Крстовдан, Богојављење и Јовандан у цркви Светог Ђорђа у Подгорици

21. јануара 2018. - 22:23

Крстовдан у Цркви Светог Ђорђа

Светом Литургијом која је служена 18.јануара, у Цркви Победоносца Христовог Георгија, под Горицом, началствовао је протојереј-ставрофор Драган Станишић, професор цетињске Богословије уз саслужење ђакона Ивана Црногорчевића.

По прочитаном јеванђелском зачалу поучном беседом прота Станишић обратио се потом окупљеном народу, рекавши:

,, Ево дана када ћемо се споменути јеванђелских ријечи о Светом Јовану Крститељу, који је крштавао водом и позивао народ на покајање, да опраштају једни другима и чине добро једни другима

Онај који има, да да ономе ко нема

И народ долажаше њему да га чује (јер у древном свету људи су тражили и тежили за неким изузетним човјеком). За разлику од данашњице, када човек има мању потребу за сретањем неког, дивног, изузетног човјека.

Кроз историју смо имали такве људе, који су проповиједали, говорили о небеским стварима; говорили о Богу, о правди, о истини, о Љубави… Народ је то поштовао и клањао се тим људима.

И ми сами, слушајући данашње ријечи желимо да чујемо нешто јеванђелско – дивно, праведно и свето… То нам све говори Свети Јован Крститељ.

Међутим, оно што је главно између свега је да имамо – Онога Коме он није достојан одрешити ремена на обући Његовој – Исуса Христа, који не само што ће нас крстити и поучити, већ и подарити други, Нови Живот – Крштењем. Живот који је прожет Духом Божијим, Светом Тројицом. То је тај Живот који имамо у Цркви и то је тај Живот који је имао и Свети Јован Крститељ а који ми задобијамо у Светој Тајни Крштења. У том Животу се и одржавамо долазећи на ова Света Богослужења“.

Примивши Најсветије Тело и Крв Христову, прота Станишић приступио је потом великом водоосвећењу – које се врши на Крстовдан, дан у коме је на реци Јордану Крштен сам Господ Исус Христос, руком Светог Јована Крститеља.

Ова крстовданска вода потом се дели вернима, на благослов., којом такође, могу покропити просторије куће у којима живе.

А Цркви Његовој Светој – Светом Тајном Крштења прибројане су слушкиње Господње: Невенка, Сара и Марина.

Заједничарење парохијана настављено је нешто касније у црквеној гостопримници овог Светог храма под Горицом.

Елза Бибић

Богојављење у Цркви Светог Ђорђа

 

Сабрањем саслужитеља и верујућег народа Божијег – те Цркве Живе – у храму под Горицом, посвећеном Великомученику Георгију, 19.јануара служена је Света Литургија Богу Објављеноме, свима онима који имају уши да чују и очи да виде.

Протојереј Јован Радовић началствовао је овим Евхаристијским Сабрањем, док су му саслуживали протојереј-ставрофор Милета Кљајевић и ђакон Иван Црногорчевић; поjала је Црква Његова, Жива.

Призивањем Духа Светога, Силаском Својим да Освети дарове који Су Му принесени и који Му Се приносе – верујући народ Његов саједињује се са Њиме, верујући у Живот Вечни.

Освећењем воде, Богојављенске, опет у једном Духу,  пројављује се вера Светих у Његов непогрешиви домострој Спасења – радујући се чак и Страдањима Његовим у Којима Живимо и Крећемо се и Јесмо.

 

Елза Бибић

 

Сабор Светог Јована Крститеља у Цркви Светог Ђорђа

 

Слава и Хвала, највећем између рођених од жена, пројављује се и два миленијума касније од његова посечења у Махерону – Светим Литургијским Сабрањем којим је 20.јануара у Цркви Великомученика Георгија, началствовао старешина овог Светог храма, протојереј-ставрофор Велибор Џомић, архијерејски намесник подгоричко-колашински. Саслуживали су му протојереји-ставрофори: Милета Кљајевић и Драган Станишић, професор цетињске Богословије.

Одавање Хвале таквој моралној чистоти, имењаку благодати, који се удостојио спустити руку на Главу Носиоца свега света – произносило се из храма Великомученика Георгија, који је као и Свети Јован Претеча, пострадао Христа ради.

За певницом, одговарали су чланови хора, цркве Светог Ђорђа – руковођених протојерејем Јованом Радовићем.

Након причешћа свих који су се припремили за сједињење са Христом, свештенослужитељи овог Светог храма, приступили су резању и благосиљању славских колача, свима онима који Светог Јована Претечу прослављају као своју Крсну славу.

Потом су свештенослужитељи Светог храма са својим парохијанима у пријатности наставили заједничарење у црквеној гостопримници.

 

Елза Бибић

 

Отац Душан Михаиловић на пријему поводом доласка Папе Франциска у Чилеу

21. јануара 2018. - 19:38

Посета Папе Франциска која је завршена 18. јануара, изазвала је огроман интерес и узбуђење у Чилеу. Војска и карабињери припремали су се као ретко до сада, безбедоносне мере биле су без преседана, и не без разлога. Разне левичарске и анархистичке групе, као и поједини радикални представници племена Мапуче, иначе староседелаца у овој земљи, најављивали су протесте и нереде. Само дан пре доласка Папе већ су биле спаљене две католичке цркве у граду Темуко на југу Чилеа, а трећа, у Сантјаго де Чилеу, једва је избегла исту судбину. Срећом, све је прошло без жртава. Грађани Чилеа су после трагичног периода диктатуре стекли једну врсту аверзије према насиљу, тако да се демонстрације и протести који су овој земљи обична појава, по правилу завршавају без последица, осим извесне материјалне штете.

Велики проблем за организаторе и чуваре реда у Чилеу био је очекивани долазак неколико стотина хиљада грађана Аргентине, који су били жељни да први пут виде свог земљака од како је постао духовни поглавар свих католика на Земљи. Од првог дана посете Сантјаго де Чиле је био као у опсадном стању; многе улице су биле затворене за саобраћај, свакодневно су стизала упутства од општинских и државних институција о томе које ће установе радити а које не, а уторак, други дан посете, чак је објављен као нерадни дан у целој земљи. Тог дана Папа Франциско је служио мису у највећем парку у Сантјаго де Чилеу на којој је присуствовало скоро пола милиона људи.

Истог дана Папа се сусрео и са поглаваром Антиохијске цркве у Чилеу, митрополитом Сергијем. Антиохијска црква представља православне емигранте из Сирије и Палестине који су стигли у Латинску Америку још пре сто година (управо ове године ће у Чилеу бити прослављен овај јубилеј) и најбројнија је православна јурисдикција у већини латиноамеричких земаља.

Трећег дана Папа је посетио водећу образовну институцију у земљи – Папски католички универзитет Чилеа. У сали универзитета окупио се политички врх Чилеа: новоизабрани председник државе Себастијан Пињера, некадашњи председник Рикардо Лагос, поједини чланови владе, као и представници разних религиозних конфесија. Представник православних овом приликом био је старешина парохије Светог Николаја Жичког, јереј Душан Михајловић, који је истовремено представљао Српску православну цркву, Руску православну цркву Московског патријархата, као и Руску заграничну православну цркву. Позив организатора оцу Душану да присуствује овом скупу представља јасан сигнал да су вишегодишње присуство и мисионарски резултати многонационалне православне парохије Светог Николаја Жичког, која свој настанак и постојање дугује митрополиту Амфилохију, администратору и духовном оцу епархије Буеносаиреске и јужно-централноамеричке, препознати и оцењени од стране чилеанских религиозних и образовних структура. Позиви оцу Душану на разне скупове и конференције који су прошлих година биле реткост, у последње време су постали уобичајена појава.

Следећег дана Папа Франциско је одлетео на север Чилеа, у град Икике, после чега је напустио Чиле и наставио своју пастирску посету верницима у Перуу.

На крају, рецимо само да је ова посета била од великог значаја за католике у Чилеу јер је за њих представљала велику прилику за поправљање имиџа и пољуљаних позиција ове доминантне религиозне конфесије у тој земљи. Ради се о томе да је број Чилеанаца који се изјашњавају као католици у последњих тридесетак година значајно опао и сада је на нивоу од око 75 посто. При том само десетак посто њих се изјашњавају као „практикујући“, то јест, као они који мање или више редовно посећују богослужења. Више од 20 посто грађана се изјашњавају као протестанти, и што је за Католичку цркву поражавајуће, међу њима већину представљају не верници традиционалних протестантских конфесија, као што су лутерани, калвинисти или англиканци, већ припадници разних секти, међу којима су водећи пентакосталци, а затим мормони, методисти, чланови Војске спаса, и други. Истовремено, у Перуу се и даље више од деведесет посто становништва држи католичке вероисповести.

Да ли је Папина посета дала позитивни импулс да се стање у Католичкој цркви у Чилеу поправи остаје да се види, али у сваком случају је показала да Чилеанци осећају духовну глад и потребу за духовним одговорима и духовним руководством.

Та незадовољена потреба отвара велики простор и за Православну цркву, која свакако поседује одговоре на сва духовна питања која занимају латиноамериканце. Полако али сигурно православна Истина налази своје место у срцима латиноамериканаца, а у том процесу парохије СПЦ на овом подручју играју све виднију улогу.

Фото: Елена Лањина

Pravoslavie.cl

Богојављење у Чилеу

21. јануара 2018. - 19:32

 

У петак, на Богојављење, старешина парохије Светог Николаја Жичког, јереј Душан Михајловић, одслужио је Божанствену литургију, и после заамвоне молитве, Велико освећење воде.

Радни дан није спречио већи број верника парохије да присуствују литургији и великом освећењу воде коју су узели не само за сопствене потребе, већ и за своје колеге, познанике и пријатеље који нису могли да дођу у цркву. Међу присутнима су били и представници Руске амбасаде, као и неколико Чилеанаца који се спремају за Свету тајну крштења а нису до сада имали прилику да виде и учествују у чину освећења воде која се благодаћу Светога Духа не квари током целе године, па и дуже. За њих је било веома важно да се сопственим очима убеде да осим светих молитава наше Православне цркве свештеник у току освећења не користи никаква додатна средства нити ишта додаје у воду. И као што каже у својој беседи Свети Јустин Ћелијски:

– Господ Христос непосредно освећује воду, јер то нико од људи учинити не може. Нико од људи, ни сав род људски не може учинити то чудо, ни све науке, ни све лабораторије научне не могу воду да очисте тако да се никада не поквари. И најочишћенија вода у апотеци поквари се у току одређеног времена. Али Водица Богојављенска, Водица коју свештеник освети, она се никада не квари.

То чудо оставио је Господ кроз две хиљаде година до данашњег дана и до Страшнога Суда. И када ти и ма ко други посумња и рекне: „Како ћу ја да верујем да је Христос Истинити Бог? Ко ми то може казати?“ Реци му: „Ево, ево Свете Водице. Она показује и доказује да је Христос Истинити Бог. Ко њу учини непокварљивом? Ко? Само Он, Једини Истинити Бог. Нико од људи“. Свештеник по себи као човек не би могао учинити. Али он као освећено… лице Божје освећује Свету Воду и Господ Христос даје преко њега води ту неискварљивост и непокварљивост.

На тај начин овај велики празник има особито значење за све православне парохије које се баве мисионарским радом, као убедљиво сведочанство деловања Благодати Светога Духа у нашем материјалном свету које се сваке године понавља и представља очигледан доказ Његовог присуства у Православној цркви.

 

Pravoslavie.cl

Божић и Богојављење у Еквадору

21. јануара 2018. - 19:07

«Бог се очовечио да бисмо се ми обожили». Св Иринеј Лионски

 

Божић је у Еквадору почео вечерњом службом са балгосиљањем пет хљебова и налагањем бадњака како је то већ традиција у СПЦ,  а с радошћу прихваћена и спроведена у праксу и овдје у приморском тропском граду Гвајакилу и цијелој земљи. Света Божићна Литургија је почела у Недељу у 10:30 ч., а у њој су учествовали многи Православни вјерници разних нација и то Еквадорци, Палестинци, Руси, Украјинци, Бугари, Бјелоруси и други. Служба се одвијала на шпанском и црквенословенском језику, а у току које су Светој тајни Причешћа приступили скоро сви присутни (осим катихумена – тј. Оних који се припремају за свето Крштење). У току Свете Литургије читана је посланица Његове Светости Патријарха Иринеја, а по причешћу и отпусту Божићно славље се продужило у Црквеној сали гдје се свим присутнима раздјелила Пињица (Божићни слатки хљеб) и гдје су сви и ручали како је то већ вјековна хришћанска традиција.

Богојављење је брзо дошло након овог великог празника. Прослава је започета Св. Литургијом која се служила у поподневним сатима (19:30 ч.) 18. Јанура, па се тако потврдило Стварање у којем пише и би вече и би јутро, ДАН ПРВИ. Као што је добро познато свим Хришћанима, Црквени дан почиње са заласком сунца, тј. у 18:00 ч. У току Свете Литургије са Господом се сјединио поприличан број вјерника, а у продужетку се богослужило Велико Освећење воде. Вјерници су задовољни захватали Свету Крштењску воду, пили и носили је својим домовима. Овако су прослављена два велика Хришћанска празника у такозваном Центру Свијета, далеком Еквадору.

о. Рафаил (Чепрњић), парох еквадорски