Најава: Четврта годишњица освећења Саборног Храма Христовог Васкрсења

5. октобра 2017. - 23:07

Када је 1993. године Митрополит Амфилохије саједно са свештенством и вјерним народом благословио и започео градњу Саборног Храма Христовог Васкрсења, мало је ко вјеровао да ће за тако кратко вријеме овај Храм постати украс Подгорице и Црне Горе. Вријеме рата, санкција, економске и духовне кризе деведестих година није давало наде да се Храм могао градити и изградити. Али Митрополит је овај Храм утемељио на некополебљивом темељу – Христу Богу који прегаоцима и даје махове. Од када су Васељенски патријарх Вартоломеј и Блаженог спомена патријарх српски Павле поставили и благословили камен темељац овај храм постаје благословени мравињак у коме су људи гладни и жедни Бога Живога приносили своју љубав. Храдећи храм људи су и сами духовно се уздизали и храм изграђивао њих и цијелу Црну Гору.

Након двадесет година, 2013. године, када је цио хришћански свијет славио 1700 година слободе хришћанаства, наша помјесна Српска црква, наша Митрополија и Црна Гора подарили су васељени велелепни Храм Христовог Васкрсења.

Освећење овога Храма био је догађај какав Црна Гора није имала у својој историји. Био је то свеправославни сабор.

Ево и најзанимљивијих детаља:

Освештање подгоричког Саборног храма Васкрсења Христовог
У недјељу 6. октобра 2013.г. у 20 часова,  испред Саборног храма одржана је свечана Академија посвећена 1700 –годишњици Миланског едикта о слободи вјере.

Православни првојерарси су дошли пред Саборни храм Христовог Васкрсења гдје их је са хиљадама окупљених вјерника дочекао предсједник Почасног одбора за прославу 17 вјекова Миланског едикта црногорски предсједник Филип Вујановић, са осталим члановима Одбора.

Потом је одржана свечана духовна академија, коју је отворио бесједом митрополит Амфилохије, а потом се сабранима обратио и предсједник Црне Горе г. Филип Вујановић.
Након тога је изведен богат културно-умјетнички програм у режији ђакона Ненада Илића, у којем су учествовали: глумац Дарко Томовић, водитељ, архимандрит Никодимос Каварнос из Грчке, Ксилурис Антониос Псарадонис са Кипра, Жана Бичевска из Русије, хор Св. апостола и јеванђелиста Марка из Подгорице, Слободан Тркуља и Балканополис, хор „Мојсије Петровић“ из Београда, глумац Петар Божовић, глумица Јелена Иванишевић, гуслар Бошко Вујачић, Косовски божури и Ивана Жигон и КУД „Мијат Машковић“ из Колашина.

По завршетку Академије небо над Подгорицом је украсио величанствени ватромет.

У понедјељак 7. октобра 2013.г. у 8 часова,  седморица првојерараха помјесних Православних Цркава на челу са Патријарсима васељенским Вартоломејем, руским Кирилом и српским Иринејем освештали су подгорички Саборни храм. Поред тројице Патријараха храм су освештали још Архиепископи: кипарски Хризостом, атински Јероним и албански Анастасије и Митрополит варшавски и све Пољске Сава.

Првојерарсима су саслуживали представници осталих Православних Цркава, и то: Митрополит гвинејски Георгије (Александријска Патријаршија), Митрополит Василије (Антиохијска Патријаршије), Архиепископ катарски Макарије (Јерусалимска Патријаршија), Митрополит велицки Сионије (Бугарска Црква), Митрополит зугдидски и цаишки Герасим (Грузијска Црква), умировљени Архиепископ Православне Цркве Чешких земаља и Словачке Христофор, као и многобројни Епископи, презвитери и ђакони Српске Цркве и других Православних Цркава.

Одмах након освећења почела је Света литургија, на којој су појали удружени подгорички хор Св. апостола Марка и которско СПД „Јединство“, као и архимандрит Никодимос Каварнос.

Након Литургије бесједили су српски Патријарх Иринеј, васељенски Патријарх Вартоломеј, који је том приликом уручио на дар Храму свети путир и дискос, као и руски Патријарх Кирил, бурно поздрављен од хиљада православних вјерника, који је такође уручио дар – икону Пресвете Богородице Знамење, а митрополиту Амфилохију архијерејску панагију.

Митрополит Амфилохије је од срца заблагодарио православним првојерарсима што су учествовали у овом историјском и торжественом догађају.

Потом су православни првојерарси са улаза у Храм пустили голубове мира који су симбол Духа Светога, а онда у спомен на овај велики историјски дан засадили маслине поред Саборног храма.
Свечаности освећења Саборног храма Христовог Васкрсења су присуствовали: архимандрит Методије, игуман манастира Хиландара; представници свештених светогорских манастира Григоријата и Симонопетра, игуманија грчког манастира Ормилије мати Никодима, као и велики број игумана, игуманија, монаха и монахиња из манастира Црне Горе, Србије и БиХ.

Свечаности освећења присуствовали су, између осталих, изасланик Папе римског Франциска Кардинал словачки Јозеф Томко, Надбискуп београдски Станислав Хочевар, Бискуп которски Илија Јањић, свештеник Данијел Буда представник Свјетског савјета цркава, пречасни Ги Лиагр, генерални секретар Конференције европских цркава, Реис исламске заједнице у Црној Гори Рифат ефендија Фејзић, као и Муфтија србијански Мухамед Јусуфспахић.

Поред предсједника Црне Горе и предсједника Почасног одбора за обиљежавање 1700-годишњице Миланског едикта Филипа Вујановића и осталих чланова Одбора: г. Игора Лукшића – потпредсједника Владе и министра вањских послова и европских интеграција, г. Суада Нумановића – министра за људска и мањинска права, г. Миодрага Радуновића,– министра здравља и г. Миомира Мугоше – градоначелника Подгорице, светковини су присуствовали и предсједник Републике Српске г. Милорад Додик, као и директор Канцеларије за вере Владе Србије др Милета Радојевић.

Били су ту и бројни представници дипломатског кора у Црној Гори и Србији, многобројни градоначелници црногорских градова, директори јавних и културних установа, ректори, декани и професори Универзитета у Србији, Црној Гори и Републици Српској; декани и ректори богословских школа наше помјесне Цркве, представници политичког, научног, културног и друштвеног живота Црне Горе, Србије, Републике Српске и ширег региона.

Након Свете литургије уприличен је свечани ручак на којем је митрополит Амфилохије уручио одликовања и похвалнице трудбеницима и добротворима заслужним за изградњу Храма.

На предлог митрополита Амфилохија СА Синод Српске Цркве је орденом Светог деспота Стефана Високог Лазаревића одликовао протопрезвитера–ставрофора Драгана Митровића, старешину Саборнога храма Васкрсења Христовог, за изузетан допринос изградњи и украшавању Храма; орденом Светог краља Милутина, највишим одликовањем за градитељство које се додељује у нашој Цркви, протомајстора Момчила Станојевића и грађевинску фирму „Мостоградња инжењеринг“ из Подгорице. У име фирме орден је примила директор гђа Милка Ђукић.

Златним ликом Петра Другог Петровића Његоша митрополит Амфилохије је одликовао дневни лист „Дан“, за допринос у очувању црквеног јединства, помоћ у духовној обнови народа у Црној Гори и за неговање ћириличног писма – у име часописа одликовање је примио уредник Младен Милутиновић.

Граматама великог добротвора одликовани су: у име блаженог спомена Архиепископа атинског Христодула Архиепископ атински и све Јеладе Јероним, Влада Црне Горе, Влада Србије – Канцеларија за вере, у име које је одликовање примио г. др Милета Радојевић, Влада Републике Српске, у име које је одликовање примио г. Милорад Додик, Телеком Србије, НИС, Делта фондација, Немања Давидовић, син Даке Давидовића, браћа Карић и сестра Оливера, манастир Острог, Црквене општине маинско-брајићка и луштичка.

Граматама добротвора одликовани су радници КАП-а, Срђан Бошњаковић, Мирјана Поповић и Станко Руцовић
На пријему , у вили „Горица“,  митрополит Амфилохије уручио је Влади Црне Горе Грамату великог добротвора у изградњи Саборног храма Христовог Васкрсења.
У име Владе одликовање је примио предсједник, г. Мило Ђукановић.

Додијеливши признања најзаслужнијим личностима и институцијама, митрополит Амфилохије је истакао: „Само смо неке поменули, а Господ види и Господ зна ко све није уграђен у овај свети Храм. Благодарећи тој жртви ми данас имамо ову љепоту.“

Након  додије признања је услиједио умјетнички програм у којем су учествовали: Бело платно и Светлана Спајић, Косовски божури и Јелена Жигон, Ксилурис Антониос – Псарадонис, грчки композитор, извођач на критској лири и Жана Бичевска из Русије.

У вечерњим сатима испред Саборног храма у Подгорици са почетком у 20. часова је одржан свечани концерт Слободана Тркуље и Балканополиса, којем је присуствовало више хиљада младих људи.
(Светигора, новембар 2013.г, број 229-300, извод из репортаже Раја Војиновића,ст. 9 -47)

Сада након четири године поново се сабирамо да саборно прославимо овај величанствени догађај.

Прослава ће почети у Суботу, 7. октобра свечаном вечерњом службом која ће почети у 18:00 часова, након које ће бити уприличен концерт СПД Јединства из Котора и СПД Светосавник из Подгорице.

У недељу, 8. октобра, Света Аргхијерејска Литургија у 8:00 часова, Сабор православне средњошколске и студенске омладине – у 11:00 Културно-умјетнички програм, у 13:00 предавање епископа славонског Јована, а у 15:00 приказивање филма „Тихи кутак Христов“, режисера Раја Јеврића који говори о новојављеном светитељу наше цркве Мардарију љешанско-либертвилском и свеамериканском.

Христос Васкрсе!

Ваистину Васкрсе!

 

Најава: Сјутра почиње Научни скуп „Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије“

5. октобра 2017. - 19:08

Светом архијерејском литургијом са поменом члановима владарске лозе Црнојевића, коју ће у 8 часова у цркви Рођења Пресвете Богородице на Ћипуру служити Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, на Цетињу ће у петак 6. октобра почети дводневни Научни скуп „Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (XIV в. – 1830. г.)“.

Свечано отврање скупа биће уприличено након Литургије у Његошевој печатњи Цетињског манастира, гдје ће се учесницима скупа обратити Митрополит Амфилохије и књаз Станко Црнојевић Бушатлија.

Радни дио скупа почеће у 16 часова и до свршетка сјутрадан ће се одвијати у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици.

На скупу, организованом поводом 600 година манастира Ком на Скадарском језеру, своја саопштења ће излагати преко 40 научника из земље и иностранства.

Р.В.

Свечано обиљежена 170. годишњица објављивања „Горског вијенца“ – Његош писао по образу свог народа

5. октобра 2017. - 23:20

На Коларцу обележено 170 година од штампања „Горског вијенца“. Временом је дело постало Нови завет српског народа

Међу гостима и Патријарх Иринеј, митрополит Амфилохије, академик Матија Бећковић, Фото А. Стевановић

Свјет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност „Његош у нашем времену“, поводом 170 година објављивања „Горског вијенца“, окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога….

– Сам Његош и његово дело данас су савременији неголи у времену када је оно написано – беседио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. – Сведочанство тога је његов „Горски вијенац“ и „Луча микрокозма“.

Говорећи о духовно непролазној снази хришћанске промисли, цитирајући „нека буде што бити не може, нека траје борба непрестана“, митрополит је навео:

– Основна мисао „Горског вијенца“ је питање праве и лажне вере, питање добра и зла. У Црној Гори Његоша су прогласили за геноцидног. Али, то није геноцид, већ жртвовање себе за другог.

Академик Матија Бећковић је подсетио да је „Горски вијенац“ објављен кад је и Вук Караџић штампао превод Новог завета: – Временом је „Горски вијенац“ постао Нови завет српског народа. За велике песме потребни су велики разлози. Његошево дело настало је у шкрипцу, а „Горски вијенац“ у ропцу, кад су се Омер-паша и глад удружили против српског рода.

Догађај на Коларцу организовало Српско просвјетно друштво „Просвјета“ из Београда

Бећковић је рекао да су и данас Срби у шкрипцу.

– У време кад је мастило било светије од крви мученика, а хартија скупља од крви смртника, Његош је писао по образу свога народа – рекао је Бећковић. – Ко год је имао образа на њему је имао исписан „Горски вијенац“. А кад се пише по образу народа води се рачуна и шта се и како се и о чему се пише. Ко није имао образа, ни Његош му по образу није ништа написао. Сад има мастила и хартије, па свако може узети лист и писати чиме било и како било. За образ мало ко мари, а они који добро задрже и данас носе на лицу исписан „Горски вијенац“ као неку врсту невидљиве тетоваже.

Догађај је организовало Српско просвјетно друштво „Просвјета“ из Београда, а у име домаћина обратио се сенатор Републике Српске професор доктор Милимир Мучибабић.

– Некад неизоставан писац на југословенском простору, данас је непожељан и у својој родној Црној Гори – рекао је Мучибабић. – У бестијалности и у неразумевању суштинског код Његоша иде се толико далеко да га Универзитет у Сарајеву тумачи као геноцидног писца, а то мишљење деле и неки црногорски квазиинтелектуалци, што је равно скандалу. Његош је песник слободе и филозоф, религијски мислилац, духовник и државник, чије дело има најдубље психолошко, религијско, хришћанско и етичко значење. Његово разумевање и поимање слободе надилази границе ових простора. „Горски вијенац“ у себи садржи изванредну интерпретацију различитих култура. То је енциклопедија српског живота у Црној Гори.

У славу Петра Петровића Његоша и „Горског вијенца“, глумац Петар Божовић и прво београдско певачко друштво извели су његову „Лучу микрокозму“. У уметничком делу програма учествовао је и гуслар Славко Алексић.

 

Д. Матовић | Вечерње новости

Најава: У суботу слава Даниловграда – света првомученица Текла

5. октобра 2017. - 21:55

У суботу, 7. октобра 2017. године светом Литургијом и Литијом улицама града биће прослављена света Равноапостолна мученица Текла, заштитница Даниловграда, гдје се налази и црква њој посвећена у којој се чува и дјелић њених светих моштију.

Божанствена Литургија ће почети у 9 часова.

Црквени Одбор Даниловграда позива све благочестиве хришћане да узму учешћа у овој великој светковини.