У навечерју славе – Бденије и монашење у Цетињском манастиру

31. октобра 2017. - 0:53

Празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског у Цетињском манастиру започео је свечаним празничним бденијем које је служио Епископ рашко-призренски г. Теодосије, уз присуство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско – приморског г. Амфилохија, Митрополита дабробосанског г. Хризостома, Епископа тимочког г. Илариона, великог броја свештеника, свештеномонаха, монаха, монахиња и вјерног народа који се сабрао око ћивота Светог Петра.

У току бденија Митрополит Амфилохије замонашио је у чин мале схиме искушеника Цетињског манастира Слободана Регодића, коме је дао монашко име Лука.

Митрополит Амфилохије је рекао да су милиони људи кроз вјекове ходили за Христом, исцјељивали се Њим и просвећивали се свјетлошћу богопознања.

„Благодарећи том додиру, том присуству Христом, и Његовом обећању да ће остати са нама до краја свијета и вијека, наставља се, ево, Његово свједочење. Ево, душе гладне и жедне Бога, као и у прошлим вјековима, ево и данас настављају да ходе за Њим“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је казао да се нови монах Лука исто тако дотакао Господа, срцем својим, својим умом и својом вјером.

„И ево, тај додир га је привео овом светом ангелском чину, да се обуче у свеоружије Божје, против сваке силе демонске и свега онога што човјека одвлачи од тог додира, од тог сусрета са живим Богом“, казао је Митрополит Амфилохије.

На сам дан празника света Литургија служоће се у Цетињском манастиру са почетком у 8 часова.

Н.П./Р.В.

Видео: У Матици Српској представљена књига митрополита Амфилохија „Свети Петар Други цетињски пустињак и ловћенски тајновидац”

31. октобра 2017. - 0:26

У Књижари Матице српске у Подгорици је 28. октобра 2017. године одржана промоција књиге Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија „Свети Петар Други цетињски пустињак и ловћенски тајновидац”.

На промоцији су говорили Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, свештеник Миодраг Тодоровић, доц. др Душан Крцуновић и књижевник Будимир Дубак.
Митрополит је казао да га радује што се Матица српска налази у центру Немањиног града, изразивши истовремено и чуђење поводом отварања српске куће.

-Као да цијела Црна Гора није српска кућа, па јој сад треба стварати неку нишу. Како је рекао један од ових наших челника који је предвидио за Митрополију црногорско-приморску, за Српску Православну Цркву, предвидио је нишу, тако дакле да је онда предвиђена и ниша за Његоша. Додуше он је већ од седамседесет и које године на горем мјесту него у ниши. Ено га утамниченог од седамдесетих година до данас у зиндану оног маузолеја,- казао је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски.

Подсјетивши на изјаву Мате Мештровића, да је његов отац грађењем маузолеја на Ловћену желио да афирмише црногорски идентитет, владика је рекао да у Мештровићевим ријечима има истине.
– Рушењем цркве, тамничењем Његоша и замјеном тим сурогатом, на Ловћену је пројављено афирмисање једног новог идентитета, који се почео обликовати и на духовном, и на моралном, и на друштвеном, политичком, идеолошком , и философском плану, ја бих рекао посебно од времена почетка оног братоубилачког рата 1941. године, када је покренуто крваво братоубилачко коло ради стварања новог човјека, – рекао је Митрополит Амфилохије.

Он је додао да су носиоци братоубилаштва у Црној Гори били борци против фашизма, и да је борба против фашизма сама по се добра али да није добро то што је антифашизам искоришћен за располућивање бића народа и бића Црне Горе.
– Рушење цркве на Ловћену, обурдавање цркве на Ловћену је уствари обурдавање Његоша, оног истинског и правог. И ту започиње, и градњом маузолеја, и рушењем цркве и утамничењем Његоша, започиње један нови еон, нови период. И све што се догађало до данас, и оно што се данас догађа, то је управо плод онога што се догодило са Његошем, – рекао је Високопреосвећени Митрополит.

Подсјетивши на стихове Светог Петра Другог цетињског пустињака и ловћенског тајновидца „Надање се наше закопало на Косову у једну гробницу“, владика је рекао да сва дешавања на Косову у последњих скоро 650 година, представљају заправо преломну тачку у судбини Европе и свијета.
-Историографско, егзистенцијално, да не кажем и метафизичко сазнање Његошево, никада није било значајније него данас – поручио је владика.

Напомињући да су већ шест пута Његошеви земни остаци премјештани, он је изразио наду да ће седми пут коначно бити похрањене у капелу која ће се вратити на Ловћен.

Говорећи о књизи Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, свештеник Миодраг Тодоровић је казао да Његош заједно са Светим Савом представља константу и највећи домет српске културе.
– У књизи Свети Петар Други цетињски пустињак и ловћенски тајновидац, по дару Духа Светога и његовом великом силом, као и својим личним разумијевањем, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је успио да нам јави и каже добру вијест о светости и изузетности живота и дјела свога славнога претходника на захтјевној катедри црногорских митрополита, – казао је свештеник Тодоровић.

Доц. др Душан Крцуновић је закључио да је оваква књига одавно недостајала у пребогатој библиотеци стручне литературе о Његошу.
-Треба ли уопште рећи да се о Његошу писало много, исцрпно, да се писало о њему као пјеснику, мислиоцу, философу, мудрацу, родољупцу, државнику, али не и као богослову, богослужитељу, пустињаку, усамљенику, монаху, молитвеном тиховатељу, мученику, пророку. Књига Високопреосвећеног Митрополита расвјетљава управо ту богословску, шта више литургијску димензију Његошевог пјесништва, која је пресудна за разумијевање како његове поетике, тако и његовог крстоносног живота, – казао је Крцуновић и додао да је управо занемаривање те димензије давало простора за самопројектујућа тумачења.

– Бит Његошеве поетике почива у опиту свештеног тајновиђења очима непатворене хришћанске вјере. Његово искуство свештеног тајновиђења, бременито стваралачким могућностима преточено је у један аутентични, моћни и непоновљиви молитвено-богослужбени и славословно-евхаристијски језик поезије. Та поезија, слиједећи нашег Митрополита, уткана је у наше биће, и кроз њену оптику сагледавамо овај богосаздани свијет, себе и друге у том свијету и историји, на један дубљи, егзистенцијално обавезујући, лично саборни, или како би се рекло евхаристичан начин – рекао је др Крцуновић.

Он закључује да ако би у једном даху требало изрећи општи вриједносни суд о овој књизи, онда би тај суд гласио да је она својеврсно слово у одбрану Његошеве иконе, апологија његове распете личности, односно одбрана његовог голготског живота и христоцентричног карактера његовог цјелокупног књижевног дјела које Митрополт узима у разматрање.

На самом крају промоције, о књизи Високопреосвећеног Митрополита говорио је књижевник Будимир Дубак.

По мишљењу Дубака носећи стуб књиге „Свети Петар Други цетињски пустињак и ловћенски тајновидац”, представља Његошево Житије.
– Петар Други Петровић је нетипичан владика и хришћанин. Нису га разумјели многи грлени савременици као што га и данас више него икад не разумију и осуђују, – казао је Дубак.
Он додаје да је текст Житија Митрополита Петра Другог цетињског пустињака које је написао Митрополит Амфилохија представља избрушени дијамант.
– Избрушени је драгуљ који сажима судбину и дјело богоизабраног светог Његоша, толико јасно и уверљиво да нам се указује пут познања овог откровитеља и сведока истине божанске и небоземне.

Књигу Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац митрополита Амфилохија, највећим дијелом, чине пригодни текстови, предавања и бесједе, које је аутор изговорио или написао, посљедњих неколико година, а поводом обиљежавања двјестогодишњице рођења Петра Другог Петровића Његоша.

Оливера Балабан

https://www.youtube.com/watch?v=oJ576D0vLjc

Концерт СПД Јединство пред пут у Грчку

31. октобра 2017. - 0:17

Koтop – Хор Српског пјевачког друштва Јединство Котор 1839 сјутра путује за Атину, гдје ће у катедралној цркви Светог Димитрија, Митрополије Светог Петра и Павла, приредити концерт.

Око 40 чланова хора посјетиће бројне знаменитости међу којим су Акропољ, Музеј Акропоља, Византисјки музеј…

По ријечима диригента Михајла Лазаревића у плану је и посјета острву Егина и поклоњење моштима светог Нектарија Егинског.

Пред пут у Грчку, у оквиру богате концертне сезоне, Јединство је синоћ наступило у препуној  цркви Светог Николе у Старом граду.

По диригентском палицом Михајла Лазаревића, између осталих, изведене су композиције: Антона Б. Федорова, Николе Србина, Николије Књажинскаје, Михаила И. Иванова, Стевана Ст. Мокрањца, Миодрага Говедарице, Павела Г. Чеснокова, Христине В. парезановић, павела Г, Чеснокова и Дмитрија С. Бортњанског.

Соло наступе имале су сопрани: Милица Лалошевић, Јована Миљеновић и Дарија Лазаренко.

 

Предраг Николић

Најава: Свечана Лучинданска академија и отварање изложбе посвећене Николају Краснову

30. октобра 2017. - 13:51

Никола Петрович Краснов (1864–1939), један од најзна­чајнијих руских архитеката новијег доба, оставио је дубоке трагове свога дара и знања на удаљеним мјестима која су му – силом историјских збивања – постала дом. Већи дио живота и каријере посветио је изградњи Крима, док је последњих седамнаест година провео у Београду, гдје је и сахрањен!
Од сељачета из околине Москве, до звања Државног савјетника, архитекте царског двора и академика Краснов је прешао бескрајно дугачак пут, и на том путу запамћен је не само као велики стваралац, већ и као благородно људско биће, вриједан и посвећен послу, творац амбијената које су средине у којима је дјеловао одмах препознале као своје, као нешто што се с правом и разлогом налази ту гдје је, као израз својеврсног осјећања припадности једном поднебљу и култури која се може разумјети као сопствено цивили­зацијско и духовно гнијездо.
Обим његовог архитектонског и умјетничког опуса готово да је невјероватан, не само из угла гледања данашњих мјерила и стандарда, већ и у апсолутном смислу! Цртежи, графички записи и биљешке, пројекти, студије, и то само они сачувани, говоре о проду­кти­вности која је фасцинантна, и о квалитету који никада не пада испод највишег стандарда.
Монографија „Николај Краснов – Албум Сећања“ прилика је да се јавност боље упозна са стваралаштвом човјека који је дуго био заборављен, на свачију штету и ничију корист! Овај албум је, као сваки албум, служи да се одупремо забораву, јер, колико год да је у одређеној мјери донекле попуњена празнина што се тиче информисања стручњака и историчара архитектуре, поред дјела Краснова се и даље пролази а да се слабо зна ко је човек који је обликовао амбијенте за који мислимо да су одувјек ту! Ова изложба посвећена њему,  је његов мали меморијал.

У 21. седмицу по Педесетници одслужена Света Литургија у Саборном храму у Подгорици

30. октобра 2017. - 13:45

У недјељу, 29. октобра, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света Литургија.

Светом Литургијом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење протојерејâ : Далибора Милаковића, Миладина Кнежевића и Бранка Вујачића.

Вјерном народу који се у великом броју сабрао у овоме Светоме храму, управо се обратио својим бодрим и поучним празничним словом началствујући протојереј Мирчета Шљиванчанин :

“Ево чули смо како се ријеч Божија дјецо, браћо и сестре, прима у свијету. 

У ствари, могли би рећи : чули смо како се све људи односе према Божијој ријечи коју нам говори Господ у овоме свијету. 

Чули смо и можемо се пронаћи у овој ријечи – како се и ми односимо према ријечима Божијим. 

Ова прича сама по себи је јасна, јер је протумачио онај који је изрекао.
А изрекао је Господ својим ученицима.
Али оно што је најважније слушајући ову причу, и оно што ми се чини да јесте суштина ових ријечи је то : 

Да ли ми ријеч Божију примамо у своје срце ? 

Ми многе приче из Светога Јеванђеља знамо, многе су нам драге, многе и другима знамо испричати, препричати.
Многе често цитирамо и када желимо да објаснимо неку животну ситуацију нашу или других – ми нађемо причу из Јеванђеља да је њоме објаснимо.
Све је то добро, све је то лијепо, све то тако треба, али данашње Јеванђеље нам говори да то није довољно.

Једино ако ријеч Божију примамо у своје срце она ће тада донијети истинског и правог рода.
Јер ако је другачије примамо као што је у свим овим примјерима речено читајући ово Јеванђеље данашње – осим онога последњег наведеног примјера – видимо да онда ријеч Божија, и ако је знамо и ако је познајемо и ако је можда тренутно примимо у своје срце и ако о њој размишљамо, то све није довољно ако она не падне у наше срце и ако не постане дио нашега срца.
Једино ће тако донијети род и једино ће тако бити на спасење. 

То је оно што увијек требамо да се запитамо када слушамо ову причу, треба да се запитамо : а гдје смо ми ? У којем типу ових људи који су овдје поменути се ми налазимо ?
А често смо ми сваки од ових људи од ових примјера наведених. 

Често чујемо ријеч, често нам се она допадне, али и често на њу заборавимо – често се ријеч Божија прими у нашем срцу, држи нас то неко вријеме – а онда отпаднемо. 

А оно за шта треба да се боримо јесте да ријеч Божија и ријеч Светог Јеванђеља буде увијек у нашем срцу.
Да она буде центар нашега бића, јер тако ћемо са једне стране испунити наш живот истински а са друге стране Јеванђеље ће наћи мјесто у нама.
А кад примимо Јеванђеље у своје срце онда оно не само да бива на спасење нама, него бива на спасење и нашим ближњима.
То је оно за шта треба да се боримо, то је оно шта нас ова јеванђелска прича учи.

Поред тога што можемо да видимо кроз њу каквих све људи има, како се људи све односе према Богу, према ријечи Божијој, али што је најважније можемо да видимо и какви ми треба да будемо.

Дакле :  вјера, Свето Јеванђење, духовни живот, црквени живот – ако остану на нивоу само нашег знања, нашег ума, онда је то сувише мало.
Ипак вјера је ствар срца, Јеванђеље је ствар срца, живот са Богом и у Богу је ствар срца, ако се срцем живи, ако се срцем прима, она је онда на спасење и нама и другима и цијелом свијету.

Зато је Господ и дошао – да буде у нашем срцу, јер смо ми у Његовом срцу, једино тако ћемо се и спасити.
Да се сви у томе потрудимо – Амин.”
 – закључио је тиме своје пастирско слово протојереј Мирчета Шљиванчанин.

 Борис Мусић

  Фото : Борис Мусић

Одржано добротворно вече у Крипти Саборног храма у Подгорици

30. октобра 2017. - 13:34

У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења, у недјељу 29. октобра са почетком у 19 часова, одржано је добротворно вече у организацији Парохије кучко-братоножићке и љеворечке.

Ово добротворно вече је имало за циљ прикупљање добротворних прилога намијењених обнављању Манастира Костриковача који се налази у Мртвом Дубоком (Ровца код Колашина) а датира још из 13. вијека, иначе манастирски храм је посвећен Успењу Пресвете Богородице.

Уводно слово изговорио је медијатор ове добротворне свечане вечери, млади пјесник и студент Правног факултета у Подгорици – Миљан Живковић.
Он је овом приликом пожелио добродошлицу свима на челу са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом г Амфилохијем, те уваженим гостима : академиком Матијом Бећковићем и бившим предсједником Републике Црне Горе господином Момиром Булатовићем, великим добротвором и успјешним предузетником Павлом Милићем, као и осталим уваженим гостима, па је у прикључку најавио једног од главних организатора ове добротворне вечери.

Стога је поздравно слово изговорио презвитер Милош Лучић парох кучко-братоножићки и љеворечки, који је захвалио свима присутнима на издвојеном времену и великом одзиву у крипти Саборног храма.

Он се такође захвалио свим оним свештеницима који су до сада вриједно и предано радили да парохијски живот буде заиста на завидном нивоу када је ова парохија у питању, табајући и поплочавајући стазе тих крајева у просвећености и духовном животу.

Посебно се захвалио свештеницима претходницима : Драгану Митровићу, Драгану Томићу, Бранку Тапушковићу, Драгославу Ракићу.
Дубоко свјестан залога који је примио добијајући на дар вођење ове парохије, он је обећао да ће наставити стопама својих претходника и да ће на томе путу истрајати, јер како је и сам нагласио : прегаоцу и Бог даје махове.

Након топлог и домаћинског слова презвитера Милоша Лучића, медијатор вечери позвао је Његово Високопреосвештенство, Митрополита г. Амфилохија да благослови ово сабрање.

Овом приликом Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је између осталог прочитао и важан дио сакупљених информација и детаља о овој Светињи Божијој – Манастиру Костриковачи.
Наиме, специјално поводом овог догађаја Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је добио за ову прилику један одјељак из докторске дисертације монаха историчара др Павла Кондића, сабрата Цетињског манастира, а исцрпни наводи из дисертације се тичу управо овог манастира.

Након слова Његовог Високопреосвештенства Митрополита г. Амфилохија услиједио је наступ гуслара Максима Војводића, да би се затим бројном аудиторијуму обратио проф. др Ново Вујошевић, а у наставку ријеч је узео и уважени гост вечери – академик Матија Бећковић.

Он је заблагодарио свима на указаној части и на позиву, указујући притом и на симболичан назив ове Светиње Божије – Манастира Костриковаче :

“Поштовани Митрополите, уважени свештеници црногорско-приморске Епархије, монаси и монахиње, браћо Кучи и Ровчани, драги пријатељи – високо сте ме уважили дајући ми реч и част да подигнем чашу у Саборном храму у Подгорици уочи Лучиндана на братском окупу Куча и Ровчана и њихових званица посвећеном обнови храмовне цркве у Мртвом Дубоком – некадашњем метоху Манастира Мораче.

Чини се да се храмови чешће зову по месту где су подигнути него по свецу коме су посвећени, па се тако Морача и Костриковача зову по једној реци и једној липици а не по Пресветој Богородици у чију су славу подигнуте.

Ето је манастир добио име по кострики, а кострика је у мојој свести биљка зимзелена која обраста стабла, јаких и дубоких жила за које се у невољи можеш ухватити, ослонити, а да се не прекине и не ишчупа.
Није чудо ни да се и ми данас за ту кострику хватамо.”
 – закључио је он.

Такође, ово покретање обнове манастира у братској слози и заједништву племена Куча и Роваца он је окарактерисао као нови примјер чојства и јунаштва у Црној Гори, указујући на традицију тих и таквих односа кроз историју између ова два црногорска племена.
Академик Матија Бећковић је изнио и занимљив детаљ из живота његове мајке, а тиче се управо обнове овог манастира, говорио је о догађајима који су били актуелни у периоду шездесетих година прошлога вијека :

“Време је ову светињу обурдало, па су ево Ровчани и Кучи са дружином у славу свог вишевековног пријатељства и братске љубави каква није запамћена у Црној Гори, тако додали још један пример чојства и јунаштва у наше нечојство и нејунаштво.”

“Да се овде вечерас нађем имао сам један само мени знан разлог.
Наиме, у живој ми је успомени да је моја мати пре педесет година готово кришом скупљала прилоге за обнову овога храма у морачкој пустињи и писала писма поверљивим људима да јој помогну ако и колико могу.
У том послу била је главни јатак Ћира Радовића који је о овом Храму највише знао и као да се заветовао да га обнови.
Увек у белој кошуљи долазио је у Колашин да пита хоће ли икад сванути ?
И ево сад ће ако Бог да, захваљујући његовим молитвама и аманетом, а са благословом његовог сина Митрополита црногорскога и Мртво Дубоко васкрснути.”
 – нагласио је он.

Након обраћања почасног госта вечери, академика Матије Бећковића, услиједили су запажени наступи : АНИП-а “Ђурђевданско Коло” и пјевачке групе “Пече”, да би у наставку услиједила обраћања уважених гостију Николе Минића и Момира Булатовића, као и доктора Радомира Прелевића.

Наступ изузетног вишенаграђиваног и талентованог гуслара Матије Шћекића није никога оставио равнодушним, да би затим своје стихове казивао уважени пјесник господин Перивоје Поповић, док се у самом финишу програма свима обратио и настојатељ Манастира Костриковача – игуман Јосиф Јоксимовић.

Он је заблагодарио Његовом Високопреосвештенству Митрополиту г. Амфилохију на указаном повјерењу и на части, будући да је од стране Митрополита Амфилохија и постављен за настојатеља ове Свете обитељи.

Благодарећи људима добре воље, и изузетном одзиву који су исаказли прилажући несебично новац за обнову и реконструкцију ове дивне величанствене Светиње Божије, током ове вечери је сакупљно 3.145 евра у добротворним прилозима.

Подсјећања ради, Mанастир Костриковача је и најстарији манастир у парохији морачко-ровачкој, док је поменути манастирски храм, саграђен нешто раније од манастира Мораче (прије 1252. године).
И данас овај Храм постоји али је манастирски конак без крова и у рушевном стању.
Предање каже да је сестрић краља Стефана Немањића, ктитора манастира Мораче – Никша син Илионов и Ефросинин, поставио темеље манастиру, па је вјероватно тада саградио и овај манастир у Ровцима.

  Борис Мусић

  Фото : Борис Мусић

Предавање у Цетињској богословији о борилачкој вјештини аикидо

30. октобра 2017. - 13:24

Дана 28.10.2017. године, у трпезарији Цетињске богословије одржано је предавање о техникама борилачког спорта “Примењени аикидо”.

Ово предавање најавио је парох подгорички и бивши ђак IV генерације Цетињске богословије јереј мр Блажо Божовић.

Предавање је одржао г. Радојица Спасовић који обучава многе полазнике овим спортом. Он је говорио о самом пореклу аикидоа, како је настао и које први почео да га примењује, посјетивши да је аикидо модерна Јапанска борилачка вештина и да ју је основао Морихеј Уешиба. Она је настала тако што су неке техниче преузете такође из борилачких вештина као што су џиуџицу, конџицу и џудо. Средства ове вештине су технике којима се нападачу наноси бол (ударци, бацање, притисци, штипање…) али и технике којима се спречава могућност наношења бола од стране нападача (став, гард, блокови, падови). Неке од ових покрета г. Радојица показао је ученицима заједно са својим сином Јованом.

На крају овог занимљивог предавања ректор Цетињске богословије отац Гојко Перовић захвалио је се предавачу што је одржао ово пригодно предавање, а г. Радојица је у знак пажње богословији поклонио икону Светог Петра Цетињског.

 

Стефан Стевлић и Никола Савић, уч III разреда Цетињске богословије

 

Богослужење на 21. недељу по Духовима у Цркви Светог Ђорђа у Подгорици

30. октобра 2017. - 9:47

На дан када Црква Христа Распетога прославља дан мученичког страдања старешинестраже гроба Христовог, Светога Лонгина Сотника и преподобног Лонгина трудољубивог – служена је Света Литургија у Подгорици, у Цркви Великомученика Ђорђа – под Горицом.

Евхаристијским Сабрањем началствовао је протојереј – ставрофор Драган Станишић, уз саслужење протојереја -ставрофора Милете Кљајевића; молитвено су учествовали негдашњи и садашњи старешина храма – прота Милун Фемић и прота доц.др.Велибор Џомић, Архијерејски намесник подгоричко- колашински.

Прочитавши Јеванђелску Реч о сијачу и семену, началствујући свештенослужитељ, о. Драган Станишић, обратио се тада присутнима, питањем:

,, Где смо ми и како препознатљиви у овој причи, коју нам казује Господ Исус Христос, и шта је то Царство Небеско „?

Одговоривши истовремено да ,, добар род, када је реч о спасењу и срећи човјека, јесте Црква Христова – која је стуб и тврђава истине “ и да ,, поводом вере својих чланова, Црква увијек има таквога рода који нараста и достиже у Живот Вјечни. А Живот Вјечни јесте Царство Христово, Слава Божија, Небеско Царство, Земља Живих, Горњи Јерусалим, Нови Завјет између Бога и човјека, Небески Хљеб Који је храна бесмртности.“

Отац је такође казао да ,, се ми хранимо Тијелом и Крвљу Христовом, причешћујемо се, хоћемо да имамо, да достигнемо Царство – које је наслеђе саме Свете Тројице “ но да ,, често бива да се људи одричу тога наслеђа, јер су у души на плитак и површан начин примили Јеванђелску  поруку “ те да то раде ,, онда када због множине брига и метежа световне вреве не стижу да виде оно што је вредније и љепше „.

,, Драгоцено наслеђе стиче се када душа из дубине свим својим хтењем хоће да добра рода донесе, да пригрли свако добро и красоту у Господу Исусу Христу “ јер ,, без таквих душа, без Цркве Божије, Невјесте Христове, не би ни знали којег смо ми то рода и каквог плода. “

Завршавајући своју беседу отац је подвукао да треба да ,, пазимо да не постанемо неки род који је плитког коријена или род који је сметен и изгубљен “ пожелевши свима да ,, ово данашње Јеванђеље још више освијетли пут којим идемо и да увијек имамо благослов од Господа Бога „.

Након примања Свете Тајне Причешћа, парохијани Цркве Светог Ђорђа послужили су се у оближњој црквеној гостопримници; Дотле је – Светом Тајном Крштења коју је савршио јереј Блажо Божовић, Цркви Христовој присаједињена слушкиња Божија,  отроковица, Исидора.

                                                                                            Елза Бибић

Упокојио се у Господу протојереј Љубомир Ђуреиновић

29. октобра 2017. - 23:05

 

У суботу, 28. октобра 2017. године, после краће болести, у 79. години упокојио се у Господу протојереј Љубомир Ђуреиновић, пензионисани свештеник будванске парохије.

Прота Љубомир је рођен 1. јула 1939 године у Бистрици, Жепча. Завршио је Призренску богословију 1958. године. Након три године, 15. децембра 1961. рукоположен је у чин ђакона а два дана касније у чин јереја. Рукоположио га је митрополит Нектарије Круљ.

Прва парохија младог проте била је Биљештево. Ту је службовао  до 1974. године, када бива постављен на дужност свештеника Какањског. У Какњу је служио 18 година, све до 1993. када је своје свештеничко дјело наставио у Митрополији црногорско – приморској као парох Прве будванске парохије и старјешина цркве Свете Тројице. Због болести се повукао са парохијског служења и пошао у заслужену пензију 2004. године.

Отац Љубомир је иза себе оставио супругу Мирку, сина Предрага, кћерку Слободанку и унучад Димитрија, Мирку, Теодору и Александра.

Заупокојена Литургија служиће се у понедељак 30. октобра у цркви Свете Петке у Будви и почеће у 9 часова, опијело у 12 ч а сахрана на гробљу поред цркве Свете Петке обавиће се истог дана у 13 часова.

Нека Господ у насељима праведним упокоји вјерног слугу свога протојереја Љубомира и настани га у Царству вјечне љубави Божије а његовом потомству благослов и сваки напредак.

Вјечан ти спомен оче Љубомире!

Н.П.

Митрополит Амфилохије у Даниловграду освештао камен темељац будућег саборног храма Свете Петке

29. октобра 2017. - 19:51

У Даниловграду је 29. октобра, на великој црквено-народној светковини освештан камен темељац будућег Саборног храма Бјелопавлића и свих православних вјерника овога краја који ће бити посвећен Светој Петки, бјелопавлићкој крсној слави.

Свечаности освећења претходила је Света архијерејска литургија у цркви Свете Текле, коју је са свештенством служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је тумачио јеванђелску причу о сијачу и сјемену.

Он је рекао да Господ овом причом жели да покаже да је Бог тај који сије сјеме – ријеч своју.

„Истину своју сије Бог у људска срца. Бог је онај који је сијач, а људско срце, и човјек, је онај који прима или не прима то сјеме“, казао је Владика Амфилохије.

Казао је да је Бог дао да око нас расте сјемење за земаљску храну, на насладу нас људи.

„Али је дао и оно сјеме – самога себе, истину своју, љубав своју, доброту своју, мудрост своју, свјетлост која просвећује сваког човјека који долази у овај свијет.То је Бог посијао. И зато је припремио Бог и људски ум да може да прими то сјеме, и људско срце да и оно може да схвати и прихвати то Божје сјеме“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након причешћа вјерних Митрополит Амфилохије је предводио свечану Литију која се кретала од цркве Свете Текле до Божове главице, тј. до мјеста на којем ће нићи нови храм.

У присуству великог броја Даниловграђана и гостију из других крајева Црне Горе, Владика је са свештенством освештао камен темељац.

Повељу о његовом полагању прочитао је секретар ЕС и ЕУО Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, а Митрополит Амфилохије је у обраћању сабраном вјерном народу казао да је овај дан – дан радости.

„Ево дана који је створио Господ да се радујемо и веселимо у њему. Много је дана радосних било у Бјелопавлићима кроз историју, и радосних и распетих дана, а међу свима њима, осјећам то свим бићем, овај дан је круна свега тога. Ово је завршетак свега онога што се догађало од времена Бијелог Павла до данас на овоме мјесту, али је и почетак онога што ће се свето и богољубно и братољубно догађати у будућим временима“, казао је Владика Амфилохије.

Додао је да се дуго времена питао због чега почетак градње повога храма годинама иде најспорије у Црној Гори.

„И чини ми се да сам данас од Свете Петке чуо, глас њен чуо да није хтјела да се подигне храм у славу Божју и њену част у разједињеним и посвађаним Бјелопавлићима. Ако је саборни храм, онда он треба да сабере све – од малога до великога. Није хтјела Света Петка да се подигне храм у мјесту које је заливено братском крвљу. Братоубилаштво је најопакије зло које може задесити један народ, а поготово хришћански народ“, подсјетио је он.

Он је додао да су браћа убијала браћу, сваки са својих разлога.

„А основни разлог је братомржња, опака и отровна, без обзира у име којега идеала и идола, у име којега бога брат убија брата. То није по Богу и није Божје. И зато ми каже Света Петка: кад Бјелопавлићи, кад Даниловграђани сазрију да сви, једним срцем и једном душом положе камен темељац и уграде се у овај храм, тек онда ћу и ја доћи међу њих“, казао је Митрополит Амфилохије.

Свим сабранима на данашњој светковини заблагодарио је предсједник Црквеног одбора Бранислав Ивановић.

У чину полагања камена темељца учествовао је и потпредсједник Општине Даниловград г. Зоран Бошковић.

Рајо Војиновић