У сусрет годишњици освећења – Да нас обнови празник обновљења Храма Христовог Васкрсења у Подгорици

6. октобра 2017. - 23:41

У недељу  8. октобра биће свечано прослављена четврта годишњица од освећења Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Празновање дана освећења храма  се литургијским  језиком назива Споменом Обновљења храма. Такав празник имамо у календару цркве, наиме, уочи празника Воздвижења Часног Крста празнујемо Празник Обновљења храма Христовог Васкрсења у Јерусалиму. Освећење најважнијег храма у хришћанству, под чијим се сводовима налазе мјесто Страдања, Гроба и Васкрсења Господњег, било је 13/26. септембра 325.г. за вријеме светога Цара Константина и мајке му Јелене и  вјечно  је уписано  у сјећање Цркве. Овај догађај у словенском мјесецослову се назива  Спомен Обновљења Храма Светога Христа и Бога Нашега Васкрсења.

Површним разумијевањем ријечи Обновљење могло  би се схватити да се  ради о спомену на дан кад је обновљен стари храм, међутим овај празник се односи на освећење новог храма, а ипак се у словенском преводу назива Обновљење храма.  Овакав словенски превод указује на дубљу Црквену димензију освећења сваког новог храма. Сваки нови храм са литургијом као срцем храма је  мјесто одакле се шири Божија љубав и Нови Живот који обнавља све и сва. Зато је свако освећење храма обнављање живота, вјере, наде, љубави, а сваки спомен тога освећења присјећање на то чиме треба да се богатимо и којим путем да идемо.

Историјско освећење храма Христовог Васкрсења у Подгорици које се збило 2013. јубиларне године, када смо славили 1700 година Миланског едикта цара Константина ктитора Храма Васкрсења у Јерусалиму, је par excellence  догађај Обновљења. Освећењем овог највећег храма у Црној Гори, а по љепоти знаменитијег много шире, тријумфовала је обнова вјере и дала нови дах да се и даље обнављамо.Тога дана кад је Подгорица била центар Православља  пројавила се сила Васкрсења после много голготских година. Зато већ четири  године празновање дана Обновљења Храма у Подгорици  бива свечано и увијек обогаћено новим садржајима.

Овогодишња прослава Спомена Обновљења Подгоричког храма Васкрсења имаће још један украс, а то је Сабор омладине. Сабраће се млади да би својом младошћу обгрлили храм и још више га украсили  собом  али и да би и њих храм обгрлио  и обновио силом вјечно младог Христа. Спомен Обновљења Подгоричког храма Васкрсења биће дан заједничарења у Служби и причешћу, поуци и дијалогу, јелу и пићу, пјесми и игри,  дан радосни, заједничарења у љубави Христовој.

Зато се у дан Васкрсења и Обновљења саберимо у  општи дом Спасов и наш да би се обновили!

Протојереј Мирчета Шљиванчанин

На Цетињу отворен Међународни научни скуп о Црнојевићима и Бушатлијама

6. октобра 2017. - 23:21

Данас је у Његошевој печатњи, у Цетињском манастиру, отворен Међународни научни скуп “ Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (14. вијек – 1830.г.)”. Учеснике скупа је на самом почетку поздравио члан организационог одбора протојереј-ставрофор доц. Др Велибор Џомић, подсјетивши учеснике да се научни скуп одржава у организацији Митрополије црногорско-приморске и под високим покровитељством и благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија.

Отварајући скуп Високопреосвећени Митрополит је казао да га радује што се ово научно сабрање отвара у граду који су управо Црнојевићи и основали.

-Црнојевићи, који су у то вријеме били војводе ондашње државе Немањића, цара Душана, која се послије смрти цара Душана разјединила по оној Његошевој “Великаши проклете им душе, на комаде раздробише царство”. Дакле раздвојила се али која је у исто вријеме и у том раздвајању и сукобљавању унутрашњем ипак оставила великог и богатог трага историјског, преко династије Балшића, која је такође овдје једно вријеме Доњом Зетом управљала, а онда преко династије Црнојевића. У тим временима, приликом доласка Отоманске империје посебну улогу одиграли су и Ђурђе Бранковић, а прије њега Свети Стефан високи Лазаревић, који су такође у договору са Балшићима а послије и са Црнојевићима оставили дубоког и великог трага на овим просторима -казао је Митрополит Амфилохије.

Подсјећајући на преломне периоде борбе за опстанак између Млетачке републике са једне стране и Отоманске империје са друге, Високопреосвећени Митрополит је нагласио велику улогу благовјерне лозе Црнојевића на овим просторима.

-То је вријеме једног великог распећа, вријеме пропасти државе, распада. Са једне стране је Млетачка република која овдје преузима иницијативу на овим просторима, са друге стране је долазак послије Косовског битке Отоманског царства. Познато је да је 1474. године Подгорица пала под власт Турака, а у то вријеме ту су се у том процијепу нашли прво до одређеног степена Балшићи а посебно Црнојевићи – рекао је владика Амфилохије.

Он је додао да су паше Бушатлије такође уграђене у биће ондашње Зете односно Скендерије и Црне Горе, заправо у цјелокупну  историју.

– Расвјетлити улогу Црнојевића у историји Зете, Црне Горе и нашега народа је  немогуће без апострофирања на Бушатлије који су овдје били све до 1830. године – нагласио је Митрополит, подсјетивши на враћање последњег потомка Махмут паше Бушатлије у вјеру православну и своје коријене лозу Црнојевића, кнеза Станка Црнојевића.

Показујући учесницима научнога скупа главу Махмут паше Бушатлије, која се по завјету Светог Петра Цетињског чува у Цетињском манастиру, Митрополит је протумачио зашто је Свети Петар Цетињски желио да се глава Махмут паше Бушатлије сачува.

-Са једне стране да се одржи то дубоко памћење. И тај сукоб на Мартинићима и Крусима, и све што се догађа, то су братоубилачки сукоби. Да подсјети оне који долазе, ове или оне струје, да је све ту на братоубилаштву. Са друге стране, ја сам у то увјерен а то сам рекао и нашем Станку, да је он и због Станка, последњег потомка Бушатлија, сачувао главу Махмут паше Бушатлије, да би и њега подсјетила да дође овдје и види то поштовање према Бушатлији и да на неки начин посвједочи и он ту судбинску везу Црнојевића и оног дијела Црнојевића који су примили ислам – закључио је владика Амфилохије.

По свечаном отварању, учесници скупа су обишли Ризницу Цетињског манастира.

Радни дио скупа настављен је у подгоричком Саборном храму Васкрсења Христовог.

Оливера Балабан

фото: Јован Радовић

 

Митрополит Амфилохије служио на Ћипуру: Историја Црне Горе у знаку Крста и Голготе

6. октобра 2017. - 16:56

 

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је на празник Зачећа Светог Јована Претече и Крститеља Господњег Свету архијерејску Литургију у цетињском храму Успења Пресвете Богородице на Ћипуру.

На крају Свете Литургије служен је помен упокојенима из владарске лозе Црнојевића.

 

У јеванђелској бесједи Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је подсјетио да је од упокојења кнеза Ивана Црнојевића, ктитора и оснивача Богородичине цркве на Ћипуру, прошло 527 година те да су његови земни остаци похрањени у овој светињи.

-Није случајно што се ово мјесто зове Ћипур. Ријеч ћипур на јелинском језику значи башта – казао је владика Амфилохије и додао да је ова башта по много чему слична Гетсиманској башти.

-Ово мјесто је вјековима зрачило и свијетлило вјером у Христа Бога распетог, од Дјеве рођенога и распетога на Голготи. Отуда је ово мјесто и по много чему мјесто Васкрсења и васкрсавања вјековног душе ове државе, овога народа, а са друге стране и мјесто његове Голготе и његовог распећа – рекао је владика Амфилохије.

Он је казао да није случајно ни то што су три велике свехришћанске светиње стигле управо у Цетињски манастир и сјединиле се у ћивоту Светог Петра Цетињског.

-И присуство дијела Часног Крста Господњег је свједочанство да је ово заиста мјесто Христове Голготе кроз вјекове. А присуство руке Светога Јована, свједочанство такође, да је Свети Јован Крститељ, онај који је ево овдје кроз вјекове надахњивао читава покољења да прилазе ономе чији је он био Претеча. Његова рука се код нас налази, да проповиједа оно што  је проповједао и док је ходио по земљи – покајање, – казао је Митрополит Амфилохије и додао да је долазак Богородице Филеримске на Цетиње, посебно велики благослов.

-Било би безумље да се та икона, света икона, свети лик, свети образ Пресвете Дјеве, да се он ухапси, да се затвори у пећину која се ту налази између Цетињског манастира и данашње богословије, одакле избија гејзир. Сви цетињани се сјећају, 80-тих година из те пећине је узаврело врело и поплавило читаво град. Хоће ту да смјесте свету икону Свете Богородице. Даће Бог, ја се надам да ћемо ми у ово наше вријеме, заједно са свима тима, те три светиње похранити изнад Цетињског манастира, у храму који је започео да се гради 1910. године у вријеме краља и господара Црне Горе Николе Петровића, који овдје почива, – рекао је Митрополит.

По одслуженој Светој Литургији, служен је помен упокојенима члановима владарске лозе Црнојевића и Петровићима, краљу Николи и његовој супрузи краљици Милени.

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије се овом приликом још једном обратио сабранима, подсјетивши да на Ћипуру поред Црнојевића и Петровића, почива и седамнаест црногорских митрополита.

– Међу њима прво мјесто заузима Митрополит Вавила и Висарион који су пренијели сједиште  Зетске Митрополије са Иваном Црнојевићем, са Обода овдје на Цетиње, а послије њих десетине митрополита су овдје столовали и овдје изашли пред лице Божије. Ми смо њихове мошти, њихове земне остатке, недавно похранили, нажалост они су били одавде однијети и стрпани у неки ћумез на Цетињу, али хвала Богу и то је знаменито, да су враћени овдје заједно када је похрањен и књаз Иван Црнојевић – казао је владика Амфилохије и подсјетио да је и лоза Црнојевића васкрсла и да се њен последњи потомак Станко Црнојевић, крстио на гробу свога претка Ивана Црнојевића вративши се од Бушатлија својим Црнојевићима и православљу.

– Светородна лоза Петровића и благовјерна лоза Црнојевића су вертикала нашега, прије свега духовнога и моралнога, хришћанскога живота, а онда и живота народнога и државотворнога – закључио је Високопреосвћени Митрополит Амфилохије.

На крају Свете Службе Божије преломљени су и освећени славски колачи свечарима са Цетиња, који данашњи празник прослављају као своју породичну славу.

Светој Литургији и помену су присуствовали  учесници Међународног научног скупа “Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (XIV вијек – 1830. г. )”, који је данас отворен на Цетињу.

Оливера Балабан

                                    фото: Јован Радовић

 

 

Прослава Дана независности у Чилеу

6. октобра 2017. - 23:56

У недељу, 17. септембра, у парохијској сали цркве Свете Тројице и Казанске иконе Божије Мајке (РПЗЦ), парохија Светог Николаја Жичког прославила је главни државни празник Републике Чиле – Дан независности. После Божанствене Литургије чилеански чланови парохије организовали су свечани концерт и ручак.

Тим поводом позван је професионални извођач чилеанских народних плесова Карлос Бенавенте, који је пре наступа појаснио присутнима настанак и смисао националног плеса «куека». Свој први плес који је посвећен застави Чилеа он је одиграо сам, а онда је са парохијанком Соњом Гутиерес извео неколико нумера у народним костимима. Затим су обоје позвали све присутне да им се придруже, што је са радошћу прихваћено. У плесу који је уследио нарочито су се истакле Глорија Веласкез и Катарина Хормазабал.

 

Парох, Отац Душан Михајловић, који је и старешина цркве Свете Тројице и Казанске иконе Божије Мајке, захвалио се плесачима на показаном умећу  и честитао свима национални празник Чилеа. Он је рекао да међу члановима парохије има оних који су у Чилеу провели цели живот, неких који су дошли пре деценију-две, као и оних који су стигли пре само месец дана.  Међутим, сви они осећају огромну захвалност према овој земљи за то што их је срдачно примила и угостила, дала им могућност да реализују своје способности и личне циљеве. У то име, отац Душан је подигао здравицу у част Републике Чиле и за цео чилеански народ. У својој узвратној здравици Карлос Бенавенте је изразио захвалност емигрантима словенског порекла који су у Чиле донели своју богату културу и обичаје, и на тај начин вишевековним искуством обогатили ову младу државу, насталу тек пре двестоте година.

После завршетка званичног дела свечаности, сви су се окупили за празничним столом. Чланови парохије, Хорхе Естрада и Кирил Малишев припремили су традиционални роштиљ на чилеански начин.

Све до увече у дворишту парохијске сале су се уз гитару смењивале народне песме и плесови чланова ове интернационалне парохије, док су Карлос и Соња у сали одржали кратак курс куеке за све који су то желели. Свечаност је својим присуством украсио и светски путник на мотоциклу, Олег Харитонов, Рус који се тих дана затекао у Чилеу, шездесет и петој држави по реду на свом путу око света. Његовим причама о догодовштинама које је доживео није било краја, тако да је кроз два дана одржан и посебан сусрет чланова цркве са њим на коме су сви имали прилике да чују његове утиске о свом трогодишњем путовању око света.

 Фото и видео: Анастасија Малишкина

 

Литургијско сабрање у мјесту Бјелоши крај Цетиња

6. октобра 2017. - 17:07

Светом Литургијом у цркви Светог Николе у насељу Бјелоши крај Цетиња обиљежен је празник Зачећа Светог Јована Крститеља, крсне славе мјештана овога краја.

Божанствену Литургију служио је протојереј – ставрофор Обрен Јовановић, парох цетињски, а појали су ђаци цетињске Богословије.

Нарочиту радост овом благословеном сабрању причинило је присуство великог броја дјеце која су се причестила Светим тајнама Тијелом и Крвљу Христовом.