Дио моштију светог Стефана Троношког на благослов цркви Светог Ђорђа под Горицом

23. септембра 2017. - 23:28

Празник Рођења Пресвете Богородице у Цркви светог Ђорђа под Горицом увеличао је и долазак дијела моштију светог Стефана Троношког, који је по благослову Владике шабачког Лаврентија донио у овај храм протојереј – ставровор Велибор Џомић, старјешина Цркве.

Началствујући Светом Литургијом на овај велики празник отац Велибор се након прочитаног Јеванђеља обратио присутним вјерницима празничним словом у коме је истакао да стално славећи Свете а посебно  велике празнике, као и овај, Рођење Пресвете Бодородице, знамо да смо на универзалним свечаностима, на саборима, колу духовном, које траје вјековима и које ће трајати док је свијета и вијека .

,, Такав је и празник којег данас прослављамо… Рођена од својих часних и честитих родитеља Јоакима и Ане, која је од младости била посвећена Господу и само као таква – удостојена била тог чудесног благослова – да у своју материнску утобу – тајно, неизрециво, безмужно, смјести Спаситеља, Искупитеља свијета, Избавитеља човјечанства, Господа и Спаса нашега Исуса Христа; али, да нам Она кроз свој живот и кроз свој велики подвиг и велико дјело, покаже и тајну смирења и да нам донесе тајну спасења „.

,, Тако ми прослављамо Свету Мајку Богородицу, којој је на Голготи прободен Син на Крсту и прободено Њено срце, Материнска Љубав, али која је могла да прими сав свијет, свакога човјека, свакога хришћанина – да му буде истинска мајка, заштитница, путеводитељка… “

,, Колики је Њен благослов и колика је још већа благодарност вјерног народа Божијег, најбоље можда сведочи колико је чудотворних икона Пресвете Богородице – њена материнска љубав и рука која све покрива – Коју молимо да умоли Сина Свога и Бога Нашега  да нам испуни све оно што је добро и корисно за нас и наше спасење, да нам подари покајање, да нам да утјеху у свакој нашој тузи, невољи душевној; таман и  да није ништа друго до оног Молбеног канона Богородици који се чита у свакој невољи и тузи душевној, довољно је да сваки човјек (а нема тога који се у току свога живота барем једном, није нашао у невољи духовној и тузи животној) прочита тај Молбени канон да ту своју муку, приносом Њој искреним молитвама, осети као руком однесену – сву муку, сав терет, све оно што стиска и притиска, људску душу, срце и савест; Њена материнска Љубав све покрива… И зато није чудо што је највећи број чудотворних икона у хришћанству, насликан са Ликом Мајке Божије; Само у нашем народу да поменемо и Богородицу Тројеручицу, Млекопитатељницу на Светој Гори и Пећку Красницу – Богородицу у Пећкој Патријаршији, Чајничку Богородицу која се данас слави, па да поменемо Лепавинску и друге…  Богородицу Казанску, Кузбанску у Руском и другим народима – толико чудотворних икона; само у Хиландару скоро 30 чудотворних икона има Мајке Божије. Њена Љубав Божија покрива све, Њој данас приносимо молитве и ка Сину Њеном и Богу нашему – да подари нама, мира, здравља, радости, духовног укрепљења, спасења, доброг дјела на путу спасења, на путу Господњем „.

На крају је отац Велибор говорио о чудесном житију светог Стефана Троношког.

„Старином је потицао из чувеног Текериша из једне велике и угледне породице Јовановића и у младости се посветио Господу у Светој задужбини немањићкој, Троноши. Примио је управу манастира 1792.г. након што су Турци после Свете Литургије на улазним вратима манастира сабљама исекли његовог претходника архимандрита Мојсија у комаде и он је од тада, па до 1799.г. до  првог српског устанка био настојатељ тога манастира. У историји је познат и запамћен и као учитељ Вука Караџића, који га је првим словима научио и љубављу према књизи, надахнуо. Караџић га је у својим делима описао као танка, висока подвижника, висока чела који је народ поучавао да не лаже, да не краде – дакле, да живи по заповестима Божијим. Да се чува од Турскога зулума, да Турцима једне друге не пријављују – да их ови не би после мучили и глобили. Био је истински народни трибун, нешто попут Светог Петра цетињског;  кренуо је са својих непуних 40 г. те положио живот свој, јер је у време великих глади и великих преламања, и сукоба интереса османског царства  и западних сила (првенствено Аустрије) који су ломили копља преко нашег народа – као што то и данас раде – пошао да моли зворничкога пашу да подари народу мало кукурузног брашна, проје, да би народ презимио, да би преживио, са молбом да то после врати. Наравно, није му дао – али га је отровао; његово тијело пренешено је у манастир Троноша и тамо је погребено, како Вук  Караџић записује – са десне стране јужне стране манастирске Цркве. Но, Божијим чудом откривене су његове мошти. А Бог је дао да мошти и његовог претходника архимандрита Мојсија, не буду тамом земаљском и земљином кором покривене, него су и оне откривене, па ће и он, ако Бог да, бити откривен да и његово име и његов Свети живот уђе у диптих Светих, Православне Цркве „. Отац је казао да он ,, није сахрањен као човек, као што се људи сахрањују него је сахрањен у комадима како су га монаси нашли, кад су извршили ископавање “ и да је ето Божијим благословом ,, учествовао у спремању и облачењу свештене одежде, полагању у Чесни кивот, моштију овог Светитеља. А кроз древна времена је била пракса да они који учествују у томе добијају духовно укрепљење, духовни подстицај на духовно утврђивање – на основу чесних делића чесних моштију Светитеља које се раздају хришћанима – да би их крепили, снажили у свима њиховим, биједама, мукама и невољама „.

,, Божијим благословом и молитвама Светога Ђорђа, Митрополит наш, по благослову Владике Лаврентија, дао је и за овај Свети храм једну честицу, делић Светих моштију, преподобног  Стефана Троношког, коме смо и ми данас отпевали овде тропар, молитвену химну којом га прослављамо; славиће се сваке године 17.септембра у ове дане, ако Бог да, (древни је обичај чије су мошти у неком храму, да се тога дана служи Света Литургија) тако да ту имамо мошти Светог Серафима Саровског, великога руског светитеља и чудотворца и ево, имамо данас мошти Светог Стефана Троношког да се и овде пјева кроз уста вјерних  овом новом Светитељу, као служитељу Христа Бога Живога, као учитељу благом и пастиру добром, који је живот свој положио за стадо своје, који је био лучоноша светосавске просвете, начало слова и љепоте језика српскога, вуковскога, као преподобном Стефану Троношком кога молимо да са свима Светима, рода нашега крстоноснога, умоли Христа Бога Спаситеља свијета да просвети и спасе род наш, српски, православни „.

,, Тако смо се и данас овде на овај празник након уношења делића Његових чесних моштију, помолили, отпјевали, овај тропар, помоливши се овом новом угоднику Божијем да благослови све нас овде данас сабране у овом Светом храму, да благослови овај град, храм, овај народ, земљу и сав свијет на све четири стране свијета, да утврди у вјери, истини, правди, љубави, врлини, трпљењу у свим оним Светим врлинама којима је животом својим показала и посведочила Мајка Божија. Њој Царици Небеса, Њој Царици Тишине, данас приносимо молитву да умоли Сина Свога и Бога нашега, Живога и Истинитога Бога, Оца, Сина и Духа Светога – да подари мир, љубав, радост, напредак, слогу и да Она убрише сваку тугу рода нашега крстононога и светосавскога „.

Након присаједињења са Христом, свештенослужитељи Цркве Светог Ђорђа преломили су славске колаче данашњим свечарима.

А затим су парохијани наставили заједничарење у црквеној гостопримници  храма Светог Ђорђа у пријатном расположењу.

                                               Елза Бибић

 

Митрополит Амфилохије служио Литургију у Барама Радовића

23. септембра 2017. - 21:26

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 23. септембра са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Пантелејмона и Светог Климента Охридског у Барама Радовића у Доњој Морачи.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да Бог када човјеку даје живот – даје вјечни, а не пролазни живот.

„Ако је смрт последња ријеч о нама овдје на земљи, онда који је смисао и нашег рађања и нашег живљења, и нашег радовања и нашег туговања, и нашег стварања… Никаквог смисла нема. Постоје људи који су потресени тим сазнањима, а немају вјере у Бога. Њима је све бесмислено“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је рекао да искра живота у нама не може да се претвори у „мртвило скотско“.

„Него нас управо изнутра просвећује, освећује, обнавља и открива нам тај вјечни смисао нашега људскога постојања. Зато ми хришћани, – и не само хришћани, него је то најдубље осјећање код свих земаљских народа, најумнијих људи кроз историју, – свесни да је човјек биће рођено за бесмртност“, казао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је након Литургије служио четрдесетодневни помен свом синовцу Сави Вељковом Радовићу на гробљу Биљеге у Барама Радовића.

Рајо Војиновић

Фото: Јован  Радовић

Доксологија у част Патријарха александријског г. Теодора II

23. септембра 2017. - 0:45

Свечана доксологија у част Његовог Блаженства Папе и Патријарха александријског и све Африке г. Теодора II служена је вечерас, 22. септембра 2017. године, у Патријаршијској придворној капели Светог Симеона Мироточивог у Београду.

За време торжественог и радосног чина доксологије, који је служио високопреподобни архимандрит Стефан – настојатељ храма Светог Саве на Врачару уз саслужење ђакона Владимира Руменића, поглавар Александријске Цркве Његово Блаженство г. Теодор II стајао је у патријарашком трону у молитвеном присуству Свјатјејшег Патријарха српског. г. Иринеја. Свечаном чину присуствали су чланови часне пратње предстојатеља Александрије Цркве: вископреосвећна господа митрополити гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт, и секретар Синода високопреподобни архимадрит Данило, као и архијереји Српске Цркве: високопреосвећени митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и преосвећена господа епископи бачки Иринеј, жички Јустин, зворничко-тузлански Фотије и ваљевски Милутин. Многобројно свештенство Архиепископије београдско-карловачке, заједно са омладином и верним народом, испунило је Патријаршијски храм којим се разлегло појање Првог београдског певачког друштва.

Доксологији је присуствовао и амбасадор Грчке у Београду г. Елиас Елиадис.

Поздрављајући високог госта Патријах српски г. Иринеј је рекао: -Ваше Блаженство, Патријарше александријски и све Африке господине Теодоре, у Христу вазљубљени брате и саслужитељу наше смерности, Ваша Високопреосвештенства и Преосвештенства, драга у Господу браћо и саслужитељи, браћо и сестре! Пастиреначалник наш Господ Исус Христос сабрао нас је данас, благодаћу Духа Свога Светога, овде, у Саборном храму престоног града Београда, поводом и у част Ваше званичне („мирне”) посете нашој светој Српској Православој Цркви. Ми Вас од свега срца, целивом братскe љубави у Христу, најсрдачније поздрављамо и желимо Вам добродошлицу.

-Празником се може назвати дан када примамо обиље благослова Божјих, а сада их, ево, примамо из крила древне, а опет вечно младе и цветајуће, апостолске Цркве Александријске, које нам данас доносите Ви, Ваше Блаженство, својим присуством, Ви, чувар стада Божјега које апостол и јеванђелист Марко стече, а Ви га чувате и надгледате, по Богу, добровољно и од срца. (ср. IПетр. 5, 2). Под свештеним омофором Вашега Блаженства сачувани су сви дарови Духа Светога који вековима почивају у ликовима светих стубова Цркве, стечених трудом и жртвом египатских подвижника и александијских учитеља Цркве, у славу Господа нашега Исуса Христа, Који их постави за светилнике васцеле Цркве Христове. Ти дарови – које чува Ваш свештени омофор – данас нису сакривени од очију многољудне Африке, а ни од очију читавог православног света, хришћанске васељене и културног човечанства, истакао је патријарх Иринеј и додао:

-Држава Вашег седишта Египат, цела Северна Африка, па и цео афрички континент, доживљава тешке, ако не и најтеже, тренутке своје историје. Свет је – то са жаљењем кажемо – већ навикао да слуша о великом сиромаштву, неразвијености, нестабилности и отвореном насиљу које тамо влада, али у новије време свакодневно се чују и вести о међуверским сукобима, отвореном прогону хришћана и другим, новим облицима зла које читаве народе покреће на велике миграције. Последице тог историјског процеса остају несхватљиве или, може бити, схватљиве, али незанимљиве управо за силе које га, уз запањујућу ледену равнодушност, изазивају. Прогони хришћана у неким земљама могу се упоредити са великим прогонима и страдањима хришћана из прва три века хришћанске историје. Свештено памћење на те догађаје чувају и Ваша и наша света Црква. Чувају то памћење и живе са њим све помесне Православне Цркве и тропарима кличу Христу Богу: „По целом свету мученици Твоји, као пурпурном хаљином и дивном тканином, украсили су крвљу Цркву Твоју” (тропар у Недељу свих светих).

-Само јеванђелска вера – дубока вера у спасоносни Промисао Божји и у вољу Божју – може да дâ смисао свим трагичним догађањима око нас и међу нама, да дâ наду народима који су жедни живога сведочења Истине Христове, народима хришћанским, као и онима који до сада нису имали историјску прилику да се са хришћанством упознају. Речи утехе, наде и људске подршке, као и свеколика дела братске љубави, милосрђа и материјалне помоћи, потребна су свима, поручио је Његова Светог патријарх г. Иринје и подсетио:

-Александријска Патријаршија и Ваше Блаженство лично – ово наглашавамо јер српски народ то треба да зна – пастирски служи и Божји благослов и вишњи мир ниспошиље православним заједницама у педесет и четири државе афричког континента чинећи тако јединствену Православну Цркву на целом континенту. Ако се томе дода и Ваша архипастирска брига о јединству васељенског Православља, Ваша сарадња са другим помесним Црквама, Ваше свештенослужење, Ваша јеванђелска проповед, Ваша молитва за јединство свих у Христу Господу и у Јединој Светој Цркви Његовој, Ваша улога и место у савременом свету, – који за многе, удаљене од Светога Предања Цркве, постаје ужас и кошмар, – онда Ви и Ваша александријска апостолска катедра постајете узор и пример, путоказ и путовођа православним хришћанима широм света.

-Нека Вас, Блажењејши оче и владико, Бог сваке благодати и даље усавршава и укрепљује у Вашем мисионарском и јеванђелском труду за мир и добробит свих народа, у вечну славу Господа нашега Исуса Христа, и Бога и Оца и Пресветог и Благог и Животворног Духа Светог, а пастви Вашој нека подари увек побеђујућу, духовну снагу и свету, вечну пасхалну радост! Ми пак осећамо сада ту пасхалну радост примајући Вас и Вашу часну пратњу као љубљену сабраћу. Ви лично нисте први пут у Србији. Познајете српски народ, познајете његову историју и све околности данашњег историјског тренутка нашег народа. Нећемо о њима сада говорити,  али их предањским и заветним духом морамо носити у себи. Ваше присуство нас у томе охрабрује. Јер, дошли сте да заједно испијемо Чашу Господњу, Чашу спасења и вечног живота, и да благодарно прославимо Вечнога Првосвештеника Цркве, Који приноси и Који се приноси за живот света. Њему нека је слава и сила у векове векова. Амин, поручио је првојерарх Српске Цркве виском госту и нагласио:

-Многољудне и многообразне народе свете Александријске Патријаршије, који су заправо један Народ Божји, сабран и сједињен у Христу, доживљавамо као нашу браћу и сестре у Једној, Светој, Саборној и Апостолској Цркви. Као што се кандило пред иконом Пресвете  Богородице Тројеручице, у згради Александријске Патријаршије, по благослову Вашег Блаженства, што нам је познато, никада не гаси и као што оно непрестано гори испред исте Иконе у нашој највећој светињи, манастиру Хиландару,  тако нека кандило вере гори и у срцима наших народа и нека буде знак међусобне братске љубави двеју сестринских Цркава и наших народа, молитвама Оне која је родила Спаситеља света, Пресвете Богомајке, на спасење свих Духом Светим у Цркви Божјој сједињених у једној вери, нади и љубави! Тако да буде, амин!

Затим се Патријарху српском г. Иринеју и присутнима обратио Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II.

 

Патријарх александријски г. Теодор II у посјети Српској Православној Цркви

23. септембра 2017. - 0:27

Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II стигао је вечерас, 22. септембра 2017. године, у званичну (мирну) посету Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју и Српској Православној Цркви.

Његово Блаженство Патријарха г. Теодора и посланство Александријске Цркве на београдском аеродрому Никола Тесла дочекао је Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј са високопреосвећеним митрополитом загребачко-љубљанским г. Порфиријем и преосвећеном господом епископима: бачким Иринејем, жичким Јустином, зворничко-тузланским Фотијем и ваљеским Милутином. Дочеку су присуствовали и амбасадори Грчке и Египта у Београду, г. Елиас Елиадис и г. Езледин Фахми Махмуд Фахми.Часну пратњу предстојатеља Александријске Цркве чине: вископреосвећна господа митрополити гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт, као и секретар Синода високопреподобни архимадрит Данило.

Поздрављајући предстојатеља Александријске Цркве Патријарх српски г. Иринеј је рекао: -Ваше Блаженство, Папо и Патријарше александријски и све Африке, вазљубљени у Господу брате и саслужитељу, господине Теодоре! Високопреосвећена и преосвећена господо архијереји апостолске Цркве чији је оснивач свети апостол и јеванђелист Марко, високопреподобни господине Архимандрите, секретару Светог Синода Александријске Цркве! Добродошли у Србију, земљу Светог Саве, првог архиепископа и просветитеља српског, са чијим Вас благословом братољубиво и радосно дочекујемо!

-Добродошли међу нас који смо – благодаћу Духа Светог Утешитеља, Који држи свеколико биће и поредак Цркве – пастири у Цркви којој је, као и Вашој, Христос Вечни Предстојатељ, а Свети Сава духовни отац и путовођа кроз векове историје! Добродошли међу верни српски народ који Вас са радошћу, упоредивом само са васкршњом радошћу, срдачно дочекује и поздравља!, поручио је патријарх Иринеј и истакао:

-Као што некада, у зору историје хришћанства, народи дочекиваху и жељно слушаху свете богопроповеднике апостоле, тако и ми данас Вас, Предстојатеља древне и славне Александријске Цркве, топло поздрављамо добродошлицом. Ваша најсветија Црква, не само по благодати коју прими њен оснивач, свети апостол и јеванђелист Марко, већ и због безбројних духовних подвига, особито подвига мучеништва и исповедништва, као и због веома богате ризнице богословског и монашког аскетског Предања, с правом ужива неподељену част и углед „судије васељене”  изражен у титули њених поглавара. У народе који су тога свесни спада и наш српски, светосавски народ. Он Вас, наследника светих апостола и Ваших великих претходника на трону светог апостола и јеванђелиста Марка, срдачно поздравља.

Патријарх Иринеј је своје надахнуто поздравно слово завршио речима радости и братске љубави: -Нека је благословен овај дан и час у који ступате на тло српске земље доносећи нам благослов Господњи, благослов светог апостола и јеванђелиста Марка и благослов Ваше свете и славне Цркве, Цркве великога града Александрије, све земље египатске и све Африке! Добро нам дошли и благословите нас!

Одговарајући на срдачне речи добродошлице Његово Блаженств Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор II je казао: -Ваша Светости, драги пријатељи,  желео бих са дубоким узбуђењем, уз Вашу дозволу, да се временски вратим унатраг читавих 28 година. Тада сам као млад архимандрит, који је представљао своју Цркву у Одеси, дошао у Србију у пратњи блажене успомене патријарха Партенија. Биле су то тешке године. Упознао сам тадашњег српског патријарха Германа и уз њега епископе Стефана и Саву. Тада је моје срце остало са Вама у Србији, јер сам доживео побожност и честитост, али и храброст, српског народа у тим тешким годинама. Ево, Господ је допустио да после читавих 28 година, тадашњи архимандрит, а данашњи Папа и Патријарх александријски поново посети Свјатјејшег Патријарха српског.

-Желим, Ваша Светости, да Вама и Вашим часним јерарсима и свима овде присутнима захвалим за топао пријем, без обзира на перипетију коју смо имали са летом. Долазим, Ваша Светости, из земље Египта где сам јутрос – пре него што ћу ући у авион – видео пред собом пространу пустињу. Тада сам поново сагледао и чуо све оне топле молитве, молитвене уздахе и гласове подвижника из древних времена који су се у тој пустињи подвизавали. Пред полазак сам целивао мошти Светог апостола Марка и Светог Атанасија Великог, молећи се усрдно да благослове мој пут ка Вама. Дошао сам да поново нагласим везу љубави и јединства између наше две Цркве – древне славне Патријаршије Александријске и Апостолске Цркве Светог Саве – Цркве Српске. Историја наше Патријаршије је велика, са толико Светих отаца, толико монаха, са таквим предањем… Али посебно се радујем што се пред нама отвара велика будућност мисионарења на великом афричком подручју, да бисмо као у времену Светих апостола – у времену Господа Исуса Христа када је Он сатима и сатима пешачио и проповедао људима да се спасу – проповедали Њега – Христа Распетог, поручио је Патријарх александријски г. Теодор II и додао:

-Ми смо се последњи пут видели на Великом Сабору на Криту, Ваша Светости, и тада сам био задивљен Вашим држањем као и богословском културом Ваших јерараха, представника Ваше Цркве. Видим пред собом овде представнике обе моје отаџбине – Грчке и Египта. Желим да изразим велику захвалност тим земљама што су преко својих посланика учествовали у организацији ове посете. Током ове званичне протоколарне посете у мојој пратњи су Митрополити гвинејски Георгије и пилусијски Нифонт којег сте упознали у манастиру Светог Георгија, као и главни секретар нашег Синода, архимандрит Данило. Свјатјејши Патријарше, дошао сам да узвратим за посету коју сте Ви нама учинили и да се поклоним пред Светом Српском Црквом, да кажем Вашем народу да је он један јуначки народ чије је срце лавовско. Ставио сам панагију – која је уствари двоглави орао, који је и Ваш симбол. Тиме желим да нагласим да је Патријарх александријски веома близак своме брату и саслужитељу Патријарху српском. На многаја љета и хвала Вам.

Програмом посете предвиђено је да високи гости из Александријске Цркве у београдском Саборном храму у суботу, 23. септембра 2017. године, учествују на бденију које ће почети у 17 часова.

Централни догађај посете Његовог Блаженства Патријарха г. Теодора биће саборна света Литургија коју ће патријарси са архијерејима обе Цркве служити у недељу, 24. септембра 2017. године. Заједно са Патријархом српским Иринејем, епископима, свештенством и монаштвом, благочестиви српски народ ће гостопримство драгом госту указати и у најзначајнијим српским светињама: Крушедолу, Хопову, Жичи, Студеници, Сопоћанима, Пећкој Патријаршији, Високим Дечанима, граду Нишу и његовим храмовима и знаменитостима, као и манастиру Раваници.

Поглавари двеју Цркава ће се сусрести и са водећим личностима државног и друштвеног живота Србије. Током посете поглавари двеју Цркава, са члановима делегацијâ, водиће званичне разговоре који ће се тицати актуелних питања и проблема са којима се суочавају обе Цркве, али и Православље и хришћанство у целини, међу којима значајно место заузимају питања узрокâ и последицâ досад незабележеног страдања и егзодуса народа, посебно са Блиског Истока и са афричког континента.

Званичне или мирне посете, та древна и непрекинута пракса Православне Цркве, прилика су да се изнова потврди јединство Православне Цркве остварено у Глави Цркве, Господу нашем Исусу Христу, и у Духу Светом, у славу Бога Оца, односно да се јединство изнова посведочи заједничким служењем свете Литургије. У исто време мирне посете представљају и потврду живе и реалне заједнице православних народа. Братска сарадња, узајамна подршка и свеза љубави двеју сестринских Цркава, двојице поглавара и православних народа свакако су саставни део и плод ове посете.

Извор: Српска Православна Црква