Митрополит Амфилохије допутовао у Еквадор

2. децембра 2017. - 14:12

Дана 01. децембра 2017. године Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски и администратор Буеносајрески и јужно- централно амерички Амфилохије у пратњи протођакона Владимира Јарамаза кренуо је преко Перуа и главног града Лиме у канонску посјету Еквадору и граду Гвајакилу. На аеродрому је срдачан дочек приредио Јеромонах Рафаило са групом вјерника мјесне парохије и потом се упутили ка православној Цркви Српског Патријархата и парохијском дому.

Наиме, ова православна заједница у Гвајакилу је многобројна и вишенационална и чине је Еквадорци, Срби, Руси, Украјинци, Грци, Старосједиоции остали.

Митрополит Амфилохије ће у Еквадору боравити до 05. децембра када продужава своју канонску посјету у Гватемали.

протођакон Владимир Јарамаз

Промоција 9-ог издања књиге Владике Атанасија (Јевтића) „Од Косова до Јадовна“ -на ПБФ-у

2. децембра 2017. - 13:24

На Православном Богословском Факултету у Београду одржана је промоција деветог издања књиге умировљеног Епископа захумско-херцеговачког г-дина Атанасија Јевтића „Од Косова до Јадовна“.

„Чекајући Христа“ на трибини УКЦГ ,,Свободијада“

2. децембра 2017. - 11:41

Пјесничка збирка Предрага Пеђе Вукића ,,Чекајући Христа”, објављена у издању Института за српску културу из Никшића, биће представљена на трибини ,,Свободијада” УКЦГ у понедељак 4. децембра у Никшићу – Друштво црногорско-руског пријатељства ,,Свети Георгије“, са почетком у 19 часова.
О збирци ,,Чекајући Христа” говориће књижевник Новица Ђурић, протојереј Миодраг Тодоровић и уредница трибине, пјесникиња Милица Бакрач, док ће стихове говорити Спасоје Томић и аутор.
Предраг Вукић, историчар и пјесник, аутор је књига поезије: ,,Глас моје душе”, „Господе, у срцу те носим”, „Пјевајмо Господу”; као и књига: „Љетописи основних школа у Књажевини Црној Гори”, „Храм Светог апостола Матеја на Вилусима”, „Миграциона струјања из Голије крајем 19. и почетком 20. вијека”; приређивач је књиге ,,Успомене архимандрита Острошког Серафима Кашића”. Аутор је и књига ,,Митрополија црногорско-приморска на распећу историје”, „Политика као врело народног духа; ,,Из главе цијела народа”; Библиографија радова Државног архива; приређивач је заборављеног рукописа ,,Митрополит Митрофан Бан” и „Животопис Светог Петра Цетињског”.

Преподобни Порфирије Кавсокаливит

2. децембра 2017. - 11:29

Данас наша света, саборна и апостолска Црква православна молитвено слави преподобног Порфирија Кавсокаливита. Свети Архијерејски Сабор Цариградске Патријаршије на свом засједању 27. новембра 2013. године у Диптих Светих унио је старца Порфирија Светогорца. За датум литургијског спомена преподобног старца Порфирија установљен је 2. децембар, дан његовог упокојења.

Аудио прилог и житије старца Порфирија Радија „Светигора“:  https://svetigora.com/prepodobni-porfirije-kavsokalivit/  

 

 

Патријарх српски Иринеј допутовао у Москву

2. децембра 2017. - 11:07

На позив Патријарха московског и све Русије г. Кирила за учешће у обележавању стогодишњице почетка Сверуског Помесног Сабора (1917-1918.) и васпостављења Патријаршије у Руској Православној Цркви, делегација Српске Православне Цркве коју предводи Патријарх српски г. Иринеј стигла је 1. децембра 2017. године у Москву.

Патријарх српски г. Иринеј предводи делегацију Српске Православне Цркве, коју чине Епископ бачки г. Иринеј и старешина храма Светог Саве на Врачару архимандрит Стефан (Шарић). У пратњи делегације су викарни Епископ моравички и старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви г. Антоније, игуман манастира Ковиљ архимандрит Исихије (Рогић) и лични Патријархов секретар ипођакон Дејан Накић.

На аеродрому „Шереметјево“ Патријарха српског дочекали су Митрополит брјански и севски г. Александар, Епископ росошански и острогошки г. Андреј, секретар Одељења за спољене црквене везе Московске Патријаршије за међуправославне односе протојереј Игор Јакимчук и сарадник овог Одељења А. Ј. Хошев.

Извор: spc.rs

Враћа ли се расколничка Украјинска православна црква Руској

2. децембра 2017. - 11:02

Украјинска православна црква (УПЦ) била је данас у центру пажње Архијерејског сабора Руске православне цркве, који је одржан у московском Храму Христа Спаситеља. Сабор је одобрио посебан статус УПЦ Московске патријаршије (УПЦ МП) и размотрио (спорно) „покајничко“ писмо лидера расколничке Кијевске патријаршије Филарета.

Једна од одлука Већа владика је давање независности Украјинској православној цркви. Међутим, у РПЦ објашњавају да „независност“ носи технички карактер и да у суштини не мења ништа.

„Чланови Савета једногласно су подржали захтев митрополита Кијева и целе Украјине Онуфрија да издвоји посебно поглавље за УПЦ у Уставу Московске патријаршије“, саопштила је прес-служба РПЦ.

Веће владика је подржало предлог митрополита и одлучено је да се у Уставу Московске патријаршије региструје да је центар Украјинске православне цркве у Кијеву. Поред тога, Општецрквени суд ће се сада имати реч у целој Московској патријаршији, осим на територији Украјине. Те измене су, како истичу у РПЦ, у ствари само потврдиле оно што је већ био случај у пракси.

„Суштински се ништа није променило. Једноставно речено, до сада је УПЦ Московске патријаршије имала статус цркве са широком аутономијом, а сада је постала аутономна. Али, то у суштини не мења ништа. Постоје разне форме независности — постоје егзархати, постоје широке аутономије, постоје аутономије, каква је постала УПЦ МП. Канонски она је и даље потчињена Московској патријаршији у догматским и економским питањима. УПЦ МП добија од Московске патријаршије свето миро, што је од принципијелног значаја, и УПЦ остаје део Руске православне цркве, као што су и Естонска, Литванска и Јапанска. Али административна управа УПЦ Московске патријаршије се налази у Кијеву, тамо је њен центар управљања. То се може повезати са тешком ситуацијом у Украјини, како би се избегао притисак од стране кијевских власти, како би се умирили агресивни украјински националисти, који оптужују УПЦ МП што се њен центар управљања налази у Москви, каже за Спутњик Аркадиј Малер, православни филозоф“, члан Синодалне библијско-богословске комисије и Међусаборног присуства Московске патријаршије.

Кијевски митрополит Онуфриј је рекао да посебан статус УПЦ МП у Уставу Руске православне цркве треба нагласити „како би се избегле спекулације, чији је циљ подривање ауторитета Украјинске цркве у очима милиона Украјинаца“.

Митрополит је нагласио да су се у последње време активирале неке друштвено-политичке снаге које покушавају да дискредитују УПЦ МП у очима украјинског друштва.

Експерти сматрају да ће ове измене помоћи да се избегне усвајање антицрквених закона у Парламенту Украјине. Како истичу, административна структура УПЦ МП се заиста не мења, али се тиме могу избећи оптужбе на рачун УПЦ да се њен центар налази у „земљи агресора“, како пише у нацрту закона Врховне раде Украјине.

Аналитичари објашњавају да су ове измене у Уставу последица тешког положаја УПЦ МП у тој земљи. Подсетимо, у Украјини постоји једна канонска православна црква — УПЦ МП, која је под јурисдикцијом Руске православне цркве. Такође, постоје и расколничке цркве — „Украјинска православна црква самопроглашене Кијевске патријаршије“ и „Украјинска аутокефална православна црква“.

УПЦ МП у Украјини трпи огромне притиске, изложена је прогонима и погромима, отимају јој се храмови, терорише свештенство и верници.

Врховна рада Украјине је још средином маја планирала да размотри два предлога закона о статусу цркава. Један од њих предвиђа да ће верске организације, чији су управни центри у државама које Кијев дефинише као „агресорске земље“, моћи да именују митрополите и епископе само уз сагласност са украјинским властима.

Русија и Московска патријаршија се у нацрту закона формално не помињу, али свима је јасно да је он уперен управо против Цркве која признаје врховну верску власт РПЦ, односно Цркве чије је седиште у „земљи-агресора“ — Русији.

„Покајничко“ писмо расколника Филарета

Ипак, највише пажње јавности изазвало је „покајничко“ писмо лидера „самопроглашене Кијевске патријаршије“ Филарета, у којем је он затражио опроштај од Архијерејског сабора Руске православне цркве због раскола у Украјини.

„И ја као ваш сабрат и саслужитељ, тражим опроштај у свему у чему сам погрешио речју, делом и свим својим осећањима, и такође од срца искрено опраштам свима“, наводи се, између осталог, у објављеном писму.

Писмо, датирано на 16. новембар, завршава се речима: „С љубављу у Христу — ваш сабрат Филарет“. На њему стоји Филаретов потпис .

То писмо је унело праву пометњу у црквеним круговима, а и шире. Док су неки аналитичари тумачили да је лидер расколничке цркве на тај начин показао спремност на помирење, па чак и уједињење са РПЦ, други су изразили сумњу у аутентичност спорног писма.

Сабор Руске цркве је поздравио тај корак у правцу преовладавања 25. годишњег раскола и позвао да се успостави црквени мир у Украјини, одустане од заузимања храмова и предузму остали кораци припреме за разговоре, а чак је образована и Комисија за преговоре са члановима „самопроглашене Кијевске патријаршије“ који су се одвојили од црквене заједнице.

Међутим, Филарет је данас сазвао конференцију за штампу у Кијеву, пошто сматра да су у Москви „изведени погрешни закључци“. Он је нагласио да се УПЦ Кијевске патријаршије никада неће вратити у Московску патријаршију, јер „ми сада имамо своју државу“. Он је такође истакао и да је спреман да води дијалог са РПЦ, али само о аутокефалности УПЦ Кијевске патријаршије.

„Ради стварања једине локалне православне цркве у Украјини ми смо пошли на то помирење“, додао је он.

Филарет тврди да је иницијатива о помирењу РПЦ и УПЦ КП дошла од Московске патријаршије, док Руска црква то негира, истичући да су „аутори писма“ сами решили да се обрате Сабору.

Филарет је рекао и да је „Кијевска патријаршија“ спремна на дијалог са РПЦ у оквиру комисије, само под условом да тема буде „аутокефалност Украјинске цркве“.

„Ми смо такође спремни да формирамо комисију, не бежимо од дијалога, али каквог дијалога? Дијалога о аутокефалности УПЦ, ако га буде, онда ћемо ићи на то. Ако је реч о дијалогу о враћању у Московску патријаршију, ми нећемо пристати, он нам није потребан“, рекао је Филарет.

Лидер „самопроглашене Кијевске патријаршије“ је још рекао да се никада неће покајати за то што је изабрао пут аутокефалности УПЦ.

Међутим, из УПЦ Московске патријаршије скрећу пажњу на то да се у писму самопроглашеног кијевског патријарха ниједном речју не спомиње „аутокефалност“.

Филарет је назвао и „обманом“ одлуку Архијерејског сабора РПЦ о томе да се центар УПЦ Московске патријаршије сада региструје у Кијеву.

„Центар те цркве се налази у Москви… Нека не обмањују народ и Врховну раду, која сада разматра закон о слободи савести, где постоји тачка о цркви, чији се центар налази у земљи-агресора“, изјавио је Филарет.

Он је такође рекао да се никада неће одрећи свог места лидера „Кијевске патријаршије“, чак и ако би то помогло дијалогу о аутокефалности.

„Нећу се одрећи до смрти“, истакао је.

Подсетимо, митрополит Филарет је 1992. године тражио аутокефалност за Украјинску православну цркву. Не добивши сагласност за то, основао је и правно регистровао такозвану „Кијевску патријаршију“. Ниједна од канонских помесних православних цркава није признала њен легитимитет.

Руски политиколози, међутим, сматрају да су услови које је Руској цркви поставила непризната „Кијевска патријаршија“ „тешко остварљиви“.

„Признавање аутокефалности ’УПЦ Кијевске патријаршије‘, односно признавање ње као једине канонске православне цркве у Украјини од стране РПЦ мислим да је немогуће. То би значило предају свих позиција РПЦ у Украјини“, сматра политиколог Павел Свјатенков.

Аналитичар такође сматра и да су „мале шансе“ да ће започети такав дијалог између УПЦ КП и РПЦ, који ће довести до превазилажења раскола, тј. уједињења УПЦ КП и УПЦ МП у саставу Руске православне цркве.

РПЦ је саопштила да се још не планира сусрет патријарха московског и целе Русије Кирила са лидером „самопроглашене УПЦ Кијевске патријаршије“ Филаретом, пошто је у Москви образована Комисија за преговоре.

„Ако преговори буду успешни, наравно да можемо да размислимо о даљим корацима“, речено је у РПЦ.

Извор: https://rs.sputniknews.com

 

Засиједање Епископског и Централног Савјета Српске Цркве у Америци

2. децембра 2017. - 9:37

У дан када се слави новопросијавши Светитељ наше Цркве, Преподобни Севастијан Џексонски, у Либертивилу близу Чикага састали су се епископи Српске Православне Цркве са Америчког континента, Преосвећена Господа домаћин Епископ новограчаничко-средњезападноамерики  Г. Лонгин, Епископ канадски Г. Митрофан, Епископ западноамерички Г. Максим, Епископ источноамерички Г. Иринеј  и као заменик Митрополита црногорско-приморског и мјестобљутитеља Епархије јужноцентралноамеричке Г. Амфилохија био је присутан Епископ диоклијски Г. Кирило . После вечерње службе, акатиста и молитве пред кивотом новопросијавшег Светитеља наше Цркве Мардарија Либертивилског, епископи су почели редовну седницу Епископског савета за Северну и Јужну Америку.

Око 18 сати прозвучала је уводна молитва и као председавајући сабрања Епископ Лонгин је поздравио све присутне. После чега је почела расправа по тачкама дневног реда, која се протегла до иза поноћи.

Епископ Лонгин је обавестио савет о радовима на реконструкцији зграда у комплексу манастира у Либертивилу у склопу које су урађени уводни радови, а за завршетак ће требати велика новчана средства. Епископ Иринеј је такође известио како теку радови на обнови Саборне цркве Светог Саве у Њујорку (која је недавно изгорела, као што црквена јавност већ зна). Потресно је било чути вест од епископа Иринеја да су чудом Божјим под гомилама рушевина нађен кивот са светим моштима који су се налазили у часној трези Саборне Цркве Светог Саве.

Епископ Митрофан је као декан известио о раду Теолошког факултета Св. Сава у Либертивилу и савет је усвојио буџет ове високошколске установе.

На заседању је било говора и о низу значајних јубилеја за СПЦ, као што је прослава 800 година аутокефалије наше Цркве и у том смислу је епископ Максим је предложио да се почну припреме за ту прославу што је савет усвојио. Такође  је позвао да се помогне рад новооснованог Института  Светог Мардарија и Севастијана који је постао важан у образовању нашег свештенства и верника у Америци. Владика Максим је иницирао и разговор на тему реорганизације СПЦ у Америци и указао потребу да се савет активно укључи својим предлозима у изради решења која ће бити унета у нови Устав СПЦ који је у изради. Усвојен је предлог да се размишља о арондацији наших епархија у Северној Америци уз евентуало припремање терена за стварање две нове епархије. Епископ Максим је такође говорио о потреби публиковања монографије о историји наше Цркве у Северној и Јужној Америци.

Усвојени су предлози Епископа Иринеја да наша Црква у Aмерици организује прославу 100 година завршетка Првог светског рата а такође да се активније укључи у рад Хелсиншког Одбора  при Конгресу САД.

Епископ Кирило је у име Митрополита Амфилохија захвалио Савету на досадашњој финансијској и другој помоћи при устројству наше Цркве у Јужној и Централној Америци и умолио Савет да ту помоћ повећа. Савет је усвојио ту иницијативу имајући у виду то да у својој мисији Црква већ има видљивог напретка у односу на затечено стање од 2011. године када је и основана нова епархија Буеносаиреска јужноцентралноамеричка наше Цркве.

После разматрања низа других питања савет је завршио своје овогодишње заседање.

У петак 1. и у суботу 2. децембра у Саборној цркви Васкресења Господњег у Чикагу настављено активно разматрање многих битних питања у вези црквеног живота на Америчком континенту.

Заседао је Централни Црквени савет у којем поред поменутих Епископа учествују и свештенство и истакнути чланови различитих Епархија наше Цркве, као и стручњаци из разних области права и економије. Главни задатак Централног савета је свакако разматрање економских питања и усвајање буџета наше Цркве у Америци. Председавао је Епископ Лонгин а седницу је водио Епископ Иринеј. На почетку седнице Епископ Лонгин је, као председник Централног савета, у уводном обраћању указао на витална питања црквеног живота данас, у времену великих духовних и егзистенцијалних изазова, с једне стране, и великих могућности за мисију Цркве и духовну обнову народа, са друге стране.

Разматрана су питања од значаја за живот Цркве, попут животног и групног осигурања некретнине, као и свештенства и пензионог плана. Савет је усвојио извјештаје различитих одбора и похвалио њихов рад.

Епархија новограчаничка и средњезападноамеричка СПЦ