Најава: Митрополит Амфилохије и Епископ Јоаникије служиће 13. априла Литургију у манастиру Мајсторовина

11. априла 2018. - 14:26

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служиће у петак, 13. априла са свештенством Свету службу Божију у манастиру Мајсторовина код Бијелог Поља, са почетком у 9 часова.

Р.В.

Упокојио се у Господу теолог Петар Пејовић (1937-2018)

11. априла 2018. - 10:16

У понедељак, 2. априла 2018. године, уснуо је у Господу теолог Петар Пејовић из Вевеја надомак Лозане (Швајцарска).

Петар Пејовић је рођен 22. фебруара 1937. године у Додошима (Црна Гора). Основну школу је завршио на Цетињу након чега је завршио Богословију у Раковици 1958. године. Исте године Петар уписује Богословски факултет у Београду и успешно га завршава 1962. године заједно са данашњим митрополитом црногорско-приморским  Амфилохијем, као и са епископима шабачким Лаврентијем и захумско-херцеговачким умировљеним Атанасијем, нирбершким протојерејем Душаном Колунџићем, секретаром Кабинета Његове Светости протођаконом Момиром Лечићем, проф. Богословског факултета др Прибиславом Симићем, протођаконом Радомиром Ракићем, поч. протођаконом Станимиром Спасовићем… Паралелно са теолошким студијама, Петар је студирао и на Философском факултету у Београду.
Од 1962. до 1964. године налазио се на постдипломским студијама на римокатоличком факултету у Бечу, заједно са Димитријем Калезићем, потоњим професором на Богословском факултету у Београду, и са Марком Шпановићем, потоњим ректором Богословије у Сремским Карловцима. После боравка у Бечу, проводи неколико година на Институту Светог Сергија у Паризу, где наставља своје теолошко усавршавање, а затим прелази у Бирмингам, где остаје до средине 1967. године.
Средином 1967. године поч. Петар се запослио у секретаријату уреда Уједињених нација, где је радио у библиотеци све до свог пензионисања 1997. године.
Често је представљао Српску Цркву на разним екуменским скуповима и био учесник у разним хуманитарним акцијама под окриљем своје Цркве.
Са супругом Бернадин Господ га је благословио са двоје деце, сином Александром и ћерком Катарином.
Опело Петру Пејовићу је обављено у Православном центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију код  Женеве уз присуство великог броја пријатеља и значајних личности. Опелом је началствовао митрополит Јеремија (Цариградска Патријаршија) уз саслужење епископа Макарија и више свештенослужитеља, међу којима је био и потписник ових редова.
С обзиром на то да је опело обављено на Велики четвртак, Висиокопреосвећени митрополит црногорско-приморски Амфилохије, велики пријатељ из студијских дана и иначе, није био у могућности да отпутује и лично одслужи опело.
јереј Александар Ресимић,
парох женевски

О почившем Петру Пејовићу за Радио Светигору говорио је отац Aлександар Ресимић.

Аудио запис разговора који је са оцем Aлександром водио Павле Божовић послушајте на линку:

Молитвени опроштај од архимандрита Авакума (Ђукановића)

11. априла 2018. - 15:55

На Васкрс Лета Господњег 2018. Господу се преставио архимандрит Авакум (Ђукановић), игуман манастира Лелић од његовог оснивања, један од најугледнијих духовника Српске Православне Цркве у последњих неколико деценија, вољен и поштован у верном народу са разних православних простора.  Велики молитвеник чији је лични пример следовања путу Христовом поучио и оснажио бројне како клирике, тако и мирјане. Отуда је и пасхално опело другог дана Васкрса у порту манастира Лелић довело велики број поштовалаца чувара кивота Светог Владике Николаја. Опело су служили Њихова Преосвештенства Епископ ваљевски Г. Милутин, шабачки Лаврентије и умировљени средњоевропски Константин, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва из више епархија СПЦ.

Архимандрит Авакум цео живот је посветио Богу. Колико се напатио у тешким временима, само Бог и они који су му били блиски знају. Жртвовао се и распињао да свима изађе у сусрет и угоди Господу. Молитвама Светог Владике Николаја, за чији је пренос моштију много урадио, Господ му се одужио лепим даном у коме га молитвено испраћамо и присуством бројних пријатеља у чијим је срцима био, беседио је Епископ шабачки Г. Лаврентије на опелу новопрестављеном прегаоцу на Њиви Господњој, архимандриту  Авакуму.

„Нека му Господ Бог дарује рајско насеље и научи многе синове и кћери српског народа да следе његов пример! Да следују стопама Господњим којима је он целог живота ишао. Да нам он и после преласка из тела у Царство небеско буде близак и још ближи и помаже нам на трновитом путу нашега спасења… Молим Господа да умножи овакве у српском народу, да нам буду путоказ кроз ову долину туге и искушења ка Царству небеском. Господ је милостив па ће молитвама светих отаца наших учинити то и послати нам оне који ће нас водити стопама праве вере, истине и љубави“, део је дирљивог обраћања Владике Лаврентија на молитвеном испраћају вољеног оца Авакума.

Архимандрит Авакум рођен је 11. јула 1932. године у селу Стубо надомак Ваљева, као Бранко Ђукановић, од благочестивих родитеља Милића и Живке. У младим годинама дошао је у манастир Пустињу и духовно стасавао крај познатог духовника архимандрита Антонија (Ђурђевића), са којим 1961. године одлази у манастир Троношу.  Ову светињу из доба Немањића двојица трудољубивих црноризаца подигла су из рушевина. Након пуне четири деценије службовања у Троноши, тадашњи Епископ шабачко – ваљевски Г. Лаврентије премешта га у новоосновани манастир Лелић, задужбину Светог Владике Николаја и оца му Драгомира. Архимандрит Авакум био је, народски речено, монах старог кова. Молитвеник какве срећемо у хагиографским редовима, записаних да нас личним примерима поуче живљењу у вери Христовој. Сваком боготражитељу прилазио је са благим осмехом, топлином истинске очинске љубави, саветом који отклања све бриге и недоумице. Био је и остаће вољен и дубоко поштован у срцима свих који су имали прилике да га упознају, а кроз њихова сећања и у срца будућих поколења отац Авакум ће се настанити.

Извор: eparhijavaljevska.rs

 

Славе пријатељство два народа

11. априла 2018. - 9:15

У галерији „ Јосип Бепо Бенковић” отварањем изложбе „У сусрет руском цару – Романови – царско служење” у суботу, 7.априла почела је осмодневна културна манифестација „Дани руске духовности и културе” у Херцег Новом.
Бесједом о руском цару Николају II, митрополит Амфилохије је указао на везе народа Црне Горе и Русије које датирају још из времена када су Руси ослобађали Боку и овај крај од аустријске и Наполеонове власти.
– Важно мјесто у тој историјској вертикали сарадње има и руски цар Николај II о коме говори ова изложба која је пред нама. Она приказује духовни и морални лик људи који су се од првог тренутка свог овоземаљског постојања нашли у изузетним околностима посебним друштевеним положајем њихових предака и сродника. Представници династије Романов носили су царску круну Русије више од 300 година, тачније од фебруара 1613. до марта 1917. Дали су 18 владара, за чије је владавине земља постала снажна држава, достигла свој зенит и уједно проживјела трагичне тренутке своје историје – рекао је митрополит Амфилохије на отварању изложбе.
Смрт царске породице није само судбина Русије, већ читавог свијета, рекао је владика и додао да буђење сјећања на царске мученике носи посебни значај у 2018. години када се навршава 100 година од трагичног страдања последњег руског императора и његове породице.
– Дужни смо обиљежити ту стогодишњицу, посебно ми у Црној Гори. Зато хвала организаторима ове изложбе људима из Сретењског манастира Москве, студију Руски цар, породици Ристичевић и манифестацији „Дани руске културе” у којем учествује град Херцег Нови изложбом која нас је подсјетила на тај покољ који се десио прије једног вијека… Радује ме што Херцег Нови има манифестацију која слави традиционално пријатељство наша два народа и бројне везе – историјске, културне и привредне и везе међу људима – рекао је митрополит.
У својој бесједи је подсјетио и на темељ Цркве Свете Тројице на Цетињу који је ударен 1910. године када је књаз Никола крунисан за краља.
– Даће Бог да се и та црква подигне. Тај камен се налази у Митрополији. Тражио сам од садашњег премијера да изнад Цетињског манастра, коначно после 108 година, тај камен уградимо у темеље новог храма у коме ће бити похрањене оне велике хришћанске светиње које је прихватио краљ Александар Карађорђевић, који је после Првог свјетског рата овђе у Херцег Новом примио руке царске генерале и војнике. Светиње су стигле на Цетиње, двије су у Митрополији, а Богородица Филермска је у цетињском музеју. Свехришћанске светиње попут руке Јована Крститеља и Богородице Филермске морају бити смјештене у храмовима, тако је било од Јерусалима преко Антиохије до Цариграда. Није им мјесто у пећини изнад Владиног дома – казао је митрополит Амфилохије, бурно поздрављен.
На отварању „Дана руске духовности и културе” говорио је и предсједник општине Херцег Нови Стеван Катић.
– Овим „Данима…” Херцег Нови ће осјетити љепоту и богатство руске културе, умјетности језика, историје и духовности. Ми из Новог имамо прилику да учествујемо у бројним програмима којим ће им се приближити национална култура и обичаји Русије. Поред наших суграђана, сигуран сам да ће ова манифестација окупити и бројне руске држављане који живе у нашој земљи и који су њени гости – рекао је Катић. Он је подсјетио на повезанос светитеља Фјодора Ушакова и Петра Цетињског.
– Присуство представника Руске амбасаде и делегације града Рибинског са којим смо потписали споразум о сарадњи, потврда су да добре везе успостављене давно још трају и унапређујемо их на задовољство обје стране – закључио је Катић.
Прочитано је и поздравно обраћање асмбасадора Русије у Црној Гори Сергеја Грицаја, да је одржавање оваквих манифестација потврда традицонално братских односа између народа Русије и Црне Горе.
– Братски односи не могу да буду покварени потешкоћама које се повремено јављају у билатералним односима – поручио је амбасадор Грицај.
У културно-умјетничком програму учествовао је црквени хор „Свети Сава” и солисткиње Светлана Бубања и Јелена Павловић Голотва.
Култура лијек за неспоразуме

Друго вече „Дана руске духовности и културе” у Херцег Новом обиљежио је концерт фолклорног асамбла „Родник” који ради у Италији а у своје редове окупља углавном умјетнике из Русије и Украјине. Концерт у Дворани „Парк” имао је два дијела. У првом су изведене пјесме и игре из Русије са 12 нумера, а по први пут за публику у Херцег Новом асамбл је извео стару српску пјесму „О, ружо румена”. Програм је завршен познатом украјинском пјесмом „Марушја”. Публика је уживала у изврсним плесним кореографијама у више од два сата програма

З.Ш.

Извор: Дан

Фото: Татјана Витомировић

Пјесничко вече у оквиру „Дана руске духовности и културе“: Да потраје златно доба пријатељства

11. априла 2018. - 13:41

Синоћ је галерији „Јосип Бепо Бенковић“у Херцег Новом осам пјесника из Црне Горе у оквиру „Дана руске културе“ казивало своје стихове у славу златног доба руске поезије.

У име Удружења књижевника Црне Горе пјесничко вече, чији је домаћин била и Градска библиотека и читаоница, отворио је наш познати пјесник, романсијер, приповједач, драмски писац и есејиста, Будимир Дубак, словом о неразђељивом јединству руског и српског духа.

– Дани руске културности и духовности у Херцег Новом одржавају се у вријеме кад прослављамо најрадоснији хришћански празник – Васкрс. Којем граду у Црној Гори више приличи таква свечаност у славу духовности и културе братског православног руског народа, него Херцег Новом? Тешко је набројати све разлоге за уприличење овог празника, рекао је Дубак и додао да одајући почаст великом стваралаштву, којим руски народ вијековима изобилно дарује хришћанску цивилизацију, ми истовремено прослављамо и историјску Црну Гору.

– Православље је темељ на којем почива цијела та монументална грађевина руске и српске културе, па је разумљиво што су овакви културни празници незамисливи без учешћа писаца, изузетних чланова Удружења књижевника Црне Горе. Сви ови пјесници су превођени на руски језик, или су и сами преводили руску поезију, рекао је Дубак.

Он је додао и да је књижевни и духовни однос између двије земље одређен Његошевим дјелом.

– Генијални пјесник и митроплолит, ловћенски тајновидац, Петар II Петровић Његош, не само што је 1833. године завладичен у Санкт Петрбургу у присуству руског цара, већ је Његоша као писца, уз српску, одредила и руска књижевност на челу с Пушкином, и руски језик на којем се упознао с највећим класичним дјелима човјечанства. Стога слободно можемо да кажемо како ни „Горски вијенац“, ни „Луча микрокозма“ не би достигли планетарне књижевне домете без Његошеве лектире, која је била претежно на руском језику, казао је Дубак.

Истакао је да поново јачају вјековне споне између наших судбински повезаних народа и пожелио да златно доба нашег пријатељства вјечно траје.

– Најплодоносније везе између наших књижевности данас су можда живље него икад, не само захваљујући модерним средствима комуникације, већ прије свега дубинском и неуништивом осјећању блискости, нарочито кад смо почели обухватније да сагледавамо наше славне и трагичне историје, поново откривамо међусобне, судбинске сличности. Посебно је био према нама суров XX вијек, који је Голгота руског и српског народа. Молимо се поезијом вечерас, ми, српски пјесници Црне Горе, Васкрслом Господу да укријепи нашу непресушну љубав према многострадалној матрушки Русији и њеној бесмртној духовности и култури. Нека не престаје никад златно доба руске поезије и златно доба нашег пријатељства, закључио је Дубак.

На пјесничкој вечери су своје стихове инспирисане или посвећене Русији и њеним књижевним великанима, казивали Милица Бакрач, Милутин Мићовић, Бећир Вуковић, Милица Краљ, Радомир Уљаревић, Новица Ђурић и Вишња Косовић. У музичком дијелу програма наступио је хор „Свети Сава“ Црквене општине топалско – херцегновске.

Извор: Радио Херцег Нови

Фото: Татјана Витомировић

„Дани руске духовности и културе“ у Херцег Новом

11. априла 2018. - 13:08

У оквиру вишедневне манифестације „Дани руске духовности и културе” у Херцег Новом 9. априла  у дворани „Парк“  одржан је Васкршњи концерт на којем су учествовали Црквени хор „Свети Сава“, вокално –инструментални састав „Калдана“ и културно–умјетничка друштва „Игало“ и „Илија Кишић“ из овог града.

Васкршњи концерт је почео пјесмом „Христос васкресе“ и здравицом коју је изговорио деветогодишњи Милош Богдановић.

Хор „Свети Сава“ под диригентском палицом Сање Радовић извео је више духовних пјесама и на руском језику: „Богородице Дјево“ и „Вјун над водој“ („Вьюн над водой“).

Овај хор баштини традицију истоименог хора основаног 1928. године у храму Вазнесења Господњег на Топлој. Обновљен је крајем прошлога вијека и једно вријеме је радио при цркви Светог Архангела Михаила.

Успјешан премијерни наступ на овом концерту имао је новооформљени ВИС „Калдана“, који чине шест извођача: пет женских и један мушки вокал, професор музике Ђуро Познановић који је уједно и клавирска инструментална пратња.

Из богатог и разноврсног репертоара за ову прилику су извели пјесме на руском језику, „Рјабинушка“ и родољубиву „Коњ“ и  побрали бурне аплаузе.

У другом дијелу „Васкршњег концерта“ наступили су најмлађи чланови два херцегновска културно–умјетничка друштва.

Дјечји ансамбл КУД „Илија Кишић“ из Зеленике извео је „Буњевку“ и „Игре из Србије“, а чланови КУД „Игало“ одиграли су мађарски „Чардаш“ и македонску „Тресеницу“.

У оквиру ове манифестације дан прије, 8.априла је одржано руско фолклорно и музичко вече ансамбла „Родник“ из Москве.

У првом дијелу двочасовног концерта чланови ансамбла су кроз 12 тачака публици представили фолклорно национално богатство из Русије, а у наставку програма су извели 10 народних игара и пјесме из Украјине.

Наступи су испраћени бурним аплаузима, посебно извођење популарне „Калинке“, као и познате српске народне пјесме „Ој, ружице румена“ која је припремљена за ово гостовање и први пут изведена пред херцегновском публиком.

Солисткиње Ансамбла су биле Љуба Петренко, Јелена Замјатина, Светлана Зинчук и Глафира, побједница више фестивала, међу којима „Словенска култура“ у Напуљу 2013. и „Дијалог културе“ у Тренту 2014. године.

Гости из ансамбла „Родник“, који чине чланови из Русије, Украјине и Италије, су поручили да живе и раде као једна породица и да за њих не постоје границе, што желе свим нацијама. Заједнички циљ им је очување и промовисање културе и традиције.

– Име групе – „Прољеће“ говори само за себе. Уосталом, кристално чиста вода настаје с прољећем, и то је почетак свега. Одабрали смо то име јер желимо сачувати наше коријене, нашу традицију и подијелити их свима који желе да сазнају нешто више о нашим народима. Пјесме из нашег репертоара су веселе и шаљиве, тужне и романтичне, каква је и душа наших народа. Оне говоре о осјећањима људи, а често су повезана са вјерским и народним обичајима, поручили су из ансамбла„Родник“ који сваке године обогаћује репертоар како би што боље показали богатство своје културе.

За украјинске пјесме и плесове кажу да имају много сличности, али и разлика у односу на руско фолклорно насљеђе.
– Пјесма се, као и плес, одражава на душу људи, и испољава сва његова осјећања – радости и туге, пјева о херојским побједама и тешким поразима, о раду тежака, шаљивим догађајима и слично. Украјински народни плесови имају широк распон од страствене игре до мирног, благог тока, а женски покрети често подсјећају на таласање површине воде. Дјевојке плешу весело и кокетирају, па наизмјенично мијењају расположење до скромности и срамежљивости, објашњавају из „Родника“ одлике украјинског плеса.

Чланови овог ансамбла, који са великим ентузијазмом представљају културу Русије и Украјине, захвалили су се Црквеној општини топаљско – херцегновској на позиву за гостовање, као и публици својим симболичним поздравом „из срца до Сунца свима вама“.

Манифестација „Дани руске културе“ у Херцег Новом траје до 14. априла.  Организатор је Туристичка организација Херцег Нови, уз подршку Општине Херцег Нови, а у сарадњи са Митрополијом црногорско-приморском и градским установама културе: Музеј ,,Мирко Комненовић“, Галерија ,,Јосип Бепо Бенковић“, Херцег Фест и Градска библиотека и читаоница.

Извор: Радио Херцег Нови

Фото: Татјана Витомировић

Васкршњи уторак у манастиру Ком

11. априла 2018. - 14:27

Васкршњи уторак традиционално је прослављен у манастиру Успење Пресвете Богородице на острву Ком. Служена је Света литургија којом је началствовао јеромонах Неофит сабрат манастира Врањина на Скадарском језеру, а саслуживао је јереј Божидар Ћеранић парох ријечки.

У овом манастиру који је минуле године прославио јубилеј 600 година постојања и у којем је Ловћенски Тајновидац примио монашки постриг, свакодневно се окупља народ, како туристи тако и вјерни, који учествују у евхаристијском сабрању.

Мјесто гдје манастир додирује земљу и небо и ове године је на Васкршњи уторак окупио монаштво и вјернике да заједно заблагодаре Господу.

За појницом је одговарало сестринство манастира Свете Параскеве из Буновића са мати Георгијом и сестром Нектаријом.

Послије литургије настојатељ ове свете обитељи монах Филип(Кликовац) је за окупљене приредио трпезу љубави.

 

                                                                                                           Николина Ћеранић