда сам рекао, можда је мало тешко, нешто што сам чуо од мога духовног оца авве Јустина. Он је то рекао у Србији неком Брозовом официру који га је послије рата посматрао и ругао му се у возу. Кад му је рекао да је и он Србин рођен у Шумадији, Свети Јустин му је рекао да се и волови рађају у Шумадији, да пасу шумадијску траву, али нијесу Срби“, казао је Владика Амфилохије.

Он је објаснио да је тај случај поменуо и овдје за Црногорце.

„Црногорци који нијесу крштени, Црногорци који нијесу миропомазани, који не вјерују у Бога, они не признају ни Светог Петра Цетињскога, Светог Василија Острошкога и њихову Светињу. А ја таквима кажем: По чему сте Црногорци? По томе што сте рођени у Црној Гори? Па и волови и козе се рађају у Црној Гори, али нијесу Црногорци и Црногорке. Јесу црногорски волови и црногорске козе, али нијесу Црногорци и Црногорке који су цјеливали и цјеливају мошти Светог Петра Цетињског и икону Мајке Божије, покровитељке овога града. Њену икону хоће да стрпају у пећину да на њој зарађују паре. Јесу ли то Црногорци, је ли то култура“, упитао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је Митрополиту Георгију поклонио копију иконе Богородице Филеримос, на што је Владика узвратио иконом Светог ђакона Светог Василија Острошког, за коју је рекао да вјерује да се ради о првој икони светитеља чије мошти су недавно откривене у острошкој светињи.

Након Литургије је у трпезарији Богословије Светог Петра Цетињског приређена славска трпеза хришћанске љубави.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Прослављена храмовна слава цркве Рождества Пресвете Богородице на Чепурцима у Подгорици

21. септембра 2017. - 20:36

Рождество Пресвете Богородице свечано је прослављено у цркви посвећеној овом предивном празнику на градском гробљу Чепурци у Подгорици.

Светом службом Божијом началствовао је Архијерејски протопрезвитер подгоричко – колашински протојереј – ставрофор Драган Митровић, уз саслужење старјешине цркве, протојереја  Миладина Кнежевића, као и прптојерејâ : Јована Радовића, Николе Пејовића, и протођакона Владимира Јарамаза.

Светим Тајнама Тијела и Крви Христове приступио је и присајединио се већи број сабраних, а након Светог Причешћа свештенство је са вјерним народом освештало и пререзало славски колач.

Том приликом многобројно сабраном вјерном народу пастирским словом обратио се настојатељ Цркве Светих Новомученика Момишићких и парох момишићки – протојереј Никола Пејовић

“Часни оци, браћо и сестре, нека је срећан и благословен данашњи празник и ово данашње сабрање у овом дому Пресвете Богородице.

А овај данашњи празник и догађај који славимо, он није описан у Светом Јеванђељу, што показује да је уобичајен, па када долазимо у овај Храм или кад долазимо на данашњи дан и у друге храмове, сријеће нас икона која управо то говори – да се на једном кревету налази жена која се породила – по предању то је мајка Пресвете Богородице – Света Ана, ту се налази и њен супруг Свети Јоаким и налазе се неке жене које купају то мало дијете.
Дакле, сасвим уобичајени догађај који се дешава и дан данас и који ће се догађати до краја свијета и вијека.

Баш зато на овај данашњи дан ми славимо на првом мјесту рађање новога човјека, а рађање новог човјека то је дар Божији – тј. рађање новог лика Божијег утиснутог у човјеку са новим даровима и новим могућностима.

А ако је нешто уобичајено, зашто га славимо ?

Па славимо га управо због тога што Бог оно што је уобичајено благодаћу својом, даром својим и силом својом претвара у нешто што превазилази смртност, пропадљивост и пролазност, нешто што је уписано у вјечно назначење. Зато ми не славимо само рођење новог дјетета, него данас славимо рођење најљепшег дјетета – славимо рођење оне која нам је Бога са неба спустила и оне која је смјестила – Сина Божијег у своју утробу и славимо ону која је дала тијело и крв Сину Божијем да би Он постао Син Човјечији, а тиме нам је дала спасење, дала је спасење и нама и роду људскоме.

Зато, ако Светог Јована Крститеља славимо као онога који је највећи од жене рођени, онда Пресвету Богородицу славимо као ону која је часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима.

И није чудо што је Пресвета Богородица и њен благочестиви лик оставио толиког трага у историји рода људског, па и у нашем народу, па су готово све наше највеће светиње посвећене неком од празника Пресвете Богородице.
Од манастирâ : Хиландара, Студенице, па овдје код нас Манастира Морача, ето и цетињска лавра – Манастир цетињски слави своју славу Рођења Пресвете Богородице.

Управо свети оци и кажу да овај живот који ми живимо и није ништа друго него Велика Субота – а то је дан исчекивања Васкрсења Христовога, а ми чекамо тај осми незалазни дан доласка Његовог и свеопштега васкрсења.

Ево нас овдје на овоме мјесту, на градском гробљу Чепурци, којенајаутентичније свједочи тај осјећај Велике Суботе.

Ево нас дакле овдје, сабрани смо око ове светиње која сваким даном у последње вријеме када долазимо изгледа све љепша и љепша.
Овај храм како то зна да каже наш Митрополит Амфилохије – се уневјестио, и заиста радује се овај Храм и некако и ово гробље другачије изгледа и ова црква јесте залог васкрсења Христовога, баш као што је и Пресвета Богородица наш пут ка Богу, она је наш улазак у Царство Небеско.

Она је та која је спојила Стари и Нови Завјет, у њој су уткани и чежња и вјера и страдање и подвиг – свих оних који су вјековима чезнули и чекали долазак Сина Божијега.
Као што ми људи често волимо да говоримо о наследним особинама, тако и Црква вјерује у духовно наследство.
И зато Пресвета Богородица јесте дар рода људскога Богу живоме и она је наша нада и утјеха да овај свијет има наде, има спасења јер је кроз њу дошао и Спаситељ свијета.

Овај храм се дакле украшава и ево овога јутра нас је дочекала новина, дочекала нас је осликана Пресвета Богородица у олтару како сједи у трону и како се осмјехује и како јој је срце пуно радости и зато нека је хвала нашем оцу Миладину који се овдје труди, коме Бог даје махове и нашем брату Драгану и свима онима који се овдје сабирају и који су се раније сабирали и који се и даље сабирају и који улажу себе и уграђују себе у ову заиста дивну грађевину.

Увијек када долазимо у ову светињу, ми долазимо у дом Пресвете Богородице, а када дођемо у дом Пресвете Богородице онда смо и у дому Сина Божијега и Сина Човјечијега, а када је Син Божији ту онда је и Пресвета Тројица ту, а самим тим и благослов  Божији.

Зато смо сви призвани да се у њу уграђујемо, свако према своме дару да ова  црква добије оно што заслужује, да је украсимо као што је и Пресвета Богородица на иконама украшена са свилом и порфиром, али, на првом мјесту смо призвани да себе украшавамо божанским врлинама : смирењем и љубављу као што је њима изобилно била украшена и Пресвета Богородица.” – закључио је тиме своје пастирско надахнуто празнично слово отац Никола.

Подсјећамо да је у току и прикупљање средстава за прибављање недостајућих звона на преслици ове гробљанске цркве на Чепурцима која је веома старог постојања.

Наиме, на преслици храма су се све до 1917. године налазила 3 звона која су однијела окупационе аустро-угарске власти, док је доцније једно звоно набављено за потребе храма у вријеме Краљевине Југославије.

У жељи и са циљем да се прибаве недостајућа два звона, историчар професор др Предраг Вукић са Цетиња, покренуо је добротворну акцију прикупљања потребних новчаних средстава.
Стога позивамо сав вјерни народ и све људе добре воље да својим прилозима за покој душе покојника сахрањених на овом светом гробљу омогуће прикупљање потребне суме.

За оба звона било би неопходно сабрати суму у укупном износу од 5.000 евра.
А до сада је у ову сврху сакупљена сума од 975 евра.

Прилози се могу уплаћивати на жиро рачун Црквене Општине подгоричке број :
550-3615-05
(Са назнаком – звона на Цркви на Чепурцима)

Овогодишња домаћица и кума храмовне славе сестра Нада Кандић, припремила је пригодно послужење за сав присутни народ, а кумство за следећу годину примио је брат Миодраг Жунић – Жуна.

 

Борис Мусић

Фото : Борис Мусић