НАЈАВА: Филм „Косово – моменат у цивилизацији“ биће приказан у Подгорици

10. октобра 2017. - 7:58

Документарни филм „Косово: моменат у цивилизацији” познатог режисера Бориса Малагурског биће приказан у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици у четвртак 12. октобра 2017.  године. Биће то премијерно извођење овог остварења у Црној Гори, а организатори најављују да ће црногорској премијери присуствовати и аутор, који је јавности познат по својим филмовима „Тежина Ланаца“, „Претпоставка правде“, „Косово, можете ли да замислите“ и другим.

На великом платну у крипти подгоричког Саборног храма приказаће се прича о културној и духовној баштини Косова и Метохије, њеној угрожености, али и љепоти. Иако су под заштитом Унеска, на подручју Космета од 1990. године до данас уништено је више од 150 цркава и манастира.

Гледаоце кроз причу води аустралијски водитељ српског поријекла Стефан Поповић, који је одрастао на Косову. Сценарио за овај документарац написао је  теолог Милош Нинковић, а директор фотографије је Младен Јанковић.

Црногорску премијеру филма организује хуманитарни омладински клуб „Млади за Космет“.

Павле Божовић

У црногорским читанкама Црњански и Кочић остали без националног одређења

10. октобра 2017. - 21:19

Ова школска година у Црној Гори започела је са новим наставним планом и програмом за наставни предмет црногорски-српски, босански и хрватски језик. Претходно је, средином јула мјесеца, црногорски парламент усвојио сет закона о образовању и васпитању. У документу Министарства просвјете „Извјештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о основном образовању и васпитању“, међу онима који су доставили своје предлоге, примједбе и сугестије везане за исти, набројано је и деветнаест „Актива наставника црногорског језика”. Како наставни предмет под именом црногорски језик у црногорским школама не постоји, Министарство просвјете Црне Горе је овим чином начинило грубу грешку. Овим поступком урушава се споразум из 2011. године између власти и опозиционих партија, да се дотадашњи наставни предмет – матерњи језик преименује у црногорски-српски, босански и хрватски језик и књижевност. Ни мање ни више, урушава га Министарство просвјете Црне Горе које у својим рукама држи моћ образовања и васпитања нације. Право језичке већине у Црној Гори која говори српским језиком, по ко зна који пут је занемарено и ускраћено.

Да ово, по свему судећи, није случајна грешка, већ дио систематског плана који се већ годинама уназад спроводи у школама Црне Горе, потврђују и подаци из уџбеника.

У разговору за Радио Светигору, Веселин Матовић, професор српског језика и књижевности и уредник часописа „Слово”, навео је низ примјера како се у уџбеницима за црногорски-српски, босански и хрватски језик и књижевност истискује и негира постојање српства, српске књижевности и српских писаца у Црној Гори. Да овај србофобни чин буде још упечатљивији, декларисани српски књижевници који су рођени или неко вријеме живјели ван граница данашње уже Србије, такође су остали без националног идентитета.

„По постојећим Читанкама, по постојећим уџбеницима, у библиографским подацима уз име писца имамо и националну идентификацију. Дакле, сви писци који су рођени на простору данашње Црне Горе, дакле говорим – данашње Црне Горе, су именовани као црногорски писци, док су са других простора именовани различито, рецимо из Војводине нису национално одређени. Врло намјерно, на примјер, један Милош Црњански није именован национално, као ни Петар Кочић. У тим читанкама, ако гледате по тим одредницама, не постоји ни један писац који је рођен у Црној Гори, а да је именован и као српски писац. И то је та најкрупнија и најопаснија порука, јер ако нема српских писаца у Црној Гори, нити их је када било, не да их нема данас него их, дакле, није ни било, онда у Црној Гори нема ни српског језика ни српског народа“, каже Матовић.

Он додаје да су сви писци, почевши од Љубише, Светог Петра Цетињског, Његоша па до Миодрага Булатовића, именовани као црногорски писци, јер је примјењен критеријум именовања по мјесту рођења, што је, по ријечима професора Матовића, „апсурдни критеријум који се нигдје у књижевности није примјењивао, не примјењује, нити ће се примјењивати”.

Најчуднијим аршинима црногорског Министарства просвјете подвргнут је Стефан Митров Љубиша, Србин који никада није живио у Црној Гори
(познато је да Паштровићи нису били у саставу Црне Горе), добивши статус црногорског писца. Титулу црногорског писца понијела је и Јелена Балшић, ћерка кнеза Лазара.

Редовни професор на Катедри за српски језик и јужнословенске књижевности Филолошког факултета у Никшићу, др Јелица Стојановић, слушаоце Радио Светигоре је подсјетила на чињеницу да се у Црној Гори, односно на свим просторима који су данас у саставу Црне Горе, а који се битно разликују од некадашњих граница, једино говорио српски језик и именовао се једино као српски. Данас се то другачије пројектује.

„Данас смо дошли до ситуације да се у Црној Гори покушава пројектовати једна нова стварност и ретроактивно промијенити цијела историја. Да се све претвори у свецрногорско и само црногорско“, каже професорка Стојановић.

По Уставу Црне Горе црногорски језик је службени језик, док је српски језик, језик у службеној употреби. Да је, што се тиче српског језика, право језика у службеној употреби само мртво слово на папиру, доказује и податак да се информације на свим званичним сајтовима државне управе и локалних самоуправа нуде само на црногорском, а од страних језика најчешће енглеском језику, што је мимо свих постојећих стандарда који дефинишу службену употребу неког језика.

„Све води ка томе да вјештачки спроведена разлика, односно уношење у Устав имена службени језик и језик у службеној употреби, покушава да се протумачи да уствари језика у службеној употреби нема у службеној употреби, да само постоји оно што су они именовали под службени језик“, рекла је професорка Стојановић.

Одговарајући на питање новинара која је разлика између службеног језика и језика у службеној употреби она је устврдила да разлике нема.

„Зна се да разлике између службеног језика и језика у службеној употреби нема, јер језик у службеној употреби значи управо – у употреби. Постоји могућност да постоји нешто као службени језик, а да није у службеној употреби, да се симболично уписује, као што је на примјер случај у Ватикану гдје је уписан латински језик за који се не може рећи да опстаје у службеној употреби“, казала је Стојановић и закључила да „ако се испоштује оно што је у Уставу Црне Горе, да је српски језик језик у службеној употреби, говорницима, то јест онима који се опредјељују за име српског језика, биће уважена сва права јер службена употреба подразумијева све“.

У другом документу Министарства просвјете „Извјештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту закона о измјенама и допунама Општег закона о образовању и васпитању“ наводи се да је поднешен предлог да представнике мањинских народа и других мањинских заједница у Национални савјет треба да бирају одговарајући национални савјети. У ставу обрађивача стоји следеће: „Приједлог се не прихвата јер структура у коју се бирају представници мањинских народа и других мањинских заједница предлажу Министарство просвјете, Завод за школство из реда најбољих наставника из области предшколског, основног, средњег образовања, образовања одраслих и домова ученика. Кроз ове представнике најбољих наставника обезбјеђује се и заступљеност мањинских народа и других мањинских националних заједница“.

По подацима из претходног документа, гдје су предметни наставници црногорског-српског, босанског и хрватског језика потписани као наставници црногорског језика, поставља се питање по којим то критеријумима и по којој логици Министарство просвјете и Завод за школство изналазе најбоље српске представнике за Национални савјет, када се ни ови који би по Уставу требали да предају, између осталих, и српски језик у школама, нису смјели тако потписати.

Коментаришући став обрађивача, Веселин Матовић је казао да је то лицемјерје.

„Они кажу да Национални савјет за образовање не праве по националном кључу већ по кључу стручности. Ако су га правили по кључу стручности видимо шта је било са том стручношћу. Испоставило се да су преписивали ти најбољи које су они делегирали у тај савјет и у радне комисије“, казао је професор Матовић и закључио да о озбиљности рада претходног састава Националног савјета, који представља крунско тијело у образовању, говори и чињеница да је на само једној сједници усвојено преко стотину наставних програма.

Оливера Балабан

Комплетну емисију можете послушати на сајту радија Светигоре – http://svetigora.com/node/21648

Насловна фотографија преузета са сајта http://balkans.aljazeera.net/vijesti/cirilica-kao-svemirska-pravda

Дани Михољске Превлаке у Београду и Вршцу

10. октобра 2017. - 16:59

Православно спортско друштво Света Србија и Друштво српских домаћина приређују Дане Михољске превлаке за обнову Српске свештене царске Лавре манастира Архангела Михаила у Београду и Вршцу од 11-14. октобра 2017.

 

Свештена царска Лавра манастир светог Архангела Михаила је од прворазредног значаја за наш народ, цркву и српске земље. Место на коме је проповедао свети апостол Павле и где је успостављена Црква Божија у првом веку. Зетска епископија светога Саве прва по важности по успостављању Архиепископије у Жичи након Никејског сабора 1219. Манастирски живот се гаси 1453. године када су на славској трпези потровани монаси и гости, а манастир срушен топовским ђуладима. Контеса Катарина Властелиновић из Рисна подиже Храм Свете Тројице 1833. године у коме и данас служи обновљено братство од 1997. године. Након скоро шест векова и мученичког страдања превлачких монаха обновљен је монашки живот и покренута обнова манастирског храма светог Архангела Михаила.

Дани Михољске превлаке су прилика да благочестиви народ допринесе обнови светиње и упише се у књигу вечнога живота душе и тела на спомен мајке Цркве.

Програм је приређен у Београду и Вршцу према следећем распореду:

  • Духовно вече са Архимандритом Бенедиктом, игуманом манастира Михољска превлака. Среда 11. октобар 2017. у 19ч, у Културном центру Чукарица, Тургењевљева 5, Баново Брдо.
  • Михољдански концерт за обнову Манастира Михољска превлака, четвртак 12. октобар 2017. у 19ч у Дому Војске Србије, Браће Југовића 19, у Београду.

Учесници на концерту су деца Православног спортског друштва Света Србија, КУД Опанак, српски гуслари Батрић Јокановић и Марко Шћепановић из Гусларског друштва Бајо Пивљанин, затим Асим Сарван, Љиљана Поповић, Појачка група Родослов и Музички састав Света Србија.

  • Духовно вече манастира Михољска превлака, петак, 13. октобар 2017. у 19.00ч, Духовни центар Свети Теодор Вршачки, Вршац.
  • Света Литургија у манастиру Иконе Пресвете Богородице Тројеручице, Средиште, Вршац, субота 14. октобар, 2017. у 7.00 часова.

 

За  све додатне информације обратите се Миљану Ћеранићу, контакт тел. 060 733 07 35

Даниловграђани у славу свете Текле, своје небеске покровитељке

10. октобра 2017. - 8:09

На празник свете првомученице Текле Равноапостолне Даниловград је прославио своју градску славу и славу свог саборног храма. Празничном светом Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, настојатељ саборног храма светог Јована Владимира у Бару и архијерејски протопрезвитер барски, који је дуго година био настојатељ саборног храма у Даниловграду и градски парох, уз саслужење бројног свештенства и монаштва. Светом богослужењу су присуствовали и монахиње из манастира Ждребаоника на челу са игуманијом Јустином. За пјевницом су појали чланови Православног братства свети Арсеније из Даниловграда.

Храм је био мали да смјести све вјерне који су се окупили да прославе првомученицу међу женама, ученицу апостола Павла, која се и сама назива равноапостолном због ревносносног проповиједања ријечи Божије међу незнабошцима.

По завршеном причешћу вјерних, градом је прошла свечана Литија, посебно се зауставивши на мјесту на којем ће се градити нови саборни даниловградски храм, посвећен слави свих Бјелопавлића, преподобној  Параскеви – светој Петки.

Испред храма је након Литије одслужен мали помен свим упокојеним ктиторима, приложницима и свештенослужитељима храма свете Текле кроз вјекове, као и свима чија су тијела нашла покој на гробљу испред овог храма. Потом је освећен славски колач, који су ове године принијели домаћини славе – чланови Црквеног одбора Даниловград. Том приликом је најављено свечано полагање камена темељца за нови саборни даниловградски храм, које ће обавити његово Високопреосвештенство архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије са свештенством и народом Божијим, дана 29.10.2017. године. Славски колач за следећу годину је преузела госпођа Милада Калезић, угледна драмска умјетница из Словеније.

Сви присутни вјерни су по завршетку богослужења угошћени за славском трпезом љубави у оближњем ресторану „Обала“. Том приликом пред званицама су наступила дјеца – полазници школе вјеронауке, етно-појац Даница Црногорчевић, рецитатори и гуслари.

Чланови браства Светог Арсенија дали крв 

Поводом прославе градске славе и славе саборног храма у Даниловграду – свете првомученице Текле Равноапостолне, Православно братство свети Арсеније из Даниловграда по трећи пут је организовало акцију добровољног давања крви, која је и ове године, окупила људе загријане хришћанском љубављу према ближњима, који су дана 08.10.2017. године у пријеподневним сатима дали крв потребитима у Центру за трансфузију Клиничког центра Црне Горе у Подгорици.

Следујући примјеру своје заштитнице, свете Текле, која није пожалила своју крв у служењу Богу и ближњима, и чланови Православног братства свети Арсеније, заједно са вјернима из Даниловграда, дали су своју крв да ближњима који су болесни или повријеђени помогну да што прије оздраве и прославе Бога, дародавца живота и здравља.

Иван Булатовић

Митрополит Амфилохије сусрео се са Амбасадором Грчке

10. октобра 2017. - 7:53

У Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици Митрополит Амфилохије се сусрео са Амбасодором републике Грчке у Црној Гори г. Сотиросом Атанасиуом. Састанку су присуствовали г. Теодорос Михалопулос, први савјетник амбасадора и начелник Конзуларног одјељења, као и протојереј-ставрофор Обрен јовановић, секретар Митрополије и протођакон Владимир Јарамаз.

У срдачном и пријатељском разговору митрополит Амфилохије је упознао Његову екселенцију Амбасадора са мисијом наше наше цркве и позицијом у којој се Митрополија црногорско – приморска данас налази у Црној Гори. Такође је било разговора о улози и значају Православне Цркве у решавању бројноих изазова са којима се свијет данас суочава.

Н.П.

 

Епископи пакрачко-славонски Јован и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије служили Литургију у Лаври Св. Симеона Мироточивог у Подгорици

10. октобра 2017. - 2:14

Епископи пакрачко-славонски Јован и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије служили су 9. октобра, на празник Светог апостола и евангелисте Јована Богослова са свештенством Свету службу Божију у Лаври преподобног Симеона Мироточивог на Немањином граду у Подгорици.

Молитвено је учествовао Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије.

У литургијској бесједи Владика Атанасије је рекао да је велика тајна то што је Господ повјерио мајку своју љубљеноме ученику Јовану Богослову.

„Који је тајну богословља поцрпео из груди, кад се наслонио на Његове груди на Тајној вечери, како говоре Свети оци. Препун би љубави и затпо би препун богословља“, рекао је он.

Он је казао да је радостан овај празник у храму Светог Симеона Мироточивога, оживљенога и обновљенога.

„Оживљенога и обновљенога као манастира, овде на месту рођења Стефана Немање. Господ је поверио Јовану своју мајку. А она је символ и носиоц, живо оличење Цркве. По катакомбама римским, грчим острвима и малоазијским Богородица је насликана у олтару како шири руке, шира од небеса. Она је, уствари Црква, то је рекао и Свбети Кирил Александријски. Њу као такву даје своме брату усвојеноме, брату по љубави Јовану Богослову“, казао је Владика Атанасије.

Он је нагласио да је Господ предао апостолу девственику девствену матер своју.

„То је знак да Јован има један примат и над апостолом Петром. Знак други је тај што јован своје Јеванђеље око стоте године. И то је оно једанаесто васкрсно Јеванђеље где Господ три пута пита Петра: Љубиш ли ме? Паси овце моје.Несрећни властољубиви Рим је измислио, смислио да то, не знам какав примат даје Петру. А уствари Он само васпоставља оно што је Петар био изгубио својим трикратним одрицањем“, објаснио је Владика Атанасије.

Након светог причешћа архијереји су служили парастос блаженопочившем Краљу Ујединитељу Александру Карађорђевићу, а потом благосиљали славски колач у славу Божију и у част Светог Јована Богослова, небеског покровитеља Владике пакрачко-славонског Јована.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић