Најава: Распоред служби Митрополита Амфилохија 4. и 5. новембра

2. новембра 2017. - 16:00

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амифилохије служиће у суботу, 4. новембра са свештенством Свету службу Божију у манастиру Дуљево у Паштровићима, са почетком у 9 часова.

Митрополит Амфилохије служиће у недјељу, 5. новембра са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Петра Цетињског у Спужу, са почетком у 9 часова.

Р.В.

Канонска посета Преосвећеног епископа Кирила верницима у Аргентинској провинцији Ћако

2. новембра 2017. - 22:27

Његово Преосвештенство епископ Диоклијски Кирило, у својству Архијерејског заменика Високопреосвећеног Архиепископа и Митрополита Црногорско-приморског, г.Амфилохија, посетио је православне вернике у провинцији Ћако. Преосвећени владика је у главни град ове североисточне Аргентинске провинције стигао у четвртак 26.октобра, а на аеродрому у главном граду Ресистенцији су га  дочекали протођакон Никола Радиш и његова сестра госпођа Анђелина Радиш, потпредседник одбора за изградњу храма Свете Тројице у Ресистенцији. Сутрадан ујутро, владика Кирило је присуствовао литургији у цркви Светог Николе у Маћагају, где је Свету Литургију у част Преподобне мати Параскеве, са његовим благословом, служио протојереј Бранко Станишић. За певницом је била монахиња Марија(Оливеира), настојатељица манастира Светог Николе у Маћагају, а појању су јој помагали верници ове парохије, предвођени диригентом парохијског хора, госпођом Аналијом Отеро. Владика Кирило је пресекао колаче славара честитајући им свима празник Свете Петке. Након Литургије уприличен је и свечани ручак за све вернике , обзиром да је Света Петка крсна слава свештеника Бранка.

У поподневним часовима, епископ Кирило је обишао радове на реконструкцији парохијско-манастирског комплекса, које изводи грађевинска фирма г.Александра Рогановића, а под покровитељством државних власти провинције Ћако.

У суботу 28.октобра, литургијски је прослављен празник Светог Петра Цетињског, који је из практичних разлога пребачен са уторка на суботу. Литургију је служио Преосвећени Епископ Кирило уз саслужење игумана Димитрија из Сретењског манастира Украјинске Православне Цркве у граду Енкарнацион( Република Парагвај), и протојереја Бранка. Током Литургије причестио се већи број православних верника. У литургијској беседи, владика Кирило је говорио о животу Светог Петра Цетињског, истакавши да је он живео у веома тешко време по Православље, време када је Отоманска империја покушавала свим снагама да преобрати Црногорце у Ислам, но, он се томе активно противио и ратујући са Турцима успео да сачува поверени му народ у светости Православне вере. Уједно је он водио битку и на унутрашњем плану, мирећи завађену браћу свим срцем се трудио да уједини црногорска племена и тиме је показао да се нема истинске љубави према Богу , без истинске љубави и према ближњима. Познато је да је Свети Петар Цетињски имао  велику љубав и према  православном народу у Србији, одржавајући блиске везе и са Карађорђем током његовог устанка против Турака, али и са православним народом у Грчкој, као и Русији од које је примао и обилату материјалну помо, како би се преживела страдања под Турцима. „Дакле, љубав према Богу и љубав према ближњима, то је био сав садржај живота Светога Петра Цетињског, но под ближњима не требамо да подразумевамо само своју најближу породицу, своју земљу и нацију, већ све људе које  Бог усмери на нас. Ја верујем да је управо Свети Петар, упутио у ове крајеве нашег Митрополита Амфилохија, да врши мисију у овим далеким крајевима, не само да би се наш народ спасавао, већ и други народи, и народ Аргентински, и народ  Парагвајски и Бразилски и сви остали народи на кугли земаљској, јер тако Бог хоће, Он жели да се сви спасу, а не да се човек смести у окове индивидуализма или лажног национализма у коме је брат твој препрека на путу твог самоостварења, твоје слободе или независности. Црква проповеда љубав, јер је Бог љубав, а не мржњу, јер је она од  ђавола! Ко сеје мржњу, раздор и поделе, тај није од Бога и њега се треба клонити.“

Након Свете Литургије, Епископ Кирило је у пратњи свештеника Бранка, протођакона Николе и верника, обишао  гробље у Маћагају, где је одслужио мали помен свим православним верницима који на њему почивају. Преливени су вином гробови породица: Никчевић, Радиш,Павићевић, Рогановић…

Поподне истог дана, у 17 часова, владика Кирило се са својом пратњом упутио ка гробљу у Ла Монтенегрини, где је служен парастос свима који на њему почивају. По православном обичају преливено је вином више десетина гробова наших исељеника из Црне Горе, Србије, Херцеговине и Далмације који су ту сахрањени; гробови породица, Капитанић, Миловић, Мићуновић, Остојић, Новаковић…

Након парастоса, епископ Кирило се са пратњом упутио ка Југословенском клубу Дурмитор, где је некада функционисала прва Српска школа у Јужној Америци, а где су се образовале читаве генерације потомака наших исељеника. Данас је овај клуб, захваљујући обнови којом су руководили г.Хорхе Милтон Капитанић, некадашњи гувернер провинције Ћако, а данас градоначелник Ресистенције и његов брат г.Данијел Капитанић, вицегувернер Ћака, потпуно уређен музеј у коме се одржавају уметничке изложбе, конференције и разне друге манифестације. Иначе, клуб Дурмитор је ове године напунио 100 година од свог оснивања, што је био повод и да се у вечерњим часовима одржи и прослава са богатим културно- уметничким програмом. У присуству локалних званичника и више стотина потомака наших исељеника, отворена је изложба старих фотографија, које су уступиле породице оснивача овог Југословенског добротворног друштвеног клуба, а затим је извршена и промоција књиге“ Од коријена на крилима“, аутора Марте Капитанић и Милке Поповић Капитанић. Пригодним говором, многобројним посетиоцима се обратио између осталих и вицегувернер провинције Ћако. Током вечери говорио је и протојереј Бранко , који је скупу најпре пренео срдачне поздраве Његовог Високопреосвештенства, г.Амфилохија, а затим је истакао да су наши исељеници долазећи у ове крајеве крајем 19. и почетка 20.века, остављали у отаџбини своје домове, своје породице и све што су имали, поневши са собом само оно најнужније.“ Они су на тај далек пут из отаџбине понели нешто највредније што су имали, а то су култура, вера и обичаји,  које су као своју једину имовину, попут семена положили у овдашњу благословену земљу и  видимо да је баш из тог малог, али драгоценог семена, изникло ово дрво раскошног хлада под чијом се сенком сви ми данас одмарамо.  То дрво племенито зове се Ла Монтенегрина, зове се Дурмитор и ево данас славимо његову прву стогодишњицу ,а нека би Бог дао да их буде још много.“

Након тога, на бину је изашао епископ Кирило који је додао да су два највреднија семена које су исељеници са наших простора донели овамо у Латинску Америку,  два Светитеља из наше отаџбине, Свети Василије Острошки и Свети Петар Цетињски.“Због тога сам вам ја донео икону једног од њих, икону Светог Василија, са жељом да је овде чувате и да она вас чува.“ Епископ Кирило је затим уручио председнику Југословенског друштва, г. Оскару Титију Капитанићу, новчану помоћ намењену за штампање књиге аутора Марте и Милке Капитанић „ Од коријена ,на крилима“, као и поменуту икону.

У недељу 29.октобра епископ Кирило је служио Свету Литургију у част Светог апостола и јеванђелисте Луке. Саслуживали су му отац Димитрије и свештеник Бранко. Више десетина верника је учествовало у богослужењу, а много њих се и причестило. Током литургије Епископ Кирило је беседио о животу Светог Апостола Луке, истакавши да је он био обдарен многим даровима. „ Био је сликар, писац и лекар, Бог га је обдарио различитим даровима, али сви су дарови само семе Божије посејано у земљи душе човечије, но ако се не потрудимо да то семе Благодаћу Божијом, али и трудом нашим узрасте и да многоструки плод, бићемо одговорни пред Господом. Јер чули смо у данашњем јеванђељу да је Сејач сејао свуда, и на путу и поред пута, и на камену и на плодној земљи, али је семе дало рода само тамо где је земља претходно припремљена како треба. Ми смо ти који треба да припреме земљу срца свог, да би оно добро примило реч Божију, а после кад је прими треба и да чувамо то семе од трња и корова, од страсти и грехова,па ће оно засигурно дати род, можда не по деведесет као код Светог Луке,  можда ни шездесет, али нека буде и по тридесет, свако према својој мери и могућностима“

Током Литургије протојереј Бранко је пререзао колач Преосвећеном епископу Кирилу,  а након отпеваног многољетствија славље је настављено свечаним ручком за све придошле. Током ручка свештеник Бранко је захвалио владики што је одлучио да са верницима у Ћаку прослави своју крсну славу,истакавши да слава се слави са најближима, те да је тиме он лично, као и читава Заједница  верних  у овој провинцији посебно почаствована.Он је захвалио и сестри Марији, настојатељици манастира Светог Николе, која је уложила много труда у припрему  свечаног ручка, као и Карини Милић која јој је у свему помагала.Након тога, окупљенима се обратио и протођакон Никола Радиш, честитајући славу епископу Кирилу, коме  је пожелео све најбоље, он је истакао да је веома задовољан што види да парохија и манастир Светог Николе у свему напредују, те да га то посебно радује, јер је његов отац Михајло Радиш живео за ту цркву, помажући дуги низ година протојереју Александру Коноваленку, првом свештенику у цркви Светог Николе у Маћагају, а који се упокојио 1952.године.

По завршетку свих планираних активности, владика Кирило се  преко града Резистенције вратио у седиште Епархије Буеносаиреске- катедрални храм Рођења Пресвете Богородице у престоници Републике Аргентине.

Протојереј Бранко Станишић

Лучинданска порука Митрополита Амфилохија

2. новембра 2017. - 15:44

Драга дјецо духовна,

Љубљена хришћанска браћо и сестре,

На овогодишњи празник Свети дан Лучиндан, када помињемо имена Апостола и јеванђелиста Луке и нашег миротворца Светог Петра Цетињског и Петра II Ловћенског Тајновидца, молимо се Господу Његошевим ријечима ”Црна Гора изгуб да намири”, и да нам ”проведри више Црне Горе”. Свјесни смо да овдје под Ловћеном вијековима живимо као народ који је мали бројем, и оскудан у материјалним моћима, али препун вјере у Бога. Нас је само натприродно Божије присуство, и Његова близина, учинила још живима и постојећима – људима од интегритета, упркос безбројним напастима које су до сада настојале да нас уклоне.

Благодаримo Творцу, који нас не заборавља, и који нас чува у овом пролазном свијету, спремајући за нас вјечни живот. Онај вјечни живот који свједоче нетрулежне мошти наших Светитеља: од руке Светог Јована Крститеља и Архиепископа пећког Арсенија, Светог Василија Острошког и Светог Петра Цетињског до преподобног Симеона Дајбабског.

У ове дане, окупљамо се посебно око ћивота Светог Петра Цетињског, који је по свему, образац наше вјере и врлинског живота. Он је примјер нашег односа према Богу и ближњима и наше постојаности пред свјетским стихијама. Ми у Црној Гори, који имамо њега, никада пред Богом не можемо рећи, да нијесмо знали како, и да нијесмо имали куда. Зато, овај Лучиндан дочекујемо као људи који имају разлога да се надају, да вјерују и да их ништа не може поколебати да скрену с пута Божије и људске правде.

Пред данашњим искушењима, каква год да су, стојимо са истим увјерењима, да нас једино сила Вишњега може држати у постојању и напретку, и подарити нам вјечно спасење. А није мали број невоља које нас одвајају од нашег јединог Доброчинитеља и Спаситеља и ћивота Његових угодника.

Као прво, начин живота и навике других народа, које не приличе ни њиховим изворним културама, овдје, на силу унесене међу нас, праве смутњу и невоље. Морални разврат и невиђена глад за земаљском храном (хљебом и играма), донијела су у наше домове мржњу међу браћом и удаљиле дјецу од родитеља. Никада у свом постојању, житељи Црне Горе нијесу тако безобзирно настојали да се обогате на штету другога, као што то чине данас. На штету комшије, пријатеља, а поготово на штету оних који су запослени и унајмљени да раде под њиховим кровом. А опет, никада више није било оних Црногораца без имања и без посла, него данас. Мали број њих нешто уопште зарађује, а већина то ради на штету запослених и оних који купују и користе њихове услуге. Ако неко од наше браће и сестара има срећу да негдје ради – тај нема слободног дана, многи немају ни осигурања, ни пристојне плате. Такви нијесмо били никада једни према другима, него смо знали и умјели, по јеванђелски, да чинимо чашћу ”једни друге већима”. Један мали број се енормно обогатио на рачун других.

Породични живот, и његове вриједности, били су кроз вијекове темељ свега онога што сматрамо вриједним у Црној Гори. Мајке су рађале дјецу, а очеви били пожртвовани у заштити и подизању своје породице. А данас живимо у духу којим само себи угађамо, често одбацујући и дјецу и породицу, по оној старој ”Ево ти га робе, нећу ти га Боже”! И то све зарад задовољства ситних, сопствених саможивих страсти. Оно што је до јуче било непристојно поменути, и што је изгледало као највећа псовка и грдња, то данас, појединима, представља ”понос” – а све је усмјерено ка томе, да нас сјутра буде мање, да се раслабимо и да нестанемо као народ. Данас се на нас, у 21. вијеку, односе оне ријечи које је апостол народа Павле, изговорио у 1. вијеку, прије равно 2000 година: ”Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да бешчасте тијела њихова међу њима самима. Који замијенише истину Божију – лажју, и више поштоваше и послужише твари него Творцу, који је благословен у вијекове. Амин. Зато их предаде Бог у срамне страсти. Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно. А исто тако и мушкарци оставивши природно употребљавање жена, распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам…” (Рим. 1, 24-27)

Од свега је најопасније продубљивање диоба, старих и нових, међу браћом.

Из свега овога се рађа највеће зло, које нас је у овим данима могло задесити, а то су бројна убиства и међусобице, братска крв, која се лије улицама Подгорице, Бара, Никшића, Херцег Новог, Котора, Будве, Цетиња… Ради чисте похлепе и пролазне земаљске моћи, која дефинитивно није од Бога; ради новца добијеног од дроге и алкохола, ради интереса центара моћи, па и оних који нијесу у нашој земљи – особито млађи људи по Црној Гори убијају један другога. И то раде немилосрдно, не презајући од тога да страдају и невини, они који никаквог додира немају са тим пословима. Млади момци, они који би требало да буду слични онима које Његош у ”Горском вијенцу” назива цвијетом и снагом Црне Горе, узимају једни другима живот, и тако дају повода за крвну освету, већу и страшнију од оне против које се борио Свети Петар Цетињски! Тако Црна Гора, данас страда, ради усијаних глава, и губи младе животе, што нам теже пада од оних губитака на Скадру или Вучијем Долу. Јер, тамо су главе падале у борби са спољним непријатељем, и у јуначком мегдану, а данас у мучким, кукавичким засједама и то од братске руке!

Са мученичког и крвавога али очинскога и миротворачкога трона Светог Петра Цетињског, упућујем пастирски позив, свима онима који на било који начин скрећу са пута Светог Петра Цетињског Чудотворца и помиритеља, особито онима који проузрокују и који су уплетени у ова нова братоубиства и крвопролића, и који, отимајући једни од других, живећи у новим крвним осветама, да моментално престану са сваким насиљем и неморалом. Нека више нико не чини неправду браћи својој, отимачином и угрожавањем живота ближњих својих! Ко послуша овај мој позив, нека је благословен од Бога, што се уздржао од било каквог насиља и крвне освете и даљег чињења смртнога гријеха! А ко не послуша, него и даље ради, директно или преко других, на неправдама и братоубиствима, нека је, ријечима Светога Петра Цетињскога, удаљен од Бога и спасења – у вијекове вијекова!

О Лучиндану 2017. године

Фестивал нација „Fiesta de las naciónes” у Чилеу

2. новембра 2017. - 23:11

Од 6. до 9. октобра на великом отвореном простору немачког културног центра «Минхен» у Маљоку и ове године одржан је фестивал нација – «Fiestadelasnaciónes», на коме су представници националних дијаспора из целога света показали своју културу и обичаје – традиционалне кухиње, ношње, песме и игре.

Србију је на фестивалу представио ансамбл «Јелек», који сачињавају вокални дует Елине Михајловић и Екатерине Гуткине у пратњи Милана Ненина на гитари. Публика је имала прилике да чује познате народне мелодије са наших простора, које су изазвале сузе и носталгију код присутних Срба исељеника. Наступ Србије је нарочито био запажен због изузетне душевности и лиризма карактеристичне за наше народне песме, које су са изузетним умећем показале чланице «Јелека». Мајсторска и ненаметљива гитарска пратња Милана Ненина још више је нагласила нарочиту, амбијеталну атмосферу наступа ансамбла.

По већ устаљеној традицији, пре наступа Србије наступила је Русија, коју је представио ансамбл «Калинка», и у чијем саставу такође наступају Елина Михајловић и Екатерина Гуткина. Њихов наступ са традиционалним песмама и играма из Русије изазвао је буру одушевљења код присутне публике.

Фестивалска публика и водитељка програма Ема Хофре сваке године са нарочитом пажњом и интересовањем прате наступе ова два ансамбла који представљају музичку културу братских словенских народа, а разлог за то је засигурно у поетици, надахнутом сценском наступу и оригиналности њихових наступа у односу на остале учеснике фестивала.

 

Фотографије: Елена Раскопова, Клаудио Бастиас