Прослављена 140. годишњица ослобођења Бара од Турака

9. јануара 2018. - 17:57

Светом архијерејском литургијом у саборном храму Светог Јована Владимира и освећењем споменика краљу Николи Петровићу у Бару је данас прослављен јубилеј – 140 година од ослобођења овог приморског града од вишевјековне турске окупације.

Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а саслуживало му је свештенство Митрополије црногорско-приморске, уз молитвено учешће многобројних православних вјерника из Бара и других мјеста Црне Горе.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је рекао да је земаљски човјек призван да узраста у мјеру Христову.

„То је оно што свједочи Црква Божја ево већ двије хиљаде година. Сви храмови који су подигнути на земљи, подигнути су у част Христа Бога од Дјеве рођенога. Сви су они израсли из оне скромне пећине витлејемске. Сви су се они ту родили рођењем Христовим, па и овај свети храм  Светога Јована Владимира“, рекао је он.

Додао је да је и Свети Јован Владимир мученички пострадао за Христа, као што је прије двије хиљаде година пострадао и Свети архиђакон Стефан.

„И ево га, враћа се међу нас, спомен његов васкрсава и у овом граду којим је он владао у своје вријеме, свједочећи Христа васкрслога и његово васкрсење, потврђујући да они који су Божји, који жртвују себе за истину Божју, за правду Божју и за ближње своје – они коначно побјеђују“, казао је Владика Амфилохије.

По завршетку Литургије служен је помен и свечано откривен и освештан споменик ослободиоцу Бара, књазу, потоњем краљу Николи Првом Петровићу, рад академског вајара Миодрага Живковића из Београда.

Митрополит Амфилохије је рекао да је и камен на коме се налази лик краља Николе слетио с Ловћена.

„И добро је што је слетио, заједно са Светим Петром Ловћенским Тајновидцем и заједно, ево, са краљем Николом, ослободиоцем и пјесником, такође. Благодаримо свима који су допринијели да се ово знамење подигне, на првом мјесту професору Живковићу и његовом сараднику и ученику Драгану Раденовићу“, казао је он.

Рекао је да је данашња светковина диван и значајан догађај.

„И оно што је значајно, град овај не заборавља ослободиоце своје, него ево и на овај начин се сјећа њих и онога који је био на челу те војске“, казао је Митрополит Амфилохије.

Нагласио је да је краљ Никола ослободилац и Косова и Метохије 1912. године.

„Косова и Метохије за које су хиљаде њих жртвовали свој живот при ослобођењу манастира Дечана и Пећке Патријаршије. Помињем посебно Дечане, јер, ено, круна краља Стефана Дечанског чува се у Цетињском манастиру, круна којом је 1910. крунисан краљ Никола, чиме је органски везао и себе и Црну Гору, и њену прошлост, садашњост и будућност за царске Дечане, за Пећку Патријаршију, за Косово и Метохију“, истакао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је поручио да се сви они који данас подржавају терористе на Косову и Метохији одричи краља Николе и његових ослободилаца Косова и Метохије.

„А ово знамење је везано не само за спомен ослободилаца Бара, него и за спомен ослободилаца Косова и Метохије из 1912. године“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Публициста Јован Маркуш говорио је преносу земних остатака краља Николе у Отаџбину.

Потом је у крипти барског Саборног храма приређен божићни пријем којем су, поред многобројних приложника и добротвора храма присуствовали и Надбискуп барски и Примас српски Рок Ђонлешај, главни имам барски Муидин ефендија Милаини и предсједник СО Бар Радомир Новаковић.

Прослава је почела синоћ у дворцу краља Николе отварањем изложбе илустрација из времена ослобођења Бара, чији је приређивач Горан Грковић, и трибином на тему „Ослобођење Бара 1878. г. у историји и књижевности“ на којој су говорили Митрополит Амфилохије, Жарко Лековић, Будимир Алексић, Жељко Вујадиновић и Младен Загарчанин.

Рајо Војиновић

Фото: Ј. Радовић и С. Забјако

Галерија 1

 

Галерија 2

 

Галерија 3

По први пут у Улцињу организован Божићни пријем

9. јануара 2018. - 23:24

По први пут, Православна Црквена Општина Улцињ организовала је Божићни пријем.

Послато је 120 позивница, између осталог, предсједнику општине, директорима јавних предузећа, установа, привредницима, новинарима, представницима вјерских заједница и другим значајним личностима најјужније црногорске општине.

Пријем је приређен у галерији Центра за културу у Улцињу. Одзив је био више него задовољавајући, а гости су били видно изненађени и задовољни позивом. Многи су исказали захвалност и подршку оваквој иницијативи.

Присутнима се у име православне заједнице Улциња обратио господин Слободан Бобо Ђаконовић. Он се захвалио на честиткама и посјети и истакао да је вечерашњи пријем, као и посјета том пријему, доказ међувјерске и међуетничке хармоније и суживота који влада у граду Улцињу. Истакао је такође да такве вриједности, какве православље одувијек гаји, треба његовати и као што је овај Божићни пријем, треба понављати и претворити у традицију.

протојереј Синиша Смиљић

Отац Гојко Перовић за Спутњик: Црну Гору не треба бранити од оних који су је стварали и чували вјековима

9. јануара 2018. - 22:44

Неки политичари, тражећи дистанцу од сопствене прошлости и свога идентитета, дошли су у загрљај оних који их не чине ни независнима ни равноправнима, каже ректор Цетињске богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

У интервјуу за Спутњик Перовић говори о значају Божића, али и подјелама које оптерећују Црну Гору, антагонизму између официјалне политике и цркве, као и о покушају одбацивања православља и Русије.

Божић је празник праштања и помирења међу људима. Ипак, свједоци смо да су претходних година подјеле у црногорском друштву веома узеле маха. То се види и на примјеру односа према Подгоричкој скупштини, чија се 100-годишњица обиљежава ове године. Има ли мјеста за оптимизам када се говори о превазилажењу нараслих подјела?

— Ако друштвеној елити и онима који воде државу буде стало да уреде напредно и стабилно друштво — онда ћемо га имати! Јер, претпоставке за то постоје. Мало нас је, сви смо међусобно блиски, и сви мање-више разумијемо наше разлике. Ето, рецимо, тема Подгоричке скупштине јесте нешто што рађа различита тумачења, па и разлике међу нама, али нема мјеста чуђењима и међусобним оптужбама за издају. Паметни и добронамјерни људи наћи ће простора да присталице оба тумачења и разумијевања — „за“ и „против“ тог догађаја из 1918. године — окупе у коегзистенцији и труду да се разумије став неистомишљеника.

Превише је елемената у историји књажевине и краљевине Црне Горе, који су вапили за утапањем те државе у неку ширу заједницу, то је просто била вјековна идеологија црногорске династије Петровић, да бисмо сад присталице уједињења сматрали издајницима. И обрнуто — тако је природно да се дио црногорског друштва, и онда и сада, ипак идентификовао са тим полазним оквиром црногорске државе, да није природно такве људе сматрати „сепаратистима“. И једне и друге, и тада и сада, водила је љубав према Црној Гори.

Тако је и са референдумом који се збио прије 12 година. И они који су гласали за самосталност Црне Горе, као и они који су били против таквог политичког рјешења — сви су сматрали да су њихове идеје добре за Црну Гору. Али ако руководиоци не желе стабилно друштво, лако ће наћи повода за истицање подјела. Лако је завађати. Тешко је градити ред и повјерење. Али то је племенити и благословени посао. Црна Гора има шансе да иде тим благословеним путем, иако сада не личи да је такав амбијент.

Како објашњавате феномен да се појам „грађанског друштва данас у Црној Гори интерпретира као нешто што унапријед искључује цркву и религију или јој је пак супротстављено?

— Много је тумачења, исто толико има пуно практичних модела функционисања „грађанског друштва“ или онога што зовемо „секуларном државом“. Али, ни у једном од њих се не заговара „рат“ или „непријатељство“ цркве и државе. Идеја водиља оних који су осмислили такав друштвени модел била је јасна и функционална подјела надлежности ове двије институције. А ако се то постигне, и ако имамо друштво које не трпи преклапања њихових ингеренција, онда можемо говорити и о томе да у зрелом грађанском концепту, држава и црква могу сарађивати. И то плодотворно и успјешно.

Како то изгледа у Црној Гори?

— Црна Гора је специфична политичка средина, настала из необичног сусрета управо цркве и државе. Вјековима прије 1851. црква је водила државу и стварала њене правне и просвјетне институције. Исто тако, од 1851. до 1918, или ако хоћете до 1941. држава на овом простору преузима неке од ингеренција црквеног поглаварства, а цркву настоји да учини једном од својих политичких ресора, преко којих контролише друштво.

И сад, можда живимо посљедице те превелике блискости. Можда трпимо умор од те превелике блискости, која можда није била жеља ни цркве ни државе — али је била стицај историјских околности, једне просто речено нужности. Па отуда бивамо свједоци једног антагонизма, и то само у једном дјелу црногорског друштва. Антагонизма између политике, и то оне официјелне, и цркве. Али то није природно ни нормално. Не, не треба нам нова теократија, али нам не треба ни прогон цркве — него управо креативна сарадња. А мислим да и црква и држава за то имају потенцијала.

Црква као институција практично је створила Црну Гору. Такође, ту је и Русија, без чије помоћи би та државност кроз вјекове практично тешко била замислива. Како видите актуелне трендове одбацивања већине традиционалних вриједности које су красиле Црну Гору, па и двије поменуте историјске вертикале?

— Такво одбацивање цркве, православља и Русије сигурно не може донијети никакве користи, јер таквим начином вођења политике Црна Гора ради против саме себе. Као што мислим да нам не треба нова теократија, попут оне из доба Светог Петра Цетињског, тако ни односи са Русијом, нити могу нити треба да буду идентични онима које је краљ Никола имао са двором Романових. Јер такав однос је био однос зависника, „млађег брата“ коме „старији“ непрестано помаже, готово у свему. Значи, треба нам колико-толико равноправан однос. Не знам како и зашто је дошло до тога да у борби за ту равноправност Црна Гора начини „политичке санкције“ Русији. Овдје баш важе оне ријечи — „да није трагично, било би смијешно“. Свједоци смо чињенице да су неки политичари, тражећи дистанцу од сопствене прошлости и свога идентитета, дошли у загрљај оних који их не чине ни независнима ни равноправнима… Али то је већ нека друга, чисто политичка прича.

Мени је нелогично, и ван памети, да се управо у овој 100. годишњици од престанка црногорске државне независности, промовише антицрквена и антируска политика, иако том престанку независности 1918. нијесу допринијели ни црква ни Русија, него управо политички фактори онога што данас зовемо евроатлантским интеграцијама, тзв. западне силе.
Зато мислим да ни данас Црну Гору не треба бранити од оних који су је стварали и чували у нововјековној историји.

Извор: Спутњик

Протојереј-ставрофор Радомир Никчевић: Косово је света српска земља

9. јануара 2018. - 22:36

Српско-црногорска национална мањина прославила Божић у Враки код Скадра. Свету Литургију служио је протојереј-ставрофор  Радомир Никчевић у којој је учешћа узео велики број вјерника.

После Литургије, отац радомир је изјавио медијима да цијени то што је закон о правима националних мањина усвојен од албанске скупштине.

Упитам за став православне цркве у Црној гори, Никчевић, значајна личност ове цркве, изјавио је да је „Косово света српска земља“.

Свештеник је додао на Косово Србија има много својих цркава и светих места и јасно је изјавио „Косово је Србија“, док је у међувремену позвао да народи треба да живе у хармонији имајући у виду да је Балкан благословио господ Бог.

 

Прослављен Бадњи дан и Божић у Враки код Скадра

9. јануара 2018. - 0:16

Са благословом Његовог Блаженства Архиепископа тиранског и албанског г. Анастасија Јанулатоса и Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, свечано је прослављен Бадњи дан и Божић у Враки код Скадра.
На Бадњи дан, у суботу 6. јануара 2018. године, бадњаке су испред цркве Пресвете Тројице у Враки благосиљали свештеници Албанске православне цркве, о. Никола Петани и новорукоположени ђакон Иван Поповић, поријеклом из Враке.
После освештавања бадњака, домаћини су приредили посно послужење за све присутне.

Свету литургију на празник Рождество Христово, у недељу 7. јануара 2018. године, служио је протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, архијерејски намјесник херцегновски и директор ИИУ Светигора.
У олтару су чтецирали професор Цетињске богословије Аполон Мишченко и његов синовац Сергеј Мишченко, док је за пјевницом појао Александар Вујовић, професор Цетињске богословије и уредник Катихетског програма Радио Светигоре.
Литургији су поред вјерног народа из Враке и Скадра, присуствовали и амбасадор Републике Србије у Албанији г. Мирољуб Зарић и конзул и први савјетник г-ђа Драгана Вучићевић, бивши министар вјера и културе у Влади Републике Црне Горе г. Будумир Дубак, предсједник Удружења Морала-Розафа г. Павле Брајовић-Јакоја, предсједник Друштва Свети Јован Владимир из Скадра г. Симо Ајковић и професор српског језика у Скадру г. Светозар Ћираковић.
Прочитавши Свето Јеванђеље, сабраном вјерном народу ријечима бесједе обратио се о. Радомир, говорећи им о оваплоћењу Сина Божијег и његовом значају за спасење цијелог рода људског.
После причешћа о. Радомир Никчевић и делегација Митрополије црногорско-приморске, подијелила је вјернима и дјеци божићне поклоне, као и часописе „Ћирилко“, „Светигора“ и црквене календаре.
Прота Радомир се на крају литургије још једном свима обрратио, честитајући овај радосни празник, који се уназад више од двије деценије редовно прославља у Враки, пренијевши поздраве Митрополита Амфилохија, уједно и заблагодаривши Архиепископу Анастасију на дару да се у Враки окупљају браћа и сестре Срби који живе на овим просторима. Он је поздравио и представнике Амбасаде Републике Србије у Албанији.
На крају литургије у цркви Пресвете Тројице у Враки стигли су и свештеници Албанске Православне Цркве, свештеник Никола Петани и ђакон Иван Поповић.
После литургије о. Радомир је дао изјаве и за три телевизије, говорећи о великом празнику Божићу, који се са радошћу прославља у Враки и Скадру, и о благословеном суживоту и љубави која се пројављује управо око цркве Пресвете Тројице у Враки, између вјерника православне, римокатоличке и мухамеданске вјере.

Александар Вујовић