У Бару прослављена прва годишњица освећења Саборног храма Светог Јована Владимира

24. септембра 2017. - 21:42

Свечаном академијом у суботу, 23. септембра и Светом архијерејском литургијом у недјељу, 24. септембра у Бару је прослављена прва годишњица освећења Саборног храма Светог Јована Владимира.

Свету архијерејску литургију служио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење многобројног свештенства Митрополије црногорско-приморске и уз молитвено учешће вјерног народа Бара.

У току Литургије Владика је у чин јерођакона рукоположио монаха Василија из манастира Светог Николе подно Румије.

Митрополит Амфилохије је, такође, на малом входу чином протојереја-ставрофора са правом ношења напрсног крста одликовао старјешину храма свештеника Слободана Зековића, а чином протојереја пароха барског јереја Љубомира Јовановића.

Митрополит Амфилохије је након рукопроизвођења казао да они који примају да буду на челу презвитера и народа Божјега примају и да тиме буду још ревноснији.

„А који примају часни крст на своје груди, потврђују своју вјерност часноме крсту и Христу Господу, крстоносцу који је себе жртвовао за живот свијета“, казао је он.

Отац Слободан је у слову благодарности рекао да су Митрополитове поуке њима увијек биле путоказ.

„Ваше очинске поуке увијек су нам биле путоказ како треба да живимо и како треба да се владамо као служитељи олтара Божјега“, казао је отац Слободан.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да Божјом љубављу, којом је Бог нас заволио и загрлио, ми љубимо Бога и једни друге.

„У томе и јесте обнова људске природе, обнова свијета и творевине и свега што се догађало и догађа у свијету“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је подсјетио на ријечијечи Господа Исуса Христа: Гле, све чиним новим.

„У томе и јесте смисао Његовог доласка у овај свијет. Не да свијету суди, него да се свијет кроз Њега спасе, што значи да се свијет кроз Њега уцјелови, очисти, освети, просвети… Да се освети новим квалитетом, не више пролазног него вјечног и непролазног живота“, казао је он.

Он је казао да прослављањем годишњице барскога саборног храма настављамо предање древног јерусалимског храма.

„Храма чији је Патријарх прошле године освештао овај свети храм и тиме га спојио са храмом у Јерусалиму. Обновљење прославља храм у Јерусалиму, онај храм који је саграђен у вријеме цара Константина и царице Јелене у четвртом вијеку. Кроз вјекове он то прославља, па и овај наш храм, дакле, наставља то предање прославе обновљења. И у исто вријеме тиме смо призвани да се обнављамо, да нас храм обнавља том вјечном новином“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Након светог причешћа је благосиљан славски колач, а онда је Митрополит Амфилохије генералу Синиши Боровићу уручио високо одликовање СПЦ – орден Светог Јована Владимира, којим га је, на Митрополитов предлог одликовао Свети архијерејски синод СПЦ за „витешку службу отаџбини, за вјерност мајци Цркви, нарочито показану постављањем храма Свете Тројице на Румију“.

Митрополит Амфилохије је рекао да је изношење храма на Румију војним хеликоптерима био само наставак онога што је генерал Боровић у пресудним тренуцима дјелао на Косову и Метохији.

„Бранио је Лазарев свети косовски завјет са својим војницима у то вријеме у Приштини и широм Косова. И док је он бранио Косово, нијесу могле демонске силе и насиље које је послије тога завладало, и које и данас влада на Косову и Метохији, да дјелају““, казао је Митрополит Амфилохије.

Генерал је заблагодарио ријечима да одликовање прима уз велику радост.

„И зебњу да ли обичан човјек може да носи орден са сликом свеца. Јер, људи обично у свом времену обично никада не изврше сва добра дела за која су имали прилику. У времену које ми је преостало трудићу се да живим и радим у духу наше православне хришћанске вере“, рекао је генерал Боровић.

На платоу испред храма у навечерје празника је одржана свечана академија у спомен владарске лозе Војислављевића, на којој су говорили Митрополит Амфилохије и историчар др Васиљ Јововић, који је бесједио на тему „Војислављевићи – средњовјековна српска династија“

У умјетничком дијелу програма наступили су Барска школа вјеронауке, КУД „Свети Јован Владимир“, Хор „Свети Јован Владимир“ и пјевачка група „дарови Светог Јована Владимира“.

Академији је претходило отварање изложбе слика бивше амбасадорке Украјине у Црној Гори Оксане Сљусаренко.

Изложбу је у крипти барског Саборног храма отворио Митрополит Амфилохије.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Галерија 1:

Галерија 2:

Саопштење Митрополије црногорско-приморске

24. септембра 2017. - 16:51

O воловима и још понечему

Митрополија црногорско-приморска је већ годинама (…деценијама) предмет медијског подметања и спиновања у вези са низом ”контроверзних” бесједа, изјава и уопште јавних иступа.

Као и овога пута, увијек је у питању нека потпуно бенигна ствар, која по устаљеном сценарију изазове лавину коментара. Углавном то почиње тако да поједини медији селективно пренесу неку бесједу, изјаву и слично, а потом се јаве ”чувари” Црне Горе који прозивају Митрополита за угрожавање, вријеђање Црне Горе, Црногораца…

Прича о волу који се рађа у Шумадији а није Србин је оригинална прича Преподобног Јустина Ћелијског, највећег српског теолога двадесетог вијека, познатог у цијелој Православној Цркви, која је била дио једног његовог сусрета са Србином официром комунистичке Југославије који му је био сапутник у возу и исмијавао га због његове вјере. Митрополит Амфилохије је исту безброј пута препричао користећи име Србин, а не Црногорац. Дакле, ради се о искључиво вјерској поуци, која нема намјеру да доводи у питање ничије национално опредјељење нити да га због тога вријеђа, већ да слушаоца суочи са тиме да су његови преци били хришћански народ који се крстио у име Оца, Сина и Духа Светога и да су заправо тек након прихватања вјере у Христа Бога Распетога и Васкрслога почели да се формирају као зрели народи.

Друга ствар је да ”чувари” Црне Горе заборављају или намјерно превиђају да под именом Црногорци данас у Црној Гори живи више народа и народности, како се говорило у послијератној Југославији. Црногорци су и велики број Срба који живе у Црној Гори. На њих се прича једнако односи, као и на оне који се етнички или национално одређују као Црногорци. Поука се може примијенити на било који народ, заправо на било којег појединца, који се удаљује од светиња својих предака и темељи свој идентитет, не на Богу и ономе што је вјечно, него на земаљским идеологијама и свакојаким идолима.

Идеолошко-политички ”чувари” Црне Горе су овога пута отишли дотле да позивају на кривични и сваковрсни прогон Митрополита Амфилохија. Да их разочарамо, рођени Морачанин Митрополит Амфилохије је држављанин Црне Горе и ниједне друге државе на свијету, па га је немогуће законито прогнати из Црне Горе. Можда би то у друштву какво они замишљају било могуће. Нећете га, господо ”чувари” Црне Горе увриједити користећи име Ристо, које је његово крштено име, а потиче од часног имена Христос, али немамо сумње да то желите тиме што избјегавате да именујете његову службу коју признаје цијела православна хришћанска васељена. Неки други, пак, од ”чувара” Црне Горе сматрају да га треба гонити због наводног говора мржње. Као што написасмо, прича о волу није била израз презира ни мржње ни према једном људском бићу, него управо на поштовању сваког човјека као вјечног брата и сабрата. Дакле, од говора мржње, сем управо о ”мржњи” на богомржњу и братомржњу, нема ни говора! Исти они који то траже не могу се, вјерујемо, ни присјетити свих ужасних неистина и обмана које су ширили и шире о Православној Цркви. Од оних небулоза о наводним паравојним јединицама које се припремају по манастирима (мислите ли стварно да би то држава допустила, имајући у виду посљедње догађаје са ”државним ударом”) преко тога како се из манастира Острога ”џаковима шаљу милиони евра за ПИО Фонд БиХ”, до сваковрсних личних увреда и називања Православне Цркве, која је родила Црну Гору и била државна вјера у Краљевини Црној Гори, ”окупатором” и ”непријатељем” Црне Горе. Неки опет позивају и на ”коначно рјешење статуса Српске православне цркве у Црној Гори”. ”Die Endlösung” (коначно рјешење) је позната нацистичка фраза која се завршила са милионима мртвих Јевреја, Словена, Рома и многих других невиних жртава. Надамо се да ништа слично не подразумијева ово ”коначно рјешење за СПЦ”. Тако говоре и мисле само они који не знају да је Црква, прије свега и изнад свега – Христова, Божја Црква, а не прирепак никакве етатистичке или националне идеологије – срспке, црногорске, кинеске или било које друге. Само бивши титоисти и марксисти у Црној Гори стварају своју тзв. ”Црногорску цркву”. Зато Црква годинама тражи увођење вјеронауке у школе не би ли барем садашња дјеца научила шта је и које Црква Божја, да и њих не убија незнање као бивше марксисте, данашње новокомунисте, који на атеизму, богомржњи и човјекомржњи граде будућност Црне Горе.

Слободу која нам је дата од Бога и која је готово једина разлика којом се разликујемо од свих бића на овој земљи треба да користимо паметно и не покушавамо да другима ускратимо њихову слободу.

Увијек ћемо се молити Господу нашем Исусу Христу да нас све умудри и просвијетли разум за познање истине и правде Божије. Нека се нико не би нашао ко би ширио мржњу и нетрпељивост међу људима, по светописамским ријечима ”Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља.”

Цетиње, 24. септембра 2017. г.

Из Митрополије црногорско-приморске