У манастиру Бешка одржано сабрање женског монаштва Митрополије црногорско-приморске

16. марта 2018. - 15:28

У манастиру Бешка на Скадарском језеру данас је одржано редовно годишње сабрање женског монаштва Митрополије црногорско-приморске.

Свету архијерејску литургију пређеосвећених дарова је тим поводом са свештенством служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, који је у литургијској бесједи казао да је историја рода људскога у знаку часнога крста.

„У знаку часнога крста је и историја Авраамовог сјемена, у знаку уздржања и оодрицања. Прво у знаку одрицања од овога свијета, од везаности за овај свијет“, казао је он.

Подсјетио је да је Господ Аврааму рекао: Иди из земље ове у земљу коју ћу ти ја показати.

„То је одрицање, дакле, од стихија овога овога свијета, од везаности за свијет и за оно што је око нас. А онда, исти знак крста и тога одрицања наставља се и у оном чину Светога Мојсија када се попео на гору синајску и када је чуо ријечи: Изуј обућу са ногу својих. Ако је оно било одрицање од свијета, од везаности за свијет, за творевину Божју, ово је одрицање од тијела човјековог – изување обуће са ногу. То је одрицање од тјелесности кроз коју је Мојсије доспио на гору синајску и ту се срео са Господом и добио оних десет Божјих заповијести“, казао је Владика Амфилохије.

Владика је додао да се сам Господ одрекао себе и жртвовао се за живот свијета.

„И непрекидно се жртвује и дарује првенствено онима коју су Њега примили, Њиме се крстили, Његовим Духом се миропомазали, који су припадници те свете Божанске заједнице Христове, Цркве Божије у коју су призвани9 сви земаљски народи. Свако људско биће је призвано да постане члан те свете заједнице, вјечне заједнице“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Сабрање је након Литургије настављено разговором монаштва са Митрополитом Амфилохијем о актуелним питањима црквеног живота.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

 

Четворомесечна литија дуга 3.000 километара у част Царских мученика почиње данас

16. марта 2018. - 18:19

Литија у знак сећања на убиство Царским мученика cара Николаја II и његове породице почела је данас у северозападном руском граду Пскову. Литија ће ићи кроз разне руске градове и света места да би стигла у Јекатеринбург, где би се прославила стогодишњица мучеништва ове породице, којe се десило 17. јула 1918. године.

Литија почиње у цркви Светог Александра Невског и проћи ће кроз Петроград, Вологду, Тихвин, Вјатку, Кунгур и градове и села Кострома, Јарославља и Кировске области и Пермског краја, и стићи ће у Јекатеринбург 14. јула, прешавши око 3000 километара у току четири месеца.

Догађај ће се завршити 17. јула ноћном Литургијом у Цркви на крви, која је изграђена на месту бивше Ипатејеве куће, где су погубљении Царски мученици.

Литија је почела у Пскову, јер тамо је 2. марта 1917. године  мученик цар Николај потписао обавештење о својој абдикацији у своје име и у име свог сина Царског мученика царевића Алексеја у част царског млађег брата Великог војводе Михаила Александровича.

Поклоници на спомен-путу моћи ће да виде јекатеринбуршку Цркву на крви, изграђену на месту мучеништва Романових, посете манастир у част Царских мученика у Ганина Јами, где су њихова света тела бачена, посете кућу за пријем почасних гостију у Веркотурју које је направљено за цареву планирану посету, посете Тоболск, где су Царски мученици провели последње месеце свога живота, као и село Покров.

Извор: Orthochristian.com (превод – Информативна служба СПЦ)

14 година од Мартовског погрома: Да се не заборави!

16. марта 2018. - 11:56

 

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, у знак сјећања на Мартовски погром српског народа на Косову и Метохији прије четрнаест година, у Парохијском дому храма Светог Саве нa Врачару у суботу, 17. марта, у 19 часова биће отворена изложба „Да се не заборави!“

Висока школа Академија Српске Православне Цркве за умјетности и консервацију позива благочестиви народ пријестонице да се пред радовима вриједних студената Академије, насталим по узору на фреске које су свом роду оставили наши свети преци, молитвено сјети својих страдалних сународника и светиња на Косову и Метохији.

 

Извор: Српске Православне Цркве
Да се не заборави!.

Мартовски погром српског народа на Косову и Метохији

У суботу, 17. марта, навршава се 14 година од Мартовског погрома српског народа на Косову и Метохији.  Ово масовно насиље остаће упамћено као још једно српско страдање, наставак процеса етничког чишћења Свете српске земље и слика међународне заједнице која са око 19.000 припадника Кфора није заштитила преостали српски живаљ, њихову имовину и културну баштину на том простору.

У мартовском погрому је протјерано више од 4.000 Срба, спаљено 800 српских кућа и уништено или оскрнављено 35 православних манастира и цркава, међу којима и 18 споменика културе попут цркве Богородице Љевишке  у Призрену из 14. вијека. Тродневно насиље однијело је 19 живота (како гласи званична верзија догађаја), шест лешева допремљених у приштинску мртвачницу никада није идентификовано, а повријеђене 954 особе.  Према процјенама Унмика, у нередима је, на 33 локације, учествовало око 60.000 Албанаца.  Током мартовског насиља над Србима и неалбанцима, њиховом имовином, црквама и манастирима, етнички је очишћено шест градова и 10 села. Организатори насиља до данас нијесу кажњени.

Повод, изговор за погром била је кампања албанских медија у којој су локални Срби неосновано оптужени да су одговорни за смрт два албанска дјечака који су страдали бјежећи од српске дјеце из села Зупче.

Унмик је потврдио да су оптужбе биле лажне уз оцијену да је насиље било унапред планирано, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су “преживјели дјечаци послије трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из сусједног села”.

Нјемачка обавјештајна служба је од самог почетка тврдила да су демонстрације планиране, заснивајући такве закључке на транскриптима телефонских разговора некадашњих команданата тзв. ОВК-а.

Тадашњи командант јужног крила НАТО-а, адмирал Џонсон, непосредно по избијању насиља изјавио је да догађаји на Косову „дјелују оркестрирано и организовано“. Сличне изјаве долазиле су и од тадашњег генералног секретара НАТО-а, Јапа де Хоп Схефера, али и многих других међународних званичника.

Упркос тим спектакуларним изјавама ухапшено је око 260 мање или више анонимних демонстраната, под оптужбама које се крећу од насилничког понашања, крађе, убиства, а прави актери, организатори никада нијесу приведени правди. Тако да је и овај злочин над Србима остао без казне.

Истовремено, талас мартовског насиља покренуо је серију политичких догађаја и опсервација западних званичника да је нерешен статус био један од кључних покретача немира, што је четири године касније коришћено као алиби за једнострано проглашење независности Косова и подршке САД за такав потез косметских Албанаца.

 

Најава: Митрополит Амфилохије служиће 18. марта Литургију у манастиру Дуљево

16. марта 2018. - 14:05

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиће у недјељу, 18. марта са свештенством Свету службу Божију у манастиру Дуљево у Паштровићима, са почетком у 9 часова.

Р.В.

 

Обележена 42-годишњица архијерејске хиротоније патријарха Кирила

16. марта 2018. - 12:39

У среду 4. седмице Великог поста, 14. марта 2018. године, патријарх московски и све Русије Кирил одслужио је вечерњу и Литургију пређеосвећених дарова у храму Христа Спаситеља у Москви, чиме је обележио и 42-годишњицу своје архијерејске хиротоније.

Наиме, пре 42 године, 14. марта 1986. године, архимандрит Кирил (Гундјајев), лектор Лењинградске духовне академије, био је хиротонисан за архиепископа виборшког на Литургији у Лаври Светог Александра Невског којом је началствовао митрополит лењинградски Никодим Ротов.

На богослужењу су се молиле игуманије ставропигијалних женских манастира, а певао је патријаршијски хор при храму Христа Спаситеља под управом И.Б. Толкачева. На заупокојеној јектенији узнесене су молитве за покој душе блаженопочившег митрополита Никодима.

Извор: Патриархиа.ру (с руског – Информативна служба СПЦ)

Рајковић: Свети оци примјер вјере

16. марта 2018. - 12:20

“Пророци нас уче да увијек имамо наду и поуздање у Бога који никада неће оставити неиспуњеним своје спасоносно обећање. Они су живјели у ишчекивању и страдању и умирали у вјери, немајући прилику да виде испуњење својих пророштава о доласку Сина Божијег на земљу и о спасењу људи, али су имали наде и поуздања у ријеч Господњу”, казао је Благоје Рајковић, професор Цетињске богословије .

Он је јуче у ризници Српске православне цркве у Котору, у оквиру циклуса предавања током Великог поста, говорио на тему „Ликови светитеља у недјељама Часног поста“.

“Слушајући богослужбене химне о подвизима светих пророка, осуђујемо сами себе због сумњичавости и недостатка поуздања јер живимо у вријеме испуњеног обећања, а нисмо способни да свој живот држимо на висини која приличи једном угоднику Божијем. Примјер људи који су успјели да задрже наду до краја свога живота и нас бодри да се стално и изнова трудимо да ојачамо своје поуздање у Господа и да наставимо своју духовну борбу за задобијање благодати и обожења. Свети оци и исповједници православља служе нам као примјер вјере. Њихова борба против јереси, ради заштите аутентичног православног учења била је бекомпромисна”, казао је отац Рајковић.

Проповиједали су вјеру коју су пророци најављивали, апостоли учили, а мученици исповиједали.

“Истинитост ове вјере не заснива се само на дугогодишњим људским традицијама, већ на чињеници да ју је открио сами Бог. Отуда и познање Бога и следствено томе исправност вјере, не зависе од интелектуалне способности некога човјека, већ од благодати Божије која се излива на оне који су очистили свој ум и своје срце покајањем, постом, уздржавањем, молитвом и осталим врлинама”, казао је између осталог Рајковић на предавању у Котору.

 

Предраг Николић