Друштво „света 42 момишићка мученика“ организовало петнаесту акцију давања крви

31. јануара 2018. - 22:50

Прво организовано давање крви удружења добровољних давалаца „Света 42 новомученика момишићка“ у 2018. години уприличено је на празник првог српског просветитеља и утемељивача наше цркве Св. Саве.

Ово је уједно била и петнаеста по реду акција овог удружења, за коју се може рећи да је једна од успјешнијих од оснивања.

Наиме, 78 добровољаца је тог дана приступило овом хуманом и Богоугодном дјелу. Још једном се потврдило да све већи број људи, поготово млађе доби, схвата значај и потребу за редовним давањем крви.

Предсједник Удружења

Данило Радовић

Поводом годишњице упокојења: Прота Дејан Дејановић

31. јануара 2018. - 22:31

 

Постоје људи, скромни по својој спољашности, ничим приметни на први поглед, чије присуство нас одмах обасја и разведри, а да ни сами нисмо свесни тога одмах. На улици бисмо прошли поред њих и не погледавши их, па чак и ако су можда у мантији, додуше скромној, искрпљеној на неколико места и ако тек када прођу схватимо да је поред нас прошао свештеник. А онда се затекнемо у једној, исто тако скромној цркви на Топчидерском гробљу и сретнемо управо тог истог свештеника, који нас дочека најсрдачнијим осмехом који смо могли да замислимо и понуди нам кафу и понеки суви кексић и ми заборавимо тог тренутка проблеме који су нас мучили свих претходних дана. Један од таквих био је и прота Дејан Дејановић, тихи слуга Божији, чији осмех је за сваког био наговештај Васкрсења.

Прота Дејан Дејановић је рођен 1930. године у Босанском Петровцу, у честитој српској породици трговца Душана и Даре Дејановић. Његово детињство је прекинуто окупацијом Босне и Херцеговине од стране усташа. Оставши без свог огњишта, тражећи спас у Београду и Србији, Дејановићи су били у оној најсрећнијој трећини српског народа у усташкој НДХ која је избегла насилну смрт или унијаћење.

Међу многима који су невино страдали током Ослобођења Београда од стране комуниста, био је и Дејанов отац, трговац, избеглица из Босанског Петровца Душан Дејановић. Оставши без свог супруга, Дара је као самохрана мајка одгајала ћерку Велинку и сина Дејана у сиротињском дворишту у Цвијићевој улици.

Упркос томе што су на њега гледали као на сина народног народног непријатеља, млади Дејан је био појац у руској цркви Свете Тројице на Ташмајдану, а касније је уписао Богословски факултет. Као студент певао је у црквеном хору, где је упознао Доротеју Чупић, коју је, након завршетка богословских студија и оженио.

По рукоположењу од стране Епископа пакрачког Емилијана, 1956. године, отац Дејан је служио међу преосталим Србима у Капелни, Добровићу и другим опустошеним славонским парохијама. Благословом епископа бањалучког Андреја службује као парох, а потом као архијерејски намесник у Мркоњић граду. Ту је провео својих првих двадесет година као свештеник, а онда се, због школовања деце, премешта у храм Свете Тројице у Београду. Недуго после тога, прихвата предлог да пређе у скромну црквицу св.Трифуна на Топчидерском гробљу где 1988 године постаје старешина.

Прота је, поред заповедних, служио и све друге веће празнике, помене на руске и грчке светитеље, а чланови православног братства „Кампсада“, названог по родном месту св.Трифуна у Фригији, испуњавали су цркву приликом сваког богослужења. Храм је ускоро постао претесан, а неуморни ревнитељ, прота Дејан служио је Литургије, бденија и акатисте, организовао многа поклоничка путовања, предавања, позивао у госте угледне духовнике и православне мислиоце.

Од скромне, скоро непосећене цркве св.Трифуна која је служила годинама само као капела на гробљу и где су људи долазили искључиво да упале по неку свећу, скромни, али изнад свега Богу посвећени прота, направио је праву Божију кућу коју је свако тако и доживљавао и у којој је литургијија и молитва била најбитнија, као и мисионарски центар из кога је стално текла реч Божија.

Цркву су посећивали и многи угледни Архијереји наше Цркве, међу којима много пута и Блаженопочивши Патријарх Павле, а наш Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је у овој малој Београдској оази био увек најдражи гост јер се људи Божији препознају на сваком месту и сваком времену.

Племенитост доброг проте није се могла сакрити ни у забаченом делу великог града, јер је Јеванђељску поруку “ да се светли ваша светлост пред људима“ показивао свакодневно.

Реке људи који су долазили код њега и налазили утеху и помоћ сваке врсте испратили су драгог проту Господу којем је верно служио на данашњи дан, 2016. године.

Сваки пут када се чита Јеванђеље о милостивом Самарјанину, име дивног проте Дејана некако се само појави у мислима. Јер он је био управо тај. Увек. И за све.

Љиљана Поповић

 

Најава: ПРЕДСТАВЉАЊЕ НОВЕ КЊИГЕ КОСТЕ РАДОВИЋА „ЧУЈ НЕБО- ВИДИ ЗЕМЉО“

31. јануара 2018. - 22:24

 

Трибина „Ријеч“УКЦГ у оквиру сегмента „Нове књиге“ представиће књигу  „Чуј небо – види земљо“(Штампар Макарије, Београд и Октоих, Подгорица, 2017), Косте Радовића,  угледног песника, романописца, књижевог критичара, есејисте и публицисте.

Коста Радовић је рођен 1936.године на Миочи у Пиви. Учитељску школу завршио је у Никшићу, а студије српског језика и књижевности у Београду. Био је први директор три основне школе у Пиви, потом секретар Културно-просвјетне заједнице Црне Горе, помоћник директора Центра за савремену умјетност Црне Горе. Иницијатор је и актер подизања споменика жртвама фашизма Пиве. Утемељивач је југословенских књижевних сусрета „Пјесничка ријеч на извору Пиве“1970.године. Последњих година предано ради на обнови Пиве, обнови манастира на Заграђу, Спомен капеле у Долима.

Објавио је књиге поезије:“Пива самогласна“(1974), „Пслам о земљи“(1975), „За нови завичај“(1976), „Просуто небо“(1978), „Изговор ума“(1979), „Повеља“(на српском и енглеском, 1981), „Ребро земље моје,“ „Страх од среће“(1984), „Смрт живог врела“(1987), „Повратич“(1988),Љубав се јавно каже“(1990),“Кућа код Христа“(1994),„Извршење страха“(изабране пјесме, 1995), „Везена тужбалица“(2005), „Само(Антологија“)(избор поезија, 2006), „Вечера за оба свијета“(2008), „Солжењицинова бројаница“(2010), „Два свијета видиш један пјеваш“(2012), „Страх од среће“(2014); као и романе “Љетописна књига архимандрита Арсенија Гаговића“(1990), „Вртијељка“ (2003), „Богородичина књига“(2008); књиге кратке приче:“Успенска врата“(1997), „Калуђерски мост“(2012). Аутор је радио драме:“ Убиство браће Тадић“, документарно-књижевне прозе: „Пива потоп“(1998), „Сеоба манастира Пиве“(2001), „Записи манастира Св. Богoродица“(2010) и путописне прозе „Путопис из Кине(1984).

Композитор Борислав Таминџић по стиховима Косте Радовића написао је кантату „Угарак тијела“(о геноциду у Пиви) и „Љубав се јавно каже“(о стријељању у Краљеву) које су јавно извођене.

Коста Радовић је и члан Управног одбора Епархијског савјета Митрополије црногорско-приморске, Савјета Енциклопедије ЦАНУ. Почасни је грађанин старе руске престонице Суздаљ и града Краљева.

Поезија му је превођена на руски, кинески, јерменски, енглески, македонски, италијански, бугарски, румунски, македонски и чешки језик.

Заступљен је у бројним пјесничким антологијама, изборима и прегледима, као и у едицијама „Ко је ко у култури Црне Горе“ и „Ко је ко у Црној Гори.“

Његов пјеснички портрет представљен је на сусретима“Пјесничка ријеч на извору Пиве“ и Пјесничким сусретима на Тари.

Добитник је значајних књижевних награда: Златне повеље Међурепубличке заједнице за културу из Пљеваља, Споменице Пјесничке ријечи на извору Пиве“, „Макаријево слово“УКЦГ, „Видовданске повеље“, награде „Стварање“ часописа „Стварање“, награде“Печат Херцега Шћепана“.

О стваралаштву Косте Радовића говориће др Зоран Лакић, академик ЦАНУ, Радомир Уљаревић, песник,уредник и издавач ове књиге  и Милица Краљ, уредница трибине.

Вече ће се оджати у четвртак, 1.фебруара у 19 часова у Духовном центру“Симеон Мироточиви“ на Немањиној обали, Предград 31.

Свети Сава свечано прослављен у Паштровићима

31. јануара 2018. - 13:52

Празник првог архиепископа и просветитеља српског Светога Саве, прослављен је величанствено у парохији паштровској при малој а по многим елементима великој, као и  мисијски и амбијентално веома значајној цркви Светог Саве изнад Светог Стефана.

Свечаност је припремана и очекивана са великом радошћу како дјеце полазника школе вјеронауке и дјечијег хора парохије паштровске тако и одраслих.

Празновање је започело Светом Литургијом коју је служио парох паштровски протојереј Драгослав Ракић уз пјевницу Дјечијег хора  „Света Јелена Штиљановић“ док је цркву и порту испуњавало присуство веома великог броја људи који су се тог дана окупили да принесу молитве и благодарења Светом Сави за све благослове којима заједно и са црквом Светог Саве у Ријеци Режевића паштровиће окриљује и на правом путу очувава.

Свечаност је настављена на новосаграђеном гувну који се налази испод и у наставку порте цркве, гдје је вршено и свечано освештавање самог гувна, које иначе као и сама црква својим положајем и панорамским погледом који пружа, остављајући нестваран доживљај многим душама које дођу на ово мјесто да се напоје величанства красоте творевине Божије, све више постаје пожељно мјесто да баш ту забиљеже најдрагоцјеније и најсвечаније тренутке у свом животу, а уздајући се у благослов Божији надамо се и очекујемо да ће  и у будућем периоду таквих драгих тренутака бити све више, а кроз њих и ми се постарати да будемо још већи и бољи домаћини.

По освештавању гувна, парох се обратио празничном бесједом у којој је честитајући празник свима присутнима и изражавајући благодарност на великом одзиву између осталог истакао: “..самим чином освештавања гувна успјешно је реализован још један од многих пројеката парохије паштровске како у протеклом тако и у наредном периоду планираних, те стога овај чин и свечаност у свима нама изазива велику благодарност Богу управо на самом том и таквом дару као и благодарност свима који свој допринос дају у остварењу тих пројеката, гдје су укључени сви паштровићи заједничким снагама како из Светог Стефана тако и из Бечића и Петровца који на тај начин сачињавајући јединство у трудбеној љубави јачају јединство паштровића и на сваком другом плану… а да бисмо истински могли сачувати и унаприједити то и такво јединство ми треба у сваком тренутку и пори свог живота да ходимо светосавски, да размишљамо светосавски, да пишемо светосавски, и да чинимо дјела покренута светосавском етиком, мисли и реториком… јер ако се одричемо имена светосавског, писма светосавског, и жртвених дјела за људе и творевину Божију, ако се одричемо светиња или лишавамо сами себе литургијског и молитвеног живота ми сами себи одузимамо име, идентитет, пут и смисао постојања и изнад свега тога одузимамо себи живот и овај овде и онај у Вјечности..   Молимо се  и труидимо се да сачувамо темеље које су Свети Сава и други угодници Божији на овом простору одавно утемељили јер ако сачувамо темељ сачуваћемо и окриље благослова Божијег над нама…

Након тога, праћен добрим расположењем присутних и необично сунчаним и изузетно топлим даном услиједио је китњасти дио празника – светосавска приредба.

По самом положају и сценографији одржавања приредба је изазвала велико интересовање и пажњу свих, остављајући такав утисак да је приредба попримила епитет „небеска академија“.

У приредби су учествовали Дјечији хор „Света Јелена Штиљановић“ под диригентском палицом Катарине Шћекић, затим полазници школе вјеронауке парохије паштровске који су се у последњем периоду вриједно спремали за ову свечаност разним поучним духовним текстовима и изворима који описују примјере и начин празновања Светог Саве у Црној Гори, у наставку којих су се и најмлађи представили својим рецитацијама, а затим цијелој свечаности дајући посебну ноту кроз изворне народне пјесме представила се вокални солиста Катарина Шћекић, док је све то за микс пултом тонски испратио Иван Вујовић – Мане бубњар познате музичке групе „Перпер“.

На крају приредбе услиједила је додјела награда свим учесницима: свједочанстава, књиге о Светом Сави као и поклон пакетићи.

У току цијеле свечаности, Коло православних сестара се побринуло да послужењем и добрим расположењем дочекају и угосте све присутне.

А оваква свечанопст да би се сачувала од заборава побринули су се фотограф Иван Чучук из Бечића и Младен Јевтић из Будве снимцима са дроном, који ће израдити краткометражни документарни филм о овом догађају.

протојереј Драгослав Ракић, парох паштровски

 

 

Митрополит Амфилохије служио Литургију у цркви Светог Атанасија Великог на Ободу

31. јануара 2018. - 12:18

Архиеписклоп цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 31. јануара, на празник Светог Атанасија Великог са свештенством Свету службу Божију у цркви посвећеној овом угоднику Божијем на Обору Црнојевића.

У току Литургије свето крштење је примио мали Јаков Ћеранић.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да је у прослављању Оца нашега који је на небесима садржан смисао нашега хришћанскога живота.

„Светлост која треба од нас да свијетли међу људима, то није наша људска свјетлост, наша људска мудрост и наше људско знање. То је свјетлост од јединога свијетлога, Онога који је свјетлост свијета, који је засијао у тами и кога тама не може обузети“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да је та свјетлост свјетлост лица Христовога, која је засијала на Јордану, када се Господ крстио, која је засијала на Гори преображења, када је лице Његово засијало као сунце и хаљине Његове постале свјетлије од снијега.

„То је она свјетлост коју су већ доживјели свети пророци, нарочито велики пророк Мојсије на Гори синајској. То је свјетлост лица Божијега – вјечна свјетлост коју је Бог уградио у своју творевину, у њене дубине. Оно што је најдубље у свеукупној Божјој творевини – то је управо оно што је Бог створио својом вјечном свјетлошћу обасјавши ову земљу и васиону и обдаривши човјека да буде причасник те вјечне и непролазне свјетлости“, рекао је он.

Владика је казао да ту свјетлост примамо и у светој тајни крштења и миропомазања, коју је данас примио и мали Јаков.

„То је оно на шта је призван човјек овдје на земљи и чиме он узраста у пуноћу раста мјере Христове, у тајну царства Божијега које је царство Оца и Сина и Духа Светога, Бога свјетлости“, нагласио је Митрополит Амфилохије.

Казао је да су том свјетлошћу сијали свети Божји људи.

„И преко њих је Господ обасјавао и обасјава ову земљу. Међу њима посебно мјесто заузима онај који је с правом назван стубом православља – Свети Атанасије Велики, кога данас прослављамо у овом по величини малом, али веома значајном храму, јер је то једини храм посвећен Светом Атанасију у нашој Митрополији“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач и служен помен упокојеним свештенослужитељима, ктиторима, оснивачима и добротворима овога светога храма.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Најава: Митрополит Амфилохије служиће 31. јануара Литургију у цркви Светог Атанасија на Ободу

30. јануара 2018. - 12:21

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиће 31. јануара са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Атанасија Великог на Ободу Црнојевића, са почетком у 9 часова.

Р.В.

 

Митрополит Амфилохије служио Литургију у цркви Светог Спиридона на Паштровској гори

30. јануара 2018. - 12:09

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 30. јануара, на празник преподобног Антонија Великог, са свештенством Свету службу Божију у цркви Светог Спиридона на Паштровској гори.

На почетку богослужења Владика је у првине ангелскога лика обукао послушницу Марију и дао јој име Параскева.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је рекао да су се на горама и високим мјестима откривале најсветије тајне Божије.

„Ево и ми се налазимо на једној гори званој Паштровска гора, овдје гдје је овај храм Светога оца Спиридона Чудотворца. И ово је мјесто молитве и мјесто гдје се откривало и открива лице Божије, у овим светим храмовима посијаним по овој планини“, рекао је он.

Владика је подсјетио да су ти храмови у последње вријеме обновљени.

„Међу њима и овај храм, претворен и у свету обитељ Светога оца нашега Спиридона. Дивна је ово и чудесна гора, гдје се сабирамо, гдје се успињемо да нам се откривају тајне царства Божијега, тајне вјечне и непролазне, тајне нашега узрастања у мјеру пуноће раста Христовога“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након причешћа вјерних Владика је благосиљао славски колач поводом имендана монахиње Антоније.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Савиндан прослављен у Враки код Скадра

30. јануара 2018. - 11:53

У недјељу Митара и Фарисеја – 28. јануара 2018. године, са почетком у 9 часова, одслужена је Света Литургија у Храму Свете Тројице у Скадру.

Службом Божијом је овом приликом началствовао парох даниловградски протојереј Жељко Ћалић уз саслужење ђакона Ивана Поповића из Скадра.

Ово молитвено сабрање по благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија се одржало у част Светога Саве Равноапостолног – првог Архиепископа српског, па је овим поводом Српско пјевачко друштво : “Светосавник” из Подгорице прославило своју славу и свог небеског покровитеља – Светога Саву.

Након читања из Светога Јеванђеља, литургијском проповједи, својим пастирским надахнутим словом, управо свима многобројно сабранима у овоме Светоме храму обратио се началствујући протојереј Жељко Ћалић.

Он је у свом пастирском слову говорио о Светом Сави, о самом значају и величини Светога Саве, говорио је о суштини његовог изабраног пута и онога што његова многобројна равноапостолна дјела и сами његов живот препун свједочанстава значе за нас његову духовну дјецу и данас у овоме времену.

Светим Тајнама Тијела и Крви Христове се вјерни народ присајединио у завидном броју.

Након одслужене Литургије протојереј Жељко Ћалић је са настојатељем Саборног храма у Подгорици – протојерејем-ставрофором Драганом Митровићем освештао славски колач.

Након освештања колача услиједила је Светосавска академија у трајању од четрдесет минута коју је у част свога небескога покровитеља Светога Саве – Својим пјевањем и извођењем украсило Српско пјевачко друштво “Светосавник”.

Након одржане академије чланови “Светосавника” су заједно са свештенством и вјерним народом на општу радост свих присутних подијелили многобројне поклоне које су припремили и подарили дјеци из Скадра.

 

Борис Мусић

 

 

Дјечија светосавска приредба у Подгорици – Свети Сава над славама слава

30. јануара 2018. - 11:46

На празник Светог Саве, утемељивача српских школа и заштитника оних који у њима уче, полазници свих школа вјеронауке у Подгорици одржали су велику приредбу.

У програму су учествовали ђаци:

  • школе вјеронауке при цркви Светог Ђорђа под Горицом – вјероучитељи Снежана Поповић и Надица Радовић
  • школе вјеронауке при момишићкој светињи – храму светог Ђорђа и Светих момишићких новомученика на Малом брду – вјероучитељи Зорка Пејовић и Марија Јовићевић
  • школе вјеронауке при цркви Светих мученика Макавеја у Толошима – вјероучитељка Стојанка Радуловић
  • школе вјеронауке на Старом аеродрому – вјероучитељка Душанка Станишић
  • дјечији црквени хор „Златица“ из Дољана – диригентица Биљана Тапушковић
  • школе вјеронауке при светом храму Васкрсења Господњег – вјероучитељи Ана Ненадић и Павле Божовић

Током приредбе ученици су се публици представили са низом рецитација и игроказа, а за ову прилику сви ученици сачињавали су један велики светосавски хор са којим су вриједно радили њихови вјероучитељи претходних мјесеци.

„Ученици, наставници и родитељи Подгорице једногласни су у жељи и намјери да православна вјеронаука поново буде дио редовног школског програма“ истакли су водитељи програма Милена Савић и Милош Смоловић. Они су истакли да се „у нашим школама Свети Сава се вјековима славио као школска слава“

И са ове позорнице упућен је апел надлежнима да се вјеронаука што прије нађе међу школским предметима.

Павле Божовоћ

Празник Светог Саве свечано прослављен у Маћагају

30. јануара 2018. - 11:29

У недељу 28. јануара, у цркви Светог Николе у Маћагају, свечано је прослављен празник првог српског архиепископа, Светога Саве. Током Литургије коју је служио свештеник Бранко Станишић, а у којој је учествовало више десетина верника, извршен је чин Светог Миропомазања над малим Илијом Павићевићем и његовим рођаком, Роком Павићевићем.

Наиме, Илија Павићевић је недавно напунио годину дана и био је крштен у одељењу за интензивну негу, клинике у граду Коријентес. Разлог томе је био тај што је беба добила неонаталну сепсу,а родитељи детета су након информација добијених од доктора да је стање детета крајње тешко, те да нема много наде да ће оздравити (обзиром да је тровање крви узнапредовало) и да треба да се припреме за најгоре, одлучили да ако већ дете треба да умре, онда треба да умре крштено. Ступили су у контакт са оцем Бранком, и он је исте вечери извршио скраћени обред крштења над малим Илијом.

Интересантно је да отац детета, Јонатан Павићевић, није био крштен у Православној Цркви, али је на питање пароха како ће се звати дечак, одговорио да жели да он понесе име њихове крсне славе, име Светог пророка Илије. И заиста силом Духа Светога, Животодавца, чијим се дејством дечак крстио и силом молитава Светог пророка Илије, већ након 24 часа дете је по први пут после дужег времена почело да пије млеко, а стање је убрзо почело да се стабилизује. Доктори су му и сами дали име „ беба чудо“, а он је након дужег временског периода коначно изашао из болнице и дошао кући,  доневши са собом обиље радости читавој породици Павићевић. Све наведено је било разлог да његов отац, Јонатан, као и његов брат Роберто, а затим и њихова браћа од тетке Луцијано и Роко, приме Православље и то кроз Свету Тајну Миропомазања. Роберто и Луцијано су то учинили на дан Светог Николаја, примивши Православље из руку Митрополита Амфилохија, изабравши том приликом и нова имена, Видо и Сантијаго, а мали Роко се вратио вери прадедовској на дан Светог Саве, изабравши да носи име управо по највећем српском Светитељу.

У Литургијској беседи, протојереј Бранко је истакао да је овај велики празник првог Српског Просветитеља и учитеља, увеличан на посебан начин, примањем у недра Цркве њених  нових чланова, Илије и Саве. „То је повод за велику радост, јер када се деца рађају од својих родитеља за пролазни, земаљски живот, па се сви сродници радују; колико се данас радују сви  наши свети преци окупупљени око Светога Саве, гледајући како се ова деца родише не за живот пролазни и привремени , већ за живот вечни и непролазни. Они су се данас родили Духом Светим из утробе мајке Цркве и нека би Господ дао јој буду послушни читавог живота и да јој послуже попут светитеља чија имена носе“.

Током Литургије се причестио већи број верника, а након Литургије је монахиња Марија( Оливеира), настојатељица манастира Светога Николе, заједно са свим придошлим верницима отпевала химну Светом Сави. Прилогом Силвије Павићевић и њеног супруга, припремљен је и празнични ручак за све присутне.