Владика Кирило одржао предавање у Саборном Храму у Чикагу

5. децембра 2017. - 22:15

У Саборном храму Васкрсења Христовог у Чикагу, у петак 1. децембра, викарни Епископ диоклијски и заменик администратора епархије бунеосаирејске и јужноцентралноамеричке Господин Кирило одржао је предавање на тему Живот православног хришћанина у савременом свету. Предавање је у име Православне Омладинске Заједнице Епархије средњезападноамеричке организовала Сандра Глишић. Иако је предавање првенствено било намењено младима, са децом су дошли и њихови родитељи па је сабрање имало породични карактер. Једног од најмлађих Епископа наше Свете цркве, у име Саборног храма, представио је Протојереј Добривоје Милуновић, Износећи укратко живот Епископа Кирила, он је нарочито нагласио да је пре богословског образовања Владика завршио природноматематичке студије на универзитетима у Подгорици, Београду и Москви. Тако је, упознајући законе логике и природе, Владика Кирило пронашао пут до Вечног Логоса и Творца свега створенога.

Владика Кирило је у своме обраћању вернима покрио широк спектар изазова са којима се сусреће савремени човек. Најважније од свега јесте да човек препозна време у коме живи и пронађе смисао постојања који излази из оквира овосветског и материјалног. Као добар познавалац природних наука, Владика је указао на Њутна, Лајбница и друге научнике који су откривајући законе у природи препознали њиховог устројитеља – Бога Оца, Сина и Духа Светога који је из љубави створио овај свет и човека, као круну стварања, да њиме благоразумно управља. На веома леп и једноставан начин он је указао на комплиментаран однос православног богословља и науке, мудро  упозоравајући слушаоце да се у обе области треба чувати крајности.

Предавање је било прожето јеванђелским поукама, наводима из посланица светог апостола Павла и светих отаца Цркве. У више наврата Владика Кирило се позивао на једног од највећих српских песника, Ловћенског Тајновидца и Митрополита Цетињског Петра II Петровића Његоша, дословно преносећи вернима наводе из Горског Вијенца и Луче Микрокозма. Посебан пажњу Владика је посветио значају трезвеноумља и молитве у животу православних верника, са нарочитим освртом на Исусову молитву. Да би молитва била благотворна и корисна за наше спасење, потребна је усмереност ума и велика пажња. У том смислу он је истакао потребу да сваки верник има свога духовника,, свештеника или монаха, који ће му помагати и руководити у духовном животу. Нарочито у савременом свету пуном изазова и искушења. После предавања, Владика је одговарао на питања и ово дивно духовно сабрање учинио још занимљивијим и значајнијим. Испуњени духовним миром и радошћу, млади и њихови родитељи су примили благослов Владике Кирила који их је даровао иконама Светог Арсенија Сремца, наследника Светога Саве, и задовољни отишли својим домовима.

Протојереј Добривоје Милуновић

 

Најава: Прва прослава Светог Мардарија у Русији

5. децембра 2017. - 21:54

Храм Светог Петра, митрополита московског
Роменска улица бр. 12, Санкт-Петербург

НЕДЈЕЉА, 10. ДЕЦЕМБАР 2017. ГОДИНЕ

Позивамо благочестиве хришћане и све људе добре воље да узму учешћа у првој прослави у Русији и Петрограду, новојављеног Светог Мардарија Ускоковића, љешанско-либертвилског, свеамериканског и свеправославног, првог епископа Српске Цркве у Америци и у обиљежавању јубилеја стогодишњице његовог одласка из Русије у Америку ‎(1917-2017)

ПРОГРАМ ПРОСЛАВЕ
НЕДЈЕЉА, 10. ДЕЦЕМБАР 2017. ГОДИНЕ

-10:00 часова – Света Литургија, служе свештеници Руске и Српске Православне Цркве
11:30 часова – Благосиљање и резање славског колача

12:00 часова – СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА –

Учествују:

– Протојереј Артемије Наумов, старјешина храма Светог Петра, митрополита московског – Поздравно слово

– Проф. мр Александар Вујовић, професор Цетињске богословије и уредник Катихетско-образовног програма Радио Светигоре – Празнична бесједа о Светом Мардарију

– Јерођакон Владимир Палибрк, доктор богословља СПДА – Извод из дјела Светог Мардарија

– др Наталија Викторовна Мосјагина, професор историје умјетности, доцент на катедри древноруске пјевачке умјетности Санктпетербуршког државног конзерваторијума «Н.А. Римски-Корсаков»

– Ансамбл «Ключ разумения»
– Дјечји женски црквени хор Светог Јована Дамаскина при храму Владимирске иконе Мајке Божије – диригент Ирина Болдишева

– Теолог Антон Ковалевич
– Артјом Белов и Валерија Белова
– Филолог Георгина Станишић

У СЛАВУ ВАСКРСЛОГ ХРИСТА И ЊЕГОВОГ ВЈЕРНОГ СВЈЕДОКА СВЕТОГ МАРДАРИЈА – ДОБРО ДОШЛИ!

МЕДИЈСКИ СПОНЗОР ПРОСЛАВЕ – РАДИО СВЕТИГОРА

СВЕТИ ВЛАДИКО И ОЧЕ МАРДАРИЈЕ, МОЛИ БОГА ЗА НАС!

Георгина Станишић – Видео о Светом Мардариј:

Александар Вујовић: Пресвета Богородица Филермоса тугује утамничена у музеју, и чека да се врати у Цркву, гдје јој је и мјесто

5. децембра 2017. - 21:40

Поводом тужних вијести небриге за утамничену икону Пресвете Богородице Филермосе, у музеју на Цетињу, које читамо и гледамо ових дана, разговарали смо са професором Цетињске богословије и уредником катихетског програма Радио Светигоре, Александром Вујовићем, који се налази у Русији у Петрограду, а за слушаоце Радио Светигоре, са њим смо разговарали на празник Ваведења Пресвете Богородице.

Он је у разговору нагласио, да су многи вјерници широм православља, а посебно у Русији, шокирани и непријатно изненађени чињеницом да ова светиња није у Цркви, већ се налази утамничена у музеју и при том се над њом врши насиље и скрнављење.

Ова икона треба да се врати оном коме припада, а то је Митрополија црногорско-приморска, како би се са десницом Светог Јована Крститеља и дијелом Часног Крста Господњег, вратила у богослужбено-молитвени живот Цркве.

Професор Александар Вујовић, указао је и на бројна поштовања лика Пресвете Богородице, и њених чудотворних икона и фресака широм православља, преко Русије, Грчке и осталих православних цркава.

https://svetigora.com/profesor-aleksandar-vujovic-presveta-bogorodica-filermosa-tuguje-utamnicena-u-muzeju-i-ceka-da-se-vrati-u-crkvu-gdje-joj-je-i-mjesto/

 

Изградња гумна и панорамског прилаза при цркви Светог Саве у Ђенашима

5. децембра 2017. - 21:23

Обнови духовној потребује и обнова светиња.

Благодарећи Богу, Светом Сави, црквеним одборницима и добрим људима, којих ће ако Бог да, надамо се бити и још више, поред духовне кренули смо и са обновом светиња – изградњом, како нам то пост својом особеношћу и карактером налаже.
Раније започета изградња гумна испред цркве Светог Саве у Ђенашима, ових дана је настављена. У току су радови на поплочавању сједећег, зидног и подног дијела – фино штокованим каменом прве класе, затим израда степенишног прилаза до гумна, потпорне позиде прилаза и мале терасе поред гумна. Сви радови се врше са посебно обрађеним каменом за ту потребу. По завршетку израде гумна, у порти су планирани и други радови на култивисању и уређењу њеног простора као и садржају који ће посједовати, када вријеме и могућности то дозволе.
Положај Цркве Светог Саве и њене порте је препознат као једно од најљепших панорамских локација у Црној Гори, која очаравајућим погледом који се пружа изнад острва Свети Стефан, ни једног поклоника који се ту нађе не оставља равнодушним. Цркву Светог Саве многе локалне и стране, посебно руске медијске куће и агенције за различите свечаности препознале су као мјесто на којем многи желе да забиљеже себи драге породичне тренутке.
Ми као домаћини смо дужни и обавезни да се постарамо да их поред свега другог, уредношћу цркве и просторном уређеношћу порте што боље амбијентално угостимо и цијели крај а и себе кроз њу представимо. Стога, свака помоћ од свих вас је добро дошла. А посебно молитвом или барем добрим мислима, јер и то ће већ бити помоћ, зато што су свијетле мисли такође оружје, по ријечима Владике Николаја.
Будући да знамо, да се човјек састоји од душе и тијела и да пост самим тим има двије основне димензије духовну и тјелесну, за који, од прилике, свако од нас зна како се упражњава и чему служи; Господ је дао човјеку заповјест и да непрестано напредује у врлинском животу, сазнавању и откривању истина наше вјере, и да за вријеме поста обогаћујемо свој духовни, интелектуални и унутрашњи свијет, да сазнајемо и промишљамо о ономе што доноси смисао и радост нашем животу и самим тим непрекидно га обнављамо и припремамо за вјечност.

Та иста обнова се огледа и у нашој физичкој обнови, поред промјене врсте хране, ми треба да мијењамо навике, свакодневница у нама и око нас треба да је другачија, духовно и Богоносно обликована, да пресвучемо материјалне и пролазне мисли у вјечне, радосне и блиставе јер за сусрет са Господом се спремамо а не са архинутриционистом па се често пута више бринемо за смањење засићених масти, вишка калорија, детоксикације итд.; све је то потребно али гдје је вјечност и колико се за задобијање ње старамо, о томе требамо мислити.
Како човјеково биће тако и једна парохијска заједница или један народ или сва твар, као једно биће, ступајући у пост, улази у његове двије димензије. У духовној, редовније идемо на богослужења, чешће се причешћујемо, једни друге подстичући на заједничка молитвена сабрања, поучавамо у вјери, помажемо у праштању завађених итд.

Црква се вјековима постарала да и богослужења буду или дужа или побожнија или мало другачија, да би се заједница радосније могла са извора вјечности, радости и мира напајати и духовно јачати; У тјелесној димензији поста заједница чини и физичку обнову, хумане активности – добра дјела, на која нас Апостол Јаков опомиње да је вјера без дјела мртва. У тој обнови старамо се да дамо свој допринос, да и при храмовима, у својој парохијској заједници обновимо ако је нешто потребно. А ако неко жели да се обнавља увјек ће наћи да је негдје нешто потребно, нарочито када је у питању украшавање или уређивање мјеста гдје се са Господом састајемо.
Размишљајте о томе, како и на који начин и ви можете својој заједници (парохијској, мјесној, комшијској, квартовској) помоћи, у складу са својим могућностима, или одређеном идејом подстакните одређена удружења да то спроведу, питајте свог свештеника да вам помогне у томе, или шта је потребно вашој оближњој цркви, а Господ, Пресвета Богородица и Свеци Божији ће вам благодатном мјером заблагодарити на труду и подвигу који сте им подарили.

 Парох паштровски
протојереј Драгослав Ракић

Ходочашће за благословен почетак Божићног поста

5. децембра 2017. - 21:00

У организацији Саборног Храма Христовог Васкрсења, а по благослову протојереја Мирчете Шљиванчанина, предсједника Катихетског одбора, успјешно је остварен једнодневни излет, ходочасничког карактера. Учесници овог излетничког путовања били су ђаци вјеронауке при Саборном Храму, које је предводио вјероучитељ Павле Божовић, чланови црквеног хора „Свети Козма Етолски“ са хоровођом Аном Ненадић, као и извођачки састав АНИП-а „Ђурђевданско коло“ које је предводио умјетнички руководилац Владимир Милуновић.

Ово путовање је организовано са циљем да духовно окријепи и надахне почетак Божићног поста, као и да побољша квалитет заједнице црквених организација које окупљају омладину.

Вјероучитељ Павле Божовић, који је и вођа пута, потрудио се да ово дружење задобије едукативно-педагошку ноту, исцрпно информишући групу о културно-историјском богатству свих посјећених локалитета. Наиме, овај пут је почео Литургијом у манастиру Ждребаоник коју је служио свештеник Предраг Катанић уз пјевницу коју је држао хор „Св. Козма Етолски“.

Ходочашће је настављено ка Требињу, посјетом Саборној Цркви Преображења Господњег у којој је уприличен братски дочек уз прикладно упознавање са њеним историјатом. Након тога услиједила је посјета манстиру посвећеном Првоврховним Апостолима Петру и Павлу о чијем је обновљењу говорила монахиња Петра.

Манастир Тврдош је био последња светиња предвиђена за ово поклоњење тако да је и његов славни историјат био представљен младим ходочасницима.

Након овако инспиратиног и садржајног путовања овјенчаног младалачком пјесмом и радошћу, рађа се нада да ће оваква дружења постати озбиљан начин спровођења црквене мисије међу омладином.

 

                                                                                                            Владимир Милуновић

 

Торжествена Литургија у храму Христа Спаситеља у Москви

5. децембра 2017. - 12:28

На празник Ваведење Пресвете Богородице, 4. децембра 2017. године, поводом обележавања стогодишњице устоличења Светог Тихона, Патријарха московског и све Русије, у Саборном храму Христа Спаситеља у Москви служена је торжествена света Литургија.

У средини храма Христа Спаситеља постављен је ковчег са чесним моштима Светог Тихона, Патријарха московског и све Русије, које су 29. новембра 2017. године, на почетку Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве, пренете у овај Саборни храм из Донског ставропигијалног мушког манастира. Светом Литургијом је началствовао Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор. Саслуживали су предстојатељи и представници делегацијâ помесних Православних Цркава, који учествују у обележавању стогодишњице васпостављања патријаршије у Руској Православној Цркви: Његово Блаженство Патријарх јерусалимски г. Теофил; Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил; Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј; Његова Светост Патријарх румунски г. Данило; Његово Блаженство Архиепископ кипарски г. Хризостом; Његово Блаженство Архиепископ тирански и све Албаније г. Анастасије; Његово Блаженство Митрополит варшавски и све Пољске г. Сава; Његово Блаженство Митрополит чешких земаља и словачке г. Растислав; Његово Блаженство Митрополит све Америке и Канаде г. Тихон; Његово Високопреосвештенство Митрополит ахалциски и таокларжетски г. Теодор, предводник делегације Грузијске Православне Цркве; Његово Високопреосвештенство Митрополит ловчански г. Гаврило, предводник делегације Бугарске Православне Цркве.
Саслуживали су и чланови високе српске делегације Њихова Преосвештенства Епископ бачки г. Иринеј и викарни Епископ моравички г. Антоније.
Светој Литургији су саслуживали стални чланови Светог Синода Руске Православне Цркве, предстојатељи аутономних и самоуправних делова Московске Патријаршије, учесници Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве, чланови делегацијâ помесних Православних Цркава и московски клир.
Пред свето причешће, Архиепископ солнечногорски г. Сергије, руководилац Административног секретаријата Епархије московске, прочитао је посланицу Светог Архијерејског Саобра клиру, монаштву и свим вернима Руске Православне Цркве.
Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил обратио се учесницима Литургије беседом, а поздравну реч у име предстојатеља свих помесних Православних Цркава изговорио је Његово Блаженство Папа и Патријарх александријски и све Африке г. Теодор.
По завршетку свете Литургије, у свечаним просторијама храма Христа Спаситеља одржан је пријем поводом стогодишњице васпостављења патријарашије у Руској Православној Цркви.
превод: ђакон Александар Прашчевић
Извор: pouke.org

Патријарх Иринеј са Путином

5. децембра 2017. - 12:13

Патријарх СПЦ Иринеј срео се са председником Русије Владимиром Путином. Поглавар СПЦ је био у делегацији православних цркава које учествују у празновању великог јубилеја Руске православне цркве, стоте годишњице обнове њене патријаршије.

Колико Руси цене нашег патријарха доказ је да је по протоколу Кремља патријарх Иринеј седео у непосредној близини Путина одмах до руског патријарха Кирила.

За време боравка у Москви патријарх Иринеј је више пута истицао захвалност наше цркве и српског народа за помоћ братске Русије.

Патријарх Иринеј је изразио наду да ће братска Русија уз Божју помоћ допринети да Срби сачувају своју свету земљу Косово и Метохију.

Поздрављајући поглаваре православних цркава које присуствују свечаности у Москви председник Русије се захвалио гостима што су допутовали да заједно обележе велики догађаја РПЦ.

„Многе хришћанске цркве и манастири су опљачкани и уништени. Данас се ситуација у овој земљи постепено мења. Сиријске оружане снаге су уз подршку руске војске ослободиле практично читаву територију земље од терориста, укључујући и места историјског пребивалишта хришћана“, рекао је Путин који учествује на састанку са поглаварима православних цркава.

Руски председник се осврнуо и на ситуацију у Сирији, оценивши да је скоро читава територија те земље, укључујући и места у којима живе хришћани, ослобођена је од терориста.

Русија је у контакту са представницима јеврејских организација у Сирији, укључујући и са представницима америчких јеврејских организација које делују у тој земљи, додао је руски председник.

„Ми ћемо помагати и представнике других вера, укључујући и представнике ислама, који су, као што добро знамо, такође озбиљно страдали од бандита, терориста и радикала“, истакао је Путин.

„Помагаћемо и Јеврејима. Већ су нам се обратиле неке јеврејске организације да помогнемо у обнављању јеврејских светиња. Ми смо у контакту са представницима јеврејског становништва у Сирији, односно са неким јеврејским организацијама из Сједињених Америчких Држава, укључујући и из Њујорка. Радићемо заједно и на овом проблему“, додао је руски лидер.

Путин је истакао да ће посета православних патријарха и митрополита Русији допринети даљем развоју дијалога православних цркава и веза између држава.

Важно је да што пре буде успостављен мир у Сирији, а важну улогу овде могу да играју повратак хришћанског становништва и радна група Руске православне цркве и Римокатоличке цркве, рекао је Путин.

„Сматрам да важну улогу могу да играју повратак хришћанског становништва у Сирију и радна група коју су формирале Руска православна црква и Римокатоличка црква. Њен задатак је састављање каталога уништених сиријских цркава ради накнадне рестаурације“, казао је Путин.

Председник Русије изразио је жаљење што данас у свету још постоје прогони на верској основи.

„Нажалост, суочавамо се са нечим што би требало да је већ одавно осуђено и искорењено — са прогоном на верској основи. Ово се, између осталог, односи и на хришћане“, рекао је Путин.

Он је навео да је тај проблем посебно изражен на Блиском истоку.

„А тај регион је колевка хришћанства и извор православне вере. Али посебну пажњу, наравно, заслужује ситуација у Сирији. Она је веома тешка. Током рата терористи су убили и протерали из својих домова на десетине хиљада људи“, истакао је Путин.

Председник је захвалио патријарсима и митрополитима, који су дошли у посету, зато што заједно са руским свештенством прослављају стогодишњицу обнове Патријаршије у Русији.

Путин је додао да „савремени свет постаје све отворенији и узајамно зависнији“, али истовремено постоји много манифестација духовне кризе.

„Веома често су девалвиране традиције и моралне вредности — све оно што се налази у основи људске цивилизације“, рекао је руски председник.

Извор: /rs.sputniknews.com