Видео: У Никшићу одржана Митровданска академија

9. новембра 2017. - 13:18

У Никшићу је, у навечерје празника Светог великомученика Димитрија, у уторак 7. новембра 2017, одржана Митровданска академија, коју су, под називом „Манастир Светог Димитрија – Попи, духовни темељ Никшића“, организовали Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Никшић.

Свечана Митровданска академија у Никшићу је принос молитвеној прослави празника Светог великомученика Димитрија и покушај да се освијетли и афирмише успомена на велику светињу града Оногошта – манастир Светог Димитрија, који се налазио у Попима, у Никшићу и био сједиште Оногошке митрополије.

Митровданско сабрање благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, честитајући празник вјерном народу, свештенству, монаштву и гостима свечаности у славу Светог великомученика Димитрија Мироточца Солунског.

„Њега прослављају не само Грци као свог заштитника, него га славе и сви остали православни народи. Мироточење Светих моштију у Цркви се поима као нарочити, изузетни дар Светог Духа и као знак посебне Божје милости, коју је неки Божји угодник пред Богом задобио“, казао је Преосвећени Епископ, наглашавајући да су ријетки мироточци: Свети Димитрије, код нас Свети Стефан Немања Преподобни Симеон Мироточиви, а недавно су, навео је Владика, промироточиле и мошти Светих Превлачких мученика.

Ми смо, додао је Његово Преосветенство, увијек били везани за Солун, за цркву Светог Димитрија, за његове свете мошти и Свету Гору Атонску, а посебно од Свете браће Кирила и Методија који су Солуњани, Грци, али и свесловенски апостоли.

„Овдје, у Никшићу, био је славни манастир, велика светиња, Светог Димитрија Мироточивог под Бедемом никшићким у коме су се молили свети Немањићи и вјероватно да је задужбина Немањића. Овдје је Свети цар Урош долазио у 14. вијеку и вјероватно да је тада боравио у овом манастиру, писао ону чувену Повељу Дубровчанима“.

„Посебно је значајно што се овог манастира сјећамо по Светом Василију Острошком и осталим митрополитима Источно-херцеговачке епископије оногошке“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки, подсјетивши да је у овом манастиру било званично сједиште Светог Василија Острошког, који се као подвижник и Божји угодник, повлачио повремено у Острошку стијену.

О овом манастиру, тачније о његовим рушевинама најљепша свједочанства сачували су угледни и образовани Никшићани Максим и Петар Шобајић, које, поручио је Владика Јоаникије, не треба заборавити, као ни сам Манастир.

Владика је подсјетио на градњу Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, који је, тада, назван манастиром.

„Говори се да је краљ Никола хтио, по угледу на Цетињски манастир, да формира манастир у Никшићу и мислим да је значајног удјела имало сјећање на стари никшићки манастир Светог Димитрија. Градња ове цркве и њено освећење зацијелило је, у доброј мјери, старе ране града Никшића и народа који се сабирао у тој древној немањићкој светињи“.

„Зато ову светињу, иако је разрушена она има своје дејство, никада не треба заборавити и оправдана је ова академија. Нека Божји благослов, благоуханије чудотворних моштију мироточивих Светог Димитрија допре и до наших срца, да нас укријепи благодат овог празника и дај Боже да сјећање на њега и његов манастир буде све веће и јаче и да се, на такав начин, једног дана обнови ова древна светиња у Никшићу“, поручио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

Празничну бесједу одржао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. Он је поручио да је ред и обавеза свих нас да се подсјетимо на значај лика Великомученика Димитрија за нас који овдје живимо, за наш народ и онда ће нам постати јасно да Свети Василије Острошки није случајно столовао у манастиру посвећеном овом Великомученику.

„Великомученик значи да је све земаљско оставио, а могло му је бити да се сакрије. Наша историја је пуна мучеништва, гдје није било никаквог излаза, него смо били мученици од кад смо се родили, а ови људи су се родили у господству, у угледу, у изобиљу земаљском и то су оставили Христа ради. Треба да имамо увијек на уму да смо потомци оних хришћана који су на свету Литургију ишли, а да је то било опасно по живот. Три вијека је тако било. Ми потичемо од тих људи“, истакао је о. Гојко.

Нагласио је да смо заборавили на мучеништво оних првих хришћана, а то је мучеништво ближе било Христу, него уживање по царским дворовима.

„Подсјећање на те прве хришћанске вјекове не значи да треба да се вратимо на старо, јер то није нормално, нити је то хришћански. Старо је било, па је прошло, него да се сјетимо куд идемо, куд смо се запутили. Свети Димитрије Великомученик је заштитник града Солуна, тај град смо ми напали док смо били многобошци и онда је Бог дао да се, ипак, у неком моменту одвојимо од Авара. Авари су били и прошли, а ми остадосмо ту“.

„Нападали свети град Солун и Свети Димитрије био заштитник града Солуна, па је морао да га брани и од нас Словена, а онда је, Богу хвала, свети град Солун, Свети великомученик Димитрије, Света Црква Христова у Солуну одговорила мисијом Светих Кирила и Методија. Није спалила Словене, није их сатрла, а била је војно јача, него је послала Јеванђеље и Свету браћу да Словене просвети и научи. Од тада,од кад смо почели да читамо књиге које су нам донијели Свети Кирило и Методије, можемо да кажемо да знамо ко смо, шта смо и куд идемо“, рекао је, између осталог, протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

У програму Митровданске духовне академије учествовали су: хорови Светог новомученика Станка и Преподобне мати Ангелине, солиста Тијана Блечић и гуслар Горан Перовић. Водитељи су били: Жељко Вуксановић и Николина Бабовић.

Успјешан наступ хора Јединство у Грчкој

9. новембра 2017. - 13:00

Хор „Српско пјевачко друштво Јединство Котор 1839″ боравио је у Грчкој од 31.октобра до 06. новембра. Поред концертне димензије, чланови хора били су у прилици и за разгледање богате културно-историјске понуде главног града Грчке и посјету острву Егина гдје је манастир посвећен св. Нектарију Егинском и велико светилиште Грчке православне цркве.

Утиске нам преноси диригент Јединства Михајло Лазаревић: „По доласку у Атину хор је обишао строги центар града: Трг Омониа, Трг Синтагма гдје је имао прилике да види смјену страже испред грчког парламента – чувене „Евзоне“, стари дио града – Плака, као и најзначајније зграде и улице.

Сљедећег дана имали смо обилазак града са стручним водичем који нас је упознао са историјатом и развојем кроз вишемиленијско постојање града као и обилазак најзначајнијих грађевина од античке до савремене Атине. Посјетили смо Акропољ и уживали у умјетности и савршености архтеката античке Грчке. Такође смо посјетили и новоосновани музеј Акропоља, саграђен прије осам година. У музеју су изложени експонати и оригинални дијелови са Акролоља, као и одливци оригиналних статуа, рељефа фризова и других артефаката који се налазе у Британском националном музеју.

Потом смо обишли и Византијски музеј у коме смо уживали у дјелима сакралне умјетности велелепне државе која је трајала један миленијум.

Трећег дана нашег боравка у Атини дали смо себи мало одушка пред главни разлог нашег доласка у Атину – концерт.

Услиједила је припрема за концерт у Саборној цркви Св. Димитрија – Петруполи. У препуној цркви концерт је почео у 18 30 сати. На почетку концерта поздравио нас је старјешина храма свештеник о. Игнатиос Милтиаду топлим ријечима дободошлице, представивши нас бројној публици, изражавајући срећу што су им дошли гости из братске православне цркве из Црне Горе.

Током трајања концерта реакције публике су биле све израженије уз громогласне аплаузе као и сузе које су се сливале низ образе скоро свих присутних.

Поред бројног свештенства концерту су присуствовали и представници амбасада Црне Горе и Србије, Душанка Савељић и Немања Диковић.

На самом крају концерта послије дугог аплауза и два отпјевана биса диригент се захвалио свима који су се потудили да се овакаво духовно вече одржи уручивши пригодне поклоне домаћинима.

Захваљујемо се свима који су дошли на наш концерт и подржали нас у нашем раду, како би и даље што боље представљали нашу цркву, град и земљу из које долазимо.

Након концерта је услиједила трпеза љубави коју су домаћини приредили у црквеним просторијама, богато нас угостивши, гдје су нам подијели поклоне за сјећање на тај дан.

Посљедњег дана нашег боравка у Атини искористили смо да посјетимо острво Егину и манастир посвећен св. Нектарију Егинском, велико светилиште Грчке православне цркве.

Цјеливавши мошти светитеља, који је живио почетком двадесетог вијека, имали смо срећу да присуствујемо и молебану у част тог великог угодника Божијег који као и наш св. Василије Остошки помаже свима који му се обрате за помоћ.

Такође смо и у великој манастирској цркви отпјевали неколико пригодних духовних пјесама. Повратком у хотел завршило се наше концертно-духовно-туристичко путовање.

У повратку ка Црној Гори хор је обишао и Коринтски канал и уживао у његовој љепоти као и највећи мост на Пелопонезу – Рио Антирио.

Хор велику захвалност изражава госпођи Драгани Гроздановић и господину Анастасиосу Стеласу који су уложили велики напор како би ова наша турнеја и боравак у Атини били на високом нивоу и прошли у најбољем реду.

Приказ концерта на сајту „РОМФАИА“, званичног сајта Грчке православне цркве.

http://www.romfea.gr/enoriaka/18011-sunaulia-serbikis-xorodias-ston-agio-dimitrio-petroupoleos-foto

Живјели, на многаја и благаја љета!“, поручио је Лазаревић.

 

Предраг Николић

Оливера Балабан поводом упокојења протопрезвитере Маше Зековић: Соколици из Херцеговине

9. новембра 2017. - 7:37

Моја добра и лијепа сестро,

Кажу људи – Не може све једна мајка да роди. И заиста не може. Ту сам истину спознала када сам тебе упознала. А упознале смо се управо једног оваквог кишног новембарског дана, као што је и овај када си отишла своме Господу, кога си толико вољела.

Бојим се мила моја, да у ова црна слова која пишем на бијелој хартији не може стати опис оне љубави коју је сваки човјек осјећао у сусрету са тобом.

Неће и не може. Пишем ове редове више да бих се на свој начин суочила са болом. Пишем у покушају да по ко зна који пут нешто од тебе научим. Да из моје душе на папир изађе неко сазнање које ми умом и тјелесним очима није видљиво.

Пустила си нас да вјерујемо да ћеш још бити са нама овдје под овим небеским шаром. Пустила си нас да се надамо. Ти си све храбрила и гурала напријед. Као да смо ми били болесни а ти здрава. И јесмо моја Машо. Ми смо љубав и милост Божију чекали у твоме оздрављењу а ти си му спремно похрлила у загрљај.

Кћери Херцеговине, Мајко Хришћанко Црне Горе, невјесто Дурмитора, доме Румије, сестро острошка, пријатељу бокешки, видиш ли колико ти је гостију данас дошло? Колико си браће и сестара својим дивним ликом сабрала да те испрати на најважнији пут – пут у Царство Небеско, Христу Богу у загрљај.

Као што си и до сада у свему предњачила, тако и на овај пут мила сејо одлазиш прије свих нас, да нам и тамо приправиш мјесто, да нам освијетлиш путању када слаби и устрашени кренемо стазом којом си ти храбро и достојанствено прошла.

Скупила си дјецу око себе. Седам бијелих вијенаца око твоје главе. Шесторо их те испраћа а једно дочекује. Говориш им тишином која се пролама, милујеш осмјехом неугасле жеље, љубиш их росом, грлиш крстом, једне их другима као залог остављаш. Одважни су, држе се добро. Ослушкују тишину не би ли чули твој звонки глас. Додирују те ручицама не би ли ти измамили загрљај. Прислањају своја лица на твоје, чекајући да им на образ спустиш топли пољубац. Тешко је Машо, тешко је само и гледати. И камен би заплакао, и гора зајечала. Сунце се покрило облаком да не свијетли данас, када сви плачемо због растанка с’ тобом.

Но, не брини сејо. Добро си бирала. Дјецу остављаш у чврстим и сигурним рукама. И оцу Слобу си помоћ припремила. Шесторо малих људи погураће га напријед кад застане, баш онако како си то и ти чинила. Свекрви, оцу и мајци си пуну кућу радости оставила.

Све нас си љубављу задужила.

Тугујемо, не замјери, људи смо. Али, наша туга има и други крај. Улива се и губи у радости Васкрсења. Тог дивног часа којег нам обећа Господ. Дана, када ћемо се, ако Бог да, сви заједно радовати у Њему, тамо гдје нема плача и бола. А до тада, мила моја Приле, видимо се на Светој Литургији, тамо гдје си највише вољела да се сријећеш са онима које волиш.

Путуј соколице у наручје Христа Бога живога и моли се за нас грешне.

Вјечан ти спомен и Царство Небеско!

Митровдан у Цркви Светог Ђорђа у Подгорици

9. новембра 2017. - 7:27

Данас Солун слави свога Светитеља, Димитрија  војводу славнога.  И не само Солун, већ читава хришћанска васељена. Тако је било и у најстаријем храму МЦП, у Цркви Светог Ђорђа под Горицом, 8. новембра 2017. године Господње, где је свечаним Литургијским сабрањем началствовао протојереј – ставрофор Драган Станишић, професор цетињске Богословије. Саслуживали су му старешина овог Светог храма, прота доц.др. Велибор Џомић, Архијерејски намесник подгоричко – колашински, протојереј – ставрофор Милета Кљајевић и ђакон Иван Црногорчевић; певницом је руководио протојереј Јован Радовић.

Затим се началствујући свештенослужитељ прота Драган, обратио присутном народу који је у великом броју  дошао да прослави мученички подвиг Димитрија солунскога:

,, Ево Јеванђелске Ријечи која нам говори, а то говори свака ријеч коју чујемо из Јеванђеља – како је човјеку који вјерује у Бога ? Такав човјек, као да није од свијета и зато Господ каже : да сте од свијета, свијет би вас волио, али како нисте од свијета – свијет вас мрзи. (мислећи на све оно свјетско што представља злобу, пакост, мржњу – што представља оно што није Божије).

Да бисмо испунили ову Јеванђелску Ријеч, важно је да волимо једни друге, да љубимо једни друге – јер нам тако заповиједа Господ. Имајући љубав једних према другима, имаћемо оно што нема овај свијет – имаћемо познање Истине, имаћемо Духа Светога, Кога нам је Господ ниспослао на Светој Педесетници.

Таквога духа имао је и Свети Великомученик Димитрије кога данас прослављамо; великога Светитеља који у правом смислу ријечи није био човјек од овога свјетскога, метежнога, пролазнога, варљивога,  него је био човјек који је свим срцем својим заволио Христа, заволио Истину, имајући  велику  чедност и безазленост у себи.

Наизглед, сви који, као Свети Димитрије, имају у себи ту чедност, безазленост – изгледају немоћни пред овим свијетом;  дух овога свијета  мрзи људе невине, безазлене … Али, Свети Димитрије нам показује како дух Христов, невин и безазлен, побјеђује силнога духа злобе, мржње, пакости, нетрпељивости… Видимо како је Свети Димитрије благословио Нестора, младића, да  побиједи  физичкога дива, који је имао силу гордости и обијести.

Оно што је било битно Светоме Димитрију јесте побједа над  невидљивим духом мрачнога Сатане који је непријатељ и Бога и човјека. Својим чистим срцем, љубављу бескрајном, добротом – побиједио је непријатеља  и прославио се међу људима и велику похвалу има од Цркве Божије“.

Прота Драган на крају беседе је подвукао да се и данас, толико векова касније, окупљамо на Светој Литургији не би ли прославили овог дивног Светитеља, чијим молитвама тражимо од Бога да нам подари ту чистоту, чедност и безазленост коју имају Свети Његови, а као што је то управо имао и Свети Димитрије.

Причестивши верни народ Божији, свештенослужитељи храма приступили су благосиљању и резању славских колача данашњим свечарима.

А заједничарење у Христу Господу настављено је по већ устаљеном обичају у гостопримници цркве Светог Ђорђа, под Горицом.

Елза Бибић

Најава: Промоција књиге “Православни српски календар” у Будви

9. новембра 2017. - 7:32

11.11.2017. (субота) у 19ч. ће се У сали парохијског дома у Старом граду ће се у суботу 11. новембра 2017. године, са почетком од 19 часова  одржати промоција књиге “Православни српски календар” мр. Слободана М. Чуровића – Аписа.

Књигу ће представити Радован М. Радовић,

а у програму, осим аутора,учествују и Борислав Голубовић и Никола Ненезић – Чудесни.

Водитељ ће бити хаџи Љубисав Бијелић – Морчки, пјесник, који ће читати одломке из рецензија.

Добро дошли!