Видео: Бесједа Митрополита Амфилохија на Саборној архијерејској Литургији у Пећкој патријаршији

30. априла 2018. - 12:00

Видео запис ТВ Храм: Бесједа Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на Саборној архијерејској Литургији у Пећкој патријаршији

У Пећи служен Молебан Светим мученицима Василију Пекару и Григорију Пећком

29. априла 2018. - 16:48

Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећена господа епископи крушевачки Давид и диоклијски Кирило данас су служили Мали молебан Светом мученику Василију Пекару у Захаћу код Пећи а након тога и Светом преподобном мученику Григорију Пећком на његовом гробу у Пећи.

По завршетку Молебана прочитана су житија ових Светих божијих угодника која су саставили сестринство Пећке патријаршије и братство Цетињског манастира.

У овим црквеним богослужењима су учествовали отац Никола надлежни парох пећки, монахиње Пећке патријаршије и вјерници Драго и Ранко Бакић.

Весна Девић

Фото: Јован Радовић

 

Фотогалерија 1

Фотогалерија 2

Саопштење Светог Архијерејског Сабора (ВИДЕО)

30. априла 2018. - 22:18

Саопштење Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са почетка редовног мајског заседања поводом актуелног стања на Косову и Метохији

Из свог историјског седишта, манастира Пећке Патријаршије, које са својим верним народом пролази крсно-васкрсни пут страдања и обнове, тридесет седам година од мучког подметања пожара у конак Пећке Патријаршије, двадесет једну годину од мученичке смрти јеромонаха Стефана, служитеља ове свете обитељи, Свети Архијерејски Сабор којим председава Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, после посете нашим светињама – Пећкој Патријаршији, Дечанима и Зочишту, после разговора са надлежним епископом, свештенством, монаштвом и верним народом у Пећи, Призрену и Великој Хочи, даје своје саопштење поводом актуелне ситуације на Косову и Метохији.

Српска Православна Црква, као чувар историјског, духовног и културног идентитета нашег народа, осећа се позваном да се на овогодишњем заседању Светог Архијерејског Сабора најозбиљније позабави тренутном ситуацијом на Косову и Метохији и пренесе изузетну забринутост свештенства, монаштва и верног народа поводом све чешћих званичних и незваничних изјава у вези са коначним статусом наше јужне покрајине. Сабор дели њихову забринутост поводом учесталих изјава моћних земаља Запада у којима се отворено говори о независности Косова и Метохије, као и због различитих спекулација о евентуалној подели јужне српске покрајине. Томе нарочито доприносе различити облици притиска од стране косовских институција, непоштовање закона и елементарних људских права, као и све учесталије узурпирање црквене и приватне имовине.

Имајући све ово у виду, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве ће се темељно бавити овом темом на свом овогодишњем заседању и по његовом завршетку издаће званично саопштење.

Извор: http://spc.rs

 

Обраћање Његове светости Патријарха српског г. Иринеја на почетку Светог архијерејског сабора

29. априла 2018. - 23:27

Обраћање Његове светости Патријарха српског г. Иринеја на почетку Светог архијерејског сабора, које можете погледати од 3:10 минута прилога ТВ Храм, доносимо у целини:

„Један од централних проблема са којима је суочена и Црква и наш народ јесте питање Косова и Метохије које је одавно под окупацијом. Вољом моћика овога света наша света косовско-метохијска земља најпре је доживела велико страдање, веће од свих предходних страдања у својој историји, да би на крају била отцепљена од Србије и проглашена независном шиптарском државом, бар је то у покушају. Предходно је уследио прогон српског народа, по броју већи од свих предходних прогона и сеоба, тако да су централни делови Косова и Метохије остали потпуно без српског живља. Србија чини велике напоре да одбрани и сачува Косово и Метохију, али европски и амерички моћници немају слуха за правду и истину. Оно што је највећи проблем за нас када је у питању Косово и Метохија јесте што нас је остало у малом броју. Требало је више урадити на повратку народа. У Призрену живи неколико десетина Срба, слично је стање у Пећи, Приштини, Урошевцу, Ђаковици…

Мало је жеље да се прогнани врате својим домовима, а они који то желе немају где да се врате. Куће су им уништене или узурпиране као и њихова имања. Сада је најважније да се омогући опстанак и живот онима који су остали на Косову и Метохији. Србија издваја знатна финансијска средства за народ и Цркву на Косову и Метохији. Драгоцену помоћ прижају и поједници попут Француза Гујона и других. Наравно и наша Црква чини колико то може – мада мора и више. Драгоцена је духовна помоћ и подршка коју пружају манастири на челу са Преосвећеним Владиком Теодосијем. Они су им највећи ослонац и охрабрење за опстанак.

Одржавање овога Сабора у манастиру Пећка Патријаршија представља велико охрабрење за наш народ на Косову и Метојији.

Да кажемо неколико речи како медији и јавност коментаришу о будућем раду овога Сабора са чиме смо мање више сви упознати пратећи штампу. Они очекују буран ток Сабора и виде велику подељеност у Сабору која је почела актом потписивања познатог апела од стране неких епископа. Други виде поделу Сабора по питању новог Устава и новина које нови Устав пружа, и тако много других ствари. Браћо архијереји, имајмо све ово у виду и много чега другог и недопустимо да ове силе које нису наклоњене Цркви буду у праву и да се испуне њихова предвиђања. Сабор има атрибут Светога и наша делатност на Сабору треба са буде света делатност. Све проблеме наше Цркве треба да решавамо у духу јеванђелском испуњени међусобно Христовом љубављу. Свети Сабор смо почели у највећој светосавској светињи српској у којој почивају мошти наших светих претходника који нас позивају да се у свему угледамо на њих као што су се они угледали на своје свете претке.

Дух свети који нас је сабрао на ово свето сабрање нека нас испуни својом благодаћу и наш саборски рад да буде у славу Божју на добро и благодатну корист наше Цркве и нашег напаћеног народа.“

Извор: ТВ Храм

У Пећкој патријаршији почело засједање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве

29. априла 2018. - 15:38

Његова светост Патријарх српски г. Иринеј данас је началствовао Светом архијерејском литургијом у Пећкој патријаршији уз саборно саслужење епископа сабраних поводом почетка редовног засједања Светог архијерејског сабора Српске православне цркве.

На почетку молитвеног сабрања Његова светост Патријарх је произвео мати Харитину у игуманију свете лавре Пећке патријаршије.

Обраћајући се мати Харитини, Патријарх је казао да је поставља на дужност Игуманије велике Светиње  да настави дијело и бригу оних који су били у овој Столици.

-Да испуните оно што Црква и сви ми желимо, да се ова Света обитељ сачува и настави да живи животом којим је живјела већ неколико стотина година. Пред собом имате велике и дивне примјере а најбољи примјер је оставила Ваша претходница мати Февронија која је у најтежем тренутку одлучила да остане у овој Светој обитељи, по цијену свога живота. Имате сестре пред собом, будите им мајка, рекао је Свјатејши Патријарх Иринеј.

Сабраним архијерејима, сестринству манастира и окупљеном вјерном народу ријечима литургијске проповиједи обратио се Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије истичући да овај Сабор без прекида траје већ 8 вијекова у Пећкој светој лаври, на Светој земљи косовској. Настављајући то Свето сабрање око распетог и васкрслог Христа Господа, око тијела и крви Његове, настављамо да свејдочимо Свети косовски завјет који је наставак Новог завјета у крви Христовој.

– Шта је Косовски завјет, шта свједочи ова древна светиња која је старија и од тих 8 вијекова? Свједочи, као и данашња Литургија, Христа  распетог и васкрслог, свједоћи принос „због свега и за све“ . Сва историја овог светог простора и земље  је истовјетна са историјом Светога града Јерусалима те није случајно да косовско-метохијске светиње, њих више од 1.500, овдје називамо Новим Јерусалимом. Оно што се догодило са Првим Јерусалимом, распетим, али Васкрслим Господом прије више од 2.000 година то се непрекидно догађа са Његовим тијелом, Црквом Његовом, казао је Митрополит.

Он је истакао да оно што се догодило и догађа са Јерусалимском црквом, мајком свих цркава, са Антиохијском, гдје су ученици Христови први пут добили назив Хришћани, са Васељенском патријаршијом, мајком словенских цркава, да се све то догађа и са Божијом црквом на овим просторима, силом Духа утемељеној и посвједоченој милионима оних који се нијесу разбјежали већ су остали вјерни Христу Богу и овом сабрању.

– Наставља се историја у знаку Христовог распећа и васкрсења широм васељене. Наставља се историја цркве Божије на КиМ, гдје је наш народ склопио Свети савез са Господом у крви Христовој и онима који су му вјерни били, Светим Лазарем, Стефаном Дечанским, Светим пећким архиепсикопима и патријарасима…. Преко 20 сеоба са ових простора је доживио овај народ, светиња и распета Црква од времена Цара Лазара. Било је и страшнијих сеоба од ових данашњих, али ни она није мала, казао је Егзарх пећког трона.

Митрополит је истакао да крст који носи данашњи Патријарх српски Иринеј није мали.

– Носи Патријарх крст свих својих претходника до Патријарха Павла косовског мученика који је чувао све ћивоте на КиМ 35 година. Живи свједоци Живога Христа били су сви они који су крвљу својом посвједочили Христово распеће и васкрсење до наших времена, али било је и оних из овог народа који су Га се попут оних првих  Христових ученика, одрицали и побјегли. У тешким временима било је вјерних свједока Христа и чувара ових светиња,  који су себе уградили у ове светиње као што су чинили њихови преци. Благодарећи њима, ћивотима Св. краља Стефана Дечанског, Светих пећких архиепсикопа, Св. Јоаникија Девичкога, Петра Коришкога зна се ко је овдје био, ко остаје за вјечност на овим светим просторима до краја света и вијека и све док буде њихових ћивота нема опасности за Цркву, Косовски завјет без обзира на оне који га проглашавају за митологију, истакао је владика Амфилохије.

Митрополит је казао да се Свети архијерејски сабор Српске православне цркве наставља у Пећкој патријаршији који су покушавале све демонске силе овога свијета да разоре, али нијесу успјеле јер не може се Бог убити, Часни крст прогнати и Сила Христа Васкрслога уништити јер она остаје ту гдје су Његови живи свједоци.

-Косово и Метохија са својим Косовским завјетом нијесу ништа друго до продужетак Христове голготе и васкрсења, гробница која као и Христова, није гробница безнађа већ живоносни, неуништиви гроб. И овај Сабор је доказ непобједивости Христа распетог и васкрслога, Новог завјета у крви Христовој и Косовског  запечаћеног  крвљу Косовског великомиченика  Лазара па све до Оливера Ивановића и многих других из овог нашег времена, рекао је Митрополит и закључио:

„Као што се Божија прва црква послије гоњења из Јерусалима  проширила на сву васељену тако се и овај Пећки олтар проширио. Ево данас сабраних Епископа из Аустралије, Сјеверне и Јужне Америке што посвједочује снагу Цркве и вјеру народа.“

Његова светост Патријарх српски г. Иринеј на крају Литургије казао је да  је Пећка патријаршија наша највећа светиња у којој су се сабирали наши оци, праоци кроз историју.

-Нека нас Господ молитвама свих Светих који почивају на КиМ на челу са Светим Стефаном Дечанским сачува и да нам снаге и силе да надвладамо искушења, невоље и зла која доживљавамо у овом времену заједно са нашим народом који је остао на КиМ. Да се помолимо Господу да се дотакне срца и душа косовских житеља како би се вратили својим домовима и црквама иако су спаљени, казао је Патријарх и подсјетио да нам није први пут у историји да проживљавамо овако тешке тренутке.

-Господ нам је увијек помагао кад смо били са Њим. И данас је то једини услов да се вратимо на КиМ и да ову Свету земљу напојену крвљу и испуњену костима светих мученика населимо, чувамо и одржимо. Да Светињу косовско-метохијску коју смо наслиједили од светих предака, сачувамо и предамо у наслеђе онима који ће доћи послије нас. Останимо вјерни Господу.  Страдали смо увијек када би смо заборављали ко смо, шта смо и чији смо наследници. Нека нам Господ поврати памћење и сјећање да смо потомци великих светих предака, мученика који нису само ријечима бранили ову Свету јерусалимско-палестинску земљу него и својим животима и крвљу. Нека та њихова крв и животи сачувају све наше на КиМ, казао је Патријарх отварајући Свети архијерејски сабор у Пећкој патријаршији.

Весна Девић

Фото: Јован Радовић

 

 

 

Професори Цетињске богословије на прослави имендана Митрополита Аристарха у Кемерову

30. априла 2018. - 20:30

Празник Светог апостола Аристрарха, који је небески покровитељ Митрополита кемеровског и прокопијевског г. Аристарха, свечано је прослављен у Катедралном храму у Кемерову у суботу, 28. априла.
Учешће у овој прослави по благослову Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија узели су и професори Цетињске богословије, протојереј-ставрофор Драган Станишић, Благоје Рајковић и Александар Вујовић.
На Светој архијерејској литургији Митрополиту Аристарху саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Митрополије и гости из Грчке, Свете Горе и Црне Горе. Вјерни су имали прилику да цјеливају мошти Преподобног Никифора које је са Крфа донио архимандрит Поликарп.
Служби је присуствовао и Епископ новокузњецки и тастаголски г. Владимир, који је честитао имендан Митрополиту Аристарху.
Послије Литургије Митрополит Аристарх је заблагодарио свима на учешћу у прослави имендана, посебно Епископу Владимиру, драгим гостима монасима са Свете Горе и Крфа, професорима Цетињске богословије, свештенству и свим присутним, нагласивши да су мошти Преподобног Никифора велики благослов за цркву у Кемерову и да је ово литургијско сабрање слика јединства руског, српског и грчког народа.
Овом приликом вјерни народ и гости из Градске управе и других институција честитали су Дан ангела и уручивали поклоне Високопреосвештеном Митрополиту.
Митрополиту Аристарху професори Цетињске богословије предали су дар од Митрополита Амфилохија живописану икону Господа Исуса Христа.
У митрополијској резиденцијалној свечаној сали дјечји хор је приредио пасхално-празнични програм.
На ручку је Митрополита Аристарха поздравио и честитао му имендан професор г. Благоје Рајковић, пренијевши поздраве Митрополита Амфилохија, ректора протојереја-ставрофора Гојка Перовића и свих који се уче и који их уче у Цетињској Богословији.
Митрополит Аристарх је изразио благодарност Митрополиту Амфилохију, ректору, професорима и ученицима Богословије и истакао да је велика радост видјети драге госте из Цетиња у Кузбасу, Кемерову и Новокузњецу.
„Вашим присуством показују се и потврђују нераскидиве духовне и братске везе Руске и Српске Цркве“, казао је владика.
Професори Цетињске богословије ових дана обићи ће Епархију кемеровску и у Кузбанској семинарији у Новокузњецу одржати студентима неколико пригодних предавања.
Александар Вујовић

Литургија у Саборном храму у Подгорици

29. априла 2018. - 22:32

У четврту недјељу по Васкрсу (Пасхи), 29. априла у Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици служена је Света литургија.

Светом службом Божијом началствовао је протојереј Миладин Кнежевић, а саслуживали су му протојереј- ставрофор Драган Митровић, настојатељ Храма, протојереји Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић и протођакон Владимир Јарамаз.

На Светој литургији пјевали су и одговарали у славу Божију чланови мјешовите пјевнице при Саборном храму, коју је водио појац и црквењак Зоран Јовићевић.

Светим тајнама Тијела и Крви Христове приступио је вјерни многобројно сабрани народ.

Пред дијељење нафоре протојереј Мирчета Шљиванчанин подсјетио је све присутне на предстојећи празник Светог апостола и јеванђелисте Марка којег Подгорица слави као свог  небеског заштитника.

Тим поводом у уторак, 8. маја у Подгорици ће се одржати традиционална Марковданска литија која ће кренути у 18 часова испред Цркве Светог Ђорђа под Горицом .

У сусрет празнику традиционално се организује и Хуманитарни фудбалски куп Светог Марка који окупља најбоље фудбалске екипе Подгорице. Организатор и овог јубиларног, петог турнира који ће се одржати 5. и 6. маја на теренима ОШ “Штампар Макарије” је Омладинска хуманитарна организација “Млади за Космет“.

Приход од турнира намијењен је народним кухињама Митрополије црногорско-приморске, а пријаве екипа за учешће на овом турниру могу се обавити најкасније до 4. маја.

Борис Мусић

Фото : Борис Мусић

Литургија у Храму Светог Јована Владимира у Бару

30. априла 2018. - 9:41

У четврту недељу послије Васкрса која се назива Недеља раслабљенога, служена је Света литургија у Храму Светог Јована Владимира у Бару. Началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић а саслуживали су протојереј Љубомир Јовановић и јереј Младен Томовић.

Тумачећи данашње Јеванђеља отац Слободан је казао да је Господ срцезналац препознао у Витезд Бањи у којој су се повремено дешавала Божија излијечења, раслабљенога човјека који је  38 година био болестан, одузет, али који је имао велико трпљење, наду, вјеру да ће једнога дана и он успјети први да дође до воде и задобије исцјељењење.

– Та његова нада, чекање трајало је 38 година. Господ човјекољубиви наградио је његову вјеру, трпљење и исцјелио га не водом која се у Бањи узбуркавала повремено, него силом ријечи своје Божанске, рекавши му „Устани! Узми одар свој и ходи“, казао је отац  Слободан.

Подсјећајући да Свети оци на различите начине тумаче ово Јеванђеље отац Слободан је казао да се сви слажу у тумачењу да ова Бања није ништа друго него Христова црква у којој свако од нас лежи раслабљен од гријехова, страсти и живота, који често није у складу са Јеванђељем и заповијестима Божијим.

-У тој причи свако од нас се може препознати. Сви се мање-више трудимо да живећи у Цркви Христовој по заповијестима Божијим задобијемо исцјељење од тјелесних и духовних болести. Опхрвани својим гријесима и страстима, манама и слабостима, свако од нас тако раслабљен лежи и борави у бањи Витезди, која  је Христова црква. Па како ко по вјери то  изнесе. Неко 5 година, неко 10, неко 30, a неко се цијелога живота бори да задобије исцјељење- очишћење и да се цијелим својим бићем васпостави у оно стање за какво нас је Господ саздао и створио. И Господ по својој љубави опет чини оно чудо које је чинио у Витезди, рекао је протојереј-ставрофор Слободан истичући да Господ никога на силу не спасава и исцјељује, него хоће од нас вјеру и трпљење, све оно што је красило овога болесника којег зато и пита „Хоћеш ли здрав да будеш?“

-Раслабљени хоће да се исцјели, али за 38 година није нашао никог  ко би му помогао да се спусти у воду и излијечи. И у томе трпљењу, вјери, нади он је дочекао да види не обичног човјека, него Богочовјека Христа који га је исцијелио. Е, тако дакле и ми опхрвани својим страстима, болестима  а тражећи у Цркви Христовој од Њега исцјељења, треба да имамо ту добру вољу и вјеру, наду какву је имао овај раслабљени човјек да бисмо се удостојили не само исцјељења него и свих других дарова Божијих које Господ обилато даје онима који га воле и који му отворенога срца са вјером и љубављу приступају, истакао је отац Слободан.

Светом причешћу приступио је бројни народ, а сабрање је настављено у крипти Храма.

Дејан Вукић

Недеља раслабљеног у Цркви Светог Ђорђа

30. априла 2018. - 8:38

У четвртој недељи по Пасхи, служена је Света тајна евхаристије у Цркви Светог Ђорђа, под Горицом у Подгорици.

Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и ђакона Ивана Црногорчевића уз молитвено учешће протојереја-ставрофора Милуна Фемића, некадашњег старешине ове цркве.

За пјевницом су одговарали појци руковођени хоровођом Снежаном Поповић.

По освећењу Светих дарова Христових и примања Свете тајне причешћа словом поуке – у којој је говорио о парализованом човјеку који је деценијама чекао исцјељење од Господа – вјерном народу обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Радовић.

Отац је казао да је интересантна вјера овог човјека који тридесет осам година није посумњао.

-Тридесет осам година он гмиже до Витезде Бање. Он потпуно својим животом исповиједа вјеру и вјерује да ће му Бог помоћи. У то доба Јерусалим је жив град  у који долази велики број људи на јеврејски празник Пурим. Сви ти људи који га дакле познају, свакога дана пролазе поред тог парализованог човека. Међутим, код Јевреја је био закон и правило да се воле само најближи сродници и рођаци, казао је прота и подсјетио да Господ у причи о милостивом Самарјанину скреће пажњу, да је ближњи сваки човјек, кога не случајно  сретнемо у свом животу – без обзира које вјере је био – јер је човјек биће Божије, створен по Лику Божијем.

-Из реченице парализованог човјека, Немам човјека Господе “ делује да је најстрашније то што је он био потпуно усамљен у својој болести. Није било никога, ко би му пружио руку, да га погура и помогне да дође до те воде. Ту се показује сав људски егоизам, нагласио је отац Јован.

 

Прота је  закључио да је сва одговорност нашега живота на нама јер имамо Спаситеља, Бању, лијекове, спасење – само је питање да ли то прихватамо или не прихватамо.

-Шта под тим мислим ? Да ли то прихватамо до краја и свим срцем својим. Ту је кључна разлика. Ако смо ми половично у томе нећемо добити ништа што нам је потребно. Али ако до краја свим срцем пожелимо здравље души и тијелу своме, Господ нас моментално исцељује и поручује „Иди и не гријеши више да ти се што горе не догоди“, јер сви смо ми огријеховљени, било родитељским, прађедовским или својим гријесима,  појаснио је прота, рекавши на самом крају да примивши Господа у Причешћу треба да пазимо и знамо Кога смо то понијели у срцима и душама својим а то значи  Господњи одговор „Иди и не гријеши више “  да се не враћамо на гријехе од којих желимо да оздравимо.

 

Као и сваког недељног дана, у просторијама храма након одслужене Свете литургије одржан је час вјеронауке код протинице Надице Радовић.

Потом је у црквеној гостопримници настављено  заједничарење, вјерног народа Божијег.

 

Елза Бибић

Награда „Марко Миљанов“ Митрополиту Амфилохију

29. априла 2018. - 23:16

Књига Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) „Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац“ добитник је књижевне награде „Марко Миљанов“ Удружења књижевника Црне Горе за 2017. годину.

Жири у саставу Матија Бећковић (предсједник), Будимир Дубак (члан) и Владимир Поповић (члан) ову одлуку  је донио једногласно.

Награђену књигу објавила је ИИУ „Светигора“ – Цетиње у оквиру изабраних дјела Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског Амфилохија (књига XXIV)  у библиотеци Свети Петар Цетињски.

Награда ће Митрополиту црногорско-приморском г.Амфилохију, аутору књиге „Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац“ , бити уручена у уторак, 8. маја у 12 часова испред музеја Марка Миљанова на Медуну.

 

Текст Образложења жирија преносимо интегрално:

Удружење књижевника Црне Горе

Жири за награду „МАРКО МИЉАНОВ“

Образложење жирија за награђену књигу „Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац“ Митрополита Амфилохија (Радовића)

 У оквиру изабраних дјела Архиепископа Цетињског и Митрополита Црногорско-приморског Амфилохија (Радовића) „Светигора“ је 2017. године објавила двадесет четврти том, под насловом „Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац“. У књизи су сабрани есеји, бесједе, предавања и Житије Светог митрополита Петра II – Цетињског пустињака и Ловћенског тајновидца.

Његош је извор Амфилохијевог трајног надахнућа и изазова за тумачења, која настају већ дуже од пола вијека, у различитим приликама и поводима. Најранији текст у овој књизи датира из 1963. године, под насловом „Размишљања над Његошевом Биљежницом“. Већ у том младалачком раду двадесет петогодишњи богослов трага за коријенима цјелокупног Његошевог дјела, усредсређујући се, прије свега, на религијско-философске димензије и дубине Ловћенског тајновидца.

Током више деценија, нарочито откад је наслиједио славну катедру црногорских владика, Митрополит Амфилохије се непрекидно враћа Његошу, богонадахнуто понирући у загонетке и тајне највећег српског пјесника.

Након знаменитог дјела „Религија Његошева“ (1911) Светог Николаја Велимировића, књига Митрополита Амфилохија о Његошу најзначајније је дјело о религији Цетињског пустињака. Како и сам каже: „Много је проучаван утицај античке литературе, античке драме, епа и философије на Његоша, али не богослужбеног и литургијског језика“. И заиста, ко је позванији од Митрополита Амфилохија, и самог пјесника и великог богослова, да освијетли најдубље изворе Његошевог надахнућа. Он показује утицаје богослужбене поезије и литургије на Његоша, који је као пјесник, богослов и философ незамислив без Октоиха. Митрополит Амфилохије ту јединствену религију Његошеву открива непрекидно и доследно: од ране пјесме „Црногорац свемогућем Богу“ преко „Луче микрокозма“ и „Горског вијенца“, до „Биљежнице“ и Тестамента. Све код Његоша, и живот и дјело, у знаку је благодарности Господу.

Нарочиту цјелину у овој књизи представља „Житије Светог митрополита Петра II – Цетињског пустињака и Ловћенског тајновидца“, са тропаром и кондаком. У Житију Митрополит Амфилохије трага за генетским, географским и духовним коријенима, из којих је изникла и формирала се горостасна личност Његошева. Писац Житија уочава како се у „његовој младој пријемчивој души спаја ловћенски бескрај и Стричева молитвеност Цетињског манастира, огледани и спајани са плавим дубинама мора, као и одјеци подловћенског народног епа са тајнама природе, богословља и људске мисли“.

Уз основне биографске податке о Његошу Митрополит Амфилохије ставља тежиште на духовну и књижевну димензију Ловћенског тајновидца. Нарочито истиче његово ћутање, кад је „надахнут непрекидним богомислијем, знао, у духу молитвених тиховатеља, како свједоче савременици, дуго да ћути… Данима је ћутао, или гледајући тајне, или се враћајући од виђења“.

Дјело Митрополита Амфилохија „Свети Петар II Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац“ својеврсни је мозаик, који у обиљу вриједне литературе о Његошу заузима јединствено мјесто. Захваљујући дубинским тумачењима Његошевог људског и књижевног портрета Митрополит Амфилохије представља незаобилазан путоказ за читање и разумијевање ремек-дјела, које Његоша ставља у саме врхове свјетске књижевности.

Стога се жири једногласно опредијелио да књижевна награда „Марко Миљанов“ припадне најугледнијем члану Удружења књижевника Црне Горе, Митрополиту Амфилохију, чије цјелокупно, велико дјело, оличава примјере чојства и јунаштва у данашњој, распетој Црној Гори.