Митрополит Амфилохије на Велику суботу служио Литургију у цркви Вазнесења Господњег на Топлој у Херцег Новом

7. априла 2018. - 15:18

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас, на Велику суботу са свештенством Свету архијерејску литургију у цркви Вазнесења Господњег на Топлој у Херцег Новом.

Овом Светом службом почела је манифестација „Дани руске духовности и културе“, која ће трајати до 14. априла, а њени организатори су Црквена општина топаљско-херцегновска, Туристичка организација Херцег Нови и ЈУК „Херцег фест“.

Пред почетак Литургије Владике је у првине монашкога звања обукао послушнике манастира Савина Филипа, Сава и Божидара.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да је Бог човјека створио за вјечни и непролазни живот.

„То је потврђено Христовом смрћу, јер је својом смрћу Христос смрт побиједио и као Бог вратио људској природи њену изворну љепоту и доброту, и мудрост и знање, и човјеку подарио вјечни и непролазни живот“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Казао је да кроз Христово распеће, Христово погребење, Христову смрт у људску природу и свеукупну Божанску природу улази нови квасац вјечнога живота.

„Сам Бог прима на себе људску природу и постаје човјек, постаје Богочовјек. И то је оно што даје овоме дану посебни значај. Зато се и назива Великом суботом у коју се сабирају све суботе и сви дани стварања човјековог, сва историја људска се сабира. И однос Бога према свијету и однос човјека према Богу се сабира у овај суботњи дан“, казао је Владика.

Додао је да су и Благовијести, које се такође данас прослављају, исто тако уграђене у овај велики и свети дан.

„Управо зато што је анђео небески јавио Пресветој Богородици да ће родити сина, да ће он бити спаситељ и искупитељ свијета. И то се догодило и Његово дјело Божанско, Богочовјечанско, оно се наставило у току три године Његовог служења, односно тридесет и три године Његовог земног живљења, да би, ето, кроз тајну смрти, своје смрти као човјека, сила Божја ушла у људске кости. Као што су васкрсле Христове кости и Христос из гроба устао, тако ће и људска природа и сви људи васкрснути кад буде други долазак Христов. И обновиће се и небо и земља и биће земља – нова земља, а небо – ново небо“, казао је Митрополит Амфилохије.

Након Светог причешћа, Владика је подсјетио да се ове године навршава сто година од обнове Московске Патријаршије.

„Након велике трагедије великог руског народа обновљена је Московска Патријаршија. И Патријарх Тихон био је први исповједник. На томе исповједништву се темељи култура велике и моћне православне руске државе, и онда и данас и у вјекове… И зато је мени радост да имамо ових дана овдје и дане културе московске и сверусијске, не само обиљежавање 300-те годишњице топаљске комунитади“, рекао је он.

Владика је подсјетио да ове године славимо и стотину година од обнове Пећке Патријаршије.

„Сто година од обнове Пећке Патријаршије и сто година од обнове Московске Патријаршије“, истакао је Митрополит Амфилохије.

Многобројним вјерницима обратио се и градоначелник Херцег Новог Стеван Катић који је изразио задовољство због присуства Митрополита Амфилохија на овај празник на Топлој у Херцег Новом.

„Херцег Нови ове године слави један заиста значајан јубилеј – триста година топаљске комунитади. Ми смо, као световна власт, заједно са овдашњом Црквеном општином и формирали организациони одбор његове прославе. Он ради пуном паром“, рекао је Катић.

Катић је говорио о реконструкцији вјерских објеката на Топлој и захвалио свима који су помогли њихову обнову. Такође је поздравио делегацију из Русије која ће присуствовати „Данима руске духовности и културе“.

Митрополит Амфилохије је их је такође поздравио нагласивши да се посебно радује побратимству Херцег Новог и руског града Рибинска.

„То се темељи на преподобном Теодору Ушакову. Овдје смо ми заједно кроз вјекове, откад знамо за себе. И нема никакве ни земаљске ни небеске демонске силе која би могла да раздвоји нас православне Србе и благословену матушку Русију“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Потом је, по древном, ранохришћанском обичају организовано саборно крштење дјеце и одраслих у мору, чиме је Цркви Христовој прибројано десет нових чланова.

Митрополит Амфилохије је, након што их је све запечатио печатом дара Духа Светога, рекао да су овим чином сви они примили залог вјечнога и непролазнога, бесмртнога живота.

„Од данас сте постали бесмртници, вјечни живот примили. Ништа светије на овој земљи нема од рођења дјетета и од крштења дјетета. То су двије највеће светиње које се догађају на овој земљи“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

 

 

Велики петак и Велика субота молитвено прослављени у Саборном храму у Подгорици

7. априла 2018. - 22:48

На Велики петак  у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужени су Царски Часови.

Током богослужења вјерни народ је пролазио кроз часове исто онако како је и Спаситељ наш, у дане свога страдања ради нас, пролазио кроз многе часове суђења и мука.
Сходно томе, пролазећи кроз многа страдања Господа нашег, сабрани вјерни народ је са пажњом пратио читање Псалама и Јеванђеља.

У току дана, дјеца полазници Школе вјеронауке при Саборном храму припремили су се да радосно дочекају најрадоснији празник – Васкрс.

Наиме, већ од раних јутарњих часова на платоу Саборног храма дјеца су Велики петак провела учествујући и пјевајући на Светим службама Божијим као и у украшавању васкршњих јаја.

У 16 часова, свештенство Саборног храма је одслужило Велико вечерње богослужење на коме је изнијета Плаштаница, Свето Јеванђеље и Часни крст из Светог Олтара у Наос храма и положени су у Христов гроб – на Плаштаницу.

Свештенство се уз велико присуство вјерног народа поклонило са свима сабранима изображеном лику Господњем, подсјећајући се тиме саборно управо на Његово страдање, распињање, скидање са Крста, полагање у гроб и оплакивање.

Затим у 19 часова је одслужено јутрење Велике суботе, са пјевањем Статија у спомен Христовог погребења, које су служили протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић,  протојереји Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Мирчета Шљиванчанин, Бранко Вујачић  и протођакон Владимир Јарамаз.

На крају јутрења са Плаштаницом се кренуло у литију (опход) око Саборног храма а након тога вјерни народ  је са својим пастирима цјеливао Плаштаницу и пролазио испод ње, улазећи потом у храм.

На самом крају, свима сабранима обратио се својим пастирским словом протојереј Бранко Вујачић који је истакао да се у овој Великој седмици, издваја посебно Велика субота, дан погребења Христовога, али и дан силаска у ад (пакао) да би подигао све оне, од Адама и Еве па све до Христа и увео их у Царство Божије.

-Као што је у првоме стварању Христос шести дан створио човјека као круну свога стварања по свом лику и подобију, тако у ову Страсну седмицу Његових страдања,  у шести дан је подигао човјека, сишао у ад да би га узвео на Небо. Зато је Бог постао човјек, да би пролазећи кроз ова страшна страдања све до Крста и смрти у тијелу, био распет на крсту јер је кроз дрво човјек изагнан из Раја, али дрветом крста Господ човјека враћа у отаџбину, у Царство Божије, казао је отац Бранко.

Подсјећајући да се на овоме јутрењу  пјева “Не плачи Мати Божија, Господ каже јер сам дошао да Адама и Еву повратим, да објавим да је побијеђен гријех, да је побијеђена смрт и да су нам Небо и Царство Божије и врата Раја широм отворена” протојереј Бранко је истакао да је много побједа у овом свијету, вијеку и у нашем животу, али само је једна побједа Христова, она гдје је сваки човјек и људски род побједник, гдје су свима нама ако желимо и хоћемо – отворена врата Раја.

-И као што нас сунце све једнако грије, обасјава, тако нас и Христова побједа над смрћу све обасјава, призива и отвара нам врата Царства Божијега, закључио је у пастирском обраћању протојереј Бранко Вујачић.

На Свету и велику суботу у Саборном храму Христовог Васкрсења одслужена је Света литургија Светог Василија Великог.

Литургијом је началствовао протојереј Бранко Вујачић, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Драган Митровић,настојатељ Храма, протојереј- ставрофор Далибор Милаковић и  протојереји Миладин Кнежевић, Мирчета Шљиванчанин и Никола Пејовић, као и протођакон Владимир Јарамаз.

Уочи Свете литургије, обављено је и саборно крштење на Велику суботу у духу православног предања, као и древне хришћанске традиције, па је Христово стадо обогаћено за 13 крштених лица у име Оца и Сина и Светог Духа.

Саборно крштење су обавили свештеници Далибор Милаковић, Миладин Кнежевић, Никола Пејовић, Мирчета Шљиванчанин и Бранко Вујачић.

На општу радост, Светим тајнама Тијела и Крви Христове, поред новокрштених који су први приступили и сјединили се са Господом, приступио је и велики број вјерника који су се током Великог поста спремали за ову Свету тајну.

Борис Мусић

Фото : Борис Мусић

 

Саборно крштење у Бару

7. априла 2018. - 19:56

Видео запис саборног крштења на Велику суботу у Храму Светог Јована Владимира у Бару :

 

У Стањевићима послије шест вјекова обред прања ногу

7. априла 2018. - 20:23

Последујући смирењу Христовом које је показао према својим ученицима на Велики четвртак током Тајне вечере, вјековима је у богослужбеној традицији обред омивања ногу који врше архијери и игумани по манастирима.

Само Бог зна када је тај чин последњи пут извршен у неком од манастира Митрополије црногорско-приморске. У последњих 600 година сигурно није!

И ево, по благослову нашег Митрополита Амфилохија, обновљена је та благословена богослужбена традиција у Манастиру Свете Тројице Стањевићи, вјероватно и први пут од када је 1338. основан, ктитором, великим војводом Николом Стањевићем.

 

На Велики Четвртак, у поподневним часовима, игуман  манастира Стањевићи Јефрем Дабановић је извршио чин прања ногу над једанаесторо дјеце и јеромонахом Јованом, намјесником манастира, како је и одређено по типику.  Дјеца су, узраста 10-16 година, пристигла из Будве, Цетиња, Подгорице и Даниловграда.
Током обреда осјећала се обострана духовна усхићеност свештенослужитеља, братије манастира, дјеце и народа који је са посебном пажњом пратио овај дубоко симболични богослужбени чин.  Просто су упијали сваку изговорену ријеч из Јеванђеља, молитви и пјесама.
Поучно слово игумана Јефрема које је изговорио по окончању обреда прања ногу, било је посвећено значају тог светог чина који је Христос извршио над својим ученицима, дајући примјер кротости и смирења за све потоње генерације својих следбеника, до краја свијета и вијека.
Заиста је златним словима уписан Велики четвртак 2018. у седмовјековни Љетопис манастира Стањевићи.
Осим у Јерусалиму гдје се Чин прања ногу непрекидно врши кроз вјекове пред храмом Гроба Господњег, у широкој традицији је и у Руској цркви а код нас га врши тек понеки епископ и игуман.
На западу је тај чин у непрекидном континуитету вјековима, од заједничког првог миленијума Хришћанства. Захваљујући благослову епископа Бихаћко-петровачког Сергија, јеромонах др Амвросије Весић, превео је са грчког, црквенословенског и руског језика овај чин и објавио 2016. године.
др Павле Кондић
Видео запис из  манастира Стањевићи:

Велика субота: Погребење Господа нашег Исуса Христа

7. априла 2018. - 0:14

У Велику суботу, по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тијело, и тако ће народ повјеровати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао, “Послије три дана устаћу” (Мт. 27, 63).

„Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“ (Мт. 27, 65-66).

На Велику Суботу, тијелом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побјегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.

 

Велика субота: Погребење Господа нашег Исуса Христа (Верске недоумице ТВ Храм):

Велики петак у цркви Свете Недјеље у Јошици

7. априла 2018. - 21:29

У цркви Свете Недјеље у Јошици- Каменари на Велики петак служено је вечерње са изношењем плаштанице. Свету службу служили су заједно прота Предраг Видаковић, парох бијељски и јереј Небојша Вуловић, парох јошички. Велики број парохијана и ове године молитвено је учествовао на служби.

                    Д.В.

Велики петак у манастирима Прасквица и Рустово

7. априла 2018. - 21:06

На Велики петак вечерње службе са изношењем плаштанице и Статијама служене су и у више манастира на простору паштровске парохије.

Молитвена богослужбена сабрања забиљежили  смо у паштровским светињама, манастирима Прасквица и Рустово. Службе су предводили протосинђел Климент Бољевић, настојатељ манастира Прасквица и протојереј Драгослав Ракић, парох паштровски.

 

Велики петак у храму Св. архангела Михаила у Херцег Новом

7. априла 2018. - 21:19

У храму Светог архангела Михаила на Топлој у Херцег Новом на Велики петак, 6. априла служено је вечерње богослужење са изношењем Плаштанице,  а затим и бденије у спомен Христовог погреба. У току богослужења свештенство и сабрани вјерни народ кренули су у литију са плаштаницом око храма на Топлој.
На крају богослужења вјерницима се обратио протојереј Живан Вукојевић парох херцегновски, позивајући сабрани вјерни народ на трезвеност и васкрсење вјере.
-Ми се сада сврставамо у оне који су за Христа, за Царство Божије и живот вјечни који се открива у Њему, незалазној свјетлости, у Христу Богу нашем – побједитељу смрти, гријеха и ђавола, рекао је отац Живан.
Плаштаница је платно са извезеним или насликаним Христом непосредно послије скидања са Крста. Износи у току појања стиховњих стихира на вечерњем богослужењу Великог Петка и полаже се увек заједно са Јеванђељем на средину храма на посебан сто.

Најава: Васкрс у Даниловграду

7. априла 2018. - 13:01

Црквена општина Даниловград позива сав  благочестиви народ да сјутра, на Васкрс узме учешћа у литургијском сабрању  у Храму Св.Текле у Даниловграду.

Празнична Литургија служиће се у 8 часова.

Вечерња служба на Велики четвртак  у Цркви Светог Ђорђа

7. априла 2018. - 22:21

Вечерњом службом на Велики четвртак, на којој је читано 12 Страдалних Јеванђеља Христових, началствовао је старешина Цркве Светог Ђорђа под Горицом, прота Велибор Џомић са свештенослужитељима, некадашњим старешином овог храма протом Милуном Фемићем, протојерејима-ставрофорима Милетом Кљајевићем и Драганом Станишићем и јерејем Блажом Божовићем.

За певницом су одговорали појци Цркве Светог Ђорђа, предвођени ђаконом Иваном Црногорчевићем.

Након службе вјернима се обратио отац Велибор који је подсјетио да је вечерашња молитва, заправо јутарња служба Великог петка.

-Дан и спомен Распећа и страдања Христовог, када смо прочитали ових 12 Страдалних Јеванђеља, који су нам свједоци и свједочанства свему ономе што се збило у ове велике и страшне дане када је Христос у Јерусалиму осуђен на правди, без кривице, када је шибан и пљуван, смештен међу разбојнике и ружен на сваки начин, и на крају када је све то претрпео  распет на Голготи са два разбојника, покајаним и непокајаним. Дан и спомен када је Његово тијело на Крсту, положено у Гроб и запечаћено. Дан и спомен на велику тугу и жалост Његове Мајке  и свих ученика, казао је прота Велибор.

– Али већ и сами видите, да су они који су Га распели и они који су га шибали, пљували, тукли, ружили, грдили – већ од оног часа, од оног момента када су Га приковали на Крст, када је Он испустио дух свој као човјек, они су већ од тог момента у дубини душа својих осјећали да су зло учинили, осјећали су страх јер се сва природа потресла онога момента када је Христос предао дух Свој, Оцу Своме Небеском. Сјећајући се Страдања Христових, саображавајући  се са Њима, молимо Распетога Господа да нам подари духовне снаге, мира, здравља, духовне радости , да у молитвеном расположењу проведемо ове дане и у радости дочекамо празник највеће радости,е празник Васкрсења Христовог, рекао је протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

Елза Бибић