Матија Бећковић: Терају нас да сами себи вежемо жуту траку и уђемо у гасну комору

13. фебруара 2018. - 14:17

Академик Матија Бећковић изјавио је за Срну да је цела земља Косово и Метохија олтар Српске православне цркве и да су у највећој оружаној пљачки која је виђена у модерној историји хтели од Срба да учине изузетак међу народима.

„Ако ми заборавимо зашто ту државу не признајемо, можемо да питамо неку од ових држава које га не признају, па да узмемо њихове разлоге као своје. Али ја сам велики оптимиста да се то никада неће десити и што буду више инсистирали, више ће се наш народ томе одупирати“, рекао је Бећковић.

Према његовим речима, како који дан пролази све више људи отвара очи и сазнаје шта је то Косово, које је било заборављено свуда, осим у српском народу.

Он је рекао да је цела земља Косова и Метохије олтар Српске православне цркве где се налазе не само највеће српске светиње, него и највеће српско јуначко гробље.

„То је и место одакле смо ми почели да пишемо, мислимо, живимо увис. Тако да није случајно да су кренули чак и да нам га отму, у највећој оружаној пљачки која је виђена у модерној историји да учине од нас изузетак међу народима“, навео је он.

Бећковић је напоменуо да су они који су отели Косово рекли да је то преседан и да се неће догодити више нигде другде, нити применити тај принцип.

„На нама је да једним гласом, једним устима, једном вољом кажемо да нећемо да будемо изузетак, да нећемо сами себи да вежемо ’жуту траку‘, да нећемо добровољно да идемо у гасне коморе, да нећемо да будемо ругло међу народима“, поручио је Бећковић.

Он је додао да то све више људи разуме и да и у самој ЕУ постоји пет држава које не признају ту такозвану независну државу.

„А нама стављају као услов да уђемо у ЕУ да је признамо. Не кажу овима који га признају да ће их истерати ако то не учине, али нас неће ни примити, ако се не повинујемо“, сматра Бећковић.

Извор: Искра

Најава: Митрополит Амфилохије на Сретење Господње служиће Литургију у Берима у Љешанској нахији

13. фебруара 2018. - 14:08

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиће на Сретење Господње, у четвртак, 15. фебруара у Берима – Љешанска нахија са свештенством освећење цркве посвећене овом празнику и у њој служити Свету архијерејску литургију.

Богослужење ће почети у 9 часова.

Р.В.

 

Књига „Љетопис новог косовског распећа“ митрополита Амфилохија промовисана у Руском дому у Београду

13. фебруара 2018. - 8:24

Четворокњижје „Љетопис новог косовског распећа“ Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија преведено на руски језик. Издавачи: „Светигора“ и Руски институт за стратешка истраживања. 

Издавачка кућа „Светигора“, у сарадњи са Руским домом у Београду, организовала је  на дан Света Три Јерарха, 12. фебруара 2018. године, промоцију књиге „Љетопис новог косовског распећа“ Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Вече је почело видовданском химном црногорског књаза Николе „Онамо, `намо“ у извођењу а капела састава Србски православни појци, а потом је приказан филм „О Косово, грдно судилиште“ у режији православне Немице Ксеније Хајнбухер, која је студије режије завршила у Немачкој, а данас живи на Валаму. У овом документарном филму потресно сведочанство о страдању невиних и недужних Срба на Косову и Метохији казују преживели сродници, као и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Филм је титлован на руском језику.

Уводно слово о књизи, која је поменик новог косовског страдања и још једног новог сведока косовске Голготе, а у којој су пописани Срби, нови страдалници и мученици, казивао је протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.

„До Крима и Владивостока стигла је вест да су Светигора и Руски институт за стратешка истраживања објавили књигу  митрополита црногорско-приморског Амфилохија Љетопис новог косовског распећа на руском језику, и то одмах по објављивању на српском језику. Част да напише прослов овој књизи припала је г. Александру Конузину, донедавном амбасадору Руске Федерације у Србији, и историчарки Јелени Гусковој. Књигу су превеле гђа Наталија Лукина и гђа Светлана Луганска,“ истакао је крстоносни прота Џомић и додао. „Све оно што се на великомученичком Косову и Метохији догађало и што се догађа од нових и старих агарјана, посебно од 12. јуна 1999. године до дана данашњег, изнето је у овим књигама.“

Ово аутентично сведочанство преведено на руски језик јесте и најцеловитија хроника  и, како каже протојереј-ставрофор Џомић, она је и „жртвопис за све што се догађало на нашој новој свенародној голготи; ово је књига о чојству и јунаштву, али је и књига о нечовештву и кукавичлуку…“

Духовна сазерцања и понирања у дубину нашег косовског распећа чине још једну потку ове књиге изложену кроз духовна Митрополитова размишљања и о онима који су пали у грех отимања и грађења некакве своје куће на хиљадама убијених Срба.

„Од речи и реченица Митрополитових у косовско-метохијским књигама само су потресније фотографије Митрополита који је са свештеницима, присутним протојерејим-ставрофорима Радомиром Никчевићем, Миљком Корићанином, Радивојем Панићем и другима, у то време сакупљао убијене Србе, распала људска телеса по косовско-метохијским урвинама, сахрањивао их и читао им опела, почев од силоване и преклане Марице Мирић до других имена невиних жртава, чија је имена Митрополит сачувао од незаборава у овој књизи,“ казао је отац Велибор Џомић и додао да књиге предочавају оно што се данас једва и стидљиво предочава јавности – лицемерје војних снага које су током те 1999. године запоселе и окупирале Косово и Метохију.

Мр Живојин Ракочевић је казао: „Већ три деценије постоје три јединствене књиге које у нашем времену прате проблем Косова и Метохије: прва књига је Од Косова до Јадовна умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија, у скоро поновљеном деветом издању; друга књига је Задужбине Косова и Метохије, коју је приредио Живорад Стојковић са сарадницима 1987. године. Пре неколико година ова књига је доживела енглеско издање (Епархија западноамеричка, епископ Максим). Прошле године се појавило треће проширено издање Епархије рашко-призренске, по благослову Владике Теодосија. Трећа књига је Љетопис новог косовског распећа, дело које вечерас испраћамо на пучину руског језика. Са научне стране, дело је несумњиви документ, историјски извор, друштвена анализа контролисаног хаоса, дефиниција и одговор на питање сукоба великих сила, као и манифестација њихових односа  на територији која је послужила као  историјски преседан и прекретница. Духовност, европски хришћански концепт, православни и светосавски развој, српски косовски завет – дубоко су преиспитани у овим књигама, и то: у односу Бог – личност,  ја – други, ми – идеологија и глобализација.“

О књизи је говорио и новинар из Америке Срђа Трифковић, који је навео да је књига безвремено сведочанство и хроника крвавих догађаја, стварних у времену, те и да Срба једва има у траговима, како на Космету, тако и у Хрватској и Федерацији БиХ.

Академик Матија Бећковић је рецитовао своје три песме Косово пољеЛазар и Амфилохије.

На крају се обратио митрополит Амфилохије, прво изразивши велику захвалност Руском дому на указаном гостопримству, наводећи да су Руси и Русија увек бранили Косово и Метохију, при чему је поменуо и руског конзула Шчербина, који је, како је рекао, у турско време убијен на скоро истом месту где и лидер Грађанске иницијативе „Србија, демократија, правда“ Оливер Ивановић.

„Косово и Метохија постаје место где се проверава судбина, не само Срба и браће Албанаца, него и модерног света, Европе и Америке“, казао је Високопреосвећени Митрополит и додао: „Уверен сам да је цар Лазар био и биће победник“.

Митрополит Амфилохије је подсетио и на велику жртву руског цара Николаја Другог који је настрадао јер је устао у заштиту тадашње Србије и Црне Горе.

Према Митрополитовим  речима, они који су некада бомбардовали Србе, бомбардовали су их и сада, угрожавајући достојанство и својих држава, Америке и Европе, и настављајући безумну нечовечну политику, што се посебно одразило на Косову и Метохији.

Да подсетимо: Митрополитови дневнички записи из Метохије из 1999. године, након Кумановског споразума којим је окончана тромесечна војна агресија НАТО пакта на СРЈ, као и о његови текстови, есеји и интервјуи о Косову и Метохији били су инспирација за два филмска остварења: „Ви идите – ја нећу“ редитеља Хаџи Александра Ђуровића и „Косово – универзум бола“, аутора Ранка Ђиновића.

Представљању књиге присуствовали су архимандрит Стефан (Шарић), настојатељ Спомен-храма Светог Саве у Београду; протојереји-ставрофори Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; др Драгомир Сандо, директор Катихетског одбора Архиепископије београдско-карловачке; Трајан Којић, старешина цркве Светог Марка; Миљко Корићанин, старешина цркве Светог Георгија; Димитрије Калезић и Радивој Панић, као и бројно београдско свештенство, ђакон Саво Лазић из Епархије шабачке, где је ова књига недавно такође представљена. Протојереј-ставрофор  Радомир Никчевић,  директор Издавачко- информативне установе Светигора; Светлана Луганска, преводилац; г. Симо Спасић, председник Удружења за киднапована и убијених на Косову и Метохији; Ранко Ђиновић, косовско-метохијски писац; Никола Живковић, новинар и публициста из Берлина; гђа Љиљана Булатовић, новосадски новинар; Милијана Балетић, представници Удружења српских домаћина, као и многобројни пријатељи и сарадници из Београда и других српских градова, из Републике Српске и српског расејања такође су били присутни. Вече је водила гђа Марина Рајевић Савић.

Зорица Зец

Извор: спц

 

Најава: Изложба „Светоносни иконостас – иконописни витраж“ у Крипти Саборног Храма

13. фебруара 2018. - 9:32

У Крпти Саборног храма Христовог Васкрсења одржаће се изложба пољског иконописца Адама Сталони – Добжанског под именом „Светоносни иконостас – иконописни витраж“.

Изложба је на програму у четвртак 15. фебруара у 19 часова, а свечано ће је отворити митрополит Амфилохије.

АДАМ СТАЛОНИ-ДОБРЖАЊСКИ – БИОГРАФИЈА

Адам Сталони-Добжањски рођен је 1904. године у Мену у Черњиховској губернији, источно од Кијева, на територији тадашње Руске империје (данас источна Украјина), преминуо је у Кракову 1985. године.

Овај сликар, графичар, словописац и конзерватор био је дипломац, а касније професор Академије лепих уметности у Кракову. Своју четкицу је готово искључиво користио у служби Цркве. Иза себе је оставио 32 полихромије и композиције витража у 37 храмова разних религија – укупно више од 200 прозора и 1 000 м2 витража, као и мање композиције мозаика и икона. Радио је за православну, католичку и евангелистичку цркву.

Због одбијања да као агент у редовима цркве сарађује са комунистичком Државном безбедношћу избрисан је одлуком комунистичке цензуре са листа пољске културе. Од 1963. до много година након смрти 1989. на њега се примењивала безусловна забрана објављивања, приређивања изложби, путовања у иностранство и академске каријере.
Породично порекло је овог уметника сместило у простор преплитања византијске и латинске културе и духовности. Мајка, Украјинка (древно)православне вере, и отац, Пољак католик, одгајили су свог најстаријег сина у духу поштовања обе, источне и западне, хришћанске традиције. Одлуком оца – католика – Адам Сталони-Добжањски крштен је по православном обреду, који је одиграо велику улогу у његовој уметничкој свести и усмерио је према иконописању.

Н.П.

Сахрањен Небојша Глоговац: Митрополит Амфилохије служио опијело

13. фебруара 2018. - 8:09

Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 12. фебруара 2018. године на београдском Новом гробљу опело српском глумцу Небојши Глоговцу.

Знаменити српски глумац Небојша Глоговац преставио се у Господу 9. фебруара 2018. године. Рођен је 30. августа 1969. године у Требињу од оца Милована, свештеника, и мајке Милене Глоговац. Небојшин отац, протојереј-ставрофор Милован Глоговац, службовао је као парох у Херцеговини, а главнину свог пастирског рада обавио је на једној од панчевачких парохија, да би данас у мировини вршио дужност духовника у манастиру Ваведење у Београду.

Након одслуженог опијела Митрополит Амфилохије се ријечима утјехе обрати сродницима и пријатељима покојног Небојше, говорећи о смислу човјеков земног живота,

Шта се то догађа са човјеком, зашто се рађамо овдје на земљи? Ако је људски живот само тих педесет година, има ли онда смисла тај људски живот? Без обзира која је улога човјека на овом свијету, био он патријарх, предсједник, краљ, глумац или нешто друго…Ако је у томе људски смисао, онда је проклет дан у којем се тај човјек рађа. Човјек је биће које је створено за вјечност, непролазност, саздан по Божијем лику, а не по репатом мајмуну. У томе и јесте смисао нашег Небојше којег данас испраћамо. Његов истински живот се наставља данас и то је најљепша врлина покојног Небојше. Вјеровао је у бесмртност људског бића„, рекао је митрополит Амфилохије

Небојша Глоговац, један од најцењених глумаца у Србији и окружењу, остаће упамћен по бројним улогама на филму, телевизији и у позоришту, за које је награђиван у земљи и иностранству. Својим несвакидашњим талентом обележио је и многе културне и духовне манифестације које је организовала Српска Православна Црква (Митровданске свечаности у Невестињу, Академија поводом годишњице Рације у Новом Саду, Духовске свечаности на Калемегдану…).

 

Вјечнаја памјат!