Видео: Седамнаест година од упокојења архимандрита Лазара

8. децембра 2017. - 11:05

Заупокојеном Литургијом у цркви Светог Јована у Јован Долу и парастосом на гробу, молитвено је обиљежена седамнаестогодишњица упокојења архимандрита Лазара, игумана Острошког. Свету Литургију је служио протосинђел Сергије који је у Литургијској бесједи говорио о овој великој и значајној личности која је оставила дубоког трага у животу манастира Острог и Митрополије Црногорско-приморске.

Архимандрит Лазар (Аџић) је рођен 29. јула 1948 у Кокорину, Гацко. Завршио је Вишу туристичку школу 1970. године у Сарајеву. Студирао теологију. Замонашен 30. маја 1979. године у манастиру Хиландару, где је провео неколико година. Рукоположен у јерођакона и јеромонаха у децембру 1980. године. Неколико година провео је у манастиру Пустињи код Ваљева. Обновио је манастир Ћелија Пиперска, где је био свештенослужитељ. Од 1991. године био је игуман манастира Острог. Упокојио се 6. децембра 2000. године.

Отац Лазар остао је упамћен као велики духовник и игуман који је својим животом посведочио Божју заповест: Љуби ближњега свога. Он је целог свог живота који је провео у манастиру многим породицама, болнима, младима, студентима, богословима, помагао не само духовним саветима и поукама, већ и материјално. Због своје искрене љубави према ближњима, а нарочито према деци и младима, оца Лазара ће се молитвено сећати многи његови ученици, стипендисти, његова духовна чада. По речима високопреосвећеног митрополита Црногорско-приморског Амфилохија „име и дјело оца Лазара Острошког остаће, несумњиво, запамћено и записано међу прва и најзначајнија имена острошких настојатеља, духовних отаца и насљедника Светог Василија Острошког Чудотворца.“

Бесједа оца Сергеја:

Видео: Острог тв студио

 

Митрополит Амфилохије последњег дана посјете Гватемали служио Литургију у манастиру Свете тројице

8. децембра 2017. - 10:48

Још један благословен дан остаћу уписан у љетопису Православне Цркве у Гватемали. Литургијско сабрање, у четвртак, 7. децембра 2017. године, у манастирској Цркви Свете Тројице, предводио је Архиепископ цетињски, митрополит Црногорско-приморски и администратор Буеносајрески Јужно-централноамерички Амфилохије.

Високопреосвештеном Митрополиту саслузивали су протојереј-ставрофор Алексиос Пења-Алфаро, архијерејски намјесник бразилски и свештеници Антиохијске Патријаршије отац Игњатије и отац Антоније.

Прије Свете литургије прочитан је акатист Мајци Божијој.

Митрополит Амфилохије је у својој архипастирској бесједи заблагодарио Богу што га је удостојио сусрета са овом светом заједницом.

Литургији су присуствовали Амбасадор Републике Русије у Гватемали г. Александар Коколиков са супругом Анастасијом и кћерком Анастасијом, генерални конзул г. Андреј Федорович, као и шеф протокола Марија Синдејева.

У литургијском сабрању су поред бројних вјерника узели учешћа и дјечаци и дјевојчице из сиротишта које се налази у саставу манастира.
Заједничарење је настављено за ручком, у току кога је Митрополит примио поклоне од Антиохијске Православне Цркве, које су му уручили свештеници Игњатије и Антоније.

У току ручка се присутнима обратио и Његова Екселенција Амбасадор. Господин Коколиков је захвалио Богу на свом присуству, као и радост због чињенице да је и Српска Црква присутна у Гватемали. Он се присјетиосусрета са игуманијом Инес и благословеним подухватом и трудом на социјалном плану и том приликом помогао рад социјалних програма који се реализују у оквиру мисије Манастира.
У поподневним часовима организован је обилазак језера, који је прошао у дивним и незаборавним тренуцима употпуњеним погледом на манастир Свете Тројице који са језера подсјећа на планину Атос.

У вечерњим сатима ова благословена заједница је искористила прилику да још једном разговора са Митрополитом који их је поучавао и проповиједао Ријеч Христову.

Након ове историјске посјете Гватемали митрополит Амфилохије се враћа у Еквадор.

протођакон Владимир Јарамаз

Српско коло проглашено – културним наслеђем човечанства!

8. децембра 2017. - 10:35

Српско коло је 7. децембра 2017. проглашено за нематеријалну културну баштину човечанства – потврдила је за Слово љубве гђа Весна Душковић, музејски саветник у Етнографском музеју. Одлука да се српско коло упише на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа донета је на 12. заседању Међународног комитета у Чеџу, у Јужној Кореји, a о процедури до ове одлуке која траје чак две године и о значају препознавања кола, поред Славе која је уписана 2014. на Унескову листу, као вредности у баштини света, у наставку говори гђа Весна Душковић.

На основу одлуке Националног комитета за нематеријално културно наслеђе у децембру 2015. године започета је процедура за упис традиционалне народне игре коло (која је у Национални регистар уписана у јуну 2012, под називом коло у три, коло у шест) на Репрезентативну листу нематеријалног култруног наслеђа човечанства. Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду, припремио је у складу са постављеним стандардима у погледу садржаја и техничких карактеристика, номинацијски досије. који је у марту 2016. године Министарство културе упутило у процедуру усвајања. Досије је припрмељен у сарадњи са предлагачима елемента за Унескову листу, Факултетом музичке уметности; Ансамблом традиционалних игара „Коло“ и Центром за истраживање и очување традиционалних игара Србије (ЦИОТИС-ом). Израда номинацијског досијеа остварена је уз учешће појединаца, локалних заједница, институција, невладиних организација, стручних удружења, који су кроз прикупљање и потписивање писама сагласности, обезбеђивање видео или фото документације, активно допринели изради номинацијског досијеа.

Учешће локалних самоуправа, образовних и институција културе, туристичких и невладиних организација, културно-уметничких друштава и великог броја појединаца, у изради номинације су показатељи заинтересованости различитих сегмената друштва, стручне и шире јавности, за очување и преношење елемента, али и потребе актера укључених у процес очувања овог елемента за постизањем његове шире, међународне видљивости.

Велики број формалних и неформалних едукативних програма који се организују у институцијама културе, бројне манифестације на којима се коло изводи као део званчних тaкмичарских и ревијалних програма у којима учествују културно-уметничка друштва, или као спонтана активност окупљених учесика, (као што су сабори у Гучи, Тополи…), извођење кола на приватним прославама (свадбе, рођења, крштења, прославе пунолетства, матура…) сведоче о активном присуству кола у различитим сферама живота у Србији данас, што је један од важних критеријума које је потребно испунити за упис на Унескову листу.

За препознавање значаја кола у друштву, као и за његово вредновање као дела живе играчке праксе у Србији, од посебног значаја је чињеница да је учење основних елемената игре део формалног система образовања. Едукација о колу је укључена у програме музичког и физичког васпитања за основне и средње школе, а врло често је присутна и у вртићима. На нивоу високог образовања оно је предмет проучавања, не само образових и научних институција које се баве изучавањем традиционалних народних играчких и музичких форми, већ и у оних институција које образује будуће стручњаке за рад у школама и рад са младима. Ипак, преношење у оквиру породице, на приватним окупаљањима и кроз вршњачку едукацију је доминантан начин прношења елемента. Као део породничних и приватних окупљања, извођење кола је заједничка активност, у којој учествују сви чланови домаћинства, од најмлађих до најстаријих, те се знања и вештина играња кола преносе кроз непосредно учествовање, у оквиру породице, сродника, заједнице, међу вршњацима идт.

Коло је најраспострањенија игра на територији целе Србије, а поред српског православног становништва, које га сматра обележјем националног идентитета, изводе га и друге етничке и конфесионалне заједнице. Изводе га ланчано повезани играчи, уз музичку пратњу, коју играчи прате изводећи различите врсте корака. Основни образац корака се изводи кроз кретање у десно, играње у месту, а потом, кретање у лево и играње у месту, уз континуирано поцупкивање коленим. Играње у колу је неизоставни део свих окупљања, приватних и јавних прослава, а изводе га припадници свих друштвених, професионалних и старосних група, у сеоским и градским срединама.

Упис елемента на Унескову листу значајан је, не само због тога што ће овај сегмент нематеријалног културног наслеђа постати међународно видљивији, већ и због тога што ће различите заједнице јасније увидети да деле заједничко наслеђе, подстаћи их да у већој мери комуницирају и буду спремне да учествују у заједничким активностим, програмима и пројектима за очување и преношење елемента. Такође, упис елемента његовим носиоцима, а нарочито младим људима, омогуаћва да схвате важност сопствене традиције и да се посвете очувању елемента и сопственог нематеријалног културног наслеђа.

Извор: Радио Слово љубве