Митрополит Амфилохије на Велику сриједу служио Јелеосвећење у манастиру Острогу

4. априла 2018. - 21:57

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки Г. Амфилохије, служио је са свештенством и свештеномонаштвом Јелеосвећење у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу.

Саслуживали су му сабраћа острошке обитељи архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Јеротеј и јерођакон Роман, као и протојереј-ставрофор Радојица Божовић, јеромонах Дамаскин настојатељ манастира Подврх, протојереј Јован Радовић из Подгорице, јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох и јерођакон Сергије из Русије.

На овој светој служби сабрало се бројно монаштво и вјерни народ, молећи Господа за исцјељење душе и тијела.

Митрополит Амфилохије са саслужитељима на крају службе је освећеним уљем помазао вјерни народ.

Јелеосвећење се увијек служи на Велику сриједу, као спомен на јеванђељски догађај када је жена грешница у дому Симона губавога миром помазала ноге Христове, казао је Митрополит Амфилохије.

– Господ је рекао да ће се то што је урадила жена грешница памтити и проповједати међу свим земаљским народима као што се и проповједа до данашњег дана у спомен тога догађаја, а такође по заповјести Господњој вјерницима се каже да када болују, оду код презвитера црквених, да се помажу благословеним уљем и да ће се Бог смиловати на њих и исцијелити их. Тако радимо, то је тајна освећења масла кроз вјекове, а нарочито овдје у Острогу и нарочито на овај дан – казао је Митрополит Амфилохије и помолио се да сабранима помазивање буде на здравље и спасење.

Сабрани су на крају службе подијелили освећено уље.

Извор: http://manastirostrog.com

 

Митрополит Амфилохије на Велику сриједу богослужио у Цетињском манастиру

4. априла 2018. - 11:43

Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на Велику сриједу  са свештенством Свету литургију пређеосвећених дарова у Цетињском манастиру.

Митрополиту су саслуживали јеромонаси Исак, Прохор и Јустин уз молитвено учешће вјерника.

Владика ће данас у 17 часова служити Свету тајну јелеосвећења у манастиру Острог.

Mитрополит Амфилохије у Подгорици одржао предавање „Из уста мале дјеце и одојчади начинио си Себи хвалу“

4. априла 2018. - 14:47

 

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, одржао је 1. априла пред бројном публиком у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења, у Подгорици предавање на тему „Из уста мале дјеце и одојчади начинио си Себи хвалу“.

„Улазак Христов у Јерусалим, када су га дјеца дочекала са палминим гранчицама и пјесмом „Благословен онај који долази у име Господње, Осана на висини“ био је једини Христов срећан дан у животу овдје на земљи. Отац Јустин Поповић је често говорио да ће нас дјеца и цвијеће оправдати пред Богом. Нема ништа љепше на земљи од дјеце и цвијећа. И Христос каже „Пустите дјецу да долазе к мени јер таквих је Царство небеско“, а једном када је узео дијете у крило, казао је својим ученицима „Ако не будете као ово дијете, нећете видјети лица Божијега, Царства небескога“. Предање каже да је то дијете био Св. Игњатије Богоносац који је касније био епископ антиохијски и мученички пострадао за вјеру“, казао је Митрополит Амфилохије.

Додао је да су дјеца осјетила Христов значај и тајну коју је носио и пјевали му као Божјем изабранику и Месији, као спаситељу свијета, за разлику од фарисеја који су хтјели и на крају успјели да га убију.

Митрополит Амфилохије је истакао да је важно да читамо света јеванђеља.

„Црна Гора прихвата западне вриједности не знајући заправо шта су праве вриједности. Они нас сматрају застарјелом, пропалом заједницом, а та њихова узвишеност се мјери и бомбардовањем НАТО пакта. Дјеца, која су са Косова дошла на празник Цвијети овдје у Подгорицу, потврдила су да је Господ из уста мале дјеце и одојчади начинио себи хвалу. Дјеца и цвијеће ће спасити свијет. Нема ништа чудесније од дјетињег безазленог ока. Савремени човјек је изгубио стид. Никада није било бестиднијег времена, а све то данас долази са Запада“, казао је, између осталог, Митрополит црногорско-приморски.

Нагласио је да ако треба да се вратимо Европи, да се вратимо правој и истинској Европи, а не Европи профита.

„Пошто се Запад одрекао себе, сада и нас учи да се одрекнемо себе. Стид чувају дјеца. Христос јесте изабрао своје ученике, али их је упутио да се угледају на дјецу и врате дјетињем, не по годинама, већ по безазлености. Нико не може љепше да каже о Господу и изрекне молитву као што то може дијете. Ту чистоту и доброту дјетињу ми морамо чувати“, казао је Владика и додао да је један од плодова бестидности и абортус.

Митрополит Амфилохије је рекао да абортус треба назвати и правим именом, онако како га је народ именовао – „чедоморством“, а не га скривати иза других назива и замајавати људе.

„Од тренутка зачећа то је нови човјек, а абортус је убијање човјека и ту нема никаквог оправдања. Озакоњено чедоморство је производ савремене цивилизације и бестидности. По први пут цивилизација доноси вјештачку храну и вјештачко цвијеће. Данас је једина брига савременом човјеку материјални напредак. Нема морала, нема духовности, нити стида. Све је у хедонизму. То је одрицање од вјечног смисла живота. Не живи човјек само о хљебу тјелесном. Тијело тражи здраву храну, али душа поготову. Не даје земаљски хљеб храну за вјечни живот. Ми не треба да дјетињимо, већ да задобијемо чистоту дјетиње душе, да се избавимо из моралне загађености. Без дјетиње чистоте нема будућности“, казао је, између осталог, Митрополит Амфилохије.
Владика је говорио и о паду наталитета, али је указао и на чињеницу да многобројна дјеца данас долазе у цркву.

Након предавања Владика Амфилохије је одговарао на питања публике.

Модератор вечери био је свештеник Мирчета Шљиванчанин.

Р.В.

Распоред богослужења у Црквеној општини Котор

4. априла 2018. - 14:12

Распоред богослужења у Црквеној општини Котор :

Велика Среда

8.оо – Часови

9.оо – Литургија пређеосвећених дарова 8 часова

16.оо – Света Тајна Јелеосвећења

19.оо – Бденије

Велики Четвртак

8.оо – Часови

10.оо – Света Литургија

20.оо – Велико бденије са читањем 12 Јеванђеља

Велики Петак

8.оо – Царски часови

15.оо – Вечерње  са изношењем Плаштанице

18.оо – Плач мајке Божије

20.оо – Свечано бденије са Статијама

Велика Субота

8.оо – Света Литургија (у цркви Св.Луке)

10.оо – Свечана литургија (у цркви Св.Николе)

Уочи Васкрса нема вечерње службе

 

ВАСКРС

5.оо – Васкрсење, Јутрење

6.оо – Света Литургија (у цркви Св.Николе)

8.оо – Света Литургија (у цркви Св.Василија у Доброти)

10.оо -Света Литургија (у цркви Св.Николе)

17.оо –Пасхално вечерње (у цркви Св.Петра Цет.- Прчањ)

19.оо – Пасхално вечерње (у цркви Св.Николе – Котор)

На свим свечаним богослужењима пјева Хор СПД “Јединство“

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

4. априла 2018. - 12:35

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2018. године

              ИРИНЕЈ

по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

                     ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

 

Испуни се време вишенедељног Часног поста у коме смо на свакодневним богослужењима – покајањем, исповешћу и сузним молитвама – састрадавали са Господом нашим, пратили крстоваскрсни пут и благодарно клицали: „Слава дуготрпљењу Твоме, Господе!“ Проживљавали смо добровољна страдања, понижења, пљувања и крсну смрт, да бисмо данас, по неизмерној милости Божјој, дочекали Христово славно Васкрсење. Учествујући у овим догађајима, ми кроз њих и живимо, превазилазећи смрт и сваку жалост; јер као што без смрти нема Васкрсења, тако ни без подвига са надом и трпљењем нема утехе. Зато се поклањамо и благодаримо Господу Васкрслом из мртвих, јер је нас, верне Своје, удостојио да будемо причасници Његових чудесних дела, осећајући у нашој души нов живот који побеђује све невоље.

Радосно прослављајмо данашњи светли празник, драга наша децо духовна, јер његова благодат и светлост не долазе од Сунца, нити од анђелâ, већ од неприступне светлости којом се разгони тама и очи људске сагледавају сву лепоту и склад Божјег света. Само у тој светлости може се јасно сагледати смисао постојања човека и света у достојанству које им по Божјем назначењу припада. На овај дан се, заједно са богоносним оцима Цркве Христове, подсећамо и опомињемо да се узрок и циљ тварне егзистенције налази у Богу. Као сарадник Божји, човек је одговоран не само за себе и свој народ, него за све људе и за све народе, за свеукупну Божју творевину. То је свечовечанска философија којом наша вера живи и делује кроз векове, пројављујући оно што се данас модерно назива „еколошком свешћу“. Зато на данашњи Празник, који јесте оаза мира и радости, ми вршимо духовну смотру, наоружавајући се надом да бисмо уз помоћ свеоружја Божјег, које је у Цркви, издржали све тешкоће и сва искушења, црпећи снагу од Господа који нас храбри речима: „Не бојте се, Ја сам победио свет“ (Јн 16, 33). Васкрсење јесте највећа победа над злом, грехом и смрћу, која нас подсећа да и ми имамо могућност и обавезу да се успротивимо сваком духовном паду и свему што нас онемогућава у идењу за добром, да не очајавамо него да наду своју положимо на Господа, да бисмо добили Божју благодат и помоћ у свакој тешкоћи. Вера у Васкрслог Богочовека пројављује лековитост пред стихијом пораста депресивности у савременом свету, јер нам, по речима светог Теофана Затворника, дарује могућност да духовним очима „гледамо преко греха и патње“. Ако ли по слабости грешимо, свето Јеванђеље нам поручује: Устани ти који спаваш – у греху – устани и васкрсни из мртвих – покајањем – и обасјаће те Христос (ср. Еф 5, 14).

Како би све довео у првобитни склад и нама људима вратио радост од гледања лица Његова, Сâм Господ из превеликог милосрђа и љубави према нама узима на Себе чудесни подвиг – постаје Богочовек, родивши се од Духа Светога и Марије Дјеве ради нас људи и ради нашега спасења, и „би предан за грехе наше и устаде за оправдање наше“ (Рим 4, 25). Дакле, оправдање наше јесте обожење у Христу Исусу, а радост наша јесте вечна радост и нада Васкрсења, на коме се темељи Символ хришћанске вере, а које собом доноси највећи дар: победу живота над смрћу. Очовечење као почетак домостроја спасења рода људског у Васкрсењу остварује коначно испуњење спасоносног дела које Православна Црква сваке недеље непрекидно прославља. Тако годишњи круг у коме постојимо, по златокрилим речима светог Владике Николаја, није „само једна читуља мртвих“, већ увек отворени динамизам живота који иде у сусрет Христу Који долази. Зато, ко је Христов и назива се хришћанином ослобођен је смрти, јер нас Сâм Господ у то уверава: „Ја сам васкрсење и живот; ко верује у Мене, ако и умре, живеће“ (Јн 11, 25). Овим речима Он нам даје наду на истински живот који је радост наше вере; из њих разумемо да је Његово Васкрсење – наше васкрсење, јер Христос смрћу смрт уништи, дарујући нама живот вечни.

Тај блажени живот, живот са свима светима, почиње већ овде на земљи. За свакога ко душу своју испуни вечном речју Божјом и опрости свима за све, радост и мир почињу овде, у овом животу. Нема човека данас, био он верник или неверник, који не би желео бар за тренутак да учествује у истинској радости. Али, мира и радости ниоткуда. Свуда безизлаз, душа опатуљена у личним тежњама и жељама које происходе из самољубља и саможивости, што доводи до духовне смрти која има за последицу бесциљност и немарност за вечно спасење.

Сведоци смо свеопштег отуђења и раздора, најпре у самој породици, где је заједница међу супружницима све нестабилнија, а међусобно непоштовање родитељâ оставља неизбрисиву рану на дечјим душама. Не можемо тражити своја права угрожавајући туђа. Заборављамо да је неопходно поштовати себе и светињу свога тела које је храм Духа Светога (Кор 6, 19), како бисмо могли наћи праву меру свега пролазног, поштовати ближњег, његову слободу, светињу општег и заједничког добра, као и личних потреба.

Стога, децо наша духовна, поштујте и чувајте светињу брака, јер је она темељ здраве и неразориве породице. Чувајте у љубави тајну живота коју је осветио Сâм Бог. Искрена верност и узајамно праштање нека красе сваку нашу породицу која је домаћа Црква. Чедоморство, највећи злочин овога века, нажалост, присутно је и у нашем народу: према статистичким подацима, сваке године у Србији нестаје читав један град. У светлости Христовог Васкрсења свако зачеће, рођење и свако људско биће јесу дар Божји који има вечни смисао и рађа се за вечност. Износећи пред вас, драга браћо и сестре, искушења читавог човечанства, у очинској љубави молимо вас да се здраво и одговорно владате, искупљујући трезвено и у миру време свога живота „јер су дани зли“ (Еф 5, 16). Помолимо се Господу да завлада мир свуда одакле је протеран, на првом месту у нашим срцима и нашим домовима, али и у целом многострадалном свету!

Ми хришћани не презиремо овај свет и људе. Ми чврсто ходамо на земљи, очију подигнутих ка небу. Поштујући сва људска достигнућа, желимо да се све освети благодаћу и силом Божјом, јер нам Господ поручује: „Ви сте светлост свету“ (Мт 5, 14). Радујте се пасхалном радошћу, јер Господ жели „да радост наша буде потпуна“ (1. Јн 1, 4). Сигурна је победа са Христом која се постиже благодаћу и нашим трудом да одржимо заповести Божје. Када се човек роди водом и Духом, тада почиње његово васкрсење, које је централна тачка вечнобитија, у коју се сабирају сви елементи помоћу којих долазимо до себепознања и богопознања. Познање Истине, стварне Истине, јесте вера у Васкрсење и радост Васкрсења.

У светлим данима наше радости, ми не заборављамо људски бол, патње и страдања. Не заборављамо ни болесне, старе и изнемогле, оне у сиромаштву, избеглиштву и беди, прогнане и изгнане са својих огњишта. Са вером и надом молимо се да Бог обрише сваку сузу са лица њихових (в. Отк 7, 17). Непрестано састрадавамо са свештенством и монаштвом, са нашим верним народом и децом Косова и Метохије, који су наша савест и без којих је српска духовна свест слаба и ништавна. Окрепљени вашом снагом и одлучношћу, непрестано приносимо коленопреклоне молитве да истрајете и да нам свима Косовски Завет буде мост између небеске и земаљске Србије. Ми не смемо због неправде клонути, не смемо се уплашити, већ се определити за Царство небеско са светим кнезом Лазаром, који је принео жртву као и ви што данас приносите.

Неправда и злоупотреба добара овога света није мимоишла наш многострадални, али никада погажени и понижени народ који, милошћу Божјом, прославља догодине осам векова самосталности Цркве и државе. То нам даје поуздање и потврду да смо ми народ вођен светима – светим Симеоном, Светим Савом и светим краљем Стефаном Првовенчаним – који за свагда српски народ утемељише на крајеугаоном камену, Васкрслом Христу.

Обраћамо се свим нашим синовима и кћерима, духовној деци наше Цркве, која живе на свим континентима, са којима смо молитвено сједињени, да се са нама радују Васкрсењу Христовом, које нас позива да у љубави и слози, једни са другима, чувамо „јединство духа свезом мира“ (Еф 4, 3).

Желећи вам свако истинско добро, опростивши једни другима, призивамо благодат, мир и силу Васкрслога Христа, да бисмо могли једним устима и једним срцем да кличемо радосно:

                                                                                                                                                                                 ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2018. године.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
Епископ далматински НИКОДИМ

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

Путописи о српском страдању Епископа Атанасија Јевтића

4. априла 2018. - 12:14

Ако у две речи може стати оно што Косово и Метохија симболизује у српској историји, али и данашњем времену, оне би биле „универзум бола“. Изговорио их је 2006. боравећи и делећи патњу са косметским Србима славни аустријски књижевник и хуманиста Питер Хандке. Управо ова синтагма послужила је као наслов документарног филма „Косово – универзум бола“ песнику из Метохије Ранку Ђиновићу, чија је пројекција приређена у Центру за културу у оквиру циклуса трибина „Православље и млади“у Ваљеву.

Низом потресних сцена забележених од 1998. до 2006. године у Ретимљу, Оптеруши, Зочишту и Драгобиљу, овај документарац приказује страдања више стотина Срба и неалбанаца, које су шиптарски терористи киднаповали на кућним праговима, у виноградима, на богослужењима и сахранама чланова породица, скрнављења и пустошења храмова и гробаља. До данас, у пронађено је и предато 367 тела. За још 547 Срба са Косова и Метохије још увек се трага. Потрага никад неће престати. Баш као и вера у васкрсење и Царство Божје коме путеви страдалника воде.

Осамдесетих година прошлог века појавило се неколико књига о Косову и Метохији, које су у ондашњем посткомунистичком периоду биле претња по идеју „братства и јединства“, будући да су храбро носиле истине прећуткиване зарад југословенских идеја. Једна од њих је књига „Од Косова до Јадовна“, тада јеромонаха, данас Епископа др Атанасија Јевтића, чије прво издање потписује Издавачка кућа „Глас Цркве“, уз благослов тадашњег Епископа шабачко – ваљевског Г. Јована Велимировића. Данас, три деценије касније, ова збирка путописа храброг црнорисца доживљава своје девето издање, уз благослов Епископа рашко – призренског Г. Теодосија.

Данас, речено је на промоцији у Ваљеву, једнако је актуелна. Јер, указао је парох подгорички протојереј – ставрофор др Велибор Џомић, „пита нас да ли живимо у времену буђења и да ли смо се пробудили“. Попут великог српског песника Милана Ракића, који је у Косову и Метохији видео снажну инспирацију за своје најлепше песме, Владика Атанасије прокрстарио је светом Лазаревом земљом и бележио патњу „обичних“ људи, а из  београдских архива „прашини“ отимао документа о српским стратиштима у Крајини. И тако је настала књига „Од Косова до Јадовна“. Књига која не сведочи истину, већ је сама по себи истина. Истина о Пећкој Патријаршији и Крајини, два упоришта наше јуначке свести.

Косово и Метохија није само питање завета, који нам је од предака остављен, већ питање смисла наше историје, рекао је професор Филолошког факултета др Милош Ковић. Ако верујемо, вратићемо се на Космет, баш као Јевреји који су два миленијума свој завет чували, поздрављајући се са“видимо се догодине у Јерусалиму“.

У програму овог веома емотивног духовног сабрања учествовали су и Дечји црквени хор „Хаџи Рувим“, који је под управом Вање Урошевић сјајно извео сплет песама са Косова и Метохије, песникиња Дајана Петровић, Епископ Атанасије и свештеник Дејан Трипковић.

Књига Епископа Атанасија „Од Косова до Јадовна“ могла се купити након промоције. Сав приход од продаје намењен је обновљеној Богословији „Свети Кирило и Методије“ у Призрену.

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска

 

Велика сриједа: Богослужбене особености прва три дана Страсне недеље

4. априла 2018. - 8:17

У Свету и Велику сриједу сјећамо се жене грешнице која је умила Спаситељеве ноге, обрисала својом косом и помазала их миром. У овај трећи дан Страсне седмице Црква нас подсјећа и на Јудину издају, које се збило послије.

Богослужење овог дана открива нам силу покајања и љубави, ради којих се сила Божја као уље изобилно излива на све оне који се искрено кају.

У богослужењу Велике сриједе своје молитве и упућујемо Господу нашем да нас учини достојнима покајане блуднице која постаде образац истинског покајања и преумљења цијелог бића које је окорјело у гријеху, али молимо се Спаситељу нашем да нас сачува од безумног и погубног пута Јудиног издајства. Свети оци јасно говоре да се на Велику сриједу сјећамо Јудиног безумног дијела, не зато што је такво дијело достојно сјећања и помињања, већ да би нас подсјетило на страдални пут Господа нашег Исуса Христа и његово крајње смирење.

У овај дан се врши Света тајна јелеосвећења током које се вјерници помазују освећеним уљем као лијеком за тјелесно и душевно здравље.

На Велику сриједу престаје се са служењем Литургије пређеосвећених дарова као и са читањем молитве Св. Јефрема Сирина коју прате велики поклони. Овим се завршава све што је карактеристично за великопосно богослужење и почињу посебна богослужења, везана искључиво за страдања Господња („страдална“ или „страсна богослужења“).

У богослужбеним пјесмама које се овог дана поју у црквама на богослужењима поучно се пореди поступак покајане блуднице и ученика издајника.

 

О богослужбеним особеностима прва три дана Страсне недеље погледајте у емисију о Великој сриједи (Верске недоумице) ТВ Храм:

 

Најава: Распоред  богослужења у Цркви Светог Ђорђа под Горицом

4. априла 2018. - 8:30

 

Велика Среда

Литургија пређеосвећених дарова 8 часова

Света Тајна Јелеосвећења 17 часова

Повечерје 19 часова

 

Велики Четвртак

Света Литургија 8 часова

Вечерње и читање Јеванђеља Страдања Христовог 18 часова

 

Велики Петак

Царски часови 8 часова

Вечерње богослужење са изношењем Плаштанице 18 часова

 

Велика Субота

Света Литургија 8 часова

 

ВАСКРС:

Васкршње јутрење 5 часова

Васкршња Света Литургија 6 часова

 

ВАСКРШЊИ ПОНЕДЕЉАК:

Света Литургија 8 часова

Вечерња служба 19 часова

 

ВАСКРШЊИ УТОРАК:

Света Литургија 8 часова

Вечерња служба 19 часова