Дјело Духа Светога у Колумбији – Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Медељину

11. децембра 2017. - 15:47

Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски и администратор Буеносајрески и јужно-централно-амерички Амфилохије служио је у Недељу 27. по Духовима Свету Литургију на светог Јакова Персијанца у Цркви Свете Тројице у Медељину.

Саслуживали су му јеромонах Симеон(Лопез) и протођакон Владимир Јарамаз. На самом почетку службе митрополит Амфилохије је извршио чин хиротесије и за чтеце постригао Хуана, Конрада и Теофилоса. А за ипођакона Естебана Диаса који је на данашњој Литургији рокоположен за ђакона. Естебана (Стефана) је свршени студент теологије, који је дипломирао на Католичком Теолошком Факултету у Колумбији.

Естебан Алфонсо Диас Нињо, рођен у граду Дуитама у Колумбији, дjетињство је провео у Венецуели. Био је католички монах у реду Доминиканаца у Боготи и у том манастиру је студирао теологију, а прије тога је завршио философију и историју на универзитету Сан Томас у Боготи (Колумбија).

У току Литургије Свету Тајну Миропозањан примили су седморо бивших припадника Римокатоличке Цркве који су се прикључили парохији Свете Тројице у Медељину. Миропомазани су Моника, Фернандо, Марта, Данијел, Есмилда, Пјер, Карлос и Хулиан.

У Литургијској проповиједи Митрополит је поучио вјерни народ пригодном бесједом у којој је истакао да је Христос глава Цркве, а ми смо удови те цркве, а душа цркве је Дух Свети. То је онај Дух Свети којим се запечаћујемо након Светог Крштења, који нас сабира у једно тијело.

„Данас смо свједоци дјела Духа Светога којим се открива Тајна Цркве. Ка што каже апостол Павле, нема ни роба ни слободњака, ни мушког ни женског ни Колумбијца ни Срба, него смо сви једно у Христа Исуса. То је тајна Цркве Христове“, истакао је митрополит Амфилохије.

„Ја вам доносим благослов из једне мале европске државе – Црне Горе, гдје је хришћанство проповиједао сам апостол Павле и ученик његов Тит, а после њих стотине епископа, међу њима Свети Евстатије Превлачки, Свети Петар Цетињски и Свети Петар Други, Ловћенски тајновидац, Свети Василије Острошки и бројни други“, рекао је Митрополит.

После службе уприличен је свечани ручак за све присутне у току којег су парохијани уручили пригодне поклоне Високопреосвештеном Митрополиту Амфилохију и протођакону Владимиру и захвалили се за посјету и боравак у њиховој парохији.

протођакон Владимир Јарамаз

 

У Петрограду у Русији први пут свечано прослављен Свети Мардарије Љешанско-либертбилски

11. децембра 2017. - 14:48

У храму Светог Петра, митрополита московског у Петровграду, први пут је прослављен у Русији и Петрограду, новојављени Свети Мардарије Ускоковић, српски, љешанско-либертвилски, свеамерикански и свеправославни, први епископ Српске Цркве у Америци и обиљежена је стогодишњица његовог одласка из Русије у Америку ‎(1917-2017).

Тим поводом служена је Света Литургија и приређена је свечана празнична Академија у недељу 10. децембра 2017. године.
Свету литургију служили су свештеник Николај Савченко и јерођакон Владимир Палибрк, уз присуство старешине храма свештеника Артемија Наумова и бројног вјерног народа, српског и руског, који су се сабрали да по први пут прославе новојављеног светитеља Цркве Христове.
На Литургији је појао дјечији женски црквени хор Преподобног Јована Дамаскина при храму Владимирске Иконе, којим диригује Ирина Болдишева, а за ову прославу дириговала ја Алина Игоревна.

После причешћа отпјевани су тропар и кондак и благосиљан је и пререзан славски колач, по први пут по српском обичају, који су припремили Игор и Маја Поповић у славу и част васкрслог Христа и његовог вјерног свједока новојављеног Светог Мардарија свеправославног у Русији и Петрограду.

Потом је приређена и прва свечана Академија, у част Светог Мардарија у Русији, и поводом обиљежавања стогодишњице од одласка Мардарија Ускоковића из Русије у Америку ‎(1917-2017).

Празничну бесједу о светитељу, говорио је професор Богословије Светог Петра Цетињског и уредник Катихетско-образовног програма радио Светигоре, Александар Вујовић.

Он је у првом дијелу бесједе присутнима изложио житије Светог Мардарија, од његовог рођења у Корнету у Црној Гори до блаженог упокојења у Ен Арбону у Мичигену, у Америци.
Други дио бесједе, професор Вујовић, посветио је свједочанству о великој љубави светитељевој, према Васкрслом Христу и Светој Русији, као и његовом пророчком, милосрдном и саможртвеном примјеру живота, према свом српском народу, руском народу, као и према свим народима земаљкским.

„Свемогући Бог је бринуо о њему од ране младости. Богу је цијелога себе предавао и кренуо за Христом и њему искрено служећи, од Корнета, преко светиња града Цетиња, цркве Светог Петра и гроба Ловћенског Тајновидца, Београда, манастира Студенице гдје је примио монашки подстриг, па до Русије, гдје се сретао са бројним духовницима а и самим руским царем, страстотерпцем Николајем II Романовим, преко Сибира до Америке. А његова љубав према Русији огледала се у сваком кораку његовог живота. Његова бројна дјела, као и књиге и бесједе, свједочиле су о томе, до његове последње књиге, аутобиографије, писане у Америци пред крај живота, којој ће дати наслов „Недокучива Русија“. У својим дјелима показује, колико је вјеровао у идеју да је Русија центар свесловенског јединства. То је прије свега темељио на Христу, на вјери, на правди“, истакао је Александар Вујовић.

Цитирајући Светог Мардарија, он је указао и на његов пророчки дар и колико је пророчки видио и што ће се догађати и показати у руском и српском народу у последњем стољећу.
Овом приликом подсјетио је присутне и на чудесан догађај исцјељења и продужења свечевог живота двије ипо године, што је Свети Мардарије посвједочио у својој посланици, за Васкрс 1935. године.

„Свети Мардарије и његове свете нетрулежне мошти, испуњене благодаћу свепрожимајућом, свеобједињујућом, безграничном, Божјом благодаћу и даром, показује да за свеце не постоје границе. Одлазећи прије сто година из Русије, никад из ње отишао није, као ни из Црне Горе и Србије, а сад у свом манастиру Светог Саве, благосиља и грли Америку, Црну Гору, Србију, Русију и читав свијет. Тако се и данас радује и благосиља све нас у Светој Русији због овог дара његовог прослављања у Петрограду“, закључио је  Александар Вујовић.

На академији је изводе из дјела Светог Мардарија на руском језику, читао јерођакон Владимир Палибрк, кандидат богословља СПДА и сабрат манастира Житомислић.

За ову прилику прочитао је бесједу коју је Свети Мардарије изговорио 20. децембра 1911. године, на трећу годишњицу упокојења Јована Кронштанског у цркви Духовне семинарије у Кишињеву.

Хор Светог Јована Дамаскина, отпјевао новонаписану пјесму посвећену Светом Мардарију, као и неколико руских и српских пјесама међу којима „Са Косова зора свиће“, „Вјера вјечна, вјера славна, вјера наша православна“, и „Русија и Србија, две сестре рођене“.

Својим појањем древних композиција старосрпких напјева, програм су увеличали др Наталија Викторовна Мосјагина, доцент на катедри древноруске пјевачке умјетности Санктпетербуршког државног конзерваторијума „Н. А. Римски – Корсаков“
и Ансамбал „Кључ разумјенија“.

На крају Академије, све присутне поздравио је у име вјерника храма Светог Петра, митрополита московског, свештеник Артемије Наумов, на почетку подсјетивши вјерне да је Свети Синод Руске Православне Цркве, на својој сједници, одржаној у Москви 6. октобра 2017. године, уврстио и уписао Светог Мардарија либертвилског и Преподобног Севастијана џексонског у званични богослужбени календар Руске Православне Цркве.

Отац Артемије је заблагодарио Господу на дару, да управо у храму гдје је он старешина, буде промислом Божјим обиљежена прва прослава Светог Мардарија. Он је нагласио да је то велики благослов за његову црквену заједницу и да ће овај датум бити записан златним словима у љетопис храма Светог Петра московског у Петрограду.

По завршетку Академије приређена је и трпеза љубави и послужење у парохијској сали.

Програм академије водила је филолог Георгина Станишиић, а медијски спонзор академије била је Радио Светигора.

У току академије приказан је и видео материјал са фотографијама из живота Светог Мардарија, његовим иконама и са догађаја канонизације и бројних светитељевих прослављања у Црној Гори и Америци.

Георгина Станишић
Александар Вујовић

Владика Јоаникије: Божић је такав празник да му се унапријед радујемо

11. децембра 2017. - 12:37

Лишавају се и ограничавају се они који не посте хришћански пост и кад би знали чега се лишавају, свакако би своје навике брзо мијењали, рекао је синоћ Епископ будимљанско-никшићки господин Јоаникије на почетку предавања које је у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици одржао на тему „У сусрет Божићу“.

„Људи се некако зачауре, затворе. Склон је човјек томе. Као што човјек стално има потребу да се отвара и да се мијења  и да провјерава самога себе, тако има и склоност да се затвара. То су искушења којих се морамо чувати“, рекао је он.

Он је упозорио да и они који редовно посте постове, могу то да претворе у навику.

„И то је, наравно, такође опасно. То је опет затварање, опет су то човјекове слабости и склоност према лошем. Пост је, према томе, стално учење како се моли и како се пости хришћански пост“, казао је Владика.

Додао је да је Божић такав празник, да му се унапријед радујемо и да су припремне службе пред празник Христовог Рођења – Дјетињци, Материце и Оци сјећање на оне који су Духом Божјим прорицали Христов долазак, унапријед му се радовали, али га нијесу у овом свијету и дочекали.

Народни обичај везивања мајки и родитеља, према његовим рјечима, има много религиозног смисла.

„У њему има и доста неке народне  наивности и душевности која уопште не смета него је и пожељна. Вјера треба да се преточи у живот и ту видимо да наши преци, који нијесу имали прилике да читају књиге као ми данас нити да се образују, нити да путују и да виде, преко једноставних ствари су се дотицали суштине, можда боље и вјеродостојније него ми данас“, објаснио је Епископ будимљанско-никшићки.

Владика Јоаникије каже да пјевање и радовање Божићу није просто пролазна радост, него радовање које је обновљење душе, освећење ума које темељи ново заједништво.

Говорећи о обичају мирбожања за празник Христа Богомладенца, Владика примјећује да се у новије вријеме изоставља онај дио у коме се каже „мир Божји“.

„Увијек је било, уз цјеливање: Мир Божји! Христос се роди! Ваистину се роди!  Мирбожање, такође, има дубоки смисао. То је, заправо, остварење оне заповијести да се измиримо једни са другима прије Божића. Као људи смо грешни, склони завадама, подјелама, падовима и људи се кроз то једни од других удаљавају, и у породици, и пријатељи и кумови. Све то треба да се уклони, да се измиримо, и то увијек изнова, јер колико смо склони ка добру, склони смо, надамо се мање, и помрачењима и слабостима“, рекао је Епископ Јоаникије и нагласио да Бог своју благодат додаје људима тамо гдје постоји њихова љубав према ближњему.

Владика наглашава да је Христов долазак у овај свијет Његово дубоко смирење које има најдубље везе са Његовом жртвом на крсту.

„То дубоко смирење је Он показао на крсту. Већ Његов долазак у овај свијет то предназначава и преднајављује. И зато уочи Божића имамо неке службе које подсјећају буквално на службе Великог петка, гдје се говори о Христовом смирењу. Заправо, Његов долазак у овај свијет је на неки начин страдање, јер је унапријед прихватио да страда. А и сам долазак у овај свијет је страдање, јер је то Његово прихватање да се изједначи са нама оваквима какви смо – у свему, осим гријеха… Да прихвати палу људску природу и да је обнови, да је исцијели и да је препороди, да је освети и да јој да нови живот, али својом жртвом… А то је љубав. Наша је вјера – вјера љубави. И Божић то свједочи у свим својим аспектима“, нагласио је Владика Јоаникије.

Владика је подсјетио да је је Његош велики дио „Горског вијенца“ посветио Божићу.

„У прославу Божића у „Горском вијенцу“ уводи нас највећи духовни ауторитет – игуман Стефан. Он нас уводи у прославу Божића својим најдубљим духовним поукама и својом духовном биографијом. Практично сва православна васељена улази у духовну биографију те свете личности. То је она личност која свједочи предање и то је, што до скора није било примијећено, лик духовника исихасте. Он се појављује уочи Божића, уочи драматичних одлука. Он се појављује и у ту драматику уноси мир, уноси свјетлост, Божју свјетлост, осмишљава борбу за слободу и уводи у славље Божића у слободи“, каже Владика Јоаникије.

Он је нагласио да се о бадњаку, чак и међу теолозима, понекад говори као о остатку неког паганизма и нечему што нема никакве везе са хришћанством.

„Да је то некакав народни обичај који се накалемио уз Цркву и да, пошто Срби толико воле тај свој српски бадњак, како га је Његош назвао, ми нијесмо довољно христијанизовани, да смо ми још увијек у доброј мјери пагани. Сад, колико има паганства и код нас и код других, ствар је за изучавање… Може бити да смо ми тај обичај стварно наслиједили из неког предхришћанског времена и може бити да смо, кад смо постали хришћани задржавали неке старе обичаје, што је људски… Задржавали су их и други народи. Али, то је било као и са осталим стварима нашег живота И ја тврдо вјерујем, иако немам неке нарочите доказе, да је то могао да преломи једино Свети Сава да се прихвати тај обичај, али сада у име Христово, јер Он је сунце правде, јер Он је тај огањ који је дошао у овај свијет да загрије, очисти, препороди, освијетли наша срца и наше душе… Важно је у име кога се то чини и то показује суштину. И никако, дакле, није у реду и није лијепо да се тек тако игнорише и ниподаштава обичај који смо вјечито вршили у име Христово и дали много, много жртве да би га сачували“, закључио је Владика Јоаникије.

Рајо Војиновић

Фото: Борис Мусић