Годишњица рођења Ловћенског Тајновидца – Његош је комета поезије

13. новембра 2017. - 17:35

Прибројан Сабору оних који о Ловценском Тајновидцу и Цетињском Пустињаку треба да дају своје мало Слово трептим и дрхтим од недостојности и недораслости за такав чин. Свака ријеч и свако слово нашег језика зову се Петар Петровић Његош. По Божјем Провиђењу постао је Комета Поезије цијеле Христоносне и Христоваскрсне Васељене. Тајновидац је постао Светитељ уз Језик, Струне и оба Завјета која су Словом истог урезана у памет Народа.

Славимо дан рођења Онога који је рођен са Оним кога је опјевао. Ако су појац и Господ бесмртни питам се да ли дан рођења Ловценског Тајновидог Пјесника уопсте постоје , упркос преоравањима и сахранама колико је дана у недјељи. Његош је Нови и Косовски Завјет, Азбука и Ћирилица, струне и све њима дато од Господа. Овај му је рођендан најсветији јер се спајају јубилеји реформи језика, превод Новог Завјета, штампање Горског Вијенца и 125 година рођења Ива Андрића. Трагичар Косовске Мисли је со језика на коме је писао у Безвремености и за Вечност која му је дата кроз Луче и Вијенце да се ките Космос и Небеса. Његош је све и припада му само небо.

У име овог Кола и непролазне Луче њиховог Космоса дајем вам зрно, пјесму која се зове Његош.

Видео си Грдно Судилиште
Пребиловце и усташке каме
Јасеновац Свето Губилисте
Паг , Јадовно и Светове Таме

У свецелој твојој Васиони
Дисао си Духом Исихасте
Пратиле те молитве, поклони
А губави давали ти Красте

Китили те Содомом и Губом
Истим данас ти си геноцидан
Стављају те у ђавољу мрежу

Коју кидаш Светог Неба Зубом
Од мрамора што ти је Сазидан
Да Сви Свети за Небо те вежу.

Непролазност и Вјечност Пустињаку и Тајновидцу.

Батрић Бабовић

У Будви представљена књига “Православни српски календар”

13. новембра 2017. - 15:26

У Будви је, у организацији цркве Свете Тројице, одржана промоција књиге “Православни српски календар”

мр. Слободана М. Чуровића – Аписа. Књигу је представио Радован М. Радовић, а у програму су, осим аутора,

учествовали и Борислав Голубовић и Никола Ненезић – Чудесни. Водитељ је био хаџи Љубисав Бијелић – Морачки, пјесник, који је читао одломке из рецензија.

У другом дијелу вечери су гости – пјесници казивали своје стихове.

Богослужење на 23 недељу по Духовима у Цркви Светог Ђорђа

13. новембра 2017. - 15:17

Христова Црква, 12. новембра прославља највећег ктитора међу Немањићима – Светог краља Милутина, сина Урошевог (I) и оца Стефана  дечанског; ктитора Грачанице, Богородице Љевишке, манастира Бањска, Цркве у Хиландару, Солуну, Софији, Јерусалиму… Непоколебљивог борца, против папске уније.

Да не заборавимо, да је 12. новембар такође посвећен још једном исповеднику, Варнави Хвостанском, мученички пострадалом за Правду Божију.

Светом Литургијом тога јутра у Цркви Светог Ђорђа под Горицом, началствовао је његов јереј Блажо Божовић, уз саслужење протојереја ставрофора Милете Кљајевића и многобројног верног народа који је тог сунчаног јутра пристизао у порту овог древног храма.

Прочитавши Свето Јеванђеље о човеку кога су демони мучили а које је описано код Апостола Матеја, Марка и Луке још 2000 година раније – интересантном беседом,  началствујући свештенослужитељ јереј Блажо  Божовић обратио се присутнима, осврћићу се на догађај од претходног дана, који се десио у Подгорици, подсећајући све нас на речи Владике Николаја Велимировића:

,, Главна је особина људи који су опседнути ђаволима, да чине само пакост и зло – будући да су обнажени од свакога добра.

На идентичан начин, баш као и у Јеванђелској причи, одиграо се догађај од прије неки дан, у нашом главном граду, недалеко од нас.

… Човјек је избо ножем полицијског инспектора, г- дина, Марка Дробњака, након што је над једном госпођом извршио разбојништво – отевши јој новчаник из руку. Онако крвав, инспектор је успио да услика телефоном насилника и починитеља овог недјела.

По сликама сам схватио да је нападач вишегодишњи хероински зависник, баш као и гадарински бесомучник – кога су демони мучили већ дуго времена.

А, зашто их поистовјећујем ?

Има једна књига која носи назив, Ђаво у праху. У којој се каже да је хероин сам ђаво, којег човјек преко праха сам уноси у организам, тј. у себе.

На фотографијама које су изашле у дневној штампи, види се агресивни лик који је усликан са све крвавим ножем у руци, и енергија, која никако није људска, него рекао бих, демонска.

Тако смо и ми од прије неколико дана добили нашег подгоричког бјесомучника, који у свом лудилу, баш као гадарински бјесомученик, није давао дамама проћи путем, што им није хтео отети новчаник, отргнути ланчић и нанети им избиљну психичку трауму и стрес.

Да није било инспекторове жртве, пропраћене његовим рањавањем – отети новчаник би био само један у низу пријављених случајева у полицији, те овај догађај не би доспео у јавност и оставио тако силовит утицај на грађане.

Нећемо заборавити ни девојку од 22г. која је остављена на пумпи у Јазу, 2012. г. – да умре од последица прекомерне дозе наркотика.

Тако, подгорички бјесомучник, није одвојен случај, те нажалост имамо црногорске бјесомучнике којих је према проценама невладиних организација, које се баве сузбијањем злоупотреба дроге и психоактивних супстанци – 15.000.

Они, као што знамо имају своју поткултуру, махом не спавају по кућама као ни гадарински бјесомучник, већ по напуштеним зградама и оронулим гробовима – где се нерјетко могу наћи и иза наше Цркве.

Данас, у Ц. Гори, поред зависника од хероина има и 30.000 зависника од алкохола.

А гдје су коцкари ?

Као што знамо, коцкарнице су на свакој улици, тзв. терминали за клађење у сваком локалу и кафићу.

А где су гејмери, таблетомани ?

Грађани Ц. Горе су како је пренела штампа, те 2014.г. попили највише седатива у Европи.

А где су зависници од телевизије, мобилне телефоније, интернета и др.

У овим ситуацијама када дође до злоупотребе ових различитих видова разоноде и разбибриге  – не на неки начин – већ на конкретан начин,  уносимо нечастивога у себе.

Лијечити овакве људе, вели Владика Николај, значи Васкрсавати мртве.

А шта ми радимо у овом храму Божијем и на овој Светој Литургији, за разлику од  бјесомучника ?

Уносимо Живог Бога у себе ! Примамо Тијело и Крв Господњу, очекујући, вјером и љубављу, да свако од нас добије Христа према својој моћи и потреби.

Знајући да смо сви ми на овом свијету, свако од нас, мученици, не чинимо безумни као грађани Гадаре – већ призивајмо и молимо Бога  – Дођи Христе и буди са нама, међу нама и у нама, једини љекару душа и тијела наших.

Са овога Светога мјеста, позивамо све оне гадаринске мученике којима је потребна помоћ и лијечење, као и породице зависника да дођу у Цркву Божију, да се јаве својим свештеницима, да заједно састрадавамо, да се у Христу преображавамо и заједно саваскрсавамо.

Христос је међу нама ! “

Примивши у себе Христа Васкрслог, парохијани Цркве Светог Ђорђа са својим свештенослужитељима наставили су заједничарење у  гостопримници, овог Светог храма.

                              Елза Бибић

У 23. седмицу по Педесетници одслужена Света Литургија у Саборном храму у Подгорици

13. новембра 2017. - 15:12

У недјељу, 12. новембра 2017. године, 23. седмице по Педесетници, одслужена је Света Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Овим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Миладин Кнежевић, уз саслужење настојатеља Саборног храма : протојереја – ставрофора Драгана Митровића, као и протојерејâ : Далибора Милаковића, Мирчете Шљиванчанина, и протођакона Владимира Јарамаза.

Овом молитвеном сабрању присуствовали су и саслуживали гости из Руске Православне Цркве, тачније Митрополије рјазанске : јеромонах Игњатије и протопрезвитер Сергије Ушухов.

На Светој Литургији пјевали су и одговарали чланови мјешовите пјевнице, као и чланови црквеног хора Саборног храма „Свети Апостол и Јеванђелист Марко“ који је под вођством дирингетске палице – професорице мр Људмиле Радовић.

Такође, током Свете службе, вјерни народ је имао прилику и да цјелива дјелове моштију светитеља и светитељки, будући да Саборни храм Христовог Васкрсења у својим њедрима са великим благословом чува мошти светих :
Преподобномученице Февроније, Теодора Стратилата, апостола Петра, Нектарија Егинског, Стефана Троношког, Великомученице Марине, Великомученице Текле, Јована Владимира, Луке Кримског, Јасеновачких Мученика, и Ђакона којем име за сада није познато, иначе саслужитеља Светоме Василију Острошком Чудотворцу.

Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је приступио и присајединио се већи број вјерног народа.

Борис Мусић

Фото : Борис Мусић

Прослављен Митровдан на Топхани

13. новембра 2017. - 10:52

Манастир Светог великомученика Димитрија Солунског, на острву Топхана, на Скадарском језеру прославио је на Митровдан манастирску славу.

Свету Литургију, по благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија, на рушевинама манастирске цркве служи је јеромонах Јустин(Мреновић) сабрат Цетињског манастира, уз саслужење јерођакона Николаја(Башановића), настојатеља манастира Морачник, и јерођакона Василија(Јакобишвилија) из скита Светог Николе у Микулићима, на Румији.

На Светој Литургији су одговарале монахиње манастира: Бешка, Светог Сергија Радоњешког на Румији, Светог Георгија на Мртвици – Паштровска Гора и Свете Петке у Гостиљу Мартинићком, уз молитвено учешће више десетина верника из свих крајева Црне Горе, Србије, Републике Српске и Русије.

На крају Литургије одслужен је помен ктиторима, свештенослужитељима, и свима онима који су се подвизавали на овом светом и благодатном месту, а после опхода око зидина храма, обављено је и резање славског колача.

Заједничарење је настављено у манастирској трпезарији, где је настојатељ ове свете обитељи, монах Јован(Живковић) уз помоћ сестара из манастира Бешка и добрих људи, за све вјернике припремио славску трпезу.

Манастир Светог Димитрија на Топхани је подигнут у периоду  од 9. до 12. века (више слојева) а порушен је у време Велике сеобе Срба 1690. године, истовремено са осталим језерским светињама. Благословом Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија манастир је поново оживео 7. априла 2014. године доласком монаха Јована(Живковића), сабрата Цетињског манастира, који постепено обнавља ову древну светињу. До сада је обновљен скромни монашки конак, на старим темељима, и манастирски параклис посвећен Пећкој икони Мајке Божије. Манастир је познат и по производњи чистог природног сока од дивљег шипка(нара), изузетних лековитих својстава, што је уједно и једини приход од којег се ова светиња издржава и обнавља.

                                                                 Ј.М